za signaliziranje obrtaja mozes da koristis reed zicu i magnet.

Na rotirajuci deo motalice nakacis magnet a reed zicu postavis negde blizu putanje tog rotirajuceg magneta. Svaki put kada magnet prodje pored reed zicice, ona ce spojiti kontakt. A sta ces koristiti kao izvor signala, odnosno kakav ce kontakt spajati, zavisi od tog brojaca.

Ja sam koristio obican pijacni digitron, kome namestim da reed zica bude izmedju dva kontakta cijim se spajanjem aktivira znak =. znaci na pocetku pritisnes 1+1= i svako sledece = (svaki obrtaj motalice) dodaje jos jednu jedinicu i tako...

Možeš upotrebiti "opto-switch".
Ja sam ga koristio kad sam svojevremeno pravio brojač za motalicu.
U prilogu je jedna stranica iz kataloga "Radio-kluba" sa ovim elementima.

Arnold Layne,
Hvala za odgovor. Nisam bas siguran da li sam pravilno razumeo, pretpostavljam da si mislio na reed rele.

pantmil,
Zahvaljujem na brzom odgovoru. Ideja je dobra, i sam sam razmisljao o tome, ali mi se cini previse komplikovano za nesto sto ce biti u funkciji nekoliko puta godisnje.
Za brojac cu vec naci prikladno resenje, ali za korak namotaja nemam bas nikakvu ideju jer nikad nisam video kako izgledaju male profi motalice.

I pored sve elektronike (pravio sam i brojače up/down), ja sam za motalicu ipak upotrebio mehanički brojač sa nekog kasetofona. Samo treba prilagoditi brojeve obrtaja njegovom prikazu, a to se može ili odabirom zupčanika, ili remenica (gde je lako menjati prečnik). Takvi brojači imaju i reset dugme, i idu napred-nazad, što je neophodno za motalicu, jer često treba odmotati nekoliko pogrešno složenih namotaja. I ne zahtevaju nikakvo napajanje.

Blejd wrote:
> Za brojac cu vec naci prikladno resenje, ali za korak namotaja nemam
> bas nikakvu ideju jer nikad nisam video kako izgledaju male profi motalice.

Pre nekih 18, 19 godina napravio sam za drugara, koji je pocinjao da
se bavi viklovanjem, jednu motalicu na bazi SPECTRUM-a. Glavno vratilo
je pokretano jednosmernim motorom kome se brzina odredjivala PWM-om. Za
tu osovinu bio je zakacen lim sa 10 rupa za foto celiju, a to je sluzilo
za merenje broja obrtaja, broja namotaja i odredjivanje koraka namotaja.
Korak namotaja je resen pomocu step motora i tzv. spingle, odn. navojnog
vretena, prikladno malih dimenzija.
Softverski su se zadvale leva i desna granica, oblik tela kao i
njegove dimenzije, debljina zice, potreban broj namotaja, ima li
dodatnih izvoda i ako ima na kom broju namotaja, i da li je potrebna
medjuslojna izolacija. Na osnovu ovih podataka program je upravljao
brzinom glavnog vratila, zaustavljao ga po potrebi i menjao mu brzinu,
kao i step motorom koji je vodio zicu. Na kraju je na ekranu bio
prikazan priblizan utrosak zice u metrima i gramima, kao i utroseno vreme.
Posle kraceg vremena drugar je tu motalicu odlozio u podrum i zamenio
je mnogo jednostavnijom na koju je zakacio mehanicki brojac i brzinu
vratila kontrolisao pedalom, a zicu je rucno pomerao levo-desno. Glavno
pitanje je zasto? Pa zato sto je takva motalica odlicna za velike
serije, ali za male kolicine se izgubi mnogo vise vremena nego za rucno
motanje.

Naravoucenije: za tvoje potrebe, koliko sam shvatio, napravi sto
prostiju motalicu i uzivaj u brzom radu.

Pozdrav.
Sinisha


--
No virus found in this outgoing message.
Checked by AVG Free Edition.
Version: 7.1.371 / Virus Database: 267.14.18/230 - Release Date: 01/14/2006

Pozdrav Proki i Sinishi!

Slazem se sa vasim predlozima.
Sto jednostavnije to bolje i pouzdanije. Brojac cu ipak da upotrebim sa nekim senzorom (magnetnim ili optickim).
Osnovnu ideju sam video na adresi www.digilander.libero.it/giunchifabrizio/bobina.htm
To mi odgovara jer imam kompletan pogon (sa pedalom, prenosom i motorom) od male sivace masine na 12V koju su prodavali po buvljacima.

Hvala na sugestijama.

Blejd

_{[Ovu poruku je menjao Blejd dana 17.01.2006. u 08:39 GMT+1]}

Ispravka linka:

http://digilander.libero.it/giunchifabrizio/bobina.htm


Blejd
---------------------
Brzopletost je lenjost uma!!!

Nešto slično upotrebljavam već godinama.

Na tu motalicu imas dozivotnu garanciju, nema sta da se pokvari.
Sjajna Ti je ideja sa klinom za fiksiranje tela kalema, jer umesto gomile cetvrtastih raznih dimenzija, imas samo jedan fiksator. "Kupljeno".
Pozdrav,
Blejd

Za slagač žice, piši kući propalo je su takvi uređaji po pravilu veoma komplikovani za izradu ako je mehanika u pitanju. Ako je električni u pitanju onda regulacijom motora koji pomera žicu preko navojnog vratila. Sve u svemu nisam video još ni jedan "pametan" način da se ovo izvede a da nije na profesionalnoj mašini. Ja sam već odavno odustao od motanja E-I transformatora male snage zbog količine namotaja u primaru za 220V (<1000) nego što se tiče brojača , naj jednoistavniji način jeste mehanički. Ako imaš iskustva sa izradom šrampanih pločica i elektronikom mogu ti proslediti idejnu šemu rađenu sa PIC mikrokontrolerom i LCD-om na kome bi zadavao broj navojaka i koji bi ti prikazivao trenutni broj navojaka. Čak bi preko jega mogao da regulišeš i broj obrtaja motora koji okreće kalem.
Sve ovo se odnosi samo u slučaju da ti hoćeš da se polu profesionalno baviš motanjem trafoa a onda slika elemenata ne dolazi u obzir (sve je previše klimavo). Link koji je dat prikazuje motalicu koja takođe nema slagač žice. Postavlja se pitanje samo šta ti želiš da radiš. Ako misliš da motaš trafoe za sopstvenu upotrebu onda se igraj ručno ili kupi gotov trafo. Ako misliš da se baviš profesionalno, kupi profesionalnu motalicu.

Ako si zainteresovan za šemu javi se privatnom porukom!!!

E, pa baš nije tako. Pogledaj donju sliku!





_{[Ovu poruku je menjao Branez dana 08.02.2006. u 17:19 GMT+1]}

Hvala za sugestije i pomoc.
Pozdrav,
Blejd

Fotografiši gotovu mašinu i dokaži da nije tako komplikovano!

Ne mislim na reed rele, nego na reed switch. Rele se aktivira naponom na njegovom kalemu, a reed sw samim ppriblizavanjem magneta. Zaove se jos i reed cevcica i kosta oko 30 dinara u radio klubu.

Cim toj cevcici priblizis magnet (sto se desava jednom u rotaciji) ona spoji kontakte, cim odaljis ona otpusti. Eto ti generacije impulsa

Pozdrav

To Branez:

Probano i ne funkcioniše dobro sa taknnim žicama ispod 0,3 mm. Pored takvog, proban je i sistem frikcionog prenosa preko diskova ali se i to ispostavilo da nij baš zgodno. Kao što je čovek rekao u pitanju su mali trasformatori koji po pravilu u primaru imaju od 800 do preko 3000 navojaka žice 0,2 do 0,05 ili manje. Nema šanse da namota tako precizno spirale na valjke da bi to radilo. Može da proba ali neka se ne buni ako se ispostavi da više ručno vodi žicu.

Na profesionalnim mašinama novijih generacija se to izvodi preko kontrolera koji upravlja sa dva PID regulatora gde jedan kontroliše brzinu kalema a drugi posmak slagalice. Za takav način se ne može reći da je kućna radinost. Slagači žice nisu namenjeni kućnim motalicama! Prvenstveno su namenjeni industrijskoj proizvodnji a po pravilu takva oprema košta.

I još nešto. Pored slagalice treba da ima i kontrolu zategnutosti žice ako misli da to funkcioniše. Moraš priznati da takva "skalamerija" ipak nije za kućnu upotrebu ili čak male serije od nekoliko komada!

