[ Aleksandar Marković @ 05.02.2006. 16:00 ] @
Znate li ko je cenzar? Cenzar je osoba od ugleda, najčešće stariji čovek koji je uvek imao najsvežije informacije o tome šta se dešava u mestu u kojem živi. Ko i šta prodaje i kome je to potrebno. U slučaju da transakcija bude uspešno obavljena, cenzar dobija svoj procenat od prodaje. Danas zanimanje cenzara gotovo ne postoji. Danas bi se ta profesija mogla nazvati posrednik. Osoba koja ima dobre informacije i prodaje ih.

Ništa nije džabe

Zašto sam uopšte pomenuo cenzara? Zato što je pre 100 godina plaćanje za informaciju bilo sasvim uobičajeno, dok danas u doba interneta sve manje ljudi želi da plaća za informacije i sadržaj. Žele da informacije i znanje dobijaju besplatno i to odmah! U svakodnevnom životu, ako hoćete da kupite novine ili časopis odete do najbliže trafike i kupite ih. Ali na internetu bi svi želeli da bude drugačije. Žele da čitaju besplatno online magazine i pored toga što ih, takođe, pišu ljudi koji za to treba da budu plaćeni.

Informacija je moć, pogotovo u našem dobu koje se naziva informacionim. Koja je najmoćnija kompanija na internetu? Upravo ona koja je svoju misiju odredila kao „organizovanje svetskih informacija”. Naravno, reč je o Guglu. Google ne zarađuje od prodaje informacije, on omogućava da ljudi nađu brzo željene informacije. Zarađuje od svog AdSense servisa.

Elektronski izdavač u akciji

Može li se zaraditi od prodaje informacije, sadržaja i digitalnih dobara na internetu? Može, i te kako! Primer kompanije Realtimepublishers.com, Inc. pokazuje da se može biti profitabilan od e-knjiga. Čak i onda kada ih ne naplaćujete krajnjim korisnicima. Gospodin Šon Dejli je bio razočaran izdavanjem knjiga na tradicionalan način. Smatrao je da autori ili nisu dovoljno plaćeni za svoj višemesečni rad ili da knjiga, kad se završi, sadrži već zastarele informacije. To se pogotovo odnosi na tehničke knjige. Pred sam krah dot com-a odlučio je da osnuje svoju dot com kompaniju. Osnovao je kompaniju 2000. godine i nazvao ju je Realtimepublishers.com.

Odlučio je da, umesto da ih štampa, knjige ponudi u PDF formatu. Umesto na policama u knjižarama, knjige će ponuditi online. Biznis model njegovog poslovanja se zasniva na tome da su mu sve e-knjige besplatne za krajnje korisnike, a profit stiče od sponzorstava od strane poznatih kompanija. Kompanije kao što su Microsoft, Dell, McAfee, Novell su samo neke od kompanija koje su sponzori njegovih publikacija. Ako se pitate da li je sve to isplativo, znajte da i te kako jeste! Njegova kompanija je profitabilna od samog osnivanja, a kompanije često plaćaju i 80.000 USD da bi bile sponzori e-knjiga koje su u vezi sa njihovim poslovanjem.

U zavisnosti od broja stranica, svoje e-knjige je podelio u tri kategorije:

# The Definitive Guide to... (175+ stranica)
# Tips & Tricks on... (oko 150 stranica)
# The Shortcut Guide to... (60–80 stranica).

Autori koji pišu za njegovu kompaniju su eksperti u svojoj branši. Članovi koji su prijavljeni na njihov besplatni e-mail časopis ne primaju e-knjige kad su one skroz završene. Dobijaju poglavlje po poglavlje. Na taj način on je u mogućnosti da adekvatno isplati svoje autore na vreme i da informacije ne budu zastarele dok se e-knjiga ne dovrši.

Ovaj poslovni model je, pored toga što je koristan za njega, njegove zaposlene i saradnike, koristan i za kompanije koje sponzorišu njegove e-knjige. Oni postavljaju te e-knjige na svoje kompanijske sajtove i na taj način daju value-added uslugu svojim klijentima, a na osnovu podataka koje zainteresovani za e-knjigu treba da popune, skupe bazu od 10–20.000 potencijalnih klijenata.


