Gramatika: razočaranje ili razočarenje (ili oba?!)

[ Goran Arandjelovic @ 02.03.2006. 08:34 ] @

Koji od ova dva izraza je gramatički ispravan? Da li su oba ispravna ili ne? Ide besciljna rasprava u školi, a i naša prof. srpskog nije sasvim sigurna :)

[ Bojan Basic @ 02.03.2006. 09:34 ] @

Oba su ispravna ali je „razočaranje“ bolje od „razočarenje“.

[ dalibord5 @ 02.03.2006. 10:38 ] @

Logikom da neko moze biti OCHARAN,on moze biti i RAZOCHARAN i da dozivi RAZOCHARENJE.
Mada neko moze biti i OCHAREN(opcinjen).
Mislim da je ispravno i jedno i drugo.

[ srki @ 02.03.2006. 11:14 ] @

Ima dosta primera gde su pravilni i jedan i drugi oblik: pojacavac i pojacivac, orman i ormar, teorijski i teoretski itd...

Da li neko ima pri ruci Vujakliju da prveri za fioku i fijoku?

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 02.03.2006. u 12:54 GMT+1]}

[ tdjokic @ 02.03.2006. 11:32 ] @

Pogledao sam na www.metak.com - ima oba oblika. A odakle njima baza podataka, ne znam...

[ pctel @ 02.03.2006. 11:37 ] @

Pravilno je razocaranje, jer je to rec izvedena od glagola razocarati a ne razocarEti. Takodje, rec pojacavac je izvedena od glagova pojacavati a ne pojacIvati.

[ srki @ 02.03.2006. 11:39 ] @

Nema to veze odakle je izvedena rec jer tako je i ormar nekada bilo jedino pravilno ali zbog ceste upotrebe u pravopis je usla i rec orman. Tako i za pojacivac i pojacavac.

[ cicika @ 02.03.2006. 11:40 ] @

A šta ćemo sa glasovnom promenom koja se naziva prevoj vokala i koja obezbedjuje da u jednoj reči nemamo samo jedan samoglasnik kroz čitavu reč?

Edit: typos.

_{[Ovu poruku je menjala cicika dana 02.03.2006. u 12:44 GMT+1]}

[ VRider @ 02.03.2006. 11:46 ] @

Kikiriki.

[ jablan @ 02.03.2006. 11:50 ] @

Citat:

srki: Da li neko ima pri ruci Vujakliju da prveri za fioku i fijoku?

http://vokabular.org/?search=fioka&lang=sr-lat

Fioka, kao i radio (a ne radijo).

[ srki @ 02.03.2006. 12:04 ] @

Nisam cuo da neko govori radiJo ali sam cuo da dosta njih kaze fijoka pa me zanima sta pise u Vujakliji. Da li neko ima to pri ruci?

[ jablan @ 02.03.2006. 12:12 ] @

Pa baza vokabulara je iz Vujaklije, koliko znam.

Inače, normalno je govoriti radiJo i fiJoka jer je teško izgovoriti bez J, samo se to J ne zapisuje.

_{[Ovu poruku je menjao jablan dana 02.03.2006. u 13:15 GMT+1]}

[ _djevojka_ @ 02.03.2006. 13:17 ] @

Ivan Klajn ima jednu slatku knjizicu, mislim da se zove Rjecnik jezickih nedoumica..tako nesto. I bukvalno...sredite svoje nedoumice, koliko toliko. :)

RazocarAnje jeste ispravnije.

_{[Ovu poruku je menjao _djevojka_ dana 02.03.2006. u 14:19 GMT+1]}

[ pctel @ 02.03.2006. 14:39 ] @

Sto se slova j tice, reci u kojima je slovo O ispred I pisu se sa J izmedju a reci u kojima je slovo I ispred O pisu se bez J izmedju.

bio, radio, ucio, mislio, fioka, cioda, biologija...
moji, tvoji, koji, postoji, bojiti, krojiti...

[ aleksandaraleksandar @ 02.03.2006. 16:49 ] @

pctel, bas napisa ono sto sam hteo. ima jos jedan takav primer, sa slovima E i I, ali sam zaboravio...

inace kaze se pojacAlo, a ne pojacIlo.

gramatika je skup pravila, a ne skup slengova, lokalnih, regionalnih, strucnih, neobrazovanih nacina govora.

[ Bojan Basic @ 02.03.2006. 17:06 ] @

Ni ovo što piše pctel se ne može uzeti kao opšte pravilo. Na stranu slučajevi kada osnova reči sadrži slovo j (npr. stariJom) i stranih, uglavnom francuskih imena (GiJom - Guillaume), ima i sasvim „legitimnih“ izuzetaka, recimo „viJoriti“ ili „proJicirati“ (ovo poslednje je retko korišćen ali potpuno ispravan sinonim za „projektovati“ u smislu bioskopske projekcije).

Za drugi pctelov primer opet ima izuzetaka: stoički, heroin, oivičiti...

_{[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 02.03.2006. u 18:09 GMT+1]}

[ aleksandaraleksandar @ 02.03.2006. 17:48 ] @

@bojan
postojanje izuzetaka (a obicno je spisak mnogo duzi, nego za pravila) ne ukida postojanje opsteg pravila.

