imaš šemu ispravljača u novembarskom SAM-u.

Pošto nemem taj broj časopisa jel možež ovdje staviti shemu??

Ako netko nešto zna ili ima shemu neka mi pomogne.

to iz sama (a original iz elektora, naravno) ima 5 strana i ono što ja imam skenirano je malko veće po strani od onog što se može kačiti na es. ili nabavi časopis ili da ti se šalje na mail.

i mene zanima tako nesto
zamolio bi te da posaljes na [email protected]

guja11, ajde budi dobar i posalji mi da pogledam tu shemu ispravljaca sa LCD-om , stvarno me zanima kako je to izvedeno

ako te zanima proucio sam kako radi split trafo iz tv-a, i znam kako jednostavno s nijim napraviti plasma globus, iznenadio bi se kako je jednostavno. Tako ako kome treba , vise ne morate nabavljati stari HV trafo....

_{[Ovu poruku je menjao Patronus dana 30.01.2006. u 16:43 GMT+1]}

stavi na www.imageshack.us i svako moze da skine

malo strpljenja do sutra ujutro, sad moram da idem?
ako vam se bas zuri shibnite mailove na pp pa cu da forvardujem sa firminog kompa.

evo sad ce JOJO847 da okaci slike:

http://img371.imageshack.us/img371/1290/prva3re.jpg
http://img387.imageshack.us/img387/8180/druga5up.jpg
http://img470.imageshack.us/img470/2315/treca2vs.jpg
http://img492.imageshack.us/img492/8329/cetvrta9jn.jpg
http://img246.imageshack.us/img246/6805/peta2ip.jpg




_{[Ovu poruku je menjao JOJO847 dana 03.02.2006. u 22:11 GMT+1]}

eto! hakuna matata!

Svaka cast majstori, za ovim tragam vec duze vreme. Ziveli!

Mnogo se zahvaljujem na postavljenim shemama.
Baš sam to tražio i odgovara mi.

Ako može,jel bi mogao postaviti i shemu digitalnog ampermetra i voltmetra sa mjernim opsegom do 30V odnosno 3A sa što večom točnošču.

klasični panelmetarski čipovi tipa ICL7106/7107 mogu da prikažu 1999.
pošto ti je prva cifra trojka , znači otpada ova jedinica tako da bi moglo recimo
30.0V i 3.00A da se prikaže. onda bi imao čitanje sa 0.1V i 0.01A koracima.

Grujo, hvala za trud. Imam originalnu Elektorovu dokumentaciju. Bart je malo promenio PCB i izostavio sklop za podesavanje V i A metra, ostalo je isto.
Na donjem linku je shema, PCB i mon. shema za DVM sa +5V napajanjem, mozda nekom posluzi.
Shema je proverena i ako se korektno sklopi treba da proradi "iz prve", ako se to ipak ne desi u prilogu je shema sa vecim brojem kontrolnih mernih tacaka.

www.freeweb.siol.net/janvili/reber/dvm/index.htm
pozdrav,
blejd

_{[Ovu poruku je menjao Blejd dana 31.01.2006. u 16:23 GMT+1]}

guja a ne gruja.

Guja011, izvinjavam se, iako sam pogledao post pre slanja, nisam primetio gresku,
"brzi prsti", jos jednom moje izvinjenje,
blejd

JOJO847, moze li da ponovis cetvrtu sliku. Nije cela.

Meni je cela, probaj ponovo.

A ako ne ide...

http://www.imgdump.net/images/cetvrta9jn.jpg

E odlicno hvala!

Prilazem PCB i montaznu shemu iz originalnog Elektorovog projekta.
blejd

@SASA M.
cijela je :)

Nisam pisao napamet.
skinuo sam sve u cugu, pogledao posle, samo prva trecina je bila vidljiva, ostalo crno. Probao (sutradan) ponovo, otvorio u novom prozoru, pogledao, isto, samo gornji deo, donjeg dela nema. Zato sam zatrazio ponovo. Sada je sve ok. Hvala!

Skinuo sam semu koji je JOJO847 postavio.Ali mi je Blejd uneo zabunu sa ovom svojom semom.Da li ova je ova sema koju je JOJO847 postavio potpuna, jer se razlikuje od ove Blejdove a i obe su iz elektora.Valjda.Koja je najbolja kombinacija otpornika R5 i R12 kod ove prve seme.Sta kaze iskustvo?

Nema zabune. Elektricne seme su indnticne. "Autor" projekta iz SAM-a je iskopirao Elektorovu semu, a da se .... ne doste, promenio je PCB, "razbio" na dva dela. Ako ga radis, uradi po elektorovoj semi i PCB. Sve sem trafoa je na jednoj plocici.

Da li neko slucajno ima potpun clanak iz elektora za ovaj ispravljac.Ono sto je blejd okacio je samo PCB.

Imam ceo clanak, naravno na nemackom.Ako te intersuje, daj e-mail.

Gde me ne interesuje pusti na [email protected]
Nemas pojma koliko sam ti zahvalan
Pozdrav.

Iy kog broja elektora je ovaj clanak?

Decembar 1982. godine

Hajde okaci negde taj clanak. Mislio sam da je neki iz 96 ili kasnije.
Moze i na mail ako te mrzi da kacis
[email protected]

Poslato Seme i LPFM. Neka neko od vas to negde postavi
ako bude zainteresovanih.

hvala jos jednom.Samo jos jedno pitanje i vise te ne davim.Cemu sluze otpornici R4 i R16,jer za podesavanje izlaznog napona i struje ili za nesto drugo.Posto vidim iz teksta da ih treba odrediti eksperimentalno moze li se umesto obicnih otpornika staviti trimeri,i koja bi trebala da bude njihova vrednost.Koje si vrednosti ti stavio(cini mi se da si negde pomenuo da si pravio ovaj uredjaj).Pozdrav

Sa R4 i R16 se fino podesava maksimalni izlazni napon,
odnosno struja. Ispravljac ce raditi i bez bjih, a tada su te vrednosti
odredjene postojecim otpornicima kojima se R4 i R16 vezuju paralelno.
Maksimalne vrednosti mozes namestiti trimerom, a odna ih zameniti najblizom
vrednoscu otpornika.

Evo clanka iz elektora ali na srpskom

Hvala obojici.Javicu se sa slikama kada ispravljac bude gotov.Pozdrav

Ispravljač što je Blejd okačio davno sam pravio i danas savršeno radi. Moja preporuka za taj ispr.
pozdrav

Takodje.

Hvala na preporukama momci.
Uzgred kakve ste instrumente koristili u izradi.(Mislim na A i V - metar).Pozdrav

Zna li neko koje je snage ovaj trafo ili bar kako da je odredim. U pitanju je Iskrin trafo.

izmeri dužinu ove gornje ivice u cm i podeli sa 3. to ti je širina srednje noge.
izmeri debljinu paketa limova, tamo iznad šrafa, gde su stegnuti, opet u cm
pomnoži to i dobićeš poprečni presek. to na kvadrat i dobiješ odprilike snagu.

Evo prema ovome sam izracunao da je 203W. Dali sam u pravu? Koristio bih ga za ovaj lab. regulator.

Mnogo korisnih podataka i proracuna za trafe i dimenzije standardnih
limova link

Na ovom sajtu prodaju trafoe i imaju na spisku trafoe sa ovim dimenzijama koje su napisane da mom EI 96/46. prema njima trafo ima 160W. Dali je to tacno ili onih mojih 200W.



http://indel.pl/tr_tsm.htm

Koliko ja znam bitan je valjda i presek zice.Mozda i gresim.

Izracunao si maksimalnu mogucu snagu-teoretsku, za konkretni paket limova(200W).
Gubici kod trafoa male snage su ~20-tak %, sto ce reci da je stvarna snaga
trafoa pod opterecenjem oko 160W.

Eh da sve je to super dok nisam provalio da mi na sekundaru za ovaj ispravljac treba 33V a ne 24V. Pomesao sam sa onom grckom semom.

Taj ispravljac ce raditi super i sa 24V AC, imaces nesto
preko 30V DC. Neznam sta ce ti veci napon?

E sada sam merio posto na primaru ima vise izvoda za 240 220 i 185 V kada primar prebacim na 185V dobijam na izlazu oko 29V. Misli da je to dovoljno.

Superiska idem da pravim plocicu.

'fala blejd

alobre, pa nije ti trafo od gume da ga razvlacis kako ti odgovara. izvod za 185 je za 185 volti a ne za 230. ostavi trafo takav kakav jeste i ogranici izlaz na 24vdc, vise ti retko kad treba.
uzgred, ispravljeni napon na elektrolitima je talasast a serijskom elementu treba nekoliko volti za stabilan rad, drugim recima ne treba da upadne u talasnost. 24v ac ne moze da ganja izlaz na 30vdc.

Ok. Gujo uvek se nadjes da ispravis nas mlade elektronicre.
Hvala na sugestijama Blejdu i tebi.

Zna li neko kako se odredjuju R4 i R16. Ne parlam nemacki a vidim da izgleda na kraju clanka iz elektora postoji objasnjenje o njima?
Samo mi to jos fali da sklopim ceo ispravljac.

Koliko sam shvatio, to se odredjuje eksperimentalno. Umesto R4 i R16 vezi
pot ili trimer kao reostat, podesi maksimalni napon i struju, izmeri otpornost i
zameni otpornicima najblize vrednosti.

jok. trimeri u celoj prici obicno sluze da pripomognu postavljanju zeljenog opsega a racunajuci TOLERANCIJU potija koja ume da zeza i +/-10% (to blejd dooobro zna iz iskustva) a matematika za idealizovane potije je prosta ko pasulj.
ajd nastavim kasnije "otkuce".
poz.

To je tacno, ali za konkretni primerak se moze izmeriti tacna otpornost ili jos bolje, uzeti viseobrtni, uostalom oni su za jednokratnu upotrebu.
Ako se ne varam, stavljanjem ta dva otpornika smanjuje se maksimalna vrednost napona sa 40V i struje sa 4A na neku nizu vrednost i ispravljac radi i bez njih jer su oni vezani paralelno sa R5, odnosno R16.
Bitno je da potenciometri za podesavanje napona i struje budu sto kvalitetniji.

Jos poodavno sam postavio jednu semu prostog ispravljaca koga imam vec preko 10 godina i radi savrseno. Vrlo je lak za izradu i dosta je pouzdan u radu, jos ni jednu jedinu intervenciju nisam imao sa njim.

Evo sheme:


Naravno, na ulazu se nalazi trafo i grec ispravljac. BD250 i LM317T je potrebno hladiti. LM317 trpi max 37V, 1A na ulazu a BD250 je tu kao strujno prosirenje i tada ispravljac moze raditi sa strujom cak do 20A, provereno sa 10A.

Moguce je odraditi i negativno napajanje tj. umesto LM317T i BD250 koristiti LM337T i BD249 i tako dobiti +/- napajanje. Ja sam moj ispravljac odmah napravio i sa negativnim i pozitivnim napajanjem tako da na izlazu imam +37V, masu i -37V i kada se napon meri na izvodima + i - napajanja dobije se 74V.

Pozdrav!!!


_{[Ovu poruku je menjao mleposavic_lepi dana 03.10.2006. u 22:25 GMT+1]}

obično najjednostavnija rešenja budu i najpouzdanija.
samo što stabilizator kojeg si prikazao nije laboratorijskog kvaliteta već radioničkog a možda ni to.
naravno radi se o običnoj terminologiji a pomalo i po karakteristikama i mogućnostima
da bi se pojedni ispravljač (izvor, napajač, zovi kako hoćeš..) svrstao u pojedinu kategoriju.

Uze mi rec iz usta. Ne znam uopste sta ce vam "laboratorijski" ispravljac, makar u formi da "lepite" nadimke bilo kakvim ispravljacima.

Kada pomislite na laboratorijski napajac, zamislite da mora na drugoj decimali da "drzi" zadati napon danima, da ne kazem nedeljama. Struja na trecoj decimali.

Pa kome to treba "za po kuci".

Dovoljno je da je zadavanje napona(struje) fino, da ripl ne bude preko 100mV, (50 je ekstra, 2-5 su "lab"), da je "otporan" na kratak spoj, i eventualno da "pri ukljucenju" ne "prebaci" zadati napon (za ovu "pojavu" nije lose da napajac ima "izlazni" prekidac, kao najjednostavnije resenje), i ne "umlati" neku elektroniku osetljivu na "overvoltage".

Poz.

