To sam se i ja pitao.Impedansa se prilagodjuje,a simetriziranjem bi verovatno nastali veći gubitci.Pošto Wifi nije zamišljen za infrastrukturu profi laboratorije se i ne bave time

Sve antene napravljene za simetrično napajanje morale bi se napajati simetrično!
To važi i za Yagi i za BiQuad antene.

Kao posledica (nepravilnog) napajanja simetrične antene asimetričnim koaksijalnim kablom javlja se tzv. "common mode" struja koja teče spoljašnjom površinom spoljneg provodnika koaksijalnog kabla. Ta struja ima kompenzacionu funkciju održanja prirodnih zakona elektrotehnike po kojima funkcioniše priroda.

Kod simetričnih antena su geometrija i raspored struja i napona na anteni simetrični u odnosu na ravan simetrije koja prolazi kroz priključak napajanja ili u odnosu na masu.
Kada se takva antena priključi na simetrično napajanje biva zadovoljen uslov simetrije napona u odnosu na masu, jačine struja u pojedinim delovima antene kao i njihov medjusobni fazni odnos.

Medjutim, ako se takva antena priključi na asimetrično napajanje onda jedan kraj, i to onaj koji je vezan na spoljašnji provodnik, biva neadekvatno napajan i naponi i struje u njemu nisu jednake sa odgovarajućim naponima i strujama u onom drugom delu antene koji je vezan za srednji provodnik koaksijalnog kabla. Deo struje koji bi trebao da teče kroz antenu sada teče spoljašnjom površinom koaksijalnog kabla nazad ka generatoru.
Dakle deo RF snage umesto u antenu odlazi nazad prema generatoru, ali pošto nije unutar kabla već izvan njega, tj. na njegovoj spoljašnjoj površini, dolazi do zračenja, pa se sada i deo kabla kojim teče ta struja ponaša kao žičana antena. Posledica toga je pokvaren dijagram zračenja antene i smanjeno pojačanje.

Simetriranje napajanja može se obaviti na više načina, primenom raznih simetrično-asimetričnih transformatora ili strujnih prigušnica. Na visokim frekvencijama je upotreba strujnih prigušnica obično bolje, lakše i izvesnije rešenje. Ona se sastoji u tome da se kraj kokasijalnog kabla neposredno pre ulaska u antenu namota u vidu kalema. Taj kalem se tako proračuna da se njegova prva parazitna sopstvena rezonansa nalazi nešto malo iznad najviše radne frekvencije antene. Na ovaj način se dobija prigušnica koja ima vrlo visoku impedansu koja sprečava "common mode" struju da teče po spoljašnjoj površini kokasijalnog kabla i time "nasilno" simetrira napajanje antene.

Još jedan način simetriranja pogodan za upotrebu na visokim frekvencijama je upotreba kratkospojenog četvrtalasnog voda, tzv. "bazuke", koja preslikava kratak spoj u visoku impedansu u tački napajanja i tako sprečava da "common mode" struja
teče po kablu.

Zašto se za BiQuad ne koristi neka od ovih tehnika simetriranja?

Odgovor je dosta jednostavan. Za "bazuku" je potrebno imati rastojanje izmedju reflektora i radijatora od najmanje četvrt talasa. Kod BiQuada je to rastojanje upola manje, svega oko osmine talasa. Fizički nema mesta da se primeni bazuka bez nekih
destruktivnih modifikacija na anteni od kojih bi verovatno bilo više štete nego koristi.
Strujna prigušnica bi se u principu mogla i možda trebala koristiti ali bi onda nosač radijatora morao biti drugačije izveden.

Jedino se postavlja pitanje koliko bi prisustvo relativno glomazne strujne prigušnice uticalo na rad antene.

Koliko se gubi time što se ne koristi nikakvo simetriranje napajanja BiQuada?