Gledam na netu ljudi prave u amaterskoj izvedbi male cnc masine, pa sto bi jedna motalica koja mota zicu do 0,5mm bila problem.

fica13 ako vec koristis mikrokontroler za brojanje namotaja dodas mu samo koracni motor kojih sada vec ima i po otpadima i jedan reduktor(daje vecu snagu motoru ako je mali i povecava preciznost pomaka) koji bi pokretao vreteno koje bi vodilo zicu, vodilica za zicu koja bi setala levo desno na krajevima bi bila ogranicena optickim sensorima kojih se moze naci u stampacima i kopirkama ili kupiti,opticki sensori bi bili montirani na klizacu i imali mogucnost pomicanja koji bi odredjivali velicinu kalema, kada "slagac zice " dodje u jedan krajnji polozaj mikrokontroler menja smer obrtanja koracnog motora i tera slagac u suprotnom pravci isto se desava i u drugom krajnjem polozaju.
Mikontroler prima impulse od senzora koji je na vretenu motalice recimo ako je jedan impuls za okretaj kod svakog impulsa daje komandu koracnom motoru koliko koraka da napravi sto zavisi od reduktora slagalice navoja i samog motora koji je upotreljebljen, pozeljno je da mikrokontroler prima vise impulsa po jednom okretaju sa vretena zbog bolje preciznosti slagalice navoja. Pre pocetka motanja samo treba zadati koliko namaotaja i koliki je precnik zice. Od zadane debljine zice zavisi koliko ce mikrokontroler da tera koracni motor po impulsu sa vretena motalice normalno mikrokontroler bi sam "racunao" koliko za zadani promjer zice treba da tera step motor.
U biti zato treba jedan pin za brojanje obrtaja, dva pina za krajnje polozaje slagalice, 4 pina za koracni motor znaci ako koristis lcd displej i tastaturu od 12 tipki i mikrokontroler od 28 pinova bi bio dovoljan.

Samo ostaje zatezanje zice.Ako neko ima ideju neka kaze.
PS fica13 kako u tvom projektu sa mikrokontrolerom zadajes brojeve obrtaja?

Grabik, ideja je dobra. Nesto slicno ima i na
www.circuitcellar.com/renesas/...Abstracts/H3339%20abstract.pdf
samo su podaci dosta oskudni, izgleda da projekat nije free.
Fica13, javio sam Ti se na pp za shemu, ali je do sada nisan dobio.
Sto se tice zatezanja zice, mozda bi se to moglo resiti "dozoranom" frikcijom na kotur sa koga se namotava, zavisno od debljine zice.
Blejad

Blejd kako stojis sa elektronikom, da li mozes da programiras pic itd.

Konkretan predlog sadrži PIC18F452 MCU sa 40 pinova. Takođe sam predložio 4 impulsa po obrtaju što je po meni i više nego dovoljno pošto žicu izvodiš po 180 stepino odnosno ili na jednoj ili na drugoj strani trafoa. Kod PCB trafoa tj onih predviđenih za montažu na štampu izbodi su uvek sa jedne strane.

Što se tiče podešavanja brzine, vrlo je jednostvno. Jednostavno iskoristiš jedan od X (ne znam napamet koliko) AD ulaza koje ovaj kontroler ima. Ako taj potenciometar izvedeš u nožnoj varijanti (papuča) onda imaš slobodne ruke za kontrolu i slaganje žice.

Što se tiče slaganja pomoću stepera tiče, teorijski ideja nije loša ali ima jedna manjkavost, a to je sinhronizacija brzine stepera i motora kalema. Steperi koje sam ja koristio i koristim (unipolarni steperi sa flopija) nemaju ni snagu ni brzinu a samim tim ni preciznost. Nisam probao a samim tim i ne tvrdim da nije moguće i to izvesti ali uz dosta eksperimentisanja. Ono što meni pada napame u takvoj kombinacije je da steper povežem sa navojnim vratilom koje vodi žicu, preko reduktora (par zubčanika) sa prenosnim odnosom 4:1 i to na navojno vratilo sa korakom 0,5 mm/o. S obzirom da sam iz stepera uspeo da izvučem brzinu obrtanja od oko 300 o/min ali zarad razmatranja da uzmemo da je u pitanju 360 o/min ili 6 o/sec. Ako uzmemo da je hod slagača 5mm računicom izvodim sledeće:

5mm / 0,5 mm/o = 10 obrtaja.
10 obrtaja X 4 (zbog redukujućeg prenosnog odnosa) = 40 obrtaja (motora)
40 obrtaja / 360 o/min = 0.111 X 60 sec = 6.666 sec.

Ako ste me pratili, više od 6 sec za hod od 5mm i to pri punom broju obrtaja stepera!

Poenta je u tome da sa isključivo ručnim slagačem čovek može da brže namota trafo ako mu tačno slaganje nije bitno. A pošto ovakvu motalicu NE SME ostaviti samu bez kontrole ...

Generalno po pitanju slagača: Previše posla sa pre malo efekta!!!

PS: Na linu koji je postavljen ka italijanskom sajtu vidi se motalica sa isključivo ručnim slaganjem.

>>5mm / 0,5 mm/o = 10 obrtaja.
>>10 obrtaja X 4 (zbog redukujućeg prenosnog odnosa) = 40 obrtaja (motora)
>>40 obrtaja / 360 o/min = 0.111 X 60 sec = 6.666 sec.

>>Ako ste me pratili, više od 6 sec za hod od 5mm i to pri punom broju obrtaja stepera!

Sto preracunato u zicu od 0,1mm iznosi 50 okretaja motalice ili 500o/min motalice!

Grabik,
Nikad se nisam bavio digitalnom elektronikom, pa ni mikrokontrolerima naravno, vec samo analognom, iz hobija, jer mi to nije bila profesija.
Imam predlog, ideja je sa nekih drugih foruma. Ako ima interesovanja i ljudi koji hoce da pomognu i svoje znanje i iskustvo podele sa drugima, moglo bi ovo biti kao zajednicki projekt. Bilo bi dobro da se razrade dve ideje, jedna jednostavnija bez digitalne elektronike i druga, slozenija. Ako se neko odluci za samogradnju, neka radi ono sto mu vise odgovara.
U okviri teme davala bi se resenja i predlozi i pruzala pomoc kad nesto "zapne".
Blejd

Sve u svemu, mislim da elektronika nije toliko velik problem koliko je ta dovoljno precizna a sa druge strane dovoljno čvrsta mehanika. Lično bi na talijanskoj motalici izmenio samo to što bih dodao jednu vođicu bliže kalemu trafoa, a na nju montirao okturaču preko koje ide žica. Koturača bi bila klizna na toj vođici koja je paralelna sa osovinom kalema, a njeno kretanje bih kontrolisao ručno putem viljuške.

Nego niko ovde ne spomenu problematiku izvora žice. Ovde ne mislim na nabavku nego na kalem sa koga potiče žica. Prenos žice i njeno zatezanje je dodatni problem u radu sa tako tankom žicom.

Neko spomenu CNC. Naravno, nije problem, Ljudi shvatite!!! Kod izrade CNC mašna nije problem u upravljanju koliko u mehanici same mašne. Ni to nije problem, AKO!!!, za sobom imate čitavu alatnicu sa svim alatnim mašnama i pride jednu livnicu!!! Plus ljude koji će vam raditi u toj alatnici.
Proizvodnja mašina NIJE! dečija igra ako te mašne treba da postignu preciznost. Još jedna stvar! Ovde niko nije spomenuo minimalnu debljnu žice. rad sa 0,5 žicom i nije neka mudrost. Problem nastaje kada se dođe do dimenzija od 0,05 do 0,1.Imao sam priliku da viđam i trafoe motane sa tanjim žicama. Za takve stvari se ne koriste limovi i klizači nego odlivci sa obrađenim površnama i kotrljajući ležajevi. Zapamtite samo jednu stvar. Ni jedna elektronika (u amaterskom izvođenju) nije toliko osetljiva koliko ljuski prsti. Kao što sam na početku rekao, ake se profesionalno baviš motanjem i treba da živiš od toga, uzmeš profesionalnu opremu za male serije. Ako se igraš, onda je pitanje isplativosti pravljenja čak i predložene elektronike. Treća varijanta je da iz nekog hobija praviš motalicu samo da bi mogao da kažeš da si je napravio i možda je povremeno upotrebiš. U trećoj varijanti finansije i vreme nisu bitni. Varijanta koju sam predložio spada u tu treću kategoriju. njena izvedba bi po grubim poračunima (pod uslovom da imaš motor) mogla da košta oko 50-ka eura (20 dolara samo MCU i 2x16 char displej) bez plaćanja izrade PCB-a (foto postupak ili protobord). Ko ne veruje neka proveri u Farnell-ovom katalogu koliko košta jedna šina sa kotrljajućim lešajevima. Sa ovakvim dodavanjem feature-ova zbir može da izađe gotovo 2/3 cene profi mašine za manje serije, a onda, u čemu je poenta???

Potpuno se slažem sa Blejdom! Napravimo "radionicu", dva projekta, DOGOVORIMO se šta i kako će mo raditi i onda se dopisujemo. Ovako neće ići!

Elektronika: PIC18F452,2x16LCD(7 segment x4), telefonska tastatura sa 12 tastera 0-9* i # , izlaz za step motor(pomak), PWM(motor motalice) ili nesto drugo , jedan adc ulaz za odredjivanje brzine motanja.
Ne ocekuj nesto za nekoliko dana jer bas nemam vremena ali bice nesto.