Sastavio sam napajanje i jos je ostalo da odlucim sta cu koristiti za merenje struje i napona. U originalnoj semi za to su predvidjeni ampermetri mernog opsega 100uA. Ja bih tu ubacio digitalne instrumente sa kineske pijace ili
http://www.reber.si/dvm/index.htm
ili
http://www.electronics-lab.com/projects/test/022/index.html

Ono sto je bitno je kako da izracunam ove otpornike koje sam obelezio za neki drugi opseg ili za neko od resenja koja sam naveo.

Stvar je prosta, ako definises neke parametre. Recimo, merenje struje. Znaci instrument ima pun otklon za 100uA. E sada, definises sta ce da ti pokazuje pun otklon, recimo 6A. Pri struji od 6A na otporniku 0,22 ces imato oko 1,3V. Znaci "imas" napon, i 100uA za maksimalan otklon, pa racunaj sumu otpornika. Gledaj da ti pot bude sto manji, a veci deo vrednosti za fiksni otpornik, recimo 11k7, 1%, 0,6W i 2k trimer, imas "podesavanje" oko 15%. Mozes da se "igras", za preciznije ocitavanje i podesavanje, i sa trimerom par stotina oma, paralelno santu (o,22oma)...

Poz

Napravio sam ga konacno, evo slika koga interesuje. Bas sam ga lepo upakovao.

http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d/storage/

fino

Najs!!

Sta ti je iza displeja? Sta obavlja merenje?

ovo

http://elfly.pl/multimetr/multimetr_en_DIP.htm

Lepo za pocetak, ali ja cu da dodam neke detalje. Srafovi sto nose displej su jezivi, mogao si da pazaris imbus ili torx, ili da ih sakrijes, mrezni prekidac je jednostruki, lampica izgleda kao iz furde, nalazi se na centralnom mestu, umesto pored potenciometra za struju, izlazni prikljucci su losi i nisu na "propisnom odstojanju" za "lab.." na 19,5 mm, i nemas izlazni prekidac.

Lep rad, nemoj da moje "primedbe" shvatis pogresno, one su samo korak dalje od "amaterizma". Mozes da ih koristis, ili samo da ih "znas", uostalom neka te ispravljac dobro sluzi i "napaja" puno uspesnih projekata.

Poz.

Trazio sam neke maske koje se postavljaju da se namontira LCD, nesto slicno kao sto ima za LED displaye i nigde ih nema. Cudno je da to niko ne pravi. Prekidac cu da zamenim ovaj sam imao pri ruci, a sto se tice buksni na izlazu neka ih ovako mrzi me da prepravljam.

Saveti su uvek dobrodosli.

Jel 19,5mm "od centra do centra" priključka ili razmak između priključaka?
Šta su +S i -S ?

To su sense ulazi, na njih se dovede nazad napon sa uredjaja da bi stabilizator znao tacno koliki je napon na uredjaju koji napajamo, tacnije tako se kompenzije pad napona na provodniku i kontaktima do uredjaja.

19,5mm od centra do centra (ose prikljucka). Za masku moze da se koristi bezbojni klirit, sa evetualnom lampicom, mada je displej reflektivan( da se podsetimo transrefletivni, transkonduktivni i reflektivni, "smart" su masovno reflektivni), koji se obradi (od parceta veceg od otvora), da moze mao da se "upasuje" u otvor (najlakse je frez masinom ), ali moze i turpijom i acetonom (trihlor ga takodje razara), i to zastiti displej.
Srafove za montazu, ili jos bolje distancere, mozes sa unutrasnje strane da fiksiras tecnim metalom, i kada sve namontiras, dodas malo termo lepka-plastike, da sve to jos malo fiksira i uzvrsti. Par puta sam neke displeje montirao samo sa plastikom, i drzi godinama.

@LPFM, nemoj uopste pogresno da shvatis moje primedbe i da se "pravdas" i obrazlazes. Posao koji si uradio, znam kako je velik, i kakvo zadovoljstvo pruza, a i sada sam to znas. I "upoznao" si zelju da uradis jos, malo drugacije, malo "bolje", cak mozda i malo "losije" a za drugu namenu, jednostavno "varijacije na temu".

"Uclanio" si se u relativno mali "klub" onih sto su "nesto" napravili...pa radi..i ima "upotrebnu" vrednost.

Poz.

ima li ko mozda shema kutije za ovaj ispravljač od barta? potrebna su mi mjere kutije i prednji izgled ispravljača

Evo moje prednjice :-)

LPFM - Ajde napisi jedno kratko upustvo za izradu ovog ispravljaca.Problemi ne koje si nalazio i kako si ih resavao,kako si podesavao instrument, koji si sant i kakav koristio i tako neke prakticne savet koji bi graditeljima bio od pomoci.Ja sam uradio plocicu i postavio elemente e sad skuplam pare za nastavak projekta.

Bice uskoro na mom sajtu.

Evo kako sam napravio ispravljac

http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d/el_projekti_lab.html

Kako vam se čini ovo
http://www.electronics-lab.com/projects/power/003/index.html

ne čini se.
već nekoliko puta je bilo, i isto toliko puta iskomentarisane gluposti u šemi.

a početna glupost stoji i dalje
"Input Voltage: ................ 24 VAC
Input Current: ................ 3 A (max)
Output Voltage: ............. 0-30 V adjustable
Output Current: ............. 2 mA-3 A adjustable"

uzgred, pretražuješ li ti teme ovde povremeno?

Izvinjavam se...


Uuu, znači za*ebao sam se

ama ne bre.
sam ispravljač ima pregršt gluposti koje su posle ispravljane po forumu (njihovom...ima još
oštrookih srećom) i prosto je čudo da je šema i dalje ista, nepromenjena.
znači, menjan je trafo u smislu odgovajajuće snage i napona sekundara, pa je onda štošta menjano tako da je na kraju ispao frankenštajn od originalne šeme.
sve u svemu, ispravljač istih karakteristika (0-30v, 0-3a), ovaj koji si video na ovim stranama ("elektorski") je daleko jednostavniji za izradu i ne traži operacione koji "drže" toliko visok napon sopstvenog napajanja.
naravno i trafo je adekvatan kao i veličina filtracionog elka.. i tako to..

Dobro, na kraju jel sam se za*ebao što sam ga pravio ili nisam
Sitnije izmene dolaze u obzir...

Pre neki dan prepakivao sam plocicu napajanja u metalnoj kutiji i kada sam ga ukljucio i pokusao da proverim radi li regulacija tako sto sam okrenuo potenciometre za regulaciju explodirao mi je BD241. Sada kada sam ga zamenio opet ne radi. Premerio sam napone i uporedio sa onima u ispravnom stanju i OGROMNA je razlika. Moze li neko prema ovome da zakljuci sta je jos crklo, ili treba li jos neki napon da premerim.

723 "na prvu ruku"

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 06.02.2007. u 16:29 GMT+1]}

Hajde ponovo izmeri napone na 723, moze i posle dioda, koje "idu" iz baze, na katodama, deluje nemoguce, ako se nesto ne dodiruje(proveri izolacije tranzistora), da imas +7V na izlazu iz regulatora, a -12V na bazi tranzistora..

Poz

Evo premero sam ponovo. Sada su potenciometri bili okrenuti na 15%.

Cudan mi je onaj negativan napon na izlazu IC3. Proveri sve sto je u vezi sa njim - veze, elemente i gde su vezani, kao i da li je 741 jos uvek u zivotu.

izvadi ic3 ili otkači jedan kraj d5 i vidi dal ispravljač prati upravljanje naponskim potijem.
ako je tu okej, stavi taze 741 i probaj sa nekim umerenim opterećenjem dal ulazi u strujno ograničenje (kako vrtiš strujni pot) ako imaš nebuloze i dalje, gledaj okolinu ic3 gde je zez .

Prosto, crkao IC3, stavi potove na sredinu, i zameni kolo.

Sada sam otkrio da je na pot. za struju otkinuta jedna nozica. Sutra cu da kupim drugi da ga zamenim. Mislim da je on uzrok kvara sta vi mislite.
P.S. kada otkacim d5 regulacija napona radi savrseno.

Pa ako je otkacena nozica potenciometra vezana za otpornik 15k, onda ces da imas tu situaciju, "zakucan" ic u minus, sto se i vidi iz merenja napona, umesto par stotina mV, imas "kompletno" minus napajanje na pinu 3.

Htio bih napraviti ovaj elektorov ispravljac, ali imam malih dilema oko ove sheme.

1.) Jeli neko mozda sa osciloskopom snimao valovitost izlaznog napona pri struji od 3A? Zanima me je li 4700uF premalo i treba li mozda taj kondenzator povecati na 10000uF? Ako se poveca kondenzator da li treba uzeti jaci grec?

2.) Recimo da otpornik R4 namjestim tako da je max izlazni napon 30V. Neka imam 2V gubitaka na vodovima i kontaktima. Ako bi spojio sens stezaljke na uredjaj koji napajam da li ce ispravljac moci dati 32V na izlazu tako da pokrije padove napona na vodovima i kontaktima?

3.) Bi li bilo dobro ubaciti jos jedan potenciometar za finu regulaciju napona? Znaci serijski bi spojio potenciometar od 47k (grubo podesavanje) i recimo 3.3k (fino podesavanje).

4.) Ako bih htio dva ovakva ispravljaca spojiti tako da dobijem -30V i +30V mogu li koristiti samo jedan trafo? Znaci nadjem nekoga ko bi mi namotao trafo sa slijedecim izvodima na sekundaru (galvanski odvojeno):
33V -> prvi ispravljac
33V -> drugi ispravljac
12V -> integrirci prvog ispravljaca
12V -> - II -
12V -> integrirci drugog ispravljaca
12V -> - II -
12V -> napajanje digitalnih instrumenata i eventualno ventilatora


5.) Kao instrumente bih koristio multimetar sa ove stranice http://elfly.pl/multimetr/multimetr_en_DIP.htm

Da li bi oba multimetra i ventilatore mogao napajati pomocu istog ispravljaca od 15V

Evo i ja sam sklopio svoj ispravljac.Sve radi.Ostala su jos neka podesavanja i da ugradim A/V metar.ALi me brine sledece.Dobio sam sledece napone na mernim mestima i ti naponi se bas ne slazu.U cemu je problem ako je to uopsete problem.Na izlazu trafoa je napon od 38V a max izlaz ispravljaca je 36V.

merenja napona po sklopu radite u odnosu na masu pomoćnog napajanja a ne minusa glavnog jer tako mereno ne znači puno.
znači kod tebe bi trebalo da bude oko 50ak volti na elektrolitu u praznom hodu. to je dovoljno da podigneš napon i preko 36 volti promenom vrednosti u šemi. opet , to u praznom hodu jer ako nagaziš ispravljač maksimalnom strujom, situacija se menja. ispravljeni napon (na elektrolitu) postaje talasniji a i veći su padovi na rednom elementu.

Uvideo sam gde sam napravio gresku i kada sam opet premerio kako treba svi naponi se slazu.Sad sam ga gledao i na osciloskop i daje veoma pravu crtu.nisam ga nesto preterano opterecivao.Jos da ugradim mernu jednicu pa cu ineku sliku da uploadujem.Pozdrav

obrati pažnju na kvalitet potenciometra za napon. ljudi obično prave ispravljač pa i rokaju napon i do 100 volti a ne gledaju šta poti može da izdrži (ovo naravno ne važi za višeobrtajce i snažnije potove)

Napravio sam ispravljac prema semi koju je postavio mleposavic_lepi. Na pocetku je lepo radio ali sada kada sam vec hteo da ga pakujem u neku kutiju jako mi se greje (dimi) otpornik 220oma ili cak i potenciometar. Pregledao sam sve koliko vidim nema kratkih spojeva. Sta bi moglo biti?

Proveri sve veze. Mozda i pot ima los kontakt.

Proverio sam, potenciometar sam zamenio i opet isto. Crkao je bio i tranzistor i on je promenjen.
Sada sam tek video da pocinje da se greje tek kada otpor na potenciometru smanjim.

Napravio sam ponovo sve i sada radi fino (prema semi koju je postavio mleposavic_lepi) i pozitivnu i negativnu granu (lm317 i lm337) no opet jedan problem. Napon na pozitvnoj strani je npr. 19V a na negativnoj 23V. Razlika se smanjuje kako smanjujem napon. Kako ovo regulisati?

Nisu ti iste vrednosti otpornika na stabilizatorima. I mala razlika utice dosta.

