To je dobro pitanje!
vrlo jasno i konkretno,
na žalost sam odgovor nije takav
generalno zavisi od programa

Primer 1
adobe photoshop cs2 neće raditi
zato što se prilikom instalacije neke stvari kopiraju u /Library/Application Support/Adobe
Primer 2
Microsoft Office se tako i instalira sa CD-a
jednostavno se iskopira ceo Folder na hard disk
Primer 3
Adobe Acrobat i Toast
kako je Acrobat (Toast) package
iskopira se cela aplikacija, i sve je "unutra"

da li to onda znaci da je Win bolje zasticen sto se tice kopiranja?
U tom slucaju mnostvo programa bi mogao da kompiras sa necijeg kompa i ...dovidjenja?

Zavisi kako se gleda,
po meni je na sistemu X lakše i sigurnije uraditi backup,
jer kopiranjem (već sam rekao kako i šta) se sve prebaci na backup medijum.
Zloupotreba je uvek moguća...
nisam baš siguran (mislim da je to zamena teza) da se na windowsu to radi zbog zaštite,

na kraju zašto bi kopirao sa kompjutera kada možeš jednostavnije da iskopiraš cd?
i kakva je to onda zaštita?

slazem se sa prethodnim postom. nije to na windows platformi zastita vec @#$!~#. samo pomisli na registry :)
u pravu je dodjes na isto s obzirom da svi jednostavno kopiraju instalacioni disk. a drugo ne verujem da bi ti neko tek tako dao da mu iskopiras app sa diska ako ih je on vec platio.

Ukratko, nema veze sa zaštitom, već, pored onoga već rečenog, tako smo navikli još sa Systema 6, 7, Mac OS 8 i 9, pa Apple nije imao razloga da ne napravi mogućnost "packagea", a ni ostali proizvođači softvera nisu imali razloga da komplikuju.

Mislim, pogresno sam se "odrazio gospodine korektore", kako kazu u zikinoj dinastiji....

Naravno da nisam mislio da je MS imao nameru da bolje stiti programe. Nego sam po sebi instalacioni postupak na Win ulazi u njegov, da kazem, "root", sto je po mom misljenju katastrofa za sam sistem. Stoga je komplikovano da se sve povadi i premesti na drugu masinu. Na takvu zastitu (slucajnu a ne namernu) sam mislio, odnosno ne na sam pojam "zastita" koliko kompliovanost.
Znam da ste tako skocili zbog "bolje zastite", ipak je ovo OSX! Ne date se vi!

Pa zamisli da imas pristup racunarima na kojima je instalirano mnostvo programa, ali naravno nemas pristup CDovima....?

Kolektore, ako se dobro sećam. B)



Katastrofa, ali treba obezbediti da milioni ljudi koji su platili neki od MS sertifikata za održavanje Windowsa imaju više posla. Hoću da kažem možda to nije samo glupost, već namera.

Pa sta bi bilo kada bi dosao i kopirao CS2 direktorijum + "neke stvari" iz /Library... i preneo na drugi racunar i prebacio direktorijum u Programs i "neke stvari" u /Library...
???

2. Sta ako uradim Back-Up necijeg racunara i prebacim na svoj (ovo je u domenu ilegale ali i legale - kako se zastititi od istoga)?

Ako prebaciš sve što treba i kako treba (možda su postavljeni neki posebni permisions na te fajlove), radiće.

Interesantno....

Koje su mogucnosti zastite (da se tako nesto ne bi moglo uraditi)??

_{[Ovu poruku je menjao euripyd dana 02.02.2006. u 01:16 GMT+1]}

mogucnosti zastite kao i kod svih sistema bi glasile da je potrebno kontrolisati pristup fizicki masini a u najmanju raku zastiti svoj nalog na kome su i instalirani programi sifrom.
Ne razumem otkud sad toliki strah od takve akcije. Zar imas kolege koje jedva cekaju da okrenuledja da bi kopirali tvoj apple softver u gradu u kome svaki hiljaditi korisnik ima apple masinu?