Studije slučaja na internet dobošu

MarketingSherpa, Inc. je izdavačka i istraživačka kompanija koja je popularnost i ugled stekla sa svojim studijama slučaja o različitim kompanijama. Intervju sa osnivačem MarketingSherpe je objavljen u 25. broju e magazina. Njihovi reporteri intervjuišu direktore kompanija i postavljaju im pitanja o korišćenim metodama koje su doprinele da postanu uspešni. Na taj način posetioci sajta i pretplatnici email časopisa MarketingSherpe dobijaju savete koji funkcionišu u praksi.

Na koji način zarađuju novac? Njihov poslovni model je zasnovan na tome da svojim čitaocima korisne tekstove nude besplatno, ali najčešće samo 10 dana od objavljivanja. Nakon toga, svi koji žele da pročitaju određene savete moraju da plate simboličnu sumu, najčešće 9 USD kako bi pročitali dati članak. Međutim, to nije osnovni izvor prihoda MarketingSherpe. Osnovni izvor prihoda predstavljaju njihove veoma kvalitetne publikacije, koje prodaju u svojoj prodavnici nazvanoj SherpaStore. Publikacije prodaju kako u štampanoj tako i u elektronskoj verziji i cene se kreću najčešće od 200 do 250 USD. Njihove knjige su podeljene po različitim oblastima i tipovima. Poznati su po temeljnim i nezavisnim istraživanjima najpoznatijih davaoca različitih usluga, kao što su e-mail servis provajderi, zatim kompanije koje se bave SEO i slično. Pored toga, organizuju veoma posećene konferencije gde se za ulaznicu plaća oko 1000 USD i koje se obično unapred rasprodaju.


Odabrane novosti za poslovne ljude

Prodaja informacija putem interneta i u Srbiji može da bude izuzetno uspešan poslovni model, koliko god to neobično zvučalo na prvi pogled. Najsvežiji primer je servis Biz.me (www.bizme.co.yu), zajednički poduhvat novinske agencije Beta i PR agencije McCann-Erickson Public Relations.

„Biz.me je pre svega namenjen poslovnim ljudima, kao i svima koji žele da budu pravovremeno i koncizno informisani. Pošli smo od toga da je danas na medijskoj sceni ponuda informacija ogromna. Onaj ko želi da prati sve što se događa mora da potroši dosta vremena da bi iz te poplave informacija izvukao ono što mu je potrebno. Mi nudimo selektovane informacije, tako da neko ko je jako zauzet može da se za svega pet minuta najkraće informiše o osnovnim stvarima koje se događaju u privredi, kao i u oblasti politike.”, objašnjava Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik agencije Beta.

Princip rada servisa Biz.me je jednostavan – najnovije vesti se postavljaju na sajt (i, po želji, šalju na e-mail adrese korisnika) dva puta dnevno (u 9 i u 15 časova), s tim da jutarnje postavljanje sadrži i najave konferencija za novinare i zanimljivih događaja koji će se održati u toku tog dana. Interaktivnost servisa se ogleda u mogućnosti da korisnik ujutro postavi pitanje koje će novinar Bete postaviti na konferenciji za novinare, a potom se kreator pitanja pismenim putem (e-mailom) obaveštava o odgovoru. Kompletan servis je dostupan i na engleskom jeziku, a usluga se naplaćuje preko mesečne pretplate.

Novosti i analize za mala i srednja preduzeća

Investiciono-informativni portal eKapija (www.ekapija.com) je počeo sa radom krajem marta prošle godine, i u ovom trenutku ima već 2860 korisnika – stranih i domaćih kompanija zainteresovanih za aktuelnu poslovnu klimu u Srbiji. „eKapija je dnevni ekonomski servis koji svojim pretplatnicima pruža informacije o dešavanjima na tržištu, akcijama u toku, vlasničkim promenama, investicionim ili trgovačkim mogućnostima. To postižemo kroz plasman ekonomskih vesti, kao i kroz analiziranje budžeta svih onih firmi koje to moraju da rade po zakonu (državna ili lokalna samouprava), ali i kompanija koje zbog svoje veličine budžete čine dostupnim široj javnosti. Za one koji umeju da čitaju budžete to su dobri polazni pokazatelji šta će biti buduća investicija.”, objašnjava Aleksandar Parezanović, direktor eKapije.