_{[Ovu poruku je menjao JECHAM dana 16.10.2007. u 10:32 GMT+1]}

Onda pretpostavljam da jedan otpornik mogu zameniti trimerom pa ga fino podesiti.
Jos jedno pitanje, moj trafo daje 2x32V sto nakon greca i kondenzatora dize napon na preko 40V. da li ova kola trpe toliki napon?

Mislim da je Umax za LM317 37volti.

pozdrav.

imam dva pitanja:
da li itko ima malo kvalitetniju sliku pcb-a, od ove koja je ovdje postavljena?

i
pošto mislim raditi dva ispravljača u jednoj kutiji zanima me da li mogu koristiti jedan
transformator 2*12V ali naravno duplo veći?

Da ne otvaram novu temu pitacu ovde. Da li neko ima semu Laboratorijski ispravljač 2x0-40V/0-5A koja je objavljena u domacem casopisu elektro Jul/Avgust 1995 prvi deo i sept '95 drugi deo.

Naleteo sam slucajno na ovu semu objavljenu u elektor-u marta '98 nije losa pa ako nekom treba.

http://rapidshare.com/files/96848923/e983016.pdf.html

Elektro 7/8 '95 I dio

Elektro 9 '95 II dio

Problem s veličinom, Elektro 9 '95 II-2 dio

@Kix
Ne mogu ti odgovoriti na pp jer sam se zbog izgubljene šifre (kaza) morao ponovo registrirati a moram biti registriran bar 7 dana da bih mogao slati pp. Nema na čemu, na forumu smo da tražimo pomoć i da pomognemo ako znamo. Danas i sutra sam u velikoj gužvi na poslu ali odskeniraću ti to. Možda bi bilo dobro da otvoriš novu temu pa možda bude još nekom interesantno.

Pozdrav

poz
planiram praviti pomenuti Elektorov laboratorijski ispravljac,i...trebam malu pomoc :)
Naime postoji li zamena za LM741,LM723 ?
u RC klubu nemaju nijedan od ova dva

umesto LM741 jel mogu staviti HA17741 ?

Imaju oba u mgelektroniku.

o čemu ti to? ko kaže da radioklub nema?
723 DIL 2673
PRECISION VOLT.REG. DIP 14pin 2-37V 150mA 3%
30,48 (1-9 kom) | 27,43 (10-99 kom) | 21,34 ( 100 kom)
741 DIP 2676
OPAMP DIP 8 PIN, 3-18V, 1MHz, GENERAL PURPOSE
8,71 (1-9 kom) | 7,84 (10-99 kom) | 6,09 ( 100 kom)

može i taj HA17741

uocio sam to ali posto nema LM nisam bio 100% siguran da je to taj , pa reko da ne zabrljam...
hvala

Kako da nabavim transformatore za ispravljac iz Elektora (2x12V, 0.4A i 33V, 4A), ne mogu da ih nadjem u Beogradu, a mozda i ne znam gde da ih trazim.
(Nema ih u Radio Klubu, ITC, InterHit ih takodje nema, cini mi se)

Jel da ih cupam sa nekog uredjaja?

sve zavisi koji ispravljač nameravaš da praviš (napon/struja). inače 2x12 ne mora da bude 0.4A a snagaš je ko što rekoh prema željenom izlazu.
torus sa ovako namotanim sekundarima (ko za elektorski ispravljač) je oko 2k dinara kod mrskog proizvođača. što će reći isti takav (cenom) a daleko bolji, možeš naručiti kod www.elektra-od.co.yu

Da, planiram da napraviom ovaj sto je LPFM radio (Elektor, Decembar '82), mada mi se ne kupuju torusni trafoi sada.
Potrazicu jos malo na netu, mozda ima negde da se naruce obicni.

Ova je sema meni doista prihvatljiva, ne znam dali mi je nesto izmaklo.
Radjena je u Autocad *.dwg file.
Zasto sad nova sema ?, pa promenile su se dimenzije elemenata,
a mi smo u 2010, a ne `82 god. Ima mnogo obrazlozenja i alternative
u vezi ovog ispravljaca.
Ovaj Elektorov ispravljac *.dwg file je sa blokovima ;
Mirror-Hatch, samo dijagragram, samo stampa i samo elemente na ploci.
Ako je neko zainteresovan nek se javi na forumu.
Posebno se zahvaljujem GUJI011 na profesionalnim sugestijama
Pozdrav svim ucesnicima foruma,
Sprenger BT MKD.


http://img51.imageshack.us/i/zaelitesecuritysl1.png/

Najprije pozdrav ljudima na forumu.

I meni je interesantna shema iz elektora 12/82 i probacu napraviti, a zamolio bi sprengera sa "okaci" tu novu PCB sa stranom elemenata i vodova.
Moj ujak je napravio ovaj ispravljac prije nekih 25 godina i nikakvih preoblema s njim.

Hvala unaprijed

Evo za APPLE 1 i svi koji su zainteresovani
Pozdrav svima Posebno Guja011......... ELEKTOR `82

http://img683.imageshack.us/im...13/prednjastranabezelement.png
http://img682.imageshack.us/im...24/prednjastranasaelementi.png
http://img684.imageshack.us/im...25/prednjastranasamoelemen.png
http://img242.imageshack.us/img242/5518/zadnjastranamirror.png

Pozdrav svima

Hocu da napravim ovaj ispravljac(ovaj iz elektora) sa regulacijom napona i struje. Ono sto bih ja uradio je sledece stavio bi grec od 35A na hladnjak ubacio elektrolit od 15 000µF i stavio 5 x 2N3055 jer mi treba ispravljac za 10A. Jel moram raditi jos nekakve prepravke?
Hvala

_{[Ovu poruku je menjao ljubisa88 dana 01.06.2010. u 22:13 GMT+1]}

Nemam ispred sebe šemu ali logika kaže da mora, pored pojačanja izlaza, deo za ograničenje struje biti prerađen. Poz

Hvala kolega na brzom odgovoru.

A pretpostavio sam da ce trebati dosta da se menja. Nasao sam dosta sema na netu sa 723 kolom za vece struje cak i za 20A ali imaju samo regulaciju napona. Meni je najvaznije da ima regulaciju struje jer u pitanju je radio stanica napon stimam na 13.8 volti i on se ne menja, a struju treba da menjam recimo od 2-3A pa do nekih max 15A a nekim slucajevima. Regulacija struje mi treba zbog sledeceg razloga, prikljucim radiouredjaj e onda izmerim max struju koju vuce na predaji recimo 7.5A i ja onda ogranicim na 8A i nemam brige da ce nesto da joj bude.

Hvala jos jednom

nakon 2 godine pauze odlucio sam napokon zavrsiti ovaj ispravljač,
pitanje je isto kao i prije dvije godine:

posto radim 2 ista ispravljača da li mogu koristiti jedan trafo 2*12v
čije ću izlaze spojiti na dva greatza?

govoriš o glavnom napajanju ili ?
ukoliko su sekundari razdvojeni može.

Sklop je stvarno jako dobar(i ja imam slican,5 komada u nizu20V/1A).
U stvari to je bio punjac NiCd baterija vojnih radio stanica.
Bez obzira na to,imam jos dve komplet ploce + dva trafoa,koji cekaju da ugradim u radni sto,sa max izlaz. 30V/3A
Zelim samo da dodam prethodnom postu,da je pozeljno,da trafo bude dovoljno jak,da moze terati obe strane u isto vreme u full rezimu.

govorim o trafou za dobivanje referentnog napona,
to je onaj mali 2*12V, 0,4A

rekosmo da je struja znatno ispod 0,4A i sad, naravno da 2x12 možeš iskoristiti za napajanje regulacione elektronike, ALI samo jednog od ta 2 ispravljača jer je elektronika plivajuća, prati + napajanja glavnog izvora. što komplikovati stvar prividnom uštedom, ti mali trafići za pcb i nisu skupi

Zasto niko ne koristi L296 ili L4970, izuzetno jednostavne
aplikacije i rade odlicno ? Skinite pdf sa ST-ovog sajta.

a zašto ti trpaš svičerske čipiće u ovu temu? nije tačno da niko ne koristi ali ih u ovoj temi i ne pominje.

Pominjem da bih ljudima pojednostavio uređaj .

jeste jednostavniji ali nije univerzalniji.
npr probaj da ograničiš izlaznu stuju na 3-4 ampera a onda na toliko miliampera. ili da obaraš naponski izlaz kontinualno do nule.
malko teže.

Ili da podesi izlaz na 4-20 mAmpera,,

malko teze,, 'elte

U najnovijem broju Elektora ima napravili ljudi komjuter
radi napajanje sa 723 a clock mu daje 555

Trebala bi mi sema sa predlozenim izgledom plocice za malo jaci da nekazem (Hi-End) ispravljac, u principu vise bi hteo da se ezoterisem sa njim nego sto ce mi nesto i koristiti, tako da bi ga izveo vrlo kvalitetno i pedantno i spolja i iznutra
(recimo neka je za njega budzet od 70-150 evra ako ima potrebe moze i vise ako je nesto bas bas ).

Elem nesto ovakvih karaktetistika:

- izlazni napom 0-50 V (simetrican)
- struje od 15 A moze i vise
- zastite od kratkog spoja i preopterecenja
- prilagodjen masivnoj filtraciji po grani od nekih barem 10.000-20.000 uF mada se ne libim ni vise
- naravno podesavanje struje i napona (ili mogucnost regulacije)
- a za neke detalje tipa faradejevog kaveza i kako da narucim kvalitetan torus za izradu (tipa bifilarno motane zice, trazim za vecu snagu sa jezgrom za manju (negde procita da je tako najbolje ispravite ako gresim), zaliven da ne zuji itd...) cemo kasnije...

- to nema veze sa semom ali bi isao na led displej pokazivace struje i napona i specijalnom mogucnoscu merenja temperature sa spoljnom sondom (posebna kit varijanta), spoljnih elemenata kojima se daje napon: recimo pojacalu, motoru...
Dakle tri displeja u nizu (vodoravnom) za: U,I,T .. ja to jos dosad nisam vidjao da ima...mozda sam ja prvi

- gde da izradim masivno metalno kuciste sa masinskom obradom (brusenja ploca i zidovima od 3-4 mm) cemo na kraju projekta.


Pozdrav.

Jos uvek se nelibim (ne smem da udjem u neki projekat pojacala - a citali ste sta bi pravio - 50 kila materijala, a za zvuk kako bidne - sirovo i zestoko) tako neka mi ovo bidne neka uteha za pocetak.

p.s

Sto se tice komplikovanosti neka slobodno ima lopatu elementa i kola ako treba (kazu sto vise to bolje - za budale koji ne umeju sa manje ) taman volim da lemim, pa da ne bude cim zagrejem svajs a ono gotov projekat.

Dajte nesto dobro pa da posle svi uzivamo u lepim slikicama.

Ovaj ce se kod mene naci ubrzo na stolu ,u fazi izrade je .

Mozda ne ispunjava sve uslove koje si naveo ali vredi pogledati .

@ArtCool: 50V simetricno, 15A (predpostavljam po grani), samo trafo (torus) je na gornjoj granici tvog projektovanog budzeta.
U tvom slucaju, sa takvim budzetom, ni najminimalistickija sema nema nikakvog smisla (osim mozda kod kosookih).

Elem,

oduvek mi je iz mladosti (kada sam zavrsavao Koncar u BG-u) ostala zal sto nisam nastavi da studiram ETF nego sam se spustio 50m nize (inace jos mi 2 ispita na glavi - a glavu sam i izgubio vise).....i tako dok se ostrim da krenem u neko masivno pojacalo treba mi neka rekompezacija kada je projekat u pitanju...cime cu malo da se zamajavam i da vratim staru zal.

Otuda cela prica o over dimenzionisanju i prakticno preterivanju sa isparvljacem ( ustvari ja zudim za necim sto u postoji u hu-end-u tipa Accuphase) ja te pare nemam za komponentu 20k evra, ali mogu barem da na nizim finasiskim a u elektricnom smislu kvalitetnim resenje i kucistem malo pariram (koliko je to pariranje bog sam zna).

Accu sigurno ima samo napojni kabal od 500 evra...ma ko ga ebe...mi mozemo bolje..a za manje...sta im sve vredi kada oni nisu probali domacu slaninicu moga dede ...u sustini razumemo se.

Elem sto bolji projekat nadjete i ja cu probati, ali nisam toliko strucan da u elektricnom smislu prepoznam svaki impuls u kolu, to ce sreca biti veca ...

@sargarepa:

Jel ga ja bas toliko pretera...da da 1.5 kW ....pretera ga totalno i bez potrebe....