Citat:

Suglasnik J

49.
Po nacinu tvorbe suglanisk J dosta je slican samoglasniku I. Zbog toga u izgovoru ove glasove nije lako odvojiti jedan od drugoga kada se oni nalaze u neposrednom srodstvu, niti je pitanje pitanje suglasnika J pored samoglasnika I tako jednostavno. Zato treba znati da se suglasnik J ne pise:

a)
izmedju dva samoglasnika od kojih je drugi I:
daire
kais
tain
Kain
Smail
zaista
naime
doimati se
poimati
doista
obuimati
Beduin
bjuik
neimar
seiz
...

b)
izmedju I na prvom mestu i O na drugom
radio
nosio
dioba
radionica
prionuti
iole
biologija
stadion
radio
embrio
nacionalan
marionetski

ali se pise:
radija, radiju, embrija, embriju, ...

50.
a)
ako se pak J nalazi na kraju osnove a ispred nastavka za oblik ili za tvorbu rec druge reci, onda ga treba pisati:

Vojin, Vojic, Kojic, Mojic, Bajic, izdajica
Pejic, Vujic, mojih, svojih, kojima, zmijom
vijoglav, zmijoglava, usvojiti, obojiti, obojica, trojica.

b)
slovo J se pise i u polozaju iza I a ispred A, E i U:
dijalekat, radija, materijalan, higijena, hijeroglif, dijeta, pijetet, pijuk, trijumf, trijumvirat, radiju.

c)
i izmedju dva I slovo J se takodje pise:
Ilijic, Ilijin, Mariji, Matiji, Matijin, deliji, sudiji, komsiji, spahiji, kutiji, pametniji, holiji, snazniji, ciji, svaciji, niciji.

d)
ali se desava da J izmedju dva I ispada, i onda nastaje sazimanje, te se izgovara i pise jedno I:
Ilic, Terzic (od Ilijic, Terzijic)
komsinica (prema: komsijin)
spahinica (prema: spahijin)
sudinica (prema: sudijin)

e)
izuzetno se J ne pise u istom medjusamoglasnickom polozaju izmedju delova slozenica, kao u primerima:
antiamericki, prianjati, priuciti, arhiepiskop, antiistorijski, iako, ...

51.

a)
slovo J pise se iza samglasnika I na kraju reci i neposredno ispred suglasnika u imperativu:
pij, pijmo, pijte, lij, lijmo, lijte, umij se, umijmo se, umijte se, ne ubij, ne ubijte.

b)
a J treba pisati i:

1) ispred nastavka -ski u prideva i oriloga izvedenih od imenica koje se svrsavaju na -ija i -ij:
armijski (od: armija)
autrijski, azijski, sumadijski, istorijski, aluminijumski

2) iza prednjonepcanih suglasnika ž, č i š:
vražji, mišji, vučji, dečji, mačji (i oblici sa I: vražiji, ....)

c)
iza prednjonepcanih suglasnika i suglasnika R, J se ne pise u komparativu i superlativu:
vruci, najvruci; ridji, najridji, krnji, najkrnji

d)
suglasnik J pogotovu se ne javlja izmedju mekih suglasnika, đ, ć, lj i nj, pa treba pisati:
noću (a ne noćju), moću, čađu, smilje,... ali se izgovara i pise punomoćje.

52.

a)
ovde cemo dodati da se J ne pise izmedju A i O na prvom i E na drugom mestu u brojevima:
jedanaest, dvanaest, ...
tako isto ni u recima:
poezija, maestral, ...

b)
izmedju E i A u nekim slucajevima J se pise:
epopeja, ideja
a u drugim ne pise:
idealan, kupea, defilea, rezimea, realizma, geak, ...

i onda na kraju Pravopisa, odakle sam ovo prekucao, pise da se koriste oba oblika reci: razocaranje i razocarenje.

[ Bojan Basic @ 02.03.2006. 17:55 ] @

Malo sam se loše izrazio kad sam rekao „opšte pravilo“, hteo sam da kažem da se ni to što je pctel rekao ne može slepo pratiti već postoje situacije kada treba odstupiti, i to ilustrovao sa nekoliko primera.

[ srki @ 03.03.2006. 14:46 ] @

Citat:

aleksandaraleksandar: inace kaze se pojacAlo, a ne pojacIlo.

Niko nije ni rekao da se kaze pojacilo. Rec je bilo o pojacivacu koji je isto pravilno kao i pojacavac. Bojan je naveo dosta izuzetaka sa slovom j izmedju i i o. Mislim da je i fijoka jedan od izuzetaka (mada ja kazem fioka) i da je zato pravilno i jedno i drugo. U mnogim recnicima sam video da imaju oba oblika te reci, npr. neki sprsko-engleski recnici (recnik sa Krstarice, Morton Benson itd.).

[ Bojan Basic @ 03.03.2006. 15:37 ] @

Kako kaže Ivan Klajn, pravilno je samo „fioka“.

[ tdjokic @ 03.03.2006. 16:45 ] @

Pa posle kazu da je engleski jezik tezak

[ lucrezia @ 03.03.2006. 17:05 ] @

Po vazecem pravopisu pravilno je fioka, a ne fijoka, a razocaranje i razocarenje jesu dubletni oblici, s tim sto Ivan Klajn preporucuje prvi.

Vasa profesorka srpskog trebalo bi da zna da postoje i takvi prirucnici kao sto je Pravopis, a takodje je veoma koristan i Recnik jezickih nedoumica Ivana Klajna.

Pozdrav!

[ srki @ 06.03.2006. 12:33 ] @

Citat:

Bojan Basic: Kako kaže Ivan Klajn, pravilno je samo „fioka“.

Hvala :)