Da se ja pitam, na vecini igara bi pisalo "zabranjeno za mladje od 18 godina".

LOL! :)
Kao da igre utiču na razvoj dece.

@pctel
Sve igre legalno kupljene imaju takvo upozorenje.
http://www.esrb.org/esrbratings.asp

Kakva glupost. Pocece kao neke zapadne zemlje da cenzurisu sve zivo. Gledam "dragon ball" na engleskom i u jednoj sceni kada je neki monstrum pobio skoro sve ljude na zemlji i sada neki u raju ne znaju gde su njihovi prijatelji i raspravljaju o tome ladno nisu dopustili da neko kaze "I think that they are in hell" nego pretvore u "I think that they are in another place" a da ne pricam sto pola beningnih scena iseku i to vise nije to. Sa 5 godina sam poceo da gledam horor filmove, lozio se na horor filmove do nekog 5. razreda, sa 12-13 godina sam u nasim vestima gledao kako demonstrant izvlaci iz tenka i davi vojnika (verovatno se svi secate toga) a kasnije i scene iz rata, pa opet se nisam pretvorio u nekog monstruma, sta vise pacifista sam i gnusam se i protivnik sam bilo kakvog nasilja. Nasilne igrice su mi uvek bila zabava i nista vise od toga. Oni na koje bi takve igrice uticale bi ionako kad tad bili pod uticajem neceg drugog.

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 14.02.2006. u 00:33 GMT+1]}

Srki je potpuno u pravu. Ne mozes napraviti realnu igru a da nema M rejting (uzi, bombe, beretta 9mm, sta hocete?)

Hm, srki IMHO nije bas potpuno u pravu. Nisu svi kao on. Na neke utice vise na neke manje. Pored toga, utice na razlicite nacine.
Inace, ovo sto su ovi radili je cista glupost. Mislim, kakva korist sto ministarstvo prosvete preporucuje da se ne igraju igre (i to jos jer su roditelji to trazili). Ako roditelji ne zele da im deca igraju kompjuterske igre, nece im dozvoliti nezavisno da li je ministartsvo nesto preporucilo ili ne. S' druge strane, ako im dozvoljavaju opet ministartsvo nece na ovaj nacin ubediti decu da ne igraju.

I, na kraju, nije poenta u neigranju vec u umerenom igranju. Potrebno je nauciti dete koliko, i zasto ne vise od toga igrati igrice.

Zanima me koliko vas, veselih diskutanata, uopste ima decu koja igraju igrice? :) To oko brige i zabranjivanja su gluposti neobrazovanih (mislim racunarski) roditelja i nista drugo. Deca su oduvek igrala igre tipa "lopova i zandara", "kauboja i indijanaca", "partizana i nemaca" i sl. prema tome igre su u vecoj meri OK, dok ne postanu suvise realisticne (citaj GTA). Danasnja deca se druze i socijalizuju kroz pricu o "nivoima", "likovima", "petch-evima", "update-ima" - to sto ih njihovi roditelji ne razumeju pa pokusavaju da ima zabrane da se igraju, slozicete se veci je problem roditelja nego dece.

Udavih vas a nije mi bila namera :)

Pozdrav od roditelja dvoje starijih maloletnika :)

Ja nemam decu... Ali sam ja odrastao igrajući igre. Igram igre od 1984. ;)
Ove priče sa realističnošću igara se ponavljaju stalno... Pričali su za Wolfenstein ili DOOM da su ultra realistične igre (u vreme kada su izdate), pa kada ih u današnje vreme pogledaš izgledaju prilično "pixelated". ;)

GTA3 nema ništa realistično, niti je grafika realistična niti je priča realistična.

Igre su isto opasne po decu i njihovo odrastanje koliko su i Bitlsi ili Rock'n'Roll muzika bili 1960-ih. Samo se starci plaše novih trendova...

Mislim da nisi u pravu. Ja jos uvek (neki mesec) nisam roditelj, ali zato moja rodjena sestra jeste i ima dvoje male dece. Kad vidim dete od 6 godina koje citav dan provede buljeci u monitor, zeludac mi se okrene.
Ubedjen sam da deca ne bi trebalo da koriste racunar bez prisustva starijih. Treba strogo kontrolisano da ga koriste i to najpre mislim vremenski, a zatim i na sadrzaj koji koriste.
@bkaradzic: Kada smo mi bili klinci (i ja sam te '84 prvi put odigrao igricu), vecina klinaca je trcala po kraju, igrala fudbal, jurila se, a kad su u kuci, druzili su se igrajuci drustvene igre tipa "ne ljuti se covece". Danas klinci postaju sve vise tehnicki autisti - ne umeju da izraze svoje misli i osecanja ako to ne rade preko chata, maila ili poruke na mobilnom. I vise se niko ne druzi zdravo, vec su svi "online prijatelji" i zakovani za stolice u igraonicama ili kod kuce. Jedna od bitnijih stvari u odrastanju je sticanje vestina socijalne interakcije, kao i zdrav razvoj tela (i duha, naravno).

