kako ne moze? Vk = (kT/q) * ln (n_n0p_p0 / n_i^2)

Jeli "Opacicu" koji te to profesor pitao?

To mora da je neko trik pitanje ili igra recima. Prvo, mozda elektricno kolo nije bilo zatvoreno, vec je PN spoj negde visio
Drugo, razlika potencijala se ne meri "KOD" necega vec izmedju dve tacke, ali, strogo gramaticki gledano, dozvoljeno je da se te dve tacke nalaze KOD neceg. Primer: Izmerio sam razliku potencijala polova akumulatora KOD Terazijske cesme Ja bih trazio ocenu vise ako mu eksperimentalno dokazem da je moguce izmeriti razliku potencijala kod prozora


To su dva razloga, ako se neko seti jos nekog, neka napise.

Mora da je profesor dao neke okolnosti za merenje tog napona.

Ma sigurno ih je pitao sto je na primer na diodi npr pad napona 0,6V a oni to ne mogu da izmere. Mislim na na samu diodu znaci potpuno otvoreno kolo sonde na anodi i katodi.

Prvo, nije tacno da je napon na diodi 0,6V a drugo, koliki god da je (racunajuci i 0 V) on moze da se izmeri. Nula nikada nije niti ce biti nemerljiva velicina. Svaki voltmetar ima 0V na skali, takodje svaki digitalni voltmetar moze na displeju da prikaze vrednost 0V. Evo koliki je napon na jednoj diodi u zavisnosti od struje koja kroz nju protice:

Pa zar jos zaglupljuju decu sa tim tehnologijama od pre 25 godina. Mora da su prespavali sve ove godine i nisu culi da AMD-ov turion sa preko 100 miliona tranzistora radi na 1 volt. Opet nam se ponavlja Borov model atoma gde loptice trce jedna oko druge ...Od tada pa naovamo ( ceo vek ) se nista nije dogodilo... >:-(

Sta kao na silicujumskim diodama nije probojni napon 0.6V

Napon na diodi menja se u zavisnosti od struje slicno kao na gornjoj slici, ali se brojevi za svaku diodu razlikuju.

Whitie2004, šta misliš od čega je sastavljen taj turion. Nekako se ne mogu oteti dojmu da je sastavljen od velike gomile PN ili NP spojeva.

Može, ako su sonde za merenje toliko male da mogu da se postave baš u PN spoj. Van PN spoja električno polje je jednako nuli pa je i napon jednak nuli.

>>> Whitie2004, šta misliš od čega je sastavljen taj turion. Nekako se ne mogu oteti dojmu da je sastavljen od velike gomile PN ili NP spojeva.

Neznam odakle ti ovo pitanje. Nisam sporio postojanje PN spoja vec vezivanje nekog konkretnog napona. Moze se namestiti sta god tehnolog pozeli ... Silicijum vise nije alfa i omega, galijum i indijum su davno napustili laboratoriju i presli u tehnologiju.

Enivej, da bi ti odgovorio na pitanje moras mi reci svoju definiciju PN spoja. Kada silicijum dopiras sa nekim gasom dobijas materijal sa visak elektrona ili supljina. Spoj ta dva bi po nekoj mojoj definiciji bio PN spoj. Tu definiciju zadovoljavaju samo bipolarni tranzistori. FE tranzistori izmedju imaju zonu kanala i nema direktnog spoja izmedju P i N materijala. Koriste se uglavnom FE ili MO u kombinacijama slova. Zapravo, lazem, postoje i izuzeci (JFET i MESFET - koriste se u mikrovejv tehnologiji), kod kojiih postoji PN, ali polikristalni gejt . Savremena terminologija je tipa ....

...PHEMTs (high electron mobility transistors and pseudomorphic high electron mobility transistors). HEMTs are also called MODFETs, TEGFETs and SDHTs (modulation doped FETs, two-dimensional electron gas FETs and selectively doped heterojunction transistors)...

Sta se konkretno nalazi u turionu ... Pa, publikovace to oni za godinu-dve. Dok tehnologija malo zastari...
Ali PN ... definitivno ne.

Dobio sam odgovor. Ne moze se izmeriti zato sto se oblast prostornog naelektrisanja ponasa kao izolator, a da bi se izmerila razlika potencijala struja mora da protekne izmedju dve merne tacke, a ne moze zbog izolatora(oblasti prostornog naelektrisanja).