Sto se tice pomoci, nemam vremena za konkretne radove, ali mogu da pomognem nekom sugestijom posto sam, kako sam objasnio u postu od pre skoro mesec dana, odavno takvu motalicu napravio. Kao prvo, ako vec radite 2 varijante, mozda je dobro da jedna bude sa nekim mikrokontrolerom, a druga sa PC-em preko paralelnog porta. Sa mikrokontrolerom dobijate nezavisnu masinu, ali sa PC-em mozete lakse i brze da uradite motalicu uz vise opcija u programu.
I za kraj, ne bih da zvucim kao nadzak baba, ali bilo je do sada dosta pokusaja da se nesto radi zajednicki, ovako preko interneta, i nijedan nije uspeo (pu, pu, da ne ureknem).
Pozdrav.
Sinisha

Ako ideja uhvati korena s vremenom ce nesto i da se napravi.
Znam da je problem sa stepperima iz flopi diska, pogotovo ako su 3.5", zbog malog obrtnog momenta. Ja sam imao u vidu motore iz matricnih stampaca, napon 24V DC i struja 0.8A po namotaju-imam konkretno motore iz Epsona LX serija, kao i neke od HP.
Kod dovoljno snaznih motora nebi trebalo raditi redukciju zbog povecanja snage.

Ni sama brzina nije kriticna. Ako se radi naprimer sa sa zicom 0.1mm, kao sto je navedeno u proracunu, u tom slucaju ni duzina kalemskog tela u vecini slucajeva nije veca od mozda 30-tak mm. Samo slaganje (preciznost slagalice) takodje nije toliko problematicno, jer je zbog tanke zice ispuna kalema sama po sebi bolja.
Kod amaterskih CNC busilica za vrtanje PCB, koje se dosta masovno rade, za pomeranje po x i y osi koriste se motori od 200 koraka pa cak i od 48 uglavnom iz matricnih stampaca ili skenera. Ako su sa tim motorima postigli zadovoljavajucu preciznost i pokretanje konstrukcije koja je mnogo teza neko slagalica, onda kod motalice nebi trebalo biti problema.
Sinhronizacija pomeranja slagalice i obrtanja kalemskog tela jeste problem, a limitirajuci faktor je i minimalni moguci pomak od jednog polukoraka motora slagalice.
To uslovljava i minimalnu debljinu zice kojom bi se mogao motati trafo. Imam u vidu da bi se radio samo jedan reduktor - znaci fiksni prenosni odnos, sto je tehnicki najjednostavnije resenje.
Ovo su moji predlozi, ako sam negde "lupio" i ostao ziv, ispravite me.
Pozdrav,
Blejd

Dobra ideja! Radim mali program na COM portu za brojač.

Kada bude gotov budem okačio i šemu za senzore.

Jedan primer uredjene motalice







http://i1.tinypic.com/nltsoz.jpg

_{[Ovu poruku je menjao Blejd dana 11.02.2006. u 16:32 GMT+1]}

To ti je mašina za križno namotavanje opisana na tome linku

Branez,
Znam da je to. Hteo sam da postujem jednu drugu sliku (ono kao Ti na postu ispred), ali sam nesto zabrljao. Objasni mi na e-mail kako se to radi ili da se cujemo na skype-u. Ovo je vec van teme, ali..
Pozdrav,
Blejd

Ako je zamisljeno da projekat bude dostupan javnosti svakako treba odabrati steper koji moze najlakse da se nadje.

Mislim da je bolje uzeti motor sa manje koraka; njemu ce trebati manje impulsa sto znaci da ce moci da slaze deblju zicu dovljno brzo, a opet ce imati sasvim dovoljnu rezoluciju za tanku zicu.
Konkretno, u motalici koju sam pravio koristio sam motor od 12 koraka za 1 krug, i prenosni odnos od 1:2 za vodjicu koja je imala pomeraj od 1,2 mm za 1 okret sto daje rezoluciju od 0.05 mm. Sa takvom rezolucijom moglo je, bez usporavanja glavnog vratila (za kalem) da se mota zica do 1,2 mm.

Sinhronizacija moze da bude problem, ali i ne mora. Objasni detaljnije na sta si mislio
Pozdrav.
Sinisha

Ako vec radis to, napravi da bude gore-dole brojac, nikako samo jedan smer. Ali, ako ce motalica da se prikljuci na LTP port, mozda je bolje da napravis to za taj port, cisto da se ne zauzimaju 2 porta. Sve zavisi od potreba; pokusacu u sledecem postu da analiziram sta je sve potrebno.

Pozdrav.
Sinisha

Biti če i gore i dole brojač, zaustavljanje, brzina, levo, desno i to sve na jednima COM vratima, jer najviše ljudi ima COM port slobodan. I pored svega ta vrata nisu osetljiva na kratke spoje i.t.d...

Motalica bi trebalo da izgleda ovako:
za glavno vratilo bar dve brzine, ili PWM regulacija - kontinualna ili u nekoliko koraka. Mislim da je bolje da bude PWM u nekoliko koraka; kontinualna nije neophodna i nepotrebno bi zakomplikovala program. Bilo bi jako dobro da postoji i kocnica za glavno vratilo (ako pukne zica ili se zaglavi).
Brojac bi trebalo da bude gore/dole tipa jer moze da se desi da pukne zica, pa i pored kocnice glavno vratilo moze da napreduje jos malo i onda ga treba malo vratiti rucno nazad. U tu svrhu na glavnom vratilu bi trebalo da postoji neki lim ili sl. sa dva reda po 10 rupica; dva reda da bi mogao da se odredi smer.
Vodjicu bi trebalo napraviti tako da minimalni korak bude ujedno i minimalna debljina zice koja se planira; ako korak bude manji trebace vise od jednog impulsa za pomeraj najtanje zice sto je nepotreban stvar i smanjuje brzinu za deblje zice. Takodje je potrebno imati povratnu informaciju od stepera da se proveri da li se pomerio ili ne, a za to je najbolje upotrebiti opet optiku. Ako se to ne napravi moze da se desi da kod debljih zica steper jednostavno ne stigne da se pomeri onoliko koliko je potrebno.
Zatezanje zice treba napraviti pomocu 3 tockica (koturace) od kojih je 1 (eventualo 2) pokretan (preko opruge) i koji, u stvari, vrsi zatezanje. Takodje je potrebno nadzirati zategnutost zice; ako pukne ili ispadne, ili je previse zategnuto treba zaustaviti glavno vratilo.
Mozda bi bilo pametno postaviti i mikroprekidace za krajnje polozaje (levi i desni) za vodjicu za slucaj da nesto otkaze i vodjica ne promeni smer.

Eto, to je bilo onako u nagrubljim crtama sta bi sve trebalo da se uradi za tu motalicu.

Pozdrav.
Sinisha

Upravo to sam i imao u vidu. Verovatno niko nece kupovati novi motor, a mozda i gresim. Na buvljacima sam video po bagatelnoj ceni razne matricne stampace, pljuckalice i skenere. Iz iskustva znam da je u vecini slucajeva motor ispravan.



Kada sam to napisao nisam znao za Tvoje ideje, koje si izneo kasnije, a po kojima je to vec dosta slozena masina. Mozda se nisam dovoljno jasno izrazio. Mislio sam na korak namotaja, odnosno sinhronizaciju obrtaja kalemskog tela i linearnog pomeranja vidjice zice, te promene pravca. Zbog ralicite debljine zice koja se koristi, linearni pomak vodjice nije uvek jednak. Radi toga bi neko fiksno, samo mehanicko, resenje moglo biti problem. Moja razmisljanja su se kretala u okvirima stepera kojim bi se direktno upravljalo signalima sa senzora sa minimalnom elektronikom bez programske podrske. (kreni, stani, promeni pravac).
Posto se u idejama stiglo do mikrokontrolera i PC promena koraka nece biti problem.
Pozdrav,
Blejd

Za COM port ti treba dodatna elektronika (i ne baš jednostavna) da bi to sve radilo. Nisam video neki predlog kako da se izvede RS232 komunikacija sa svim onim zahtevima BEZ upotrebe MCU?
Opet s druge strane, ako moram stavljati MCU za šta mi koji k**** služi PC. Hoće li neko kojim slučajem da traži i upravljanje putem TCP/IP-a. Može, nema problema. Upotrebiti
LANTRONIX X-PORT i evo vam ethernet veze. Hoće li neko USB? Može i to! DLP Design DLP-2232M

linkovi:
Lantronix http://www.lantronix.com
DLP Design http://www.dlpdesign.com

Cene:

XPort u Mađarskoj http://www.comfort.hu 42$
DLP232 http://www.mouser.com 35$ ili preko Comet Electronics (ako imate firmu preko koje kupujete)

Ljudi! Da nije ovo malo preterivanje????
Experimentisao sam sa tim uređajima i nije problem, sve je moguće napraviti.
Poenta ovoga nije da napravimo Space Shutle nego uređaj koji će raditi.

Branez:
Lepo od tebe što si krenuo sa softverom! Na čemu će on raditi? Kako si mislio da to izvedeš?
Naj lakše je slupati PC softver! Redosled za rad je :

1. Napraviti mehaniju u dogovoru sa elektroničarima.
2. Naparaviti elektroniku koja će zasebno funkcionisati ili biti produžetak PC-a.
3. Pisati i probati softver!

Nikako obrnutim redom!!!

Dogod ne bude dogovora kako rešiti mehaniku elektronika se ne počinje. Što Siniša reče, delovi moraju biti lako dostupni. Imam i ja jedan stepper od HP LJ III (200 koraka 1.5A) i šta onda? Koliko ljudi ga ima? Manji je problem nabaviti Teac steper iz 5.25" flopi drajva ali on nema snage!