SimpleFinder, tj. ne daš korisniku mašine administratorski status i organičiš mu pristup. Sve dok ne zna admin password, relativno si zaštićen.

ne i od srafcigera van radnog vremena :-)))))

Ma fino za komp zavezes dodza koji nije jeo jedno dva dana + das mu duplu kafu da bude malo nervozan...

Jos jedno pitanje: kako da znam da li se program nalazi samo u jednom direktorijumu ili mu se "neki deo" nalazi na nekom drugom mestu?


Hvala na informacijama...

_{[Ovu poruku je menjao euripyd dana 02.02.2006. u 13:11 GMT+1]}

Generalno, na sistemskom nivou mislim da ne postoji takva mogućnost (osim ako se pristup sistemskim folderima upisuje u sistemske log fajlove), ali programi koji instaliraju nešto u sistemske foldere obično naprave tekstualni installer log fajl negde na disku.

_{[Ovu poruku je menjao madamov dana 02.02.2006. u 13:46 GMT+1]}

euripyd-e

Win je napravljen da te stiti i od sebe (tebe) samog.

Probaj da ubacis neke pesme (MP3) u neki svoj plejer. Pokusaj da preimenujes fajl koji se trenutno pusta, ili da ga pomeris u drugi direktorijum. Nece moci, zastita radi svoje.
Mi na Mac-u moramo da pazimo sta radimo, jer nam se moze desiti da preimenujemo fajl dok se on pusta u iTunes-u ili da ga gurnemo u drugi folder pa da ga zaturimo. Ali zamisli da imas gomilu ne sortiranih pesama i da ih razvrstavas po folderima, morao bi ponovo da ih ubacujes u MP3 plejer.

:)

Nisam bas tacno shvatio sta hoces da kazes, tj kakve veze ima sa ovim gore probelmima...

SIT je na početku kvalitetno odgovorio na suštinu pitanja, ostali postovi su tema za sebe.

Pitanje razbacivanja fajlova po sistemu je pitanje koncepcije.

Needless to say, od kada sam došao u kontakt sa Mekom, primio sam se na koncepciju iako imam korena/iskustava od davnih dana i svašta sam video/radio na.

Kod Windowsa je koncepcija razbacivanje. Zašto - ne znam. Nije zaštita, jer je svima jasno da se tako program ne može zaštiti. Vi kao developer jednostavno sledite koncepciju tvorca. Ako tvorac to tako radi, ako alati tvorca to tako stimulišu, onda plivate nizvodno i to vas nekad nagradi (od tvorca) nekada ne (od korisnika). Generalno ljudi ni ne misle o tome, ali kod nas je i navika da se sistem često menja pa onda mora i da se preinstalira i onda nastaje problem za sve one koji instaliraju sve što 20 jura ili manje može da kupi (ili uzme) a to je mnogo.

Na Meku je samodovoljnost koncepcija, tj aplikacija je uglavnom u svom folderu. Nekada je primorana da trashuje system ali tvorac to nije predvideo sem u neophodnim slučajevima. I većina programa je takva u OS 9 (svoj direktorijum) i u OS X (app package = svoj direktorijum).

Mek ima i dodatni mehanizam praćenja 'razbacivanja' po sistemu putem /Library/Receipts pa (bar teoretski) može da se ustanovi sta kome pripada, šta treba da se bekapuje, šta je osnovni sistem a šta bacamo.

Neke aplikacije kada se prevuku (MS Office) iz svog direktorijuma prebaci tamo gde treba ono sto mu treba tamo, neki (Photoshop) naprave nesto novo, nešto povuku sa sobom, a neki odbiju (InDesign, FinalCut) jer im koncepcija zaštite to ne toleriše.

Glede...



