ne bi stalo u vremenu vec bi "islo sa vremenom" u odnosu na bilo kog drugog posmatraca koji se krece manjom brzinom ili stoji...
"nema 3D" tj. oblik jer je kod fotona sva masa (kao i masa mirovanja) pretvorena u energiju, a ono sto nema masu nema ni oblik... proguglaj malo o Hajzenbergovom principu neodredjenosti...
mada, ovo je sve klasicna fizika i postoje mnoge teorije koje je nadogradjuju i prosiruju ali o tome bi moglo nasiroko da se raspravlja i to jezikom koji ti i ja ne razumemo... :)

Meni je fiziku u srednjoj predavao Dr. on je rekao da su fotoni čestice (jbg. čestice moraju imati masu) Takođe i da se kreću talasno i pravolinijski odjednom.

Ne znam za tog tvog ali ima doktora koji ne znaju mnogo o onome o cemu pricaju (ili znaju pogresne stvari).

Foton kao kvant energije elektromagnetnog zračenja koliko ja znam nema dimenzije. Sto se tice kretanja brzinom svjetlosti teoretski po Anstajnu tjelo bi kao sto je Superbaka rekao za posmatraca kretalo se sa vremenom, dimenzije bi bile jednake 0, a masa neograniceno velika (au kakav apstraktan pojam). Jos uvijek neznamo za kretanje brze od svjetlosti, ali vjerujem da je to prag dugo trazenih "kapija". :)

Fotoni su .....http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD
Ono što ovdje nema, a interesuje me:
Jedan foton - kao cjelina - jedan kvant!
Kako i gdje nastaje, kako se širi prostorom u odnosu na mjesto nastanka, koliko je to (kao cjelina) prostorno-vremenski, po količini energije, po pojmu "kao da ima masu" (kretanja)?!
Imam još pitanja, ali će zavisiti od toga ko se uključi u ova razmišljanja (ako se itko i uključi)?!

@Spreco,

najbolje da sam potrazis odgovore u knjigama iz popularne nauke:

QED, Ricard P. Feynman. ~800 din
Elegantni Kosmos, Brajan R. Grin. ~1500 din
Tkanje Svemira, Brajan R. Grin. ~2000 din.


P.S. Ako neko smatra knjige iz popularne nauke smesnim, mogu da mu preporucim tonu strucne literature iz fizike..

Nekako mi se čini da bi bilo bolje da nisi ništa napisao (nego što si ispisao ovakav "odgovor").
Pregledao sam (pročitao) što sam mogao, ljudi koji su pisali o fotonu na Wikipediji su, vjerovatno, čitali i više od mene, pa i tu "tonu stručne literature", i nisu naveli to što ja pitam.
Da si ti pročitao to što pitam i da znaš odgovor, vjerovatno bi ga i napisao.
Ovako kako si napisao tvoj odgovor ničemu ne služi ("glup" odgovor)!

Fotoni nisu čestice i nemaju masu, štaviše čak i "čestice" koje imaju masu (elektroni) nisu čestice nego talasi. Vekovna rasprava o dualnoj prirodi svetlosti je završena sa kvantnom teorijom polja koja je danas centralna teorija svega što ima veze sa subatomskim univerzumom. Ona predviđa da su sve elementarne čestice talasna polja koja u svakoj tački prostora imaju određenu vrednost talasne funkcije. Razog što je teorija tako dobro prihvaćena je njena ogromna predikciona moć - eksperimenti koji su vršeni su dali saglasnost prakse i teorije do na 10-tu decimalu, to je najtačnija teorija koju uopšte imamo. Što se tiče mase, ona se može shvatiti kao interakcija koji neki talasi imaju pri propagaciji kroz Higsovo polje. Brzina svetlosi nije moguća za bilo šta što ima masu zbog ajnštajnovih jednačina - uletelo bi se u kompleksne brojeve, beskonačne energije i negativne vremenske intervale. Međutim, to je samo ograničenje za energetsko-impulsne pojave, tj. tamo gde moramo da dodajemo energiju da bi smo povećali brzinu nečega. Za prostor npr. nema takvih ograničenja, šta više danas znamo da se neke galaksije odmiču od nas brže od svetlosti. Razlog je taj što to nije kretanje galaksija gde je neko morao da uloži energiju da bi ih ubrzao, već se između njih konstatno stvara novi prostor, neograničen bilo kakvim brzinama.
Telo X koje se približava brzini svetlosti ne usporava svoje vreme, to tako samo izgleda u referentnom sistemu odakle se posmatra. Što se tiče tela X, njemu vreme normalno prolazi i njegov sat normalno otkucava ali on vidi isto usporenje u sistemu odakle ga posmatraju koje i oni vide u odnosu na njega.