Siniša. Predložio si da se napravi 10 impulsni inkrementalni enkoder? Koliko će njih to moći izvesti?

Sve u svemu imam blagi dojam da smo otišli već u SF! Specifikacija koja je data više liči na profi mašinu nego li na amatersku (hobi). Sračunajte se koliko to sve košta i kako nabaviti delove u SCG. Naručivanje i Reichelta je u vrednosti minimalno od 150 evra uz poštarine za zemlje trećeg sveta (gde računaju i SCG) je dodatnih 60 evra!

PS. Što se tiče CNC bušlica (amaterskih). Te bušilice nemaju otpora u kretanju po X i Y osama nego samo po Z. U toj situaciji nije problem upotrebiti steper za vođenje. Nisam siguran kako bi se to odrazilo preko piluge koja vodi žicu (vibracije, i kod debljih žica, bočno opterećenje). Što se tiče stepera malog broja koraka, kakvo bo trebalo da je vučno vratilo iliti špingla?

> Kada sam to napisao nisam znao za Tvoje ideje, koje si izneo kasnije,a
> po kojima je to vec dosta slozena masina.

Nije to slozeno, veruj mi, cini ti se samo. Pogotovo ako se uradi sa
PC-em. Jedan obican jednosmerni motor, jedan step, malo optokaplera,
drajver za steper, malo mehanike, malo programiranja i eto masine :).

Pozdrav.
Sinisha




--
No virus found in this outgoing message.
Checked by AVG Free Edition.
Version: 7.1.371 / Virus Database: 267.15.6/257 - Release Date: 02/10/2006

> Za COM port ti treba dodatna elektronika (i ne baš jednostavna) da bi to
> sve radilo. Nisam video neki predlog kako da se izvede RS232
> komunikacija sa svim onim zahtevima BEZ upotrebe MCU?

Verovao ti ili ne, to sve moze da se izvede preko RS232 bez ikakvog
MCU-a, ali bi bilo malo sporo, odn. ne bi bash bilo u realnom vremenu, a
pogotovo sto bi to sve bilo pod WIN, a to je tek ne-realnovremeski OS.
Zato sam i predlozio da se upotrebi LPT; on ima 8 DATA linija i jos 5
kontrolnih - sasvim dovoljno. Na kraju krajeva, ako je moglo pre skoro
20 god. sa SPECTRUM-om i bez MCU-a, zasto ne bi moglo i sa PC-em?

> Poenta ovoga nije da napravimo Space Shutle nego uređaj koji će raditi.

Sva potrebna elektronika moze da se kupi kod nas u svakoj prodavnici
elektronike. Meni se cini da je mnogo veci problem mehanika.

> Naj lakše je slupati PC softver! Redosled za rad je :
> 1. Napraviti mehaniju u dogovoru sa elektroničarima.

Svakako se slazem da treba sacekati sa programom.

> Siniša. Predložio si da se napravi 10 impulsni inkrementalni enkoder?
> Koliko će njih to moći izvesti?

Svako ko ume da izbusi 20 rupa u limu po meri i da pricvrsti 2
optokaplera. Veci je problem enkoder na steperu; da bi bio kvalitetan a
jeftin, treba ga napraviti npr. na grafickom filmu sa naizmenicnim crnim
i providnim poljima i staviti jedan optokapler.

> Sve u svemu imam blagi dojam da smo otišli već u SF! Specifikacija koja
> je data više liči na profi mašinu nego li na amatersku (hobi).

Pa svakako treba odluciti prvo sta se hoce. Ako hocete amatersku,
zaboravite sve ovo i uradite neku prostu maltene rucnu i resen problem.

> Sračunajte se koliko to sve košta i kako nabaviti delove u SCG.
> Naručivanje i Reichelta je u vrednosti minimalno od 150 evra uz
> poštarine za zemlje trećeg sveta (gde računaju i SCG) je dodatnih 60 evra!

Ma ne, ne sekiraj se oko toga. Za elektroniku cena bi trebalo da je
visestruko manja, da na nagadjam sad. Treba ti (za LPT port) nekoliko
optokaplera, 5 snaznijih tranzistora, malo otpornika i kondenzatora i
mozda jos par sitnica, npr. neki TTL lech (latch) i koja logicka kapija.
I svakako neki ispravljac za motore.

Pozdrav.
Sinisha



--
No virus found in this outgoing message.
Checked by AVG Free Edition.
Version: 7.1.371 / Virus Database: 267.15.6/257 - Release Date: 02/10/2006

Ideja je takva da mikrokontroler dobija impulse sa senzora motalice(4 rupe) impulsi sa sensora se obradjuju sa interaptima(PIC18f) RB0 i RB1 pinovi(odredjivanje kretanja napred i nazad motalice i brojanje namotaja) i istovremeno u interapt rutini se pokrekce step motor, jedan ili vise stepova(znaci impulsu sa motalice sledi step ili vise stepova navojnog vretena).
A sa sensora koji bi bili postavljeni na krajevima navojnog vretena slagalice navoja i imali mogucnost pomicanja i odredjivanja krajnjih polozaja slagalice a ujedno i ulazi za ostala dva RB pina koji bi isto bili pokretani interaptom i menjali smer obrtanja step motora, znaci nema nista softverski normalno zbog preciznosti pozeljno je da sva cetiri sensora budu opticki.

rsinisa da li znas koja su optimalna vremena za pokretanje step motora, vremensko trajanje stepa i pauze izmedju koraka, ili ako imas neki link.

E Siniša sad ga i ti usra! Nije korišćen mikrokontroler nego ceo Spektrum tj. Z80 based komp koji je usput idealan da nadgradnju jer je skoro ceo procesor "izvučen" na konektor na pozadini! Jedino što nisi imaje displej ili monitor nego TV.
Što se LPT porta tiče, u tom projektu mi ne pada na pamet da učestvujem pa da mi neko spominje "sve po spisku" kad spali komp. Većina ljudi ima kompove sa integrisanim LPT koji baš i nije zgodan za eksperimentisanje. Ne znam za tebe ali čisto sumnjam da svi imaju "po džepovima" još koji komp za eksperimentisanje. Ja lično kupio jedan (HP Vectra PI 200 MMX sa 128 MB RAM-a) za takve stvari a i u njega ubacio dodatnu I/O kartu sa još jedni LPT-om za spaljivanje prilikom eksperimentisanja.
Neeee, to nije dobra ideja!!!!
I dalje mislim da je jeftinije "igrati" se elektronikom u vrednosti od 50 evra nego kompom od 150-300.

Vidi fico, ovo sto ti i ja sada radimo je cisto gubljenje vremena i, moze se reci, prepucavanje. Odgovoricu jos na ovu poruku u ovom stilu i necu vise da se bavim time, vec samo konkretnim predlozima.

Evo, da citiram tebe:

Ovo, kako je napisano, znaci da ti ocekujes upotrebu PC-a i nekog MCU-a u motalici. Mozda sam pogresno shvatio.

Zasto mislis da je prikljucenje elektronike za motalicu na LPT rizicinije od prikljucenja stampca, skenera, programatora itd? Kao sto sam rekao, upotrebis lech ili bafer i problem resen. Na moj LPT sam prikljucivao nekoliko mojih projekata i to direktno, i nisam jos nista spalio.
Sto se tice ucestvovanja u projektu, nije obavezno, ali ti si predlozio 2 projekta i dao ideju za jedan pristup, a ja za drugi. Medjutim, i dalje nije obavezno.

Hm, uposte mi nisi jasan, u prethodnom postu pominjes jednu cifru:

a sada pominjes samo 50 EUR? Gde se izgubio ostatak odjednom? Ili mozda mislis da je jeftinija elektronika koja je samostalna od one koja se prikljucuje na PC?
Izvinjavam se svima koji ovo prate, sto se mene tice ovo se nece ponoviti, od sada na ovu temu odgovaram samo na konkretna pitanja, ako znam.

Pozdrav.
Sinisha

Ja odustajem! Samo ću vama prilepiti koju sliku gotove mašine.
Pozdrav!
Branko

1.Dok se temperatura malo ne spusti, pogledajte ove sajtove. Ima zanimljivih resenja.

http://home1.stofanet.dk/hvaba/steppervolume/stepper.html
http://www.jogis-roehrenbude.d...schule/Kreuzwickelmaschine.htm
http://www.jogis-roehrenbude.d...kelmaschine/Wickelmaschine.htm

2.Predlazem da u raspravama budemo tolerantniji prema ostalim ucesnicima, bez obzira da li ce od projekta nesto biti. I sama razmena misljenja i iskustava nekome ce pomoci da resi svoj problem.
pozdrav,
blejd

Jos jedno dobro stivo, doduse na akademskom nivou.
http://academic.csuohio.edu/em...ions/Thesis/Chirayu_thesis.pdf

Uradjena motalica, link sam zaboravio postaviti ranije.
http://www.jogis-roehrenbude.d...ickelmaschine/Trafowickler.htm

_{[Ovu poruku je menjao Blejd dana 14.02.2006. u 22:00 GMT+1]}

Za rsinica i Grabik-a,

Pogledajte linik
http://www.jogis-roehrenbude.d...ickelmaschine/Trafowickler.htm
Da li se sa slike (tekst je na nemackom-nazalost) moze zakljuciti zasto sluzi dugacka poluga sa mesinganom kuglom na kraju, na levoj strani masine?
Pozdrav,
blejd

To je poluga za pomeranje vodilice žice.