Korekcija u letu, 30 simetrale do 10 ampera, ako tako stvari stoje neka je 200 evra neki limit (racunam da je ok)

Pogleda sad sto Dare posla deluje jako dobro, sa mojim korekcijama zelja moglo bi jako da zadovoljavajuce...proucicu...kako ga izbaci iz topa bogte...inace secam se davno kada sam citao seme koje je radio Hit elektronika ili su se bar tako predstavljali...sto je bilo dobrih pojacala i ispravljaca...u to vreme mi je delovalo bas na mestu..

Ako neko ima te casopise da je iz Bg-a ili pdf seme neka mi javi pa ili da skinem ili da ih kopiram, bilo bi mi drago...zaboravio sam bio davno a imali su svasta nesto...opasne su te Nislije

Tagor je izmedju ostalog njihov i bas planiram neke fine narudzbenice preko njih...bez reklame..trenutno komentarisem njihovu ljubaznosti i ok saradnju.

Stalna sam musterija navedenim radnjama i poznajem te ljude ,nema sta sve pohvale za njih .Pozdrav

Za pojacalo ti ne treba neko superultramegagiga stabilisano napajanje. Toroid, JEDAN grec, C-L-C filtracija i ondak dodas neki Nelsonov Aleph (MOSFET A klasa). A za Gruvacinu, stagod da napravis na vecim snagama "raja" nema sanse da cuje izoblicenja.

BTW nije sargarepa nego Sepa011 ili ime koje pise ispod nick-a.

tema je o ispravljaču a ne pojačalima, za ovo drugo je susedni forum.
uzgred u šemi je dioda optokaplera na šemi naopačke ako se ne varam. na onoj ružnoj štampi je okej povezano.

Neosporno ali se interesi poklapaju...
Pravim(o) ispravljac koji bi mogao da za ispitne svrhe pogoni i pojacalo...

Inace sada sam zvao Inter hit elektronik (Nis) i rece mi covek da je taj ispravljac imao neki problem, da li je u pitanju samo okretanje optokaplera ili sta ne znam, ali znam da su ga povukli brzo iz prodaje (u kit formi) danas ga nema...niti imaju nesto tome slicno...cenovno je suvise egzoticno i kaze mi da to ne prolazi vise...

Vidim da je u objasnjenju navedeno da je plocica ok dizajnirana a da je problem u semi sto je kasnije ispravljeno, ali kako je to sve funkcionisalo ne znam.
Kaze mi da je casopis Elektro uradio neku reviziju projekat, ali da u Hitu oni to nisu i prakticno realizovali....

Inace mi se (konkretno) nije dopao projekat zbog previse diskretnih komponenti (tranzistora), alergican sam na njih zbog fejkova, uparivanja ako treba podesavanja mirne i "nemirne" struje itd (verovatno neznanje hrani moje strahove, ali isao bi pre na neku digitaliju, ipak je to projekat star nekih 15 godina).


@Sepa011

mojne se duris , salim se, to mi je za tu basticu simpaticno, inace i meni je nadimak "LG" pa se ne ljutim...mozes me zvati i "No frost" ... na istim smo strujama samo drugih potencijala

_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 05.02.2011. u 15:02 GMT+1]}

izmenio sam ovo za Šćepu, nadam se da si ovaj put slučajno pogrešio jer u suprotnom je jako uvredljivo.

što se tiče elektorskog ispravljača, on se savim lako može razvući i na 10 ampera i na 50 volti, upravljačko kolo je nezavisno od glavnog napajanja.

ovo
Inace mi se (konkretno) nije dopao projekat zbog previse diskretnih komponenti (tranzistora), alergican sam na njih zbog fejkova, uparivanja ako treba podesavanja mirne i "nemirne" struje itd (verovatno neznanje hrani moje strahove, ali isao bi pre na neku digitaliju, ipak je to projekat star nekih 15 godina)

ne znači ama baš ništa ukoliko je stepen dobro projektovan, ostaje samo kao tvoje ubeđenje jer je ispravljač u pitanju a ne pojačalo

Slucajno, cak i ne primeti

Sacekacu da postovani kolega zavrsi projekat, pa neka nam iznese utiske: nabavka delova, kalibrisanje ili bolje receno finoca regulacijem, izrada plocice, gde je nabavljao trafo (preporuka proizvodjaca - sa njima muku mucim - zujanje mi je problem koje vidim da se nekima javlja..).

Malko me je pobunio komentar prodavca iz Nisa oko revizije projekta od strane Elektora, ali mozda je to i bilo pausalno...neka iskusniji zavrse pa da mi "vise iskusni" u zeljama vidimo sta se tu desava...

Biće da nije slučajno.

opet greška:
Malko me je pobunio komentar prodavca iz Nisa oko revizije projekta od strane Elektora,

ne Elektora, elektorska radi sasvim ok, već elektro-a

Momci i cure uzeo sam da napravim posle dugo vremena ovaj ispravljač ali me interesuje ne mogu da nabavim ovaj transformator sa srednjim izvodom. Pa može li normalan neki transformator sa dva izvoda pa preko neke elektronike na ispravljač.

I još nešto kako da stavim samo 2 2N3055 umjesto 3 komada koliko ima u izlazu. Jer imam takvu kutiju gdje mogu samo dva da stanu sa hladnjacima. Šta sve trebam da prepravim osim naravno da izbacim jedan komad 2N3055.

Unaprijed hvala na odgovoru.

kako vam ovo izgleda


kako da ubacim jos jedan potenciometar za finu regulaciju ?

pa na red sa postojećim, npr 1/10 vrednosti. ili ubaci višeobrtni potenciometar

odlucio sam ipak da pravim ispravljac po Elektor semi, zanima me sta treba da prepravim da bi dobio 6A max?
imam trafo 24V 150W to bi trebalo da bude dovoljno ?

ako neko moze da me posavetuje za to

nema niko da mi odgovori

hmm, pa kad te mrzi da pročešljaš onaj tekst.
veća struja- više tranzistora i bolje hlađenje, manji šant otpornik, proračunaj malo .
uzgred sa 6 ampera AC teško da ćeš moći da isteraš 6 ampera DC

ma ne mrzi me procitao sam ceo tekst nasao sam da treba vise tranzistora ali mi se cini da nije dovoljno samo to imam jos nedoumica nekih npr, dali mora da se menja T2 BD241 jer po semi on pobudjuje 3 komada 2n3055 ako dodam jos tri dali ce on moci da izgura 6 kom, ili da umesto 2n3055 stavim neke jace tranzistore.
otpotnik R21 bi trebao biti bar 5W, i drugi grec jedno 8A, i jel dovoljan elektrolit C10 4700uF ili treba veci.

Napravio sam ispravljač od strane Elektora pa je sve dobro radilo kad sam probo izmerit amperažu ledica ja trepnula i sada mi neče radit svuda je napon 44V a negdje sam izmerio i 50V na lm723 j na pin10 40v a trebalo bi bit 7,5.Šta bi to bilo da nisu otišli čipovi.

Kako si ti to merio amperazu?

Instrumentom pa sam izgled napravio kratak spoj jer sam dao jedan na masu a dsrugi na izlaz za ampermetar.

štagod meriš po regulacionom sklopu, meri u odnosu na masu 723 (pin 7) a ne glavnog napona.

I to meriti votmetrom a ne ovako ampermetrom ali sta je tu je.
Ampermetar je napravio kratak spoj, emiter i kolektor na tranzistor 2n3055 neki od njih, treba sad to ommetrom lepo proveriti, sledeci put struju meriti drugacije ne direktim prikljucenjem ampermetra. Pregledaj i tranzistor ako ne radi ispravljac T2 ako ni onda nemas napona promeni 723.
Pozdrav

Da tu sam pogrešio sad sam promenio 2n3055 i opet radi.Recite mi koji mi V-A meter preporučujete i da odgovara ovome ispravljaču.

Vidim da je poslednji post od pre par meseci, ali jedno samo pitanje, ako neko prati temu. Malo sam se spetljao oko mog A-metra i V-metra kod spajanja na njihov ispravljač.
Evo u čemu je stvar. Imam ovaj A/V-metar (malim prekidačem na prednjoj strani se bira da li merimo A ili V), uz njega ide šent za 50A. Ima šema kako se spaja na potrošača i izvor napajanja, ali sam se ja nešto spetljao, pa mi treba mala podrška!
Evo linka do njega: Putanja do A/V-metra
Na dnu ima šema kako se spaja!
Kako bih ja njega spojio na "ovu gore Elektor šemu"?

uz taj panelmetar NE ide šant ali je potreban:
"Note: This meter can NOT be used alone, a 75mV 50A shunt is required to use together with."
šant ti inače ne treba kod elektorske šeme jer meriš ustvari napon na postojećem šantu (R21) , trebaće ti par otpornika i trimer poti za fino nameštanje..

Dobro nisam se dobro "izrazio"!
Ja već imam i A/V-metar i šant, tj ponosni sam ih vlasnik!
:)

Ako merim V na R21, kako bih onda spojio postojeći A/V-metar na Elektorov ispravljač? Gde bih trebao da dodam R i P za fino podešavanje?
Na "instrumentu" imam sledeće "kontakte" koje mu dovodim: [V+], [A+] i naravno [-]!
Šant mi je veza između [A+] i [-] kako bi instrument mogao da meri do 50A (ne znam da li bez njega može da meri ni 2 ni 3A?), po njihovoj specifikaciji to ne vidim, pa ako ne koristim taj šant, možda ga već spalim na 1A. Stvarno ne znam.

Ako znaš kako, treba mi konkretna pomoć gde bih spojio sledeće kontakte: 3.(IN -), 4.(IN V+) i 5.(IN A+) na postojeću šemu?

pa nacrtano ti je tamo:
3 na minus izlaz ispravljača (i jedan kraj šanta)
4 na plus izlaz ispravljača
5 je na drugi kraj šanta i ujedno to je sada izlaz ispravljača.

jedini je problem u tome što ćeš pri merenjus struje imati prikaz od samo 2 cifre (npr 2.0 ili 3.0A)

Ja sam malo prirodno ....!

Pomutilo mi se da moj A i V moraju da idu na isto mesto gde elektor meri izlazni napon i struju, uopšte ne razmišljajući da ja ustvari imam imstrument koji meri struju i napon na samom uređaju koji se spaja na ispravljač, ako tako mogu da se izrazim! Stvarno sam blenta.

To mi je sada ovako, jel da?





Mislim da znam da će biti 2 cifre, ali imaću i jednu decimalu, meriće npr 2,3A, ako ja dobro kontam displej.
Izgled A/V metra sa upaljenim displejom!

Hvala puno, beogradska gujo.

Zanima me u praksi sta ce se desiti u ovoj situaciji ako izlaz ode u kratki spoj? Dali ce se regulator zablokirat pa samim time zablokirati i BD250 ili je neminovno da ce BD u tom slucaju izgoriti, tj. da nece proraditi prekostrujna zastita u samom LM jer kroz njega ne tece maksimalna struja?





thnx!!!

pogledaj otpornik od 10 oma koji previđaš

Pozdravljam sve članove!

Vidim da je ova moja tema zainteresirala mnoge, vidim po posjeti teme i po odgovorima!

Hvala svima na trudu i odogovorima, te na aktivnosti!
Pozdrav!

Hoces reci da ce prekostrujna zastita proraditi ili nece?

Ja sam danas prakticno probavao sa slicnim tranzistorom i LM338K, toplinska disipacija trazistora je bila ogromna i sa velikim hladnjakom (koristio sam 2SB817 - 12A) a struja kroz samo kolo je bila zanemariva, jedva nekih 600mA. Regulaciju sam imao, ali ga nikako nisam uspio natjerati da LM zakoci citav sklop. Doguro sam do prakticno kratkog spoja ali LM nije okinuo prekostrujunu zastitu sto je mislim i logicno jer kroz njega ne tece velika struja, sto znaci da bi trazistor u takvom rezimu uskoro crko mislim....teoreski.....??? :(



Hvala tebi na temi!

na otporniku se strujom kroz regulator, stvara napon potreban da tranzistor počne da vodi.
znači sva struja preko te teče kroz tranzistor. nema priče o bilokakvom strujnom ograničenju što i nije namera sklopa, on služi samo da daje
(tj propusti) veću struju od one koju može da isporuči tropinac.

To sam i ja predpostavio prvobitno, ali sam ipak mislio da LM ogranicenje struje radi ne bukvalno mjerenjem protoka struje kroz kolo, nego razlikom napona Vin-Vout. Po mojoj teoriji koju sam predpostavio citajuci datasheet mislio sam da kada napon na izlazu kola padna na 0V i dobije veliku razliku Vin-Vout kolo zbog toga koci daljni protok a ne zbog samog mjerenja protoka struje kroz samo kolo.

