To je to! Centrala mi je analogna Metaconta haha! Kakvo li je to cudo...

Puno hvala duck!

Evo i kako izgleda to čudo tehnike:





Deluje veoma napredno!

Metaconta je proizvod firme: ITT's Belgian company, Bell Telephone Manufacturing Co, projektovana je 1965. godine, a u upotrebi je od 1967. godine.
Za naše tržište prizvodila je firma ISKRATEL (Slovenija) po licenci koju je dobila 1970. godine.
Inače firma-izumitelj (Bell Telephone) ove centrale je od 1986. godine sastavni deo Alcatela.


_{[Ovu poruku je menjao Mr One dana 07.01.2006. u 16:54 GMT+1]}

A ja se cudim sto mi je tako "dobra" veza! :) Pa da li je moguce da to jos drze u upotrebi??? c,c,c!

Sa pravom mogu da je zovu metaKANTA

Ma nije to ništa, Metaconta (popularniji naziv kod nas Metacanta) je još i najnovija analogna centrala, video bi tek šta je loša veza da si na analognoj ARF centrali. Proizvođač ARF-a je Ericsson.
1. model ARF 50 koji je počeo je da se proizvodi 1950. godine, za naše tržište po licenci Ericssona proizvodila je firma "Nikola Tesla" (Hrvatska), u Beogradu je u upotrebi od 1957. godine do danas,
2. model ARF 102 koji je počeo da se proizvodi 1955. godine, za naše tržište po licenci takođe je proizvodila firma "Nikola Tesla" (Hrvatska), u Beogradu je oko 1960. godine ušla u upotrebu, koristi se i danas.
ARF centrale kod nas počinju sa 4(šestocifreni), 5 i 7 i neki brojevi sa 6.
ARF je većina Evropskih zemalja izbacilo iz upotrebe krajem '80., poslednja ARF centrala (u modernoj Evropi) izbačena je iz upotrebe početkom '90.
Evo i fotografije proizvodne hale koja je pravila ARF centrale:


Osim Metaconte i ARF-a tu su i Iskra 585, Iskra 58 analogne centrale (koje su takođe mnogo starije od Metaconte - njihovo godište ne znam ali po oznaci koju nose rekao bih da su proizvedene 1958. godine) to su uglavnom brojevi koji počinju sa 6.


_{[Ovu poruku je menjao Mr One dana 07.01.2006. u 22:33 GMT+1]}

> Evo i fotografije proizvodne hale koja je pravila ARF centrale

Mislim da bi ovu halu trebalo bombardovati! :)

@ Mr One

Čoveče, pa to sve matoro ko muzejski eksponati!

Ne treba se cuditi - u magazinu "vreme" sam citao da je do 1991. glavna telefonska centrala u beogradu bila siemens model iz 1938 :>

_{[Ovu poruku je menjao DusanSukovic dana 13.01.2006. u 19:41 GMT+1]}

I meni je MetaKANTA!Al sto radi(kao malo bolji FICA!!!)
Ma blagi uzas.Ne verujem da li su u upotrebi i u Albaniji.

Ma šta se bre žalite. U slučaju atomskog udara sve ove digitalne centrale će da riknu, a ostaće da rade ARF50 i ostale praistorijske centrale, pa će komšije u okviru centrale moći da razmenjuju utiske o tome koliko brzo im opada kosa itd...

:-)

Je li, Pisac, (vidi) “šta si to uradio od Sezama”... Mislim, zašto ti kao poddomen piše static? Pretpostavljam da si malo dublje zavukao ruku u džep (svoj).

To "static" je statusni simbol. Neko vozi nov auto, neko ima statičku IP adresu, a neko i jedno i drugo ;-)

Pa i novi operativni sistem.