Branez,
Da li to znaci da se pomeranje vodjice vrsi rucno. Ja sam pretpostavio da je za pomeranje vodjice, zbog razlicitog polozaja iste-pomera se kao se pomera vodjiva, bar tako je na slikama.
Niisam bio siguran u to posto se ne vidi neka veza sa pogonom. Ucinilo mi se cudno da je lik napravio takvu masinu, a da zicu vodi rukom.
Ili mozda opet gresim?
blejd

Da, kao sto rece Branez, to je vodjica za zicu. Izgleda malo neobicno da je nekim detaljima posvecena velika paznja, a ostavljen rucni mehanizam za vodjenje zice, ali tako je. Inace, lik je cudo ako je on pravio sve ono sto je na sajtu.

Pozdrav.
Sinisha

Shema motalice
http://img511.imageshack.us/my.php?image=motalica5wv.png

Displej.
http://img511.imageshack.us/my.php?image=displej4uj.jpg

Displej kod unosenja vrednosti.
http://img511.imageshack.us/my.php?image=displej12be.jpg

Na slici se vidi motor,tastatura,lcd i encoder od 1024 i/o koji je koristen za testiranje.

PWM izlaz na osciloskopu
http://img224.imageshack.us/my.php?image=pwm28od.jpg
http://img141.imageshack.us/my.php?image=pwm502yh.jpg
http://img141.imageshack.us/my.php?image=pwm983ug.jpg


Neka mi neko objasni kako da okacim hex fajl na konferenciju pa ako neko hoce da istestira uredjaj.
Ja koliko sam bio u mogucnosti trebalo bi da radi, moguce da ima gresaka u kodu koje treba ispraviti a koje nisam nasao.
Za sada radi samo unosenje zeljenog broja navoja sa tastature(9999) i PWM koji se upravlja momocu potenciometra.
Rezolucija PWM je 6 bitna(0-63) a frekvencija oko 15kHz.
Kada izbroji do 9999 ide na 0 ali ako je na 0 i pokusate vrtiti vratilo unazad ne broji samo ako je vrednost veca od nule.

Morate da dovedete na ulaz signal koji je u fazi od 90stepeni na ulaz za brojanje da bi brojac radio.
AKO DOVEDETE SIGNAL KOJI NIJE POMAKNUT ZA 90STEPENI NA ULAZ BROJACA NECE RADITI UOPSTE.

Najlakse cete napraviti encoder brojaca tako da krug iscrtate kao znak od BMW i isecete dva polja a dva ostavite a opticke davace postavite 45 stepeni jedan od drugog.
Za sada nista od step motora ali ako budem imao vremena.

Mala nadopuna u meni ulazite pritiskom na # taster i kucanjem brojeva, kursor se automatski pomera za jedno mesto na levo posle svakog pritiska tastera izlazi se pritiskom na # isto ponistava brojac na nulu i ako motalica radi ili ne,ako u medjuvremenu hocete da unesete korekciju broja namotaja(motalica radi ili ne) izlazite pritiskom na taster * tada se stanje brojaca ne resetuje na nulu. Motor pokrecete ili zaustavljate tasterima start stop.Brzinu PWM-a regulisete potenciometrom.
U meniju Korak slaganja? za sada ne radi nista i ako nesto ukucate, to je ostavljeno za step motor.
Izlaz na RB2 menja nivo visoki i niski kod start stop i koda je zadani broj navoja dostignut.
Isto i izlaz PWM-a pada na nulu kada je dostignut broj navoja.
Za sada nema ubrzavanja i usporavanja radi manualno preko potenciometra.
Nije problem staviti i ubrzavanje u funkciji dobijanja impulsa sa motalice ili vremena ima li neki predlog.

Ispravka

"kursor se automatski pomera za jedno mesto na levo posle svakog pritiska tastera"


kursor se automatski pomera za jedno mesto na DESNO posle svakog pritiska tastera

Pozdrav grabiku,
Mislio sam da je tema potpuno zamrla. Sad vidim da nije tako i drago mi je da se projekat pomaknuo sa mrtve tacke ka konkretnim resenjima. Hex fajl mozes "okaciti'
uz post.
Blejd

Hex fajl za 18f452

Dali je neko počeo izradu mehaničkog dela motalice?

Možda bi bilo pametno prvo napraviti mehanički dio, pa onda cake oko toga kako i šta če prikazivati displej.
Ovo sam napisao zato da tema ne zaspi.
Pozdrav iz Slovenije!

Verovatno nije, ja sam samo probao da povezem mali motor sa optickim
encoderom i radi bez problema. Za sada bez step motora i ubrzavanja
ili usporavanja pwm-a. Ako nekom treba mogu da prepravim program da
broji bilo kakve impulse ali onda "nezna" da broji nazad.
poz









___________________________________________________________
Yahoo! Messenger - NEW crystal clear PC to PC calling worldwide with voicemail http://uk.messenger.yahoo.com

Primer nije za PIC, ali moze posluziti kao ideja da se realizuje brojac napred/nazad.
www.mcselec.com/index.php?opti...k=view&id=79&Itemid=57

Nisi me dobro razumeo, hex fajl koji je okacen broji nazad-napred bez
greske, ali kako dekodira impulse softverski nema neku veliku brzinu
oko 15000 u minuti,verovatno dovoljno za motalicu veci broj impulsa
uzrokuje treperenje displeja jer dekoder radi preko interapta i ima
"prednost nad lcd displejem".
Encoder treba da je izradjen kako sam pre u tekstu naveo kao BMW znak
na kolima a opticki sensori pomaknuti za 45stepeni po krugu.
Pogledaj zakaceni fajl ima skica.
Evo linka kako sam resio encoder.
Mislim da je ovo vrlo jednostavno za napraviti, moze biti vrlo mali
disk, netreba nista busiti a mislim da je i 2 impulsa po okretu
dovoljno za motalicu zice.
http://www.sxlist.com/techref/microchip/qenc.htm

poz



_{[Ovu poruku je menjao grabik dana 04.03.2006. u 21:07 GMT+1]}

Ne vidim sliku. Postavi je ponovo.
pozdrav,
blejd

Blejd pogledaj predhodni post napravio sam ispravku.

Pogledao sam skicu i moram priznati da mi nije najjasnija. Imas dva "zuba"-dva signala sa jednog senzora za jedan okret vratila. To je u redu, mada si mogao da predvidis 5 sa razmakom od 36 stepeni. Nije mi jasan polozaj senzora od pod uglom od 45 stepeni, u odnosu na sta si meirio taj ugao.

Mislim da bi senzori trebali biti razmaknuti medjusobno za polovinu zuba (linearni razmak ce zavisiti od broja zuba) da bi registrovali smer okretanja.
Ali, ako si to probao u praksi, OK.
pozdrav,
Blejd

Grabik, shema koju si dao za PIC je korektna, ali predlazem da se ubace jos 2 stvari:
- povratna informacija sa step motora jer moze da se desi da stepak ne uspe da se okrene za onoliko koraka koliko mu je zadato (ako impulsi stizu prebrzo ili postoji neko opterecenje).
- informacija o zategnutosti zice jer moze da se desi da zica pukne i motalica onda okrece u prazno.

Takodje predlazem da se broj impulsa za glavno vratilo poveca 4 puta (lakse je za mcu sa 8 impulsa po krugu nego 10) jer ako imas samo 2 impulsa za jedan okret, kod debljih zica moze da se desi da step motor ne stigne da pomeri zicu koliko treba izmedju ta 2 impulsa sa glavnog vratila.

Jos samo jedna sitnica - ne svidja mi se sto za brojanje impulsa koristis interapt, ali ako radi zasto da ne; to je vise stvar licnog stila, ali moze da smanji performanse uredjaja ponekad.

Pozdrav.
Sinisha

Vec kad sam tu, da ogovorim ja umesto grabika

U pravu si, senzore treba tako postaviti, ali posto su ovde 4 polja(zuba) znaci da je svaki sirok 90 stepeni, a pola je upravo tih 45.

Pozdrav.
Sinisha

heh, svako po svojoj ideji.
ajd da ja dodam par: tastatura 4x4 a ne 4x3, i led 4 cifre a ne lcd.

[quote]rsinisa:
U pravu si, senzore treba tako postaviti, ali posto su ovde 4 polja(zuba) znaci da je svaki sirok 90 stepeni, a pola je upravo tih 45.b]

Nisam navikao da linearna rastojanja merim uglovnim velicinama, jer ce 45 stepeni biti pola polja samo na tacnoj (jednoj) udaljenosti od diska. Zato mi je razumljivije kad se kaze da je rastojanje izmedju senzora sirina zuba/2.
Hvala za pojasnjenje,
pozdrav blejd

Ma hteo sam i ja to da predlozim, ali da ne bude da stalno nesto zakeram. Svakako je 4X4 ovde nepotrebno (mozda je grabik to imao pri ruci), a LCD je relativno spor, ali sa druge strane moze da se prikaze i txt.