Dobro, sad su stvari jasne: Ako se koristi strujno prosirenje sa trazistorom na ovakav nacin, prekostrujna zastitia u tom slucaju nije u funkciji.

Upravo sam zavrsio izradu PCB-a i sklopio elektorovo napajanje sa malim izmenama naime umesto
3x 2n3055 stavio sam 4x 2n3772 koji mi se nasao pri ruci...

(doduse nacrtao sam novi PCB i 10x sam proverio semu i ne nalazim gresku a imam problemcic :)

inace trafo je 30V/10A (posle greca mi daje 43-45V sto je normalno)
pa sam stavio jedan vise tranzistor u nadi da cu dobiti vise struje na izlazu,
takodje promenjen je sant koji sa koga se ocitava struja za drugi LM741 u originalnoj semi je .22R (5W)
kod mene je 4x1R (10W) u paraleli naravno.

regulacija napona mi funkcionise ali imam problem sa strujom.... nemam na izlazu dovoljno struje ni da
pokrenem obican ventilator za racunar .16A ??? Da li je mozda greska u 2n3772 sa kojim sam zamenio
2n3055 ???

drugi trafo za napajanje LM723 i 741 je 2x12v koji posle greca daje 18-19V sto se nadam da nije problem
jer koliko sam video u datasheetu za pomenuta kola trpe i vise ....



PS . probao sam i sa uklonjenim LM741 koji regulise struju ako dobro razumem semu onda samo nebih
trebao da imam ogranicenje struje i regulaciju ali opet isto....


Svaka pomoc dobrodosla !!!

Sa otpornicima od 1 ohm ces imati vecu disipaciju pri opterecenju.

@snm_za

Interesuje me da li si zavrsio podesavanje ispravljaca i da li stvarno imas 0-30V i 0-10A?
I ja bih ga pravio (za 0-30V i 0-10A) pa bi te zamolio za tvoju finalnu shemu i nacrt PCB.

Pozdrav.

Au kolega, kakva omaska!
Ako pogledas profil korisnika snm_za vidis da pise Poslednja poseta: 31.10.2012.
A i poslednja poruka u temi je pre skoro godinu dana.
Tesko da ces dobiti odgovor.
Verovatno je dobio to sto pise, ili ako nisi siguran procitaj par poslednjih strana pa vidi o cemu se pisalo/diskutovalo.

Druze nemoj da nepotrebno komplikujes, uradi borin ispravljac sa njegovog sajta i bog te veselio. Po ko zna koji put dajem ovaj savjet ali taj dizajn zaslutuje upravo to. Ako budes trebao vecu struju javi se na PP.

Na koju konkretno shemu mislis?

U medjuvremenu sam procitao celu temu na http://www.elitesecurity.org/t401668-Stabilisani-ispravljac
i shvatio da je predlozeni ispravljac iz 1974-5 godine jos uvek bez premca a zahvaljujuci lepim i razumljivim
objasnjenjima gospode 10XB i macolakg. Oni su genijalci koji pomazu nama hobi-elektronicarima da shvate
neke osnovne principe funkcionisanja elektronskih sklopova.
Naravno, i od drugih ucesnika u navedenoj temi se moglo dosta toga nauciti, tako da se zahvaljujem i njima.

Za vikend se bacam u izgradnju ispravljaca i javljam utiske.

Pozdrav.

jeli tema jos aktivna za iznosenje proekata.

Evo kako izgleda urađen. Pozdrav.
null

Evo jedan vrlo zanimljiv dokument, tacnije manual od HP 6228B.

http://elektrotanya.com/hp_6228b_sm.pdf/download.html (link1)
http://literature.cdn.keysight.com/litweb/pdf/06228-90001.pdf (link2)

Na stranici 4-3 je opisan princip (ima u dokumentu i kompletna shema) sa dva seriska regulatora koji se koriste u cilju manje discipacije na tranzistorima.
Tu je napravljen 60V regulator ali iz ispravljaca dolaze dva neregulisana napona, 30V i 60V.
Zavisno od trazenog izlaznog napona (takodje i prilikom odrzavanja struje), sklop aktivira bilo 30V ili 60V ulaznu granu i prakticno moze ustedeti skoro polovinu discipacije koja se stvara na seriskim tranzistorima.
Verovatno moze na slican nacin da se podeli na vise "uzih" opsega za jos manje discipacije.



Nisam primetio da je iko koristio ovaj princip u DIY konstrukcijama (sa relejima jesam, ovako nisam) a ne izgleda uopste komplikovano.
Treba "hvatati" cake od ovakvih firmi i konstrukcija ;)

mikikg ovo rešenje je veoma zanimljivo ali ja ne mogu da "dokučim" kako to funkcioniše. Vama to ne izgleda komplikovano ali nama amaterima jeste i to veoma. Hvala vam za ove linkove.

Pozdrav

Ti stari HP ispravljači nisu komplikovani i mogu se relativno lako napraviti.
Stvarno su skoro neuništivi i većina radi i dan danas . Ali oni su uvek imali
trafoe sa puno izvoda i moraju da se motaju specijalno za njih.

Evo nesto sto sam ja koristio

Malo teorije :

Prag preklapanja odredjuje zener dioda D2 , a moze i sa npr prosesora dovodjenjem napona na R3
diode D1 i D2 su zener diode
D1 sluzi da ogranici napon na gejtu mosfeta i ima vrednost oko 10 V
D2 odredjuje napon preklapanja

Princip rada , ukoliko je napon na diodi D2 manji od zenerovog napona Q2 je zakocen time je
zakocen i Q1 struja tece kroz D3

Kad napon na D2 predje zenerov , struja kroz D2 R3 otvara tranzistor Q2 a on kroz R2 otvara Q1 i
posto je napon na grecu dva puta veci nego na srednjem izvodu sva struja ide kroz njega , D3
inverzno polarisana .

Malo komentara primera :

Ako je trafo na primer 220 / 2 x 15 V 150 W

izborom BR1 i D3 za struju od 10 A imamo 15 * koren iz 2 V i struju do 10 A
ili 30 * koren iz 2 V i struju do 5 A

Matematika je tu oko da biste samo shvatili ideju i mogucnosti

_{[Ovu poruku je menjao tomam dana 14.01.2015. u 17:38 GMT+1]}

Da li dobro razumem ovu gore postavljemu šemu:
Kad izlazni napon pređe prag zener diode D2, propusti napon na bazu tranzistora Q2 i on provede.
Q2 otvara Q1 i kroz njega poteče puni napon ispravljača.

Unapred zahvaljujem na odgovoru.

Evo jednog mog projekta,nije nesto komplikovano,ima regulaciju napona i struje. LM358 se direktno napaja sa ulaznim naponom,nije potreban negativan napon. Pozdrav.

Jesi li ti to dobro istestirao?

Pa odavno je u funkciji,na sta sumnjas? zaboravio sam na semi da nacrtam zener diodu za zastitu gejta.

Kako ti radi ograničenje struje i regulacija napona ?
Da li su dobro obeleženi ulazi + i - op struje.
Nije mi jasna veza BC556.
TL431 nije dobro vezan.

Struja od 0 do max, npon od 0.8V do max.

Kako radi, a ne koji je opseg.

To "kako radi" moze valjano samo sa Elektricnom Macolom (hammer - transient tester) da se sazna :)
http://www.elitesecurity.org/p3529567

Line i load regulacija, under/over shot itd … Sve su lepo opisali u dokumentu sa linka …

Na gornjoj shemi ne vidim ni jedan kompenzacioni clan a obicno bez toga to ne ispadne bas najbolje po perfomansama koje se obicno traze za neki laboratoriski izvor.

Svaki naponski/strujni regulator treba posmatrati kao klasican (audio) pojacavac i tu vaze poptuno ista pravila, THD (distorzija), BW, SNR i ostalo. Zabluda je te regulatore tretirati i analizirati samo u DC domenu, neophodno je raditi analizu (pa i poboljsavanje / kompenzaciju) i u nekom shirem frekvetnom opsegu jer potrosac skoro nikad ne pravi konstanto opterecenje vec to varira i strujno i frekvetno i u tom smislu to treba da se valjano izkompenzuje kako bi se odrzala konstantna izlazna impedanca u nekom specificiranom frekvetnom opsegu.

Npr, opteretimo izvor sa 1A, na izlazu lep fin konstantan napon, sve OK …
Medjutim, kada naglo odkacimo to opterecenje (npr tamo neki relej otpustio), potpuno je normalno da ce regulator da napravi "overshot" tj nagli i kratak preko-naponski pik.
E sad koliki je taj preskok napona je stvar za analizu. Negde to nece da smeta ali kod nekih finih sklopova to moze prilicno da smeta ili cak dovede do havarije uredjaja.
Sa frekvetnom kompenacijom kod error-amp se to moze skoro potpuno anulirati ili dovesti u neke prihvatljive okvire.
Frekvetna kompenzacija mora da se ispravno postavi za trazeni sklop i uslove rada jer pogresno postavljena kompenzacija (probije se fazna margina) moze u nekim slucajevima da dovede do oscilovanja a to je najcesce pogubno za prikljucenu elektroniku!
Zato se radi tranzient testiranje i prema tome trimuje kompenzacija.

_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 24.01.2015. u 18:57 GMT+1]}

Miki hvala za ove korisne informacije,sta bi konkretno prepravio na semi koju sam prilozio? Nije na odmet da malo poboljšam ispravljac. Pozdrav

Pa ne mogu to napamet da ti kazem :)
Tehnicki ti treba dodatnih par otpornika i kondenzatora u FB kod error-amp … ali kojih vrednosti to moras sam da ili izracunas ili da izsimuliras (LTSpice) ili da izmeris (tranzient tester + osciloskop) …

Odprilike sve polazi od analize tranzienta, menjas (sto je moguce brze, reda mikro ili nano sekundi) bilo opterecenje bilo zadatu vrednost napona i pratis izlaz. Od toga mozes da dobijes frekvetnu zavistnost trenutnog sklopa i onda pravis istu takvu ali obrnutu za error-amp.

Miki,razumeo sam te. Pojasnio simi puno toga, narocito kada si pomenuo audio pojacalo.Hvala i pozdrav .

Bas to, potpuna analogija postoji izmedju naponskog regulatora i audio pojacavaca. Bukvalno jedina razlika izmedju njih je cuveni ulazni redni kondenzator koji odklanja DC komponentu kod audio pojacavaca ali sve ostalo mu dodje isto.

Cak je mozda najjednostavnije za analizu tj snimanje frekvetne krive uraditi sa zvucnom karticom.
Npr generises frekvetni sweep od 20Hz do 20Khz i to "pomesas" sa referetnim/zadatim naponom (modulises ispravljac) i onda AC-coupled + neki atenuator izlaz iz regulatora uvedes u ulaz zvucne kartice.
Pratis ponasanje po frekvenciji …
Sve dok nemas pad napona na nekoj frekvenciji to je ok. Recimo u opsegu od 20Hz do 1kHz neces imati promene. Posle tih 1kHz recimo da pocinje da opada amplituda i kada to dostigne polovinu vrednosti tu si dosao do -3dB i to ti je Fc (corner-frequency) tvog "izlaznog stepena".

Kad dobijes te krivuljice svog ispravljaca mnogo toga ce ti biti jasnije ;)

U potpunosti razumeo. Znaci ako prikljucim neki smps i prilicno opteretim ispravljac moze da se desi da pobrljavi i sprzi elektroniku koju napaja.Dao si mi dobar predlog za testisanje.

Pitanje kako radi znači da li to upšte radi? Pošto je šema pogešno nacrtana. Zamolio sam Zoksija da tu šemu skine,
ali on nije. Kaže da ne ume. Ne bi smela da ostane da neko slučajno ne krene da je pravi. Neće mu proraditi.

Iako su linearni ispravljači u principu jednostavni, imaju mnogo iznenađenja pri izradi, a bogle i pri korišćenju. Veliki
prolem može da da napravi pik pri uključivanju, i da pobije dosta elektronike. Slabo ko obraća pažnju na soft start.
Da ne pričamo o merenju ripla i regulacije pri raznim uslovima, bilo statičkim ili dinamičkim. Izlazna otpornos ispravljača
u naponskom i strujnom režimu su španska sela. Kao i over šot, koji si spominjao.
Mada sa sada pristupačnom literaturom i baš jeftinim delovima može da se napravi baš fina spravica.