Ne znam koliko si bio u prilici da gledas klince ispod 10 godina kako igraju Postal ili GTA sa odusevljenjem i to ne da bi ostvarili cilj (ko od njih razume engleski u toj meri), vec da bi sto bolje iskoristili "motorku" i ostale kasapske alate. Naravno, to isto mogu svaki dan da vide na TV-u, ali je sasvim drugacije ako "sticu praksu" prolazeci kroz antisocijalne situacije. Za dete je tanka linija izmedju necega sto ucine u virtuelnom ili stvarnom svetu...

Deca ne treba da ostanu racunarski nepismena, nemojte pogresno da me shvatite, ali bi trebalo zdravo ih usmeravati. Zato mislim da igre JESU opasne po decu i njihovo odrastanje ukoliko se nepravilno (lose dozirano) koriste.

Da, ali bolje je da dete mrzi ministarstvo nego roditelje :-)

Da, u moje vreme je bilo svega toga, ali nije bilo nikakvih scena razbijanja protivnika na 5 delova nekakvim raket-launcerom, najkrvavije sto su deca u moje vreme mogla cuti su epske narodne pesme:
"Pa poteze sablju belegiju,
od jednoga napravi dvojicu"
Bilo kako bilo, svi smo culi za nekoliko slucaja ubistava medju maloletnicima, ne znam sta je tome uzrok ali toga u moje vreme definitivno nije bilo.

E, zemljo moja... dok se trenutno trose milioni dolara na vrlo studiozna istrazivanja social networkinga u mmorpg-u, ovde kod nas Ministartsvo pausalno proglasava igre u kojima ima nasilja za nepozeljne. I to jos na osnovu "brojnih zahteva zabrinutih roditelja".

U kom veku mi zivimo. Kakvi puritanci...strasno...

Wolfman,Jack the Ripper na C64, Elvira (C64, Amiga) BTW bilo je i porno igara koliko hoces, zato sto nije bilo rejtinga za igre.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 17.02.2006. u 06:17 GMT+1]}

Bolje u monitor nego u TV. :)
Uglavnom krivi su roditelji što ne smisle deci neki drugi vid zabave. Najlakše je roditelju da da detetu pare da dete kupi ilegalnu kopiju igre i onda se igra. Da se igre kupuju legalno roditelji bi malo više razmišljali o tome koju igru kupuju detetu. Da skratim... Deca su u ovom slučaju žrtve piraterije, a ne igara. :D


_{[Ovu poruku je menjao bkaradzic dana 17.02.2006. u 07:01 GMT+1]}

@ bkaradzic

To je pitanje. Malo ko i na zapadu cita review igre pre nego sto kupi - najcesce kupuju zato sto je drugar rekao da je igra dobra - ili je naslov super (Spiderman The Movie npr.) ili je nastavak. Ako je igra ultra-hot moguce je da na webu nema ni review igre da se nadje - kupuje se po fransizi (starwars npr.) onda.

Hint: Zato postoje rejtinzi. Bloodrayne 2 - ovo je iz igre 6Mb WMV je M tj. 17+ a to sto ovde igraju dvanaestogodisnjaci nije moj problem.

Dakle - ahem - imamo li jedan game shop u SCG? Mozda u Bg mada ni za to nesto nisam siguran, pa deca downloaduju preko torrenta i sta treba i sta ne treba. Dakle, ako je neko 17 moze da barata motorkom. Porno igara nema jer bi one dobile 18+ a ne 17+ rejting (AO rejting) sto znaci da bi mogle da se prodaju samo u sex shopovima (i to bi ubilo prodaju) pa su oni koji su pravili Bloodrayne 2 gledali da se uguraju u M rejting (17+)



Na Bloodrayne 2 pise M rejting tj 17+. Zadovoljan? Ovde se na to niko ne obazire, medjutim.

[ontopic]

Dakle, ovo sto ministarstvo radi je IZUZETNO NAZADNO. Imate igre poput gorespomenute, ali imate i Super Maria!!!! WTF?!!! Rejtinzi, anybody?