Pozdrav.
Sinisha

guja011, ne potpaljuj...

heh, daleko je to od potpaljivanja.
siniša je prevideo sta sam napisao, potreba jeste za 4x4 tastaturom, ima previše stvari za zadavanje da bi se nepotrebno izbegavalo 4x4 u smislu direktnih f tastera.
ko je radio produženi sekundar sa nekoliko (recimo desetak) izvoda zna šta je u pitanju. pa onda izvod na pola navoja (znači ne-celobrojno) itd. ovo znači samo da pokažem da ne postoji univerzalna motalica i ne treba težiti tome već operacije uprostiti maksimalno. čemu ludačka brzina motanja? nikada nikom nije trebala. automatsko slaganje navoja je stvar koja komplikuje izradu a ima minimalnu primenu.
onda polaganje žice i vodilica "od tebe" je daleko zgodnija nego "ka tebi" koja recimo ima samo prednost manjeg tj kraćeg puta žice. pa onda naprimer jedno 3-4 puta napred-nazad po pola kruga-krug kada stavljaš recimo izolaciju ili šild ili radiš izvod. davač to treba lepo da prenosi a bubašvaba da zna i pravilno da prikazuje.
kad pogledaš funkcija-po-funkcija, pin-po-pin i ispadne da na bubašvabi fali neki slobodni ulaz ili izlaz. onda se odustane ili prepravi po fazonu "ma..netreba mi to". tako je slično i sa lcd-om. iako je led bolji za prikaz, ko još da se petlja sa delićima mux-a, potaman cifre na lcd-u bile malecke. lakše je (a ko da se motalica pravi za dugog a ne za svoje potrebe). tolko (sa podlogom od preko par hiljada namotanih kojekakvih kalemova).

ukratko, prvo se proceni koliki je min/max fi žice koja bi se koristila pa se prema tome radi ostatak. znači prvo mehanika pa pogon pa tek onda elektronika.

Bila je to sala.
Jasno mi je da grupni projekat "na daljinu", bes sefa koji ce da presece, ima malo sanse da bude realizovan.
To je po onoj "dva Srbina, tri stranke".
Na kraju ce biti: mehanicki brojac, pogon na "pedalu", slobodne ruke i vodi i zatezi zicu (kao sto kaze Proko).
Malo je van teme, ali ako neko zna, kako vam se cini cena 400 din/kg zice (Kablovi Svetozarevo).
Pozdrav,
Blejd

Znaci tastatura 4x4, nije neki problem dopisati program, konkretno sta ostalih cetiri tastera zadaju,konkretan prijedlog(neiskoristen pin postoji netreba prepravljati shemu).

LED displej a ne LCD(jeftiniji od LCD-a) , guja011 manje koda treba za pokretanje LED displeja nego LCD-a.Znaci onda LED , onda meniji moraju da se izbace a F tasteri dobijaju svaki svoju funkciju(i shema treba da se preradi).

Sto se tice broja impulsa sa encodera 1,2,4,8,16 ili 77 nije neki problem ovaj pic ima eeprom i moze se ostaviti jedan djamper(pin) koji ako je ukljucen, pic sa F tasterima setuje broj impulsa po jednom krugu i neka druga potrebna setovanja.
Posle unosa iskljuciti djamper i kod svakog startovanja pica on ucitava podatke iz eeproma koji mogu biti upisane i kod programiranja pica-a.

Sto se tice povratne sprege za step motor mislim da je u amaterskoj izvedbi nemoguce izraditi takav encoder koji bi imao najmanje dva puta vise impulsa po krugu neko step motor koraka.

Na netu nisam nasao koje je minimalno(maksimalno) vreme potrebno da se step motor natera na korak a isto tako i pauza medju korakom, moracu da napravim neki drajver i da prikacim encoder na njega i posmatram step motor(ako uhvatim slobodno vreme:).

guja011 nisi rekao koja je to maksimalna brzina kojom bi trebala da se vrti motalica da vidimo da li treba da prebacim pic na vecu radnu frekvenciju(sada je 4MHz sa istim kristalom i ukljucenom multiplikacijom 4x radio bi na 16MHz ili treba prebaciti na hardverske brojace).
Kojom frekvencijom treba osvezavati LED dispalej(25mA ogranicenje za pic).

ili u sklopu


malo da zasarenim pricu. ovakvi enkoderici su nabavljivi a imaju do 2kppr (=2000ppr)i dva izlaza u kvadraturi :) a i nisu preterano skupi. no da ne tupim nek se prica odvija zeljama vecine. posle je lako modifikoati stvari, jelda?

steta sto je miseva sa kuglicom sve manje, oni su lep izvor shajbni i optike za jednostavni enkoder

Cinjenica da svaki uredjaj, pa i motalica, mogu da budu ovakvi ili onakvi (imao sam ja jos sta da dodam, ali nisam hteo da komplikujem - ionako je vec za neke komplikovano); kako ce to na kraju sve da izgleda zavisi od onoga ko je privede kraju, a uvek ce imati nesto da se doda (ili oduzme). Npr. ja sam u zadnja 3 meseca uradio 2 izmene u softveru za uredjaj koji je u proizvodnji vec 7 godina - znaci uvek ima sta da se izmeni.
Sto ce tice enkodera za step to danas vise nije nikakav problem obzirom da stamparija koje rade na grafickom filmu ima jako puno - ako gde zapne vezano za stampariju, obratite se Scepi (kao ja) i problem resen ocas posla. UBR, broj polja je isti broju koraka, a ne duplo veci.
Sto se tice vremena za okret step motora, kao sto sam vec rekao, izmedju ostalog zavisi i od opterecenja; znaci taj podatak ako i nadjes verovatno se odnosi na neko fiksno opterecenje ili za prazan hod.

Pozdrav.
Sinisha

Da, zaboravih. 4 MHz je vise nego dovoljno za motalicu, tvrdim odgovorno (to je milion instrukcija u sekundi - malo li je?). Jedino sto mi se ne svidja to je LCD jer on malo usporava celu pricu, ali brzzi takt tu nista ne bi promenio.

Pozdrav.
Sinisha

Shema malo preradjena 4x4 tastatura,5 cifara led displej(jedna za decimalu) 5 dioda,stop start taster,hardverska obrada encodera.

U biti mogu da posluze i ti encoderi ali moras da rasturis neki mali motor i montiras na njegovo kuciste ,koliko vidim taj tip je namjenjen da se kopca na motoric nema svoje kuciste kao dole na slici jedan od manjih RS(hengstler) encoder i enkoder koji se kopca na mali motor i sensor koji nema veze sa enkoderom samo radi usporedbe velicina.
poz

Primer "domaceg" enkodera.

Shema



fotografija elektronike



fotografija pokazuje kod unosa vrednosti cifra koju kucamo je svetlija od ostalih.



Ukratko led 5 cifara + 5 ledovki nisu zalemljene na slici, pinovi za pogon displeja skeniraju tastaturu 4x4
(moguce 5x4) pic ocitava quadrature encoder i pokazuje na displeju trenutno stanje(napred nazad).

guja sta je pozeljno da rade f tasteri(racunaj * i # kao funkcijske tastere) znaci ima ih 6.
F1 Recimo unosenje nove vrednosti i resetovanje brojaca na nulu.
F2 Unosenje nove vrednosti i ne resetovati brojac dodavati vrednost prijasnjem stanju brojaca
.
.
.
itd

Dali je neko počeo sa mehaničkim delom motalice?

Za guju

shema

18f442

18f452

Neki programatori neznaju da automatski prepoznaju hex file, zadnja dva su u INHX8S (Mplab je koristen).
Neki prije postovani hex fajlovi su u INHX16 formatu, ako ih otvorite sa notepadom oni u kojima je zapis siri su u INHX16 formatu oni uzeg zapisa su u INHX8S formatu.
Ako koristite ic-prog morate manualno odrediti vrstu hex zapisa, inace PIC NECE BITI KOREKTNO PROGRAMIRAN I NECE RADITI.

Očemo li videti koju gotovu mašinu?