Da, na novom laptopu :-)

Moja Metacanta je noviji model (Metaconta M10C) :P

Sve metaconte kod nas su M10C postoji i novija verzija metaconta CN ali samo za manje centrale.Inace ona prilozena slika nema mnogo veze sa metacontom osim natpisa na nalepnici

vidjao sam i ja neke centarale, pokusacu nabaviti slike.

Koji je odnos telefonskih centrala u Srbiji, mislim na analogne i digitalne.
Na koju adresu, telefon ili imejl da se zalim. Ko odlucuje koja mesna zajednica,
selo ili grad ce da ima digitalnu. Jeli tu najvise pita Opstina ili ko vec.?

Mozda se malo kasno uključujem u ovu temu ali ne mogu da svarim to da totalni ili barem delimicni laici(sto bi sahisti rekli- paceri) sa nipodastavanjem pricaju o starijim centralama tipa ARF a pogotovu ARF-102,mada iskreno za iskrine Centrale su i u pravu.

Nestankom starih krozbar centrala umire i majstorija i struka.

Generacije vrhunskih strucnjaka su stasale uz ove centrale.To je preteca svega sto imamo sada.

Ja poznejem barem 50 ljudi koji mogu da namontiraju i programiraju centrale novije generacije npr Panasonic, ali poznajem i mozda jos u vrh glave 5 ljudi koji mogu da namontiraju i "programiraju" npr ARF-102.

Takodje posmatrano sa stanovista pretplatnika voleo bi da saznam sta to imaju nove centrale a da nije imao i ARF-102.
ko zna nek mi odgovori.

i jos malo oko datuma. Prva ARF-102 centrala u Beogradu montirana je 74(mislim da je ATC ZvezdaraII) a poslednja 83(ATC Krnjača,ATC Borča i ATC Ovča) i tek nekoliko godina kasnije se pojavio ALCATEL dok je u medjuvremenu u celoj Srbiji montirana Teslina centrala AXE (1 u Bgd).

O ovome bih mogao da pisem da ne moze i da stane na ovaj forum,zasad samo toliko.

poz

Kad već otvaramo stare teme da i ja ponešto dodam

Centarle se smatraju mehaničkim ili elektronskim u zavisnosti od načina na koji je realizovana komutacija (za laike prespajanje veza unutar same centrale). Kod mehaničkih su to relei i postoje koračne i krozbar centrale. Kod elektronskih su to poluprovodničke komponente i razlikujemo analogne i digitalne elektronske centrale.

E sad dolazi "egzotika" - Metaconta (u slengu metakanta) nije krozbar (mehanička) centrala, već kavzielektronska (ili hibridna), odnosno njen upravljački deo je čista digitalna elekronika koja upravlja releima kao elementima u komutacionom polju. Kod nas je u upotrebi od početka sedamdesetih a 74. je ovaj tip centrale pušten u TK centru u Katićevoj kao međunarodna centrala.

Ljubo,

U svemu navedenom se slažem sa tobom, ali u citiranom delu ipak ima "baba" i "žaba".

Naime ARF-102 je javna centala i broj poznavalaca sistema je ograničen potrebama telekoma tako da se navedeni podatak može porediti sa brojem stručnjaka za EWSD, AXE, ili E10.

Panasonic proizvodi isključivo pretplatničke (kućne, privatne) telefonske centrale pa se taj podatak može porediti isključivo sa brojem poznavalaca IKTA i FONIT garnitura ili Isicom i KEATC centrala.

P.S. Komentar u zagradi nije zbog tebe, već zbog "delimičnih i totalnih laika" koji čitaju ovaj forum.