[/ontopic]

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 17.02.2006. u 07:41 GMT+1]}

Ministarstvo prosvete i sporta, podstaknuto sve češćim zahtevima zabrinutih roditelja, ne preporučuje mlađim maloletnicima kompjuterske igrice sa eksplicitnim scenama nasilja. Ministarstvo moli roditelje da obrate pažnju na vrstu i sadržaj igara kojima deca posvećuju svoje slobodno vreme.

Prema rečima Ane Radulović, PR Ministarstva prosvete i sporta, u poslednjih mesec dana iz Beograda i unutrašnjosti Ministarstvu je stiglo više od 50 dopisa zabrinutih roditelja, a učestali su i telefonski pozivi sa uspaničenim pitanjem - šta činiti. Kao primer naša sagovornica navodi jednog zabrinutog roditelja koji se javio nakon što je zatekao decu kako se udaraju, da bi zatim objasnila da se igraju "heroja iz igrica".
Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus pokrenuo je tim povodom inicijativu koja je u Ministarstvu naišla na puno razumevanje.

- Zapitao sam se, gledajući igrice Hit man i Counter strike, koje klinci igraju po čitav dan, kako to može uticati na njih. Zatim sam preneraženo shvatio da djeca koja po čitav dan pikaju loptu, uglavnom postaju fudbaleri, djeca koja crtaju, slikari ili arhitekte, djeca koja sviraju postaju muzičari. Šta mogu postati djeca koja virtualno ubijaju po čitav dan? Mi sada imamo prvi put generaciju djece koja ima slobodan pristup ovakvim igrama, tako da poslijedice ne možemo sagledati u cijelosti. Ideja je, dok se ne dobiju rezultati istraživanja koje će sprovesti Ministarstvo prosvete i sporta, da se uvedu neke mere opreza, jer, prosto, ne bi bilo zgodno da za 15 godina čitava generacija odraslih ljudi hoda ulicom sa potpuno razvijenim instinktom profesionalnih ubica, lopova, pljačkaša, silovatelja i ostalih spodoba koje im se nude kroz igrice - kaže Pušić.

Prema njegovom mišljenju, sama činjenca da je deci sve drugo "užasno dosadno" osim igrica sa najbrutalnijim nasiljem, već je alarmantna.

Nina Mitić, PR Računarske gimnazije smatra da su kompujterske igrice satavni deo rada za računarom. One su dostupne svima, bez obzira na uzrast i obrazovanje. Savremene igre pokrivaju širok spektar tema, a organizuju se i razna takmičenja u dizajniranju ili programiranju, pa i samom igranju.

- U toj šarenolikoj ponudi trebalo bi istaći obrazovni karakter pojedinih igrica, koje pored toga razvijaju motoričke sposobnosti, sposobnosti brzog zaključivanja, odlučivanja... Svakako je potrebno istaći i negativnu stranu uticaja igara koje kao osnovu imaju nasilje ili nedolično ponašanje - kaže Mitić.

Ona navodi nekoliko pitanja za psihologe i pedagoge. U kolikoj meri ovakve igre utiču na psihofizički razvoj deteta i njegov moral? Da li podstiču nasilno ponašanje ili je to jedan od načina pražnjenja negativne energije, na čemu se priča i završava?
- Na ovo pitanje se ne može dati jednostavan odgovor, a pošto su računari postali deo našeg svakodnevice, ipak bi trebalo ozbiljno razmisliti na tu temu. Ne treba zaboraviti ni na činjenicu da su vrhunski stručnjaci u oblasti računarstva počeli upravo od igrica - ocenjuje Mitić.

Jasmina Čolak

Jes, naročito!

Kontrola sadržaja od strane roditelja plus kontrola vremena provedenog za kompom, i to je to.

Doticni ne zna nista, inace bi LucasArts vec bankrotirao, jer su sve starwars igre 13+, to je samo jedan primer.

Svi ce te se sloziti da okolina u kojoj dete odrasta utice u nekoj meri na njegovu licnost.


A cemu se uce mladici od 18 godina kad odu u vojsku?

Dakle slozicete se da svaka igrica ima i treba da ima rejting, da li je za decu uz prisustvo roditelja (PG), 12+ (T) ili 17+ (M)

Ministarstvo treba da donese odluku (slicnu kao onu za zabranu prodaje cigareta deci)
da se u svakoj prodavnici igara uz svaku igru mora dati eksplicitno uputstvo (jasno vidljivo upozorenje kupcu) na Srpskom jeziku, za koga je ta igra namenjena i da se igre 17+ ne mogu prodavati meloletnim licima.

Takodje bi trebalo da slicni rejtinzi jasno vidljivi na Srpskom jeziku postoje i za filmove na TV-u ili za DVD-ove.