Napravio sam gresku prilikom crtanja, greska je na op za regulaciju struje,pogresno sam nacrtao invertujuci i neinvertujuci ulaz ( zamenio mesta ) Sliku ne mogu da uklonim,admini neka je preprave ili uklone. Hvala

Trebalo bi da moze da izmeni poruku, ide se u opciju "Upload uz poruku" i tu se moze manipulisati fajlovima.

Postavi ispravnu shemu (u novom postu, nebitno) da ne bude zabune ako bi neko krenuo da pravi ...

Pokusavao sam,ne mogu da izmenim,evo seme sa ispravkom. Branko.tod hvala ti za uocenu gresku. Pozdrav

Ostao ti je problem sa TL431

Precrtavao sam semu sa plocice pa mi se i kod TL431 podkrala greska. Referencu treba spojiti sa katodom.

Od momenta postavljanja prvog posta, imate svega 24 sata za ispravku odn. "BRISANJE" šeme sa veoma uočljivim crvenim slovima i postavite novu ispravljenu šemu.

Na isti način na prvom postu uđete klikom na "Upload uz poruku" i uđete i vidite gore crvenim slovima i jednostavno kliknete mišem na "Obrišite...".

Kad obrišete, onda idete na "Choose" i uđete u Vaš hard disk i kliknete na ispravljenu šemu, pa onda kliknete mišem na "Upload..." i to je to tj. postavili ste novu ispravljenu šemu. Posle se vraćate na poruku klikom mišem na "Povratak...".

_{[Ovu poruku je menjao paterson dana 25.01.2015. u 03:18 GMT+1]}

Evo jedna provjerena sema i sklopljen ispravljac do 32v i 2A , sa Lm324 . pozz

nece nesto , fajl mora imati manje od 30 znakova?

_{[Ovu poruku je menjao samuki dana 25.01.2015. u 18:12 GMT+1]}

Zahvaljujuci branku tod na ukazane greske i mikiju na predloge i savete uvideo sam da moj ispravljac ne funkcijonise kako treba. U vreme kada sam ga pravio nisam imao osciloskop pa sam se zadovoljio tadasnjim dobijenim rezultatima. Prikljucivsi ispravljac na skop videh da on osciluje a jos gora situacija je kada proradi strujna zastita. Uz to bio je i temperaturno nestabilan. U neku meru uspeo sam da suzbijem te probleme. Evo seme i nadam se da nisam pogresio u iscrtavanju,ako jesam ispavite me. Semu koju sam izbacio u jednom od predhodnih postova neka uklone admini da nebi neko krenuo ugradnju i naisao na probleme. Pozdrav.

Pozdrav, vidim da je tema malo starija, ali hajde da probam, valjda neko jos cita
Da li neko poseduje PCB plocice (labaratorijski ispravljač napona iz casopisa Elektor ) koju nebi morao da prepravljam u nekom od proghrama, tipa Corel.... ova koja ima ovde je dosta loseg kvaliteta i ne prihvataju u firmi kojoj sam poslao da mi naprave plocicu. Pa ako neko ima vec odradenu da mi posalje???
Unapred zahvalan

Bilo bi lepo kada bi konkretno napisao šta
ti treba da bi dobio konkretan odgovor.

Treba mi PCB plocice u elektronskom formatu, za labaratorijski ispravljac napona iz casopisa Elektor, iz broja decembar 1982.

Da bude jasnije:https://yu1as.wordpress.com/20...ratorijski-ispravljac-0-30v3a/
Pokusaj kod njih da nemaju slucajno u pdf-u ili nekom elektronskom formatu.
Evo i original clanka:Fajl je velik 3,5MB, kad ga "razbijem" -postavim.-
pOz

Hvala emiSAr. Mada slicno nesto imam i ja. Nazalost ja imam skenirano iz clanka. Pokusavam da nadjem samo PCB plocice bez elemenata, tj kako bih mogo da je posaljem firmi da mi napravi. Medjutim oni zahtevaju da bude odradjena u nekom od programa tipa Corel Driwe. I da ono sto je crno, bude lepo crno odnosno gde ide stampa plocice... Ovo sto nalazim je sve skenirana plocica, koju ne mogu da iskoristim u tu namenu....

Moze se uraditi plocica u Sprintu. Ako nije hitno posalji mi na pp to sto ti treba pa cu ti uraditi sutra, prekosutra.

Ovde imaš baš dobar izgled pločice : http://postimg.org/image/f2c8sz0g5/

A ovde članak: http://www.retro.co.za/zs1ke/p...cisionPSU-Elektor-Dec-1982.pdf

Ja je imam precrtano u sprint-u, dve verzije, original PCB iz clanka i moju manju verziju bez onih otpornika i trimera za instrumente i sl., napravio sam je, provereno radi...
E sad, nikako ne uspevam da postavim sliku ovde, pa zato evo link gde mozes videti izgled:
http://elektronika-mk.net/inde...opic=12012.msg111609#msg111609
Kako da okacim sprint fajlove ovde...?

Nislija, sto ne odes lepo kod MilanaPCB da ti to odradi, a mozda ima i gotove filmove, dosta je ljudi pravilo taj PSU.

Gosha, Gorane,
aj se potrudi da kontaktiras tog "TVOG", iz Niš,

i meni bi trebale dve plocice (2 PCB-a) za taj ispravljac/stabilizator,

Hocu nekim klincima, pocetnicima, da komplet skockam delove + PCB,
i da sami zaleme/naprave to napajanje sa Legendarnim 723,

Nedostaje jos samo PCB, sve ostalo imam,

Ako uspes To da odradis, Častim ! ....Roštilja Mi !

Jesi li sklopio onog madžara?

Za njega sam ama bas sve nasao, samo mi nedostaje koji komad
one "Specialne" izvedbe glavnog tranzistora.

Mislim da je ta šema PRVA LIGA !!!

Čovek se bas domacinski potrudio da ga doradi, zacini, sve usteli i valjano odradi !

Fantasticno napajanje !

Koji komad specijalnog trandže? Sve ima u prvoj piljarnici.

On mi bas i trazi da mu posaljem iskljucivo u Corel-u i da je odradjena potpuno. Samo sa uradi film i napravi :)

Zar niste spominjali da 2N3055 ima raznih izvedbi...
Ima Niških,
Ima Siemensovih,
Ima Motorilinih,

Ima u "Teskom" kucistu,
Ima Lažnjaka,

Ima Motorolinih u lakom, Aluminijumskom kucistu,

Pa, ŠTA sam sad Loše pitao ???



I SVE TO ima u prvoj Piljarnici ?

Jel'te ?

Pa to je, kao da odem da trazim Lampu EL-84 iLi PL-509,
ma sve ima u "Piljarnici",

Branko, aj se probudi...
nemoj da pises postove, iz sna....

Moze tu i u tom "nevaljastom" lakom aluminijumskom kucistu i 2N5303, al sto bi rekao Vasa S. Tajčić (Pozorište u kući)-prijeratni rucni rad.-

pOz

P.S. Ovo je DS od novijeg kojih ima laznjaka.-

Ne mesaj sad 2N5303 i 02 u temu.

Radi se o 2N3055, kao sto zahteva postavljena sema.

Radi se o razno-raznim izvedbama kucista, i o raznim proizvodjacima tog "Istorijskog" trandje,

@emiSAr,

Koji od ovih da uporebim:



Siemens-ove nisam slikao, jer je vreme pojelo oznaku na TO-3 kucistu.

pOz

Nemoj da arcis ni jedan od tih tranzistora, pogotovo sto su proizvodnje od pre 40 i kusur godina. A to je sada u rangu ozbiljnih retkosti.

I mogu da sluze kao ozbiljni resurs za popravku ili obnavljanje starinskih pojacala, sa izvornim vintage zvukom. Sada nema vie tih tehnika pravljenja tranzistora, a doticna pojacala su pravljena bas za tare opcije.


Mozes za ispravljac koristiti bilo koji snagas od preko 50ili 80v i 10-ak 15A ampera, pa se moze proveriti da li se moze putiti vise od par ampera po tranzistoru. Cak recimo niske 2N3772 ili 3773..ii novije, jeftine.Ima pojacanje 15 pri 8A

Ono sto je bitno je koliko pojacanje ima neki tranzistor pri odredjenim strujama, i koliku kontinualnu struju moze da isporuci pri odredjenom naponu(SOA).

2N3055 nije za vise od 2,5A po tranzistoru. Plus paziti na disipaciju, ne grupisati ih previse, dati im prostor da se hlade.

Takodje je bitno kako ce se taj ispravljac koristiti, da se ne stavlja 4 tranzistora paralelno, praveci ispravljac koji ima mogucnost guranja 10A, a da se to koristi jednom u 8 godina..

Koliko ja vidim ovde 723 sluzi samo kao izvor referentnog napona.
Sve ostalo rade ona dva 741.

Evo da postavim kompletnu dokumentaciju od kolege LordZi

Koji program otvara prva tri postavljena fajla?

Sprint Layout

"Sprint Layout wiever" ne otvara fajl sa porukom "file not found".

Kod mene uredno otvara i ne javlja nikakvu gresku

Hvala na odgovoru, ali i dalje ostaje problem otvaranja prva tri programa tj. preporučite mi free Sprint layout.

Nisam bas razumeo poruku.
Program nije free al se moze naci lek na internetu

Onda nisi mi pomogao. Da li ima neki drugi free program koji otvara sem no-free Sprint layout-a?

Mislim da ne.
Mogu ti postaviti u pdf-u ako ti to odgovara.

"Vjesaj" to u PDF-u i naglasi na kojem formatu je papira A5 ili A4. Trebat ce nekome i hvala.-
pOz

Evo postavljam
Papir je A4

Evo i sa malom izmenom oko greca.

Hvala u ime onih koji namjeravaju graditi.-
pOz

Obecah da cu uraditi plocicu i u corelu
al me stigla prehlada pa ne znam gde udaram.
Kacim i to kad zavrsim, ako prekostanem

http://www.megafileupload.com/...FNAwOdQ0JTpjE8Bjg8kZZ7INQ4Y%3D

_{[Ovu poruku je menjao vucko47 dana 01.01.2017. u 22:05 GMT+1]}

Hvala!!!

P.S. Da se ne bi "mučili" traženjem nekog programa za otvaranje "rar" arhive, evo vam na gotovo dole u pdf-u.

Da ne otvaram novu temu radio sam ispravljac po ovoj semi no desava mi se problem kad prikljucim jaci potrosac (sijalica od auta 12v 55W) veliki pad napona na izlazu. Namjestim 13 V napon trimerom prikljucim sijalicu i mjerim na prikljucima 5 V nekontam sta je

U sustini sam htjeo da ispravljac moze podnjeti malo jacu struju opterecenja pa sam malo izmjenio samo elemente ispravljacke diode su :
P600K, tranzistori Q1 BUT11A i Q2 2n3771 i elektrolit 50V 24000mF, transformator je iz UPS izlaz 15 V. Sve to fino radi u praznom hodu ima regulaciju napona od 2.8V-18.5V. Kad namjestim na neki napon i prikljucim kao opterecenje otpornik od 20 oma snage 10-15 W takođe iz UPS napon opadne za 0.5v. Međutim kad postavim sijalicu od auta pad napona je veliki u odnosu na postavljeni.

_{[Ovu poruku je menjao zehebi 77 dana 31.10.2017. u 16:32 GMT+1]}

Da nezaboravim naglasiti i R4 sam zamjenio umjesto 0.5oma 5W stavio sam 0.22 oma 8W, ovu stoki diodu takođe nisam imao pa sam iskoristio one iz ATX napajanja D83-004 s tima sto sam ostavio srednji izvod i krajnji desni a krajnji lijevi sam ukinuo i tako je spoijo. Da li je to ispravno

1) Na semi lepo pise da je potreban trafo naponom od 24VAC ! -- Ti imas trafo sa SAMO 15VAC.

2) U podacima pise da je to ispravljac do 2.5Amp.
Ok, ti si smanjio R4=0.5Ω na 0,22Ω, i time hteo da udvostrucis max isporucenu struju.
Pitanje je: Da li trafo moze da gura (da da na sekundaru) 5Amp ?

Kazes imas trafo od 15VAC,
taj na 5Amp u sekundaru treba da ima oko ~75W (15Vx5A), a u primaru oko ~90VA.

3) Tako sagradjen ispravljac NE bi trebao da testiras sa sijalicom od 12V/55W,
jer ta sijalica ima jako veliku polaznu struju,
sto "ubije" logiku ispravljaca cim se prikljuci hladna sijalica.