Pozdrav
Pratim forum i temu ali nisam se do sada javljao... Elem nadam se da primate novog clana :-) Posto vidim da je tema zamrla jer niko ne rijesava pitanje mehanike da se ja ponudim.
Imam vec napravljenu motalicu, koja je namotala sigurno par tona zice. To je improvizovana masinerija sa kolektorskim motorom iz sivace masine (220V AC) prenosom preko remenica, mehanickim brojacem iz instrument table GOLFA I, i kucistem lezajeva od bubnja ves masine. Prvom prilikom cu da okacim sliku pa da se vidi ta skalamerija. Regulacija je noznom papucom.
E sad je doslo vrijeme da se ta motalica spremi u muzej a nova je skoro gotova. Mehanika je rijesena, pogonski motor 110V DC, brojac je za sada mehanicki (napred-nazad obavezno) ali bih presao na elektronski sa zadanim brojem navojaka kao i elektronicku regulaciju brzine.
Imam uslove da rijesim probleme oko mehanike motalice i automatskog pomjeraja samo da prvo nadjemo idejno rjesenje. Ja stojim na raspolaganju.
Da prenesem malo iskustva jer sam namotao preko 500 transformatora raznih snaga (od 50VA do 10KVA).
Bitna stvar kod motalice je tzv. meki start narocito kod tankih zica reda 0,05-0,20mm. To je problem br.1
Krajnja brzina na mojoj motalici je reda 250-300 o/min (nemoguce je iole dobro rucno sloziti pri vecoj brzini a mislim ni automatski nece biti moguce.)
Zatezanje zice mislim da nije potrebno rjesavati jer sama tezina kalema (kotura) zice je sasvim dovoljna za zatezanje zica do precnika 0,30mm a za vece precnike mozemo rijesiti pomocu dvije plasticne koturace bez lezajeva koje bi svojim trenjem sasvim dovoljno zatezale zicu (ako ne bude dovoljno smislicemo nesto)
Brojac je VEOMA bitan dio motalice. Mora da bude napred nazad, VEOMA pouzdan i relativno dugog vijeka. Ja sam pokusavao napraviti neki elektronicki brojac sa dva optokaplerska para ali nikada nije uspjelo. Tacnije uspio sam napraviti ali u praksi se pokazao neupotrebljiv. Naime pri veoma malim brzinama (koje su cesto potrebne vjerujte mi) grijesio je stanje prebacivao po dva broja i slicne svinjarije. Doduse to je bilo neko amatersko rjesenje od prije 10-ak godina tako da sada kupi prasinu negdje u cosku. Znaci brojac mora izuzetno dobro da pamti stanja naprijed-nazad mislim da je dovoljna podjela na cetvrtinu kruga.
Zadani broj navojaka nije losa stvar ali nije ni prijeko neophodna. Ako bi isli na tu varijantu trebalo bi zaustavljati ili usporavati motor bar 20-ak navojaka prije zadanog broja (ostalo bi se namotalo sto inercijom sto rucno). Kocnica motora nije dobra stvar jer se desi da na tezem koturu njegova inercija odmota jos dosta zice pa je zapetlja i onda pola dana ode na raspetljavanje :-).
Jos jedan problem je problem redukcije brzine. Kod mene je motor sa reduktorom i elektromagnetnom spojnicom izmedju motora i glavnog vretena. Spojnica je potrebna jer je nemoguce rucno okretati vreteno i motor zajedno. Mada se ovo moze rijesiti bilo kakvim DC motorom i remenskim prenosom pa kad je potrebno rucno motanje skines remen kao sto ja sada radim i to je to.
E sad najveci problem. Automatsko pomjeranje zice...
Rjesenje koje je vec neko iznio sa dva navojna vretena je idejno OK ali veoma tesko za izvesti u praksi. Naime vretena moraju da budu od plastike (ili drveta ili sl.) a treba znati da je skoro nemoguce izvesti korak navoja manji od 1 mm. Sto ce reci da ce pomjeraj iznositi 1mm za jedan obrtaj vretena. E sad ako bi mogli iskombinovati manju brzinu stepera pa da se recimo vreteno okrene za jedan krug dok se glavno vreteno okrene 4 kruga (ako je zica 0,25mm) o tom bi se vec dalo mozgati. Remenski prenos izmedju vretena iskljuciti zbog proklizavanja (ma kako ono malo bilo) znaci iskljucivo zupcanici. Treba ici na sto vecu tacnost jer znamo da je na vecini trafoa kalem pun ili skoro pun tako da svako ukrstanje zice "jede" prostor. Naravno idealno se ne moze postici. Ako se ide na pomjeraj sa jednim vretenom pitanje je koliko brzo step motor moze promijeniti smjer da ne bi imali nagomilavanja u krajevima kalema. Sve ovo racunati za primarne zice i sekundarne za trafoe manjih snaga, a deblje sekundarne se ipak najbolje slazu rucno a i nema mnogo navojaka.
Eto nadam se da vas nisam obeshrabrio sa ovim problemcicima da pokrenemo ovu temu pa mozda da pokusamo bar donekle tu motalicu sloziti. Da cujem idejna rjesenja...

Pozdrav za sve

Očito su se svi sam zaleteli i očito previše, pa je nestalo snage ili volje.
Pozdrav! Branko

ne nego vremena.
tema je iovako zakucana pa nemož da nestane a vrmena će se valjda naći
(to ja sebe ubeđujem već 20 godina)

Ponovo stavljam sliku. To su metalne šipke na koje se namota ista ona žica koja se trenutno namotava. Tako dobijemo puž sa pravim korakom.


A što se tiče remenskoga prenosa ima danas koliko hoćeš zubatih remena svih dimenzija.

Pozdrav
Sto se tice vretena sa namotanom zicom ok je ali zahtijeva previse vremena za podesavanje motalice za svaku pojedinacnu vrstu trafoa (treba za svaku debljinu primara namotati istu tu zicu i to veoma precizno), zatim opet ostaje problem promjene smjera gdje bi se trebali osloniti na reflekse prilikom prebacivanja zice sa gornjeg na donje vreteno ili obrnuto tako uz duzno postovanje Branez, ne smatram za pogodno rjesenje ovu varijantu sa zicom. Mozda je ok za vece serije ali ipak svi mi radimo vecinom pojedinacno trafoe odnosno skoro svaki je razlicit tako da mislim da nismo mnogo odmakli od rucnog namotavanja sa ovom idejom. Ne bih da budem samo kriticar, i ja imam neku ideju ali ne bih da je iznosim dok ne razradim tehnicke detalje, pa cu onda okaciti post. U medjuvremenu ako neko ima jos ideja, neka ih podijeli sa nama...

Vozdra raja... :)

jedva cekam da vidim tvoju ideju jer je stvarno tesko namotati vretena

Ne bih da budem samo kriticar, i ja imam neku ideju ali ne bih da je iznosim dok ne razradim tehnicke detalje, pa cu onda okaciti post. U medjuvremenu ako neko ima jos ideja, neka ih podijeli sa nama...



ovo mi malo licci na skrivanje te ideje
ajde ti daj tu ideju a mozda netko drugi bolje smisli ostale sitnice od tebe
mislim na tehnicke detalje

Sretna nova!

Evo knjige Universal Coil Winding Machine

http://rapidshare.com/files/5110327/187808710X.rar.html

U njoj je opisana mehanika za ove mašine.

I na ovoj adresi ima ponešto

http://www.mcast.edu.mt/downlo...enius/coil_winding_machine.pdf

ja sam ljudi moji napravio najjednostavnij brojac za motalicu. Kupio sam kod kineza jedan najejeftiniji digitron, otvorio ga
i sa kontakata tastera = zalemio dve zice i izvuko ih van digitrona.Krajeve tih zica sam spojio na jedan mikro prekidac koji je pricvrscen za motalicu a ispod osovine motalice ,na koju sam namestio, jedan ekscentar,koji kad osovina napravi jedan krug pritisne jednom mikro prekidac.Na digitronu ukucam(pre motanja) 1+1 i svaki put kad ekscentar pritisne mikroprekidac cifra na digitronu poraste za jedan. Amoze da broji i u nazad ako se zeznes pa treba da odmotavas.Onda ukucas 1-1. Jos nijednom nije zajebao stvar,jeftino je,i stvarno radi.Nadam se da sam vam pomogao bar malo.A verujte mi da znaci pogotovo ako motas spulnu od 6000 namotaja sa zicom 0.12 ili tanjom. Pozdrav od ace

Pozdrav.
Ekipa koja mota trafoe sigurno moze da pomogne.
Potreban mi je trafo koji nasu mrezu redukuje na USA standard tj. na 120V AC 60Hz.
Napajao bi uredjaj kupljen u USA koji ima max potrosnju 35W.
Unapred hvala.

Da li neko moze da objasni kako bi funkcionisala motalica koja ima dva servo motora, od kojih prvi sluzi za namotavanje zice na kalem, a drugi sluzi da pomera zicu po kalemu? Treba da napravim mikrokontroler za ovakvu masinu pa me interesuje kako detaljno radi. Ulazni podaci su broj zavojaka, debljina zice, brzina maotavanja i sirina namotaja. Mozda neko zna neki koristan link?
Hvala

He, i ja kao i gornji kolega imam za projekat na fakultetu upravo da napravimo elektroniku za ovakav jedan sistem. Po specifikaciji pored ta dva motora, trebamo jos da dodamo odredjen broj senzora pozicije? Posot bas nemam iskustva sa ovim, zanima me kakvi bi to senzori mogli biti? Gledao sam na netu razne position sensors, ali su svi manje vise senzori koji vracjau neki broj, a ovde mi se cini da treba da bude nsto sto treba da detektuje prolazak zice kroz neku poziciju...Da li to moze da se resi nekakvim fotosenzorom?

Pogledaj photo-prekidace tj "photointrerupers"
mozda ce ti oni resiti stvar

Jednostavna resenja su u tehnici uvek bila najbolja!Ovde ispade veci problem elektronika nego motalica,mada je u praksi obrnuto!Pogledajte kako se registruje polozaj bregaste osovine u savremenim motorima a zahtevi za tacno pozicioniranje su daleko kriticniji!Mehanika je najveci kamen spoticanja,i dosta je skupa,ne isplati se po meni praviti motalicu za jedan transformator,cak se danas ne isplati praviti transformatore na EI limovima za snage manje od par kilovata!Lepih ideja ima kod Rusa na www.namotka.ru kao i kod "brata" www.namotka.com!Vredi pogledati radi novih ideja i pomoci!

skiči kasperski na prvom.