Po njegovim rečima, ovaj servis je namenjen kompletnoj privrednoj strukturi zemlje i regiona. On pruža dovoljan nivo informacija za jedno malo ili srednje preduzeće, i svaki korisnik ima mogućnost da na sajtu podesi filtere, kojima kontroliše njihovu selekciju, odnosno prima isključivo obaveštenja koja ga interesuju. Sem Srbije, trenutno se prati i ekonomski život u Bosni i Hercegovini, zahvaljujući kancelarijama u Sarajevu i Banjaluci (www.ekapija.ba).

„Za veliku prednost smatramo to što su sve naše informacije vezane za ključeve koji se mogu povezivati sa drugim institucijama – to su PIB i matični brojevi, kao i svi drugi državni statistički podaci koji nam daju šansu da se uvezujemo sa različitim bazama. Moć našeg sistema vidim i u katalogu firmi, koji vrlo uredno održavamo. On ima osnovne podatke, ličnu kartu kompanije, a pokušavamo da održimo ažurnom i bazu zastupništava i brendova. Na taj način možete dobiti npr. milje holandskog ili grčkog ili bilo kog drugog poslovnog sveta u zemlji samo upitom o toj teritoriji. Takođe razvijamo i projekat CV-jeva menadžera. Čekamo potez Agencije za privredne registre da bismo mogli da vežemo podatke iz naših kataloga sa njima”, najavljuje Aleksandar Parezanović. Servis eKapije se, sem putem sajta, plasira i e-mailom, u vidu dnevnog ekonomskog biltena. Korisnici mogu da biraju između godišnje, polugodišnje ili kvartalne pretplate.


Online pravna baza

Prednost interneta nad štampanim medijima među prvima je uvidelo izdavačko preduzeće Paragraf Co. Nakon devet godina izlaženja, specijalizovani pravni časopis Paragraf Press je u oktobru prošle godine u potpunosti uklopljen u online projekat pravne baze Paragraf Net (www.paragrafnet.com).

Projekat Paragraf Net je pokrenut 2001. godine, u okviru kojeg je realizovana pravna baza koja obuhvata propise – zakone i podzakonska akta na nivou Državne zajednice SCG, Republike Srbije, Republike Crne Gore – na nivou privrednog prava, Pokrajine Vojvodine i gradova Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Pored propisa, pravna baza obuhvata i službena mišljenja resornih ministarstava, aktuelnu sudsku praksu sa posebnim akcentom na presude Višeg trgovinskog suda, modele, carinski praktikum, stručne komentare eminentnih autora i dr. Baza trenutno sadrži preko 20.000 dokumenata i lokalnog je karaktera, odnosno kompletna je pohranjena na računaru korisnika. Uloga interneta je omogućavanje svakodnevnog ažuriranja, čiji je značaj nesumnjiv ako se ima u vidu izuzetna dinamika novodonetih propisa, kao i izmena i dopuna postojećih.

„Paragraf Net je namenjen svima koji primenjuju propise, tako da nema privrednog ili drugog pravnog subjekta kojem ovaj projekat ne može biti od koristi. Vrlo značajan deo pretplatnika su advokati. Od aprila prošle godine, Paragraf Net je oficijelna pravna baza za sve trgovinske sudove u Srbiji. Rešili smo da pokrenemo još jedan proces – uđemo u edukaciju. Zaključili smo protokole sa pravnim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Otpočeli smo sertifikaciju studenata 3. i 4. godine pravnih fakulteta za korišćenje naše pravne baze. Planiramo i da u sledeću verziju pravne baze uvrstimo nove vrste dokumenata, kao što su određene vrste priručnika, poput Priručnika o pravosudnom ispitu.”, navodi Miloš Panić, direktor projekta Paragraf Net. Pristup Paragrafovoj bazi se naplaćuje na osnovu godišnje pretplate.

Milan Kovačević, Dejan Bizinger