Sad merim, halogenka od 12V/55W na sobnoj temperaturi ima 1.3Ω,
sto na 12Vdc cima struju od 9.23Amp. -- a TO ispravljac ne moze da "podari"
u momentu ukljucenja jer ima strujni limiter (preko R4) na 5Amp. (ako trafo ima snage)
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Mislim da si sve rel. dobro odradio, jedino da izbegnes testiranje sa bilo kakvim sijalicama,
vec koristi fiksne otpornike, makar to bila pegla, kvarcna grejalica, termo pec, ili bilo sta zgodno.

I budi siguran da trafo moze da pruzi vise od 5Amp na sekundaru.

pOz

Steta sto si "odFikario" desni izvod te "stoki" (Schottky) diode.

Trebao si direktno da spojis levi+desni,
a to sve sa srednjim izvodom cini dve diode u paraleli, sto je jos jaca varijanta.

Eto, nadam se da barem malko pomaze.

pOz

Bas juce sam kacio takvu sijalicu na nekakvo napajanje i u toku ukljucenja povlaci nesto preko 10A samo je meni tako i odgovaralo za test. Za ovaj ispravljac je to previse i normalno je takvo ponasanje.

Ta sotki dioda ima smisla ako prema izlazu postoji topivi ili bilo kakav drugi DC osigurac. Prikljucenjem akumulatora ali obrnutim polaritetom
ona provede i aktivira ili sprzi izlazni osigurac.-
pOz

Sve je to tacno cenjeni emiSAr-e.

I taj izlazni osigurac ima svoju konacnu otpornost, koja nije bas =0.00Ω (Nula Ohma).

Sa 5Amp izlazne struje, imao bi "merljiv" pad napona na tom OSIG,
pa onda isporuceni napon ne bi vise bio onaj koji regulator 723 stabilizira.

Hehe, Vučko, ti nisi mali igrac, znas sta radis i znas STA TREBA DA OCEKUJES !

To je tvoja velika prednost !

Da prilikom ukljucenja "nečega"
tacno znas sta mozes da ocekujes,
i tacno znas 'eL ce to da gori, pali, žari, iLi ce da radi, makar i loše.

Samo tako napred !

Pozdravljam te,

Razdjelnik napona veze se na izlaznu klemu-prikljucnicu poslije osiguraca- da LM723 ispravno "soferira".-
pOz ekipi

Moze i tako,
to mu dodje kao isturena "SENS" linija,
iLi ti uzorkovanje (skeniranje/seplovanje) izlaznog napona.

Mi se raspricasmo,
a nema nigde postavljaca pitanja, za ovaj ispravljac :)

Pomažete i te kako samo malouman neko mora da bude da ne skonta sta mu ovako iskusna ekipa szgeriše. Nego Roberte ako sam te dobro skonto pošto lijevi i desni kraj provode prema srednem izvodu stoki diode , njih kratko spojim i vežem za jedan kraj s srednji izvod ostaje drugi kraj diode. Cisto da znam za ubuduce i da li bi onda 4 ovako prepravljene diode mogle da se vezu u grecov spoj za jace ispravljace pošto im je po DS cini mi se struja oko 10tak Ampera možda i više. ustavari konkretno kod ove sad nađo na netu struja 30 A

a) Nemoj VIŠE da citam da sebe smatras maloumnim !.com
Ako ti umes da napravis ovakao dobar,
stabilan ispravljac NE spadas u te manje-Umne. --- Zaboravi na tu izjavu/konstataciju.end

b) Izbaci iz recnika "stoki" diodu, i ubaci "Šotki diodu".

c) Sve si dobro skontao i opisao u vezi duple diode. Čisto da znaš za ubuduće.
Levo+desno zajedno a srednji izvod posebno
= Dupla, paralelno vezana dioda, sa boljim performansama.

To spada u TO-220 kuciste. Svako to kuciste ide na hladnjak.
Centralni izvod na tim diodama je spojen sa gornjim metalnim delom (koji ima rupu za pricvrscenje).

Obratiti paznju !

Srednji izvod dvostruke šotki diode je direktno vezan na kuciste/metalni deo
koji se fiksira na hladnjak.

Obratiti paznju prilikom kacenja dioda na metalno kuciste.
Ne mogu sva kucista na jedan te isti hladnjak direktno!!!

-- bice karambola.

baciti to na papir i razmotriti semu spajanja, s obzirom na spoj diode sa kucistem

pOz

Ma nisi me skonto nesmatran ni sebe ni nikog nego kažem onako uopšteno kako jednostavno objasnite i pomognete ti Roberte , emisar, macola mikikg i ostala ekipa cije postove mi je zadovoljstvo citat kako jednostavno objasnite da neko mora bit malouman da neshvati o cemu govorite tj. pišete.

Vidiš,
TO nam je cilj.

-Ako nesto znamo 100% --Onda savetujemo.

-Ako nesto znamo 80% onda mudro cutimo, cekamo i citamo onog ko to zna 100%.

Dižem temu iz mrtvih, samo jedno pitanje:

Neki update u međuvremenu što se tiče komponenti koje su deo ispravljača? Neke novije sa boljim karakteristikama ili da jednostavno uzmem članak sa ispravljačem na srpskom što je postavljen na jednoj od strana, poručim komponente sa liste i krenem u realizaciju?

Mislim, trebaće mi pomoć jer ne znam kakav ću trafo uspeti da nabavim pa ću morati malo da modifikujem, ili samo da menjam broj tranzistora kao što je tamo i napisano?

Kakav trafo imas ili nabavljas?

Lomim se još, poručio bi jedan recimo 25V 6A (na izlazu ispravljača bi da bude 20V 5A za sigurno) i to će vrv tako i da ispadne na kraju. Gledam po netu da kupim neko pojačalo ili sl za male pare pa da vidim mogu li šta sa njegovim trafoom al slabo da ima šta da se kupi a da nije već pola cene spomenutog novog torusnog trafoa.

Našao sam u tazbini stari prenosni crno beli tv, koji sad već može da stoji kao ukras negde, radi ali šta ću sa njim. Ne znam kakav trafo može biti u njemu nisam ga još otvarao ali cenim da nije ni blizu da mi odgovara...

mojne dižeš temu iz mrtvih, piše ti gore da se to NE radi.
što se tiče trafoa, što mora torus? pogledaj kockaste kod stf.rs

Za vise struje dodaj jos tranzistora sa pripadajucim emiterskim otporima i potrebno je da se malo igras sa otpornicima za namestanje max napona odnosno struje

Iskreno,
Posle ovolike HALABUKE, vike i cike,

-Ja više ni NE znam, šta znači LAB-Ispravljač?
____________________________________

Da li je to onaj što drži napon stabilno, kad ga "Cimneš od par mA-do-par-Ampera"?

Ili je to ono napajanje koje, kada mu namestiš na potenciometru
izlazni napon na 10.00VDC

-to drži (danima) a da rokaš stuje od 1mAmp do 5-10Amp,
a napon NE MRDA od "set-Pointa", od podešenih 10,00VDC?
_____________________________________________

Više ništa ne znam,
-Šta sve spada u LAB Ispravljač/Napajanje.

Ajd, kažite mi Vi. (zamolio bih, ako je ikako moguće)

Svaki savet je koristan/dobrodošao, i upotrebljiv.

pOz

Hvala na odgovorima.



Ja otvorio novu pa bio redirektovan na ovu, moram negde da pitam :)



Ne mora, na njih samo prvo naleteo i pitao čisto da znam koliko bi me najskuplje izašlo, "kockasti" bi trebalo da su jeftiniji pa hvala za info, poslaću im mail sa upitom za cenu željenog trafoa.



Hvala, mislim da sam razumeo ali proverim kad nabavim sve komponente i krenem sa radom.

Kreni pobogu, bilo šta sa radom.
Samo KRENI. (Makar nešto izgoreo/spalio, ali kreni)
Ako zapne, znaš gde da se obratiš (TO je dobro :) )

Svako Dobro!

pOz

Pomoć ako može, sa šeme koju sam ovde linkovao, za slučaj da ne morate da lutate da je tražite, otpornici kojima nije navedena snaga, da li da uzmem 1/4W ili 1/2W ili možda čak 1W?

Grecove spojeve ovih oznaka ne mogu da nađem, pa, da li da idem logikom "bigger is better" ili da gađam neke karakteristike? Hoću pogrešiti ako stavim grecove koji su deklarisani na npr 1000V 25A?

I što se tiče trafoa, ako nađem samo sa jednim sekundarom, kako to da povežem? Ili baš moram ovakav, generalno neću ja napajati ništa "na daleko" na stolu treba da mi stoji, tako da mi kompenzacija pada napona ne treba.

Naravno, molim za odgovore ako su kratki i bez mnogo muke, ako ima materijala za žvakanje onda molim samo za smernice kako bih sam mogao sve da skontam.

Primenjenom elektronikom se nisam skoro pa nikad bavio, sve je ostalo na teoriji sa faxa, tako da unapred se izvinjavam ako se nekome digne kosa na glavi od pitanja :)

Edit: ovaj 10-obrtni potenciometar pravo skup, košta koliko i ostatak komponenti, bezmalo...

Obicno ako nije navedeno smatra se da je 1/4w, mada imam drugu shemu za ovo isto gde pishe 1/3w sto se malo teze nalazi. Ako moze da se stavi na plocicu, nece nista smetati ni 1/2w. :)

Moze naravno i jaci gretz kao sto si naveo, ali ima ih i malo slabijih... Bitno da napon i struja nisu manji od trazenih za dati sklop
npr
https://www.mikroprinc.com/sr/proizvod/rc207-2a-1000v
https://www.mikroprinc.com/sr/proizvod/kbpc1010w-10a-1000v
ili neki slican koji ti odgovara u odnosu na stampanu plocu

Nemam shemu pred sobom, pa ne znam za trafo, koliko se secam trebala su 2 trafoa? jedan male snage i ovaj snazniji...

Taj trafo mora da ima dupli sekundar. Te Izvode za kompezovanje pada napona nije potrebno koristiti i dovoljno je samo ih spojiti na plocici kako je vec dato po semi.
Daj pcb po kome radis da vidimo sta mozes da spakujes

Hvala za info ;)

Na strani 12 forumaš paterson je postavio komplet dokumentaciju (da ne kačim iste fajlove), po njoj bi radio.

S tim što bih da na izlazu jačeg trafoa imam bar 25V i 5A, pa bi u skladu sa tim trebao i šemu da prilagodim (broj paralelno vezanih tranzistora?).

Dosta toga sam poručio sa alija, ali ostalo će da radi mikroprinc, jer sam pre ovoga naručivao za drugo napajanje, pa odustao kada sam video da je ovo bog bogova po vašim iskustvima (u toj turi sam poručio 5 komada spomenutih grecovih ispravljača pa sam mislio da iskoristim).

Tako da sam još u procesu nabavljanja komponenti, a najviše me brine trafo jer izgleda kako stvari stoje da ću morati da ga poručim da mi se uradi, ovako teško da ću da nađem iz nekog uređaja ovakav sa šeme... Pa za slučaj da hoću spomenutih bar 25V 5A + drugi sekundar kojih karakteristika da jurim trafo a da se uklopim u 150/200VA a da imam minimalne izmene na šemi?

Tamo imas tri verzije plocice valjda. Sve tri sam precrtao i na nekima uneo manje izmene ako se dobro secam pa okacio ovde fajlove. Sto se tice trafoa treba ti jedan 12-0-12 a drugi nije bas toliko kritican i ako je manjeg napona od naznacenog nece uneti izmene u semu. Osim ako hoces da podesavas max vrednost struje odnosno napona na krajnjem otklonu potenciometara moras malo nastimati one trimere ili ti otpornike (sta je gde vec). Ako hoces da ides na vise struje onda mora jos tranzistora a mozda treba malo podebljati i vodove na pcb kojima protice ta struja. Koje tranzistore stavljas? Svakako moras racunati na dobar hladnjak jer se ti tranzistori dosta greju.
Jos jedna stvar u vezi tranzistora, nemoj ih porucivati kod kineza jer su 99% kopija i nemaju ni priblizne karakteristike kao originali.

Tranzistore sam našao iste kao što su na spisku koji sam okačio.

Ako može na pp gde mogu kupiti proverene tranzistore, i njih i IC sam poručio od kineza, i kondezatore i dosta toga, sve što je imalo smisla da ne kupujem 500kom a treba mi 1-2-3.