Srećom, ne mnogo. Neke moje računarske analize su pokazale da je "common mode" struja oko 10% maksimalne struje u elementima antene. Kod Dvoelementnog BiQuad Fida za ofset parabole, zbog većeg rastojanja reflektora i radijatora, koje je
skoro četvrtinu talasa, ova struja je još mnogo manja.

Uopšte, kod antena koje su napravljene od zatvorenih petlji ova struja je obično manja nego kod klasičnih otvorenih dipola. Uslov za ovako relativno malu "common mode" struju je da je BiQuad sagradjen vrlo simetrično u geometrijskom domenu.
Ova "common mode" struja teče niz napojni kabl, tj. normalno na struje u elementima tako da je njeno polje, proizvedeno zračenjem, pod pravim uglom na polje antene, pa je u ukupnom zbiru od malog uticaja na osnovni dijagram BiQuad antene.

Pad pojačanja antene usled toga je nekoliko desetih delova decibela tako da se može žrtvovati jednostavnijem dizajnu napajanja antene.

Kod Yagi antena nema nikakvog opravdanja da se ne primeni strujna prigušnica ili "bazuka" jer ima dovoljno mesta. Mada je, kada su Yagi antene u pitanju, po meni, najbolje rešenje zatvoreni dipol i polutalasna petlja kao 4:1 simetrično-asimetrični transformator impedanse.

Eto, nadam se da je sada malo jasnije ...

Pozdrav, Dragan

<mod:samo sam sredio prelamanje teksta da bude čitkije>

_{[Ovu poruku je menjao broker dana 03.03.2006. u 22:28 GMT+1]}

Dragane drago mi je da ste se uključili u temu.Dali kod postavljanja 2 jagice kod ove frekvencije vaze ista pravila kao na ukv? Zbog guzve u etru kod kolege trebamo postići sto bolje potiskivanje bočnih signala.Po tom pitanju šta je bolje uparen helix , jagice ili talasovod? Grid i tanjir otpadaju ybog narušavanja izgleda terase.

Da, važe ista pravila.
Što se potiskivanja signala sa strane tiče to zavisi od ugla pod kojim dolaze, ali za tu svrhu su najbolje antene koje imaju najmanje sporedne snopove zračenja. Uparivanje Yagi antena na 2.4GHz može da bude vrlo neizvesan posao sa dosta problematičnim rezultatima zbog visoke frekvencije.
Helix otpada jer ima eliptičnu polarizaciju pa loše potiskuje cross polarizacione smetnje. Talasovod? Verovatno si mislio na kantenu. Ona ima dosta malo pojačanje i vrlo širok ugao tako da možda nije pravi izbor.

Pozdrav, Dragan

Upravo to. Razmišljam ako se već prostire kao svetlo upotrebimo kantu od nekoliko lamda, to bi trebalo da potisne sve sa bokova.Dobit nije bitna.antene su na oko 800m i oko 15-30 stepeni i smetaju rad.

Hmmm, ne znam odakle ova zabluda da dugacak talasovod ima drugaciji dijagram od kratkog? Otvoreni talasovod, kada se koristi kao antena, uvek ima prakticno isti dijagram a time i pojacanje od oko 6dBi. Pojacanje i dijagram zavise samo od povrsine otvora talasovoda a uopste ne zavise od njegove duzine.
Kantena mora da ima odredjenu minimalnu duzinu samo zbog toga sto se talas unutar talasovoda formira pobudom sa cetvrtalasnom antenom i potrebno je oko pola talasne duzine talasovoda da bi se talas formirao. Posle toga produzenje talasovoda samo povecava gubitke i nista vise.

Pozdrav Dragan

Hvala na objašnjenju.Po analogiji teleskopa,cevnog mikrofona sam mislio da se i talasovod slično ponaša.Na mreži sam viđao rešenj koja radom i izgledom podsećaju na periskop.

Hvala svima koji su se ukljucili, pogotovo g.Dobricicu!