Nije to neka specijalna zaštita, reč je samo o načinu otvaranja fajla (koje parametre daješ u funkciji openf() za staru C gardu). Ni kod Meka to ne možeš (probaj dokument ozloglašenog worda) ali nekad i može. Ono što Mek razlikuje je da pamti preimenovanje ili pomeranje fajla tako da obavesti aplikaciju koja dokument koristi da je fajl pomeren pa će ga i aplikacija tako referencirati. Interesantno je kad reimenujes fajl, pa pređeš nazad u editor a u zaglavlju ti novo ime. To je za Windows SciFi.

Da, tako nekako. U stvari, korisnik fajla (applikacija, šta god...) se ne vezuje za putanju, tj. puno ime fajla, već za podatke o fajlu (metadata), tako da ga uopšte ne interesuje šta neko trenutno sa imenom fajla radi, pri tome podrazumevam i premeštanje u drugi direktorijum, jer je i to u suštini promena (punog) imena fajla. Isti mehanizam koristi i tzv 'alias' fajl na Meku (ne simbolički link!), nešto kao shortcut na Win-u, s tom razlikom što jednom napravite alias na neki fajl, a onda dotični preimenujete, premeštate itd, alias i dalje nepogrešivo ukazuje na njega.

Koliko se sećam, davno nisam to radio, HFS, a verovatno i HFS+, je napravljen tako da se kod poziva funkcije za otvaranja fajla koristi tzv. file handle, koji se ne menja ni kada se fajl pomeri sa jednog mesta na drugi. Na primer, opet ako se dobro sećam imena, postojala (postoji?) je funkcija SFopen u Toolboxu koja je prikazivala standardni sistemski Open file dijalog, vraća kao rezultat upravo file handle fajla koji je korisnik odabrao.

Pre će biti fopen(), to je ANSI stream, ukratko standard koji vraća FILE *, open() ili openf() je low-level pristup fajlovima u DOS-u i GEMDOS-u, što će reći u CP/M-u jer su oba nastali po uzoru na njega. B)

Nekada davno sam koristio Live Picture (specifican DTP, kombinacija Photoshop-a i Illustrator-a). Da bi se ubacile slike u projekat, morale su se konvertovati u neki njegov format (IVUE, cini mi se). Mada to sve nije bitno. Bitno je to da kod otvaranja projekta, ako neka slika fali, Live Picture to prijavi - da naziv fajla i iza toga broj (fajla). Hocu reci da sistem, kada kreira fajl, dodeli i broj fajlu (kao JBMG u licnoj karti) koji ostaje fajlu dok je ziv, pa ga po broju sistem pronalazi.

Mozda sam se izlupetao, ali eto.

To je to, file handle, običan unsigned longint, ostatak je prepušten HFS-u da se snađe.

Da, u Carbonu radiš sa tipom Handle. Međutim, nema to veze sa API-jem koji koristiš. Isto se ponašaju i NSFileHandle objekat u Cocoa API-ju, pa čak i POSIX pozivi. Naime, na Mac OS X-u je moguće koristiti Unix-olike POSIX pozive fopen, koji vraća fajl stream tipa FILE*, ili open, koji vraća fajl deskriptor tipa integer. Putanja je bitna samo prilikom poziva, kada otvaraš fajl. Jednom kada si to učinio i dobio nazad stream ili deskriptor i krenuo da čitaš/pišeš po fajlu, možeš da ga premeštaš i preimenuješ, neće doći do greške jer pozivi za pisanje/čitanje se vezuju za stream/deskriptor, a ovi pak za metadata fajlova, ne za njegovo ime i putanju.

Tražim sve podatke o backupu na ES-u, pa naleteh na ovo. Znam da je tema prastara, ali imam odgovor, pa što da ne :)



Ako prevučeš neku aplikaciju na AppZapper, on će ti izlistati šta je sve povezano sa programom i gde se nalazi :) Njime dalje možeš deinsstalirati celu aplikaciju ili samo pojedine komponente.