Ovaj na šemi sekundar daje 3A, ja bi 5A, i gledaću tako da bude, 30V 5A, da što manje remetim šemu.

Da sumiram što se tiče tranzistora, glavni 30V(ili 25V recimo) 5A, pomoćni 12-0-12 (ili ako neko ima da se dogovorimo :) ).

Grecove ću da poručim prema preporuci SASA M.

Pločicu bih platio da mi se uradi, ako i ta info na pp može ko je proveren a da nije skup :)

I da, gde ste upakovali sve to, kontam da nađem neko staro kućište od desktop računara pa da ga modifikujem?

Plocice radim kod kineza a kod nas ne znam koga da preporucim. Ima firmi al ti to izadje skupo. Tranzistore farnel a kod nas comet, m&g...
Trafo je po semi 33V 4VA. Ako porucujes mogu ti i 12-0-12 namotati na isti.
Koji napon i koliko struje max hoces da imas na izlazu?

Koristio bih za testiranje laptopova, tableta i sl, tako da kontam da mi više od 20V 5A ne treba, ili da bude sa malo lufta, da kažem 25V 6A.

Dugo sam se razmišljao da li da poručim neki sa kineza za 60-80 dolara (koliko će me skoro koštati trafo) ili da pravim sam, ali bolje da napravim sam, kad se pokvari mogu da popravim (jel, ne ide da napraviš a ne znaš kako radi) a i kontam da bi cena ovakvog ispravljača bila mnoooogo veća da se kupuje gotov.

Na kraju svega, volim da napravim/naučim nešto novo.

Jesi li gledao kakva je ponuda trafoa na ovim internet vasarima tipa kp i slicno?

Razmisli i o varijanti gotovog modula umesto trafoa.
Ovako nekako:

Gledao, ali svi traže lovu, niko da da povoljno, više mi se isplati da dam pare i imam novi sa garancijom...

Geldao sam ali nemam pravo mišljenje o tim uređajima, realno izašlo bi me 20e da kupim tako, recimo dva ova 12V 1A

https://www.aliexpress.com/ite...web201602_8,searchweb201603_52

i jedan ovakav 24V 6A

https://www.aliexpress.com/ite...web201602_8,searchweb201603_52

na brzinu što sam pogledao, da li ste koristili ove spravice?

Da nema neko konačnu verziju svih/nekih fajlova Borinog ispravljača sa foruma?

Temu sam ispratio ali linkovi su vodili na sajt, sajta nema, ima drugi na kojem nema ničega o tom 30V/5A ispravljaču, verovatno zbog sličnog razloga kojim je i zatvorena tema...

Hvala unapred svakako.

Kucamo se kad uradim nešto konkretno...

Jel ova plocica?

Jesil mislio na ovaj Borin ispravljac?

He he Samuki kako smo sinhronizovani !

To je to, hvala najlepše, malo da sagledam sve pa da se odlučim da li da radim Borin ili Elektro, Borin mi ide jednostavniji trafo, dok kontam da je Elektro nekako kompaktniji (poručio sam več gomilu komponenti), manje opterećenje na glavnom trafou...

Hoću linearno napajanje da uradim, ima po kinezima ovih SMPS ali neću to...

Evo slika ako neko dođe ovako kako ja da ima "pri kraju" teme...

nije Elektro nego ELEKTOR

Ovde imaš originale:
http://www.rainers-elektronikp...-Baumappen/Baumappe_NT_605.pdf
http://www.rainers-elektronikp.../Baumappe_Netzgerat_NT305R.pdf

Bravo za Branka!
koji je našao uputstvo i šemu iz RIM Elektronika,
iz od pre ohoho godina. - Svaka Čast!

Mala naponena, za izvor napajanja iz prvog linka.
U uputstvu stoji/piše:



Možda nije baš najuspešniji prevod:
"Izlazna struja
se sastoji/sadrži zbir pojedinačnih izlaznih struja "Struje-1 i "Struje-2", ZBIRNO"
-----------------------
Tako da, na to se mora obratiti pažnja
prilikom eksplotacije tog dvostrukog napajanja.

pOz

Radioamater 1978 strana 147 (maj) objavljen ovaj ispravljac.


Ako se pazljivo gleda-radi se o istom ispravljacu. Kao autor potpisan Jane Keceli.
Radio RIM datira iz 1986 godine.

pOz ekipi

P.S. Semu sam vidio i ranije-negdje 1972-73 godine, sa sada vec pok. drugom, rodjenim Subotičaninom koji je za djevojkom dosao u SA,
radili smo mu dupli ispravljac po vrlo slicnoj semi-crtana na papiru, i morali smo zbog kombinacije ispravljaca iako je konstrukcija predvidjena
za direktnu, bez izolatora montazu izlaznih tranzistora, iste izolovati zbog zajednicke ketije.-

_{[Ovu poruku je menjao emiSAr dana 19.11.2019. u 08:16 GMT+1]}

Hvala na ispravci, brzina kucanja je odradila svoje, isprva sam mislio da su ostali grešili u kucanju dok nisam više puta pročitao :)

Hvala svima na šemama još jednom.

Za neka ozbiljnija testiranja, sa arhiviranjem podataka i odštampanim izveštajem, mogla bi ti poslužiti i ova open-source platforma koja se upravo razvija.
Mislim da se može dobiti u kitu za samogradnju, od najosnovnijeg oblika, pa do kompletno spakovanog i najsloženijeg oblika.

Koliko pratim to, u pitanju je par godina razvoja i postignuti rezultati su uporedivi sa veoma skupim napravama vrhunskog "kalibra", a pri tom se to može sastaviti za neuporedivo manji novac nego što su ti papreno skupi profi uređaji.

Uzmeš lepo najosnovniji kit komplet: kutiju, ventilatore, pcbs, hladnjake i slično i onda polako pakuješ prema raspoloživom novcu. Svu i potpunu dokumentaciju imaš na github.
Uživaš u samogradnji, a prevaziđeš najbolniju tačku svakog elektroničara: mehaniku i kutiju koja lepo izgleda.


Pogledaj ovde:

https://twitter.com/hashtag/BenchBox3?src=hash

Pored te kompleksnije varijantu koju usavrshavaju, ovo je mislim ranija varijanta:

https://www.youtube.com/watch?v=mfQvZW9PMwk

Za običnu raju evo ga Rim 305 na mađarskoj štampi u pdf-u:

Ja sam malo razmazen, pa mi ovi multifunkcionalni nekako vishe odgovaraju... Sto se tice ovih varijanti iz Zagreba, nisam citao sve sta je pisano, ali nisam video da ima opciju da memorishe neke zeljene vrednosti struje i napona... Kao sto su neki i spominjali, bilo bi lepo da ima posvecene tastere za razlicite kljucne opcije... ali razumem da bi to mozda smanjilo cilj koji su imali sa touch display...

Od skora se pojavila nova varijanta kineskih koji su meni po nekom mom vidjenju bliza onome sto bih zeleo da vidim u smislu "usability"...
https://www.youtube.com/watch?v=51fAQbQGGqI

https://www.youtube.com/watch?v=pz0T9rD4Ij0

slika:

Pozdrav iz Zagreba. Ono što bi možda pomoglo u dobivanju ideje što prethodni (H24005) i zadnji projekt, tj. EEZ BB3 omogućuju jesu njihovi web simulatori koji omogućuju isprobavanje gotovo svih implementiranih funkcija i prije negoli se nabavi (ili sastavi) uređaj! Oba se nalaze na dnu početne stranice www.envox.hr
Između ostaloga može se vidjeti i da oba modela imaju 10 korisničkih profila u koje je moguće spremiti sve postavke, definirati koji će biti aktivan na startu (ako je aktivan auto-recall) i koji će se moći za vrijeme rada učitavati, brisati i presnimavati. Korisnički profili ne samo da mogu sadržavati fiksne iznose izlaznih U, I i P, već i liste do 256 koraka (sinusi, rampe, pravokutni, stepenasti, itd.) List se mogu editirati direktno na displeju. Nadalje, liste se mogu pohranjivati i učitavati s SD card (BB3 ima file manager) što čini broj predefiniranih stanja gotovo neograničenim.

Što se tiče tastera i "posvećenosti", već je H24005 imao 3.2 kolor touchscreen, a BB3 je dobio još veći (4.3") uz bitno sposobniji MCU koji ga direktno drajva. Iz tog razloga, čitav displej je defakto jedna tastatura koja se, u ovisnosti što je kliknuto, dalje modificira. To, u kombinaciji s enkoderom moguće da se u par klikova dođe bilo kojeg parametra i brzo ga postaviti na željenu vrijednost.

Navedeni kinez pripada drugoj kategoriji uređaja, za početak nije kompletno napajanje, već je jedan od niza ugradbenih modula pa mu je i kućište tome prilagođeno. Po karakteristikama i programskoj podršci također ne spada u istu kategoriju. Tome treba dodati i daljinsko i centralizirano upravljanje korištenjem standardiziranih SCPI komandi (njih preko 300). Naposljetku za one kojima bi to moglo nešto značiti EEZ napajanja su u cijelosti open source (vidi github.com/eez-open). Naravno sve ima svoju cijenu.

Pozdrav za prasimix i hvala za javljanje, zelim da Vas uredjaj zazivi u punom sjaju i da bude masovno prihvacen od strane korisnika...

Nisam poredio uredjaje po bilo cemu, samo sam rekao da mi je "filozofija" na ovom iz kine "bliza" po mom vidjenju... Kao sto sam napisao, kada sam video kineza i video npr "mem" dugme nije mi bilo dileme za sta je namenjen, plus kada je bilo iznad mehanicke tastature upisamo od m1 do m9... Takodje i izdvojeno dugme on/off meni licno vishe odgovara od iste takve funkcije koja se ostvaruje pritiskom na ekran.

Naravno, mozda je ovo stvar navike, mozda bi kao ideja bilo dobro da postoji neki minimalisticki izgled vaseg ekrana, a ako korisnik zeli nesto detalnije da to moze da aktivira. U svakodnevnom radu vecina korisnika ne koristi sve napredne funkcije uredjaja ali je dobro da je svestan da ih ima kada pozeli. Ako mu one odvlace paznju, po meni to moze da malo ometa coveka u radu. Kazem, to je i donekle individualno, neko zaista zeli da ima sve informacije odjednom.

Hvala ti na dobrim željama, trenutno vrtimo crowdfunding kampanju, vidjeti ćemo kako će to završiti.

Da, neke stvari su bitno drugačije kod BB3 negoli kineza kojeg si spomenuo. Minimalistički izgled u našem slučaju izgleda ovako: imaš prikaz velikih izmjerenih izlaznih napona i struja i ispod toga su "tipke" za postavljanje novih vrijednosti koje se mogu unositi preko numeričke tastature koja će se pojaviti ili odmah vrteći enkoder dugme.



Što se tiče OFF funkcije čitav prostor za prikaz napona i struje su velika "dugmeta". Kada se kliknu izlaz ide u OFF i to onda ovako izgleda:



Dodatno na "user sw" koji je mehanički taster može se pridjeliti funkcija INHIBIT s kojom se "jednim udarcem ubijaju sve muhe" tj. kontroliraju izlazi svih kanala (na slici su 3, a može ih biti do 6 u isto šasiji!). Ovo može izgledati nepraktično, problematično, itd. Međutim, taj koncept postoji i na H24005 modelu već više do dvije godine i nitko se do sada nije požalio da to nije funkcionalno, itd.

Mijenjanje navika nije nimalo lako, ali nije ni nemoguće. Taj proces nam je i pokazatelj koliko smo spremni i otvoreni za nešto drugo. Izgleda da taj proces lakše ide kada nam "bogovi" kažu što nam je za činiti. Vidi gdje nas je Jobs odveo s telefonima, da je danas gotovo sramota ima telefon s mehaničkom tastaturom :)
Čini se da i T&M "božanstva" polako uvode u praksu ono što EEZ napajanja imaju od početka. Evo jedan primjer: NGM200.

Evo još jedan prastari stabilizovani ispravljač koji dobro radi.Napravio sam ga pre 30 i kusur godina u dvostrukoj varijanti za potrebe puštanja u rad NF pojačala.Proradio iz prve,nikad se nije pokvario i dan danas ga kad prčkam sa elektronikom najradije koristim.

_{[Ovu poruku je menjao puntoo dana 28.11.2019. u 08:30 GMT+1]}

Prva stranica ponovo

Dejv je testirao ovog novog "kineza" i rekao bih da je zadovoljan cak u vecoj meri u odnosu na mnoge koje je testirao ranije.

Novi video od evoksa (envox)... mala shala