Jes da je tema zastarela,
ali možda još uvek ima zaineresovanih pa bih da pogledate kako sam ja uradio motalicu pre par godina za sopstvene potrebe.


Motalica pored pogonskog motora koji je nezavisan poseduje step motor koji pogoni kuglasto vreteno čiji je zadatak da slaže žicu red po red.Za taj motor treba izraditi program kojim će se upravljati.
Moja ideja je da se to izvede na sledeći način ako je to moguće:

• Odrediti debljinu žice recimo(1.35mm)
• Zada se broj zavojaka ukupno recimo(600)
• Zadati na koji broj zavojaka idu izvodi recimo (60;60;170;25;25)
• Treba da stane na svaki zadati izvod kako bi se on izveo fizički
• Zada se dužina kalema tela recimo (150mm)
1. kada se startuje motalica od početka kalema treba step motor da vrti špinglu do zadate dužine kalema (u našem primeru 150mm), i da stane da bi se stavila izolacija,ponovnim startom treba motor da promeni smer navojnom vretenu pa opet da stane kada pređe zadati put (u našem slučaju 150mm) ili da stane ranije ako u zbiru navojaka dođe do prvog zadatog izvoda (u našem slučaju na 60 -tom navojku).
2. ovo treba da se ponavlja sve do konačnog zadatog broja navojaka (u našem slučaju 600)

• treba da poseduje brojač koji broji i unapred i unazad (da oduzima broj zavojaka ako zaustavim mašinu zbog neke greške pa moram da vratim par zavojaka unazad).
• Treba da postoji opcija da kada nema izolacije između slojeva namotaja menja smer motoru kada dođe do zadate dužine kalema (u našem slučaju 150mm) a da stane kad nailazi na zadate izvode koje treba izvesti) znači treba da postoji opcija „ima izolacija/nema izolacija“
• Po mogućnosti da može da memoriše 10 najčešće korištenih programa.

Malo slika:
http://www.muskorp.com/index.p...2-samovci/167-cncmotalica.html

Jeste,zastarela,u dvije godine ni jedan post.
Ja sam veoma zainteresovan da tema oživi, ako ima još dobre volje, kako bi konačno dovršio i usavršio
motalicu.
Za automatsko vođenje žice napraviti ću slično ovom, www.namotka.com
Veći dio materijala sam prikupio,još mi treba najvažniji dio a to je navojno vreteno sa"anti backlash"maticom
a koje košta 50 dol.

Za pogon vodilice koristio bi ovaj step motor.
Na motoru nema podataka,samo znam da je bio na velikom štampaču u banci.
Motor je 4 fazni, 8 žica unipolarni,rotor 60 zuba.
Izračunao sam da je koračni ugao 1,5 stupanj?!.Ako je to tačno onda je motor idealan za vodilicu.

Dok ne stigne navojno vreteno prikupio bi potrebne dijelove za driver zato vas molim za savjet koji bi driver
bio najbolji za ovaj motor i dali bi bilo bolje spojiti ga kao bipolarni?

Za kontrolu vođenje žice koristio bi kompjuter,brojač nap/naz. već imam na motalici (ima eeprom),kočnicu,
čak ima i zvučni signal kad dostigne zadani broj nam.a o tome drugi put.

pozdrav Nikola

Dobar dan. Novi sam član.
Pročitah sve tekstove na temu motalica. Sve mi se dopalo, jako puno ljubavi se oseća prema elektronikci.
Jednom davno sam napravio motalicu, motpr od slobodinog usisivača. Tiristorsku regulaciju broja obrtaja motora.
Uzeo ree rele, za senzor i jedan magnet sa otklonskog namotaja na ekranu, od starih, crno belih televizora.
Seo napisao program pa PIC sa 5 svetlećih cifara, dadao komande napred i nazad, motanja,
i dve kaišnice sa sivaće mašine, za dve brzine motanja.
Glava motalice je futer od bušilive u koji je satavljen "šraf" M6, na koji se postavlja prizma,
na koju se postavlja kalemsko telo za motanje.
Ne poznajem vaš sajt dovoljno da bi postavio slike motalice, snimio sam jedan mali vido zapis motalice.

Par reči o PIC-u, svi pinovi kojima je dodeljena funkcije ulaz, moraju da se odvoje opto kaplerima od senzora, tastera.
Ako je duga žica od senzora do PIC-A, upadaju inpulsne smetnje i sve ne funkcioniše...
To je ona plocica na mom brojaču na kraju video snimka.

Snimio sam telefomom, konvertovao iz 3GP ekstenzije u MP4 ekstenziju i ostavio na ove dve adrese da mogu da pokažem.
Minimalma i maksimalna se vidi na oda dva snimka.
Maksimalna Brzina motanja je 13 obrtaja u sekundi, kod motanja kalemova od 20000 namotaja žice 0.05mm to je oko 25 minuta motanja.

Posle godinu dana motanja iz ruke, nije mi trebalo ništa za vođenje žice, ruka sama vodi žice do debljine 0.1mm,
pričam o debljini žice bez laka...
Mislim da sam namotao više od 1000 transformatora, EI, UI, M, LL, M, jezgara. Poznavao sam tada više od 800 ljudi,
kojima sam nešto premotavao ili popravljao. Sve se pisalo na kompjuteru, a noda kada sam prestao, sve sam obrisao.

Ovom motalicom sam hranio sebe i ženu u periodu 1995.-1999.god. i jedva smo preživljavali.
Posle su došli Kinezi sa jevtinom robom i sve je postalo besmisleno. Ovo već izađoh iz teme motalica...


http://tinypic.com/r/2nqv985/7 - snimak1 motalica, min brzina.

http://tinypic.com/r/npkw3d/7 - snimak2 motalica pri max brzini.



_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 04.10.2011. u 23:12 GMT+1]}

Kolega, nemoj da si taki pesimista, nije sve u parama, ima tu i tozla
Al kad si vec pomenuo tu tvoju "skalameriju" daj neki podatak vise. S obzirom da si prestao da zaradjujes novce sa njom, znaci nije vise poslovna tajna ta masinica. A posto si namotao toliki broj transformatora, to govori da je projekat bio kvalitetan i uspesan.
Kako si uspeo da ukrotis motor od usisivaca i zasto si se uopste opredelio da koristis taj motor, koji PIC je u pitanju, neku barem skiciranu semicu itd,itd...
Znamo skoro svi da je samogradnja na danasnje vreme totalan ekonomski fijasko, ali uvek ima neko ko je raspolozen za eksperimentisanje, makar i na svoju stetu.

Šemu nemam, nisam je nikada ni nacrtao, tako da samo mogu da odgovaram na pitanja.
Regulacija je širinska modulacija sa simensovim kolom koje broj impulsa od kontrolera i prevodi u vreme kašnjenja, sinhronizovano sa 50 Hz.
Kada sam pisao program za PIC koristio sam asembler, koji je podržavao Windows 95. Kao za baksuza, PIC po sam po završenom programiranju zaključao. Kompjuter sa sors fajlom sam poklonio bratu za knjigovodstvo. Kada mu je jednom prilikom pukao sistem, uradio je format na kompu.
PIC je 16F84, klok je na 4 MHz. Kolo za regulaciju je U210B, upravlja sa trijakom, bilo kojim. Koristio sam stari Iskrin trijak BT139 u TO220 kućištu.
U poćetku je bio optički senzor, za brojanje. Kada se prvi put uprljao i postao ne upotrebljiv, zamenjen je magnetnim. Naj jevtiniji je REED rele. Donosio sam sa posla i Halov element, isto je kao sa jeftinim REED releom, ne prlja se, to je naj bitnije...
Važno je reći, onome kome treba motalica, napraviće je, da završi njemu posao i radiće sa njom.
Ko nije vičan PIC-ovima, neka uzme običnu tiristorsku regulaciju za svetlo, a za brojač digitron kod Kineza.
Ovo sam pisao da pokažem da može da se napravi motalica i da se malo pravim važan, ali sam napisao da je hleb tako zarađen gorak.
Neko je pomenuo, meni se dopalo: "nije sve u parama, ima nešto i u devizama"...
Slobodno postavite pitanja, rado ću odgovoriti, možda nekome pomogne u samogradnji.






_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 04.10.2011. u 23:10 GMT+1]}

Evo slika od moja motalica koja ja otac napravio za motori i transformatori, ima mehanicki brojac, ima i racen pogon i elektromotor od ves masina:

pozdrav svima poceosam da pravim motilicu sa tog linka slika 4 pa mi treba objasnjenje ; kada spulna napravi krug tada i ekcentar napravi krug kako u sledecom krugu jer je ekcentar zavrsijo pa ide ispocetka kako da se pomeri za sledeci red zice unapred hvala na pomoci.objasnjeno u postu11.02.2006

Evo par slika moje motalice ,
dosta je robusna , stabilna u radu , laka za rukovanje ...
Ovaj model je sa analognom regulacijom i brzine motanja i redjanja kao i brojanja na elektromehanicki brojac .....
Sa ovim modelom smo zaobisli digitaliju :D , nema programe , nema displeja , ne sadrzi slozenu elektrroniku i mogu vam reci da sam odusevljen kako radi , bez greske tacno i precizno ....

Odlicna

Pozdrav, da li se neko bavi izradom motalica za EI limove, zainteresovan sam za kupovinu nove ili polovne motalice?