ARF102? Pa to je jedna divna centralica, daleko bolja od ARF50. Podigneš slušalicu u 20h, i već oko 21:30 dobiješ signal i možeš srećno da telefoniraš (ali samo jednom). Posle toga ponavljaš postupak ;-)

Naravno, tonsko biranje možeš samo da sanjaš, pošto telekom nije odvojio pare za dodatni modul koji je potreban. Identifikacija ne postoji, ali postoji jedna caka: pozivi koji potiču iz iste centrale za nijansu imaju kraću periodu zvona (recimo 1,1:4,0 u odnosu na 1,0:4,5) pa pravi iskusni profesionalac već na osnovu drugog zvona može da zaključi odakle dolazi poziv... ;-)

Tako je malo sam se izleteo u afektu.

ali opet ostajem pri svome,tvrdim da oni koji su zanate ispekli na Iktama,isikomima ,arfovima,keatcovima i slicnim montirace i programirace svaku digitalnu centralu a u suprotnom \?????.


Brate pisac ocigledno si imao retku srecu da budes dvojnik,inace arf102 centrala zbog "dalekovidosti"tadasnjih strucnjaka u tadasnjem PTTu isporucivana sa minimumom opreme,dok su na primer u Rusiji isporucene full centrale,koje nisu imale duplexne hiljade,imale su tonsko biranje,identifikaciju poziva,toll-ticket uredjaje,imale su mogucnost preusmerenja poziva,pomocne brojace impulsa(16khz) i multiplikaciju 10c sto prevedeno na danasnji standard bolji od najsavremenijih digitalnih centrala,(u brojkama kod digitalnih centrala na 1024 ptp moze istovremeno da telefonira 256 ptp a kod ARF102 centrale sa 10c multiplikacijom moze na 1000 ptp-a istovremeno da telefonira 200 u odlazu i 200 u dolazu).
Inace je bila kao "0" serija napredne verzije ARF102 tzv ARE serija koja je imala digitalno upravljanje i mehaničku komutaciju

Sto se tice ovog perioda o kom govoris nije to nista sistemsko,nego je prvi poziv bio nesto duzi zbog toga sto prvi poziv u lokalu potice iz Registara dok se oslobadjaju a ostatak poziva potice iz ako bas hoces SR-a koji ostaje u vezi dokle god je razgovor u toku-.

u jbt umorih se kucajuci.

poz

A ne, kod mene je bilo: kada zoveš broj u okviru svoje centrale, dobijaš 425Hz signal sa periodom 1.1:4.0, kada zoveš taj isti broj ali nisi u okviru svoje centrale (već negde u gradu) dobijaš 430Hz signal sa periodom 1.0:4.5 uglavnom, mada retko dobiješ i onu prvu varijantu. Tako da sam (kad mi telefon zazvoni) na osnovu dužine i razmaka bilo kog zvona mogao odmah da kažem da poziv sigurno nije iz lokala (i da se ne javim ako sam tako raspoložen).

A one dvojničke kutije je smislio neki vrhunski inženjer verovatno. Samo pljusneš 10ma kroz jednu žicu i otmeš dvojniku razgovor (i možeš da nastaviš da pričaš sa njegovim sagovornikom). Ili ako baš želiš da telefoniraš na njegov račun... :-) A moj dvojnik je na svoju veliku žalost bio neki vrlo bezobrazan tip koji je imao običaj da ostavlja podignutu slušalicu po ceo dan da bi imao vezu kada god njemu zatreba... pa se posle čudio zašto mu je račun onoliki.

Tu frekvenciju koju si merio je ton kontrole poziva koji ne moraju i cesto i nisu sinhronizovani jer prema pretplatnicima poziv i kontrola poziva idu preko razlicitih organa centrale,cak iz 2 razlicite signalne masine.

Sto se tice otimanje veze dvojniku to je bilo moguce eventualno zbog slabog uzemljenja dvojnicke kutije ili si imao pristup istoj.

Telefoniranje na konto dvojnika je prakticno nemoguca jer u LR/BR sini u centrali postoji zastita od zloupotreba.I to je moguce samo uz pristup dvojnickoj kutiji tj zamenom a i b grane u kutiji i tako slagati centralu ko je I ko II dvojnik.

Bilo je slucajeva da II dvojnik raygovara na konto I dvojnika ali to je bila tipicna neispravnost organa centrale koja se tesko otkrivala jedino kad se pretplatnik zali na visok racun a njegov dvojnik ima 0 impulsa.Zbog takvih stvari osoblje centrale je dobijalo listing brojeva koji nisu tarifirali i vrsila se provera brojaca i organa i to min 1.put mesecno.

poz

Poziv i kontrola poziva su bili uvek savršeno poklopljeni na mojoj ARF102. To nije tako kod Alcatela, i to me najviše i nervira kod Alcatela, jer ne mogu da odredim kada treba da prekinem poziv kad zovem telefonsku sekretaricu.

Šta je inače sa AXE centralama? Gde su nestale, sve su zamenjene za koje sam ja znao.

Ja sam bio 2. dvojnik, a telefoniranje je bilo moguće jer je dvojnička kutija bila loše projektovana (ili loše postavljena, whatever). Dakle, pustiš 10ma kroz jednu granu, dvojnički relej prebaci na tvoju stranu ali polaritet na parici ostane na strani 1.dvojnika. Greška u celom tom sistemu je upravo u tome što namotaj releja dvojničke kutije ostaje spojen sa jednom žicom dvojnika koji je trenutno isključen, a na drugom kraju je spojen sa uzemljenjem. To omogućava da se propusti struja kroz taj relej koja samo prebaci vezu ka drugom dvojniku, a pri tome polariteti na parici (i uspostavljena veza) ostaju netaknuti.

Imaš li šeme dvojničkih kutija?

Sto se tice dvojnickih kutija bilo ih je barem 15ak vrsta, a gde su nestale AXE nisam siguran mada mislim da je u beogradu jos uvek aktivna ona 311 jedina je i bila,u Pozarevcu ciji brojevi pocinju 221

poz

Pa i 311-XXXX je Alkatel. Bila je valjda AXE dok je bila stara numeracija 222-XXXX. A u Zemun Polju 2353-XXX, pa u Mirijevu 283-XXXX, pa na još mnogim lokacijama... to su bile sve Ericsson AXE a sada su sve Alkateli (ili su u pitanju neki njihovi istureni stepeni)?

A uvek me je zanimao i odgovor na jedno vrlo glupo pitanje: Zbog čega Telekom menja numeraciju kada promeni centralu? Mislim, zar mu je toliko komplikovano da numeraciju samo privremeno menja dok se svi brojevi ne prebace na novu centralu, pa da onda vrati celu centralu na staru numeraciju. Ovako samo pravi haos u saobraćaju. Evo recimo primer Zemun polja: Prvo je bilo valjda 848... pa je neko rešio da stavi novu centralu i pripoji gradu 2353... pa je onda neko opet rešio da promeni centralu i stavio 3753...

Ericson AXE, Siemens EWSD i Alcatel E-10 su konkurentni i uporedivi sistemi, a kod nas su počeli da se montiraju u vreme bivše države. Ericsonov partner je bila firma TESLA TELEKOMUNIKACIJE Zagreb, pa su samim raspadom države prestale da se isporučuju i dograđuju. U Novom Sadu su obe demontirane i montirane u okolnim selima. Verovatno je isto urađeno i u Beogradu.

Kako možeš pustiti struju kroz jednu granu???

Pa to spada u osnovne stvari iz elektro(teh)nike. Strujno kolo možeš da zatvoriš i kroz uzemljenje, a to je i princip rada dvojničke kutije.

Nisam stigao danas da nabavim seme dvojnickih kutija,
tako da za sada ostajem bez komentara,

mada koliokm me secanje sluzi ima tu neki gretz-ovi pa diode paralelne namotaju relea pa nesto nisam siguran da rele moze doci iz nekog spoljnog izvora napajanja.

Kod elektronskih dvojnickih kutija situacija je jos neizvesnija jer tu ima i tranzistora i tiristora a za njihov rad je ipak potrebna nekakva polarizacija da bi uopste obavljali f-ju.


poz

Na osnovu napisanog sam to PRETPOSTAVIO ali ne i PODRAZUMEVAO.

E sad se podrazumeva da misliš na granu koja je na potencijalu -54V (-60V) jer je druga grana na potencijalu 0V

_{[Ovu poruku je menjao Guda dana 06.01.2007. u 01:23 GMT+1]}

Obe su na 0v, samo jedna ide preko namotaja releja pa je moguće aktivirati relej.

Ajde malo da se i ja ukljucim.

U mirnom stanju(nijedan dvojnik ne telefonira) na liniji od centrale imate na obe grane(a grana) - potencijal ko sto rece guda -48 ili -60v priblizno.U dvojnickoj kutiji dodajemo uzemljenje ili 0 potencijal ili + pol baterije u centrali koji je uzemljen.

E sad to uzemljenje ima funkciju SAMO da zatvori strujni krug poziva jer za jednog dvojnika poziv dolazi po jednoj grani a za drugog dvojnika logicno po drugoj grani.

Kada neki od dvojnika podigne MTK dolaskom pripadajuceg relea u dvojnickoj kutiji desava se sledece:

1. Svojim kontaktom spaja zemlju na pripadajucu granu,da bi centrala pravilno identifikovala dvojnika i dala ton slobodnog biranja iz Registra. Tu se uloga uzemljenja u dvojnickoj kutiji zavrsava,jer po dobijanja tona sl.biranja imate tacno odredjen polaritet grana i to "-" po a i "+" po b grani dakle kao kod direktnog broja.

2. svojim kontaktima prekida strujuno kolo ka drugom dvojniku da on nebi kojim slucajem podigao slusalicu i prekinuo postojecu vezu.Ako je kutija ispravna dvojnik ni pod razno ne bi mogao da prekine razgovor u toku.

Ljubo,

Nađe li ti šeme tih dvojničkih kutija, da ne pričamo napamet.

Nadam se sutra

Da li bih negde mogao da saznam, koji je tip centrale u Bataji, na 848-xxxx????
Neki nagadjaju da je DKTS, pa me zanima, da li je to tacno, i ako je tacno, da li bih mogao da saznam koji model konkretno?
Vidim da DKTS 30-ica podrzava ADSL, zna li neko koje godine je pocela ugradnja istih?
Ova centrala u Bataji je postavljena 90-te god, od opcija ima tonsko biranje, za ISDN nisam cuo da je neko dobio.
Ovo pitam zbog ADSL-a.
Pa ako neko zna....
Poz!
Unapred hvala!

Na ovom linku https://www.telekom.nadlanu.com/mojracun/
pri dnu imas text:

"Da biste proverili na kojoj centrali se nalazi Vaš priključak kliknite ovde. "

ti klikni na to "ovde"

Ericsson AXE10.

Nema to mnogo veze sa ADSL-om. DA bi imao ADSL pored centrale mora da postoji i DSLAM.

Hvala na brzim odgovorima !!!
Znam ja da treba i DSLAM, nego pomislih ako je centrala losha-onda bi trebala i zamena iste, sto znaci da bih dobio ADSL na "kukovo leto"
Ovako pretpostavljam da je potrebna ugradnja tog multipleksera, i dovodjenje optike do istog.
Imao bih jos jedno pitanje, da li je ta aparatura za ADSL standardizovana, mislim, da li je bitno ko je proizvodjac DSLAM-a? Da li je plug'n'play? :))))
Poz!!!

Oprema je standardizovana. Nije toliko bitno ko je proizvođač.
Šta si hteo da pitaš sa plug'n'play?

@mischo
Hvala na odgovoru.
A ovo za PnP sam se shalio...
Poz!

Pogledaj sajt www.tesla-sistemi.co.rs ...

... imaš tu dosta korisnih informacija ...