Aha, OK. A ja sam mislio da se generalno radi o poluprovodniku, a ne o izolatoru. Dobro, svaki dan se nešto novo nauči ovde...
Osim toga, fizički je nemoguće izmeriti razliku potencijala, jer ne možeš dopreti do samog spoja (hermetički je zatvoren). I zašto bi neko uopšte tražio odgovor takve stvari...??? Uffff

Citat:
"Dobio sam odgovor. Ne moze se izmeriti zato sto se oblast prostornog naelektrisanja ponasa kao izolator, a da bi se izmerila razlika potencijala struja mora da protekne izmedju dve merne tacke, a ne moze zbog izolatora(oblasti prostornog naelektrisanja)."

Nije dobar odgovor. Kako onda možemo da izmerimo napon na kondenzatoru ako je na njegovim pločama neko naelektrisanje? I između njegovih ploča je izolator!

Ne samo da nije dobar odgovor, već sadrži i grešku koja ukazuje na nepoznavanje suštine;
"a da bi se izmerila razlika potencijala struja mora da protekne izmedju dve merne tacke".
To što većina mernih instrumenata za meranje napona zahtevaju da kroz njih protiče neka struja nije rezultat zakona fizike, već nesavršenosti instrumenata. Potencijalna razlika ne podrazumeva proticanje struje.

Ako sam dobro razumeo, ne mogu izmeriti napon kondezatora jer se izmedju elektroda nalazi izolator !!! Svasta.

Ne postoji nasavrsen instrument vec pogresna metoda merenja. Jedna od prvih lab.vezbi na fakultetu/srednjoj skoli iz ovog predmeta je verenje napona mostnom metodom. Obicno ti dadu neku bateriju od pre rata da joj izmeris napon. Ako prikljucis klasicni voltmetar - ode na nulu.

Inace merenje napona na mikro kondezatorima je sastavni deo provere kvaliteta svakog memorijskog cipa ... izvod napon po vremenu odredjuje brzinsku deklaraciju na cipu.

Pitanje je "parcijalno" postavljeno. Polu-trik, da bi se obratila paznja na sustinu PN spoja. Mozda bi "preciznije" bilo zasto ne moze da se meri razlika potencijala "jednostavnim" metodama, koje zahtevaju "tok" struje (tada bi i samo "pitanje" nudilo deo odgovora).
Razlika potencijala u izolatorima (ili plazmi) meri se drugacijim metodama, ali se meri. Ne moze sa voltmetrom, ali moze sa malo specificnijim metodama, od slucaja do slucaja.

Ovo pitanje je "delimicni iskorak" ka poznavanju sustine "funkcionisanja" "elektricnih" (ili elektronskih) materijala na atomskom nivou, a pitanje je koliko je i "profi" sve to poznato i jasno. Narocito s obzirom na brzinu i intenzitet razvoja "nanotehnologija" i atomske fizike (ili preciznije, fizike atomskih stanja).

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 28.03.2006. u 16:37 GMT+1]}

PN spoj se može, u svetlu postavljenog pitanja, aprosksimirati sa dve naelektrisane površi. "P" površ je naelektrisana negativno a "N" površ je naelektrisana pozitivno. Površinska gustina naelektrisanja za obe površi je ista (u apsolutnom iznosu). Pošto su površi dosta blizu jedna drugoj, električno polje sa obe strane PN spoja brzo opada na nulu, a itegral E*dr (napon) po putanji koja ide od leve do desne strane spoja je nula.

Vrlo "specifican", gotovo idealizovan slucaj. Nije obavezno da je povrsinska gustina ravnomerna, kod PN spoja (ili drugih "slucajeva", tipa polje u izolatoru, ili ne daj boze plazmi) nikada i nije, i nazalost, javljaju se "vruce tacke" (u radu) sa povecanom gustinom, koje nazalost najcesce dovode do crkavanja PN spoja i nase drage "komponente"

ma bola ako pogledas skicu pn spoja i sam ces zakljucit da na krajevima postoji razlika potencijala a to je napon. Uzrok tome ti je zaborni sloj koji je podjeljen na dva dijela. U jednom djelu se nalaze pozitivni joni a u drugom negatvni i tako dobijes razliku potencijala na napon izmedju izvoda koji svakako mozes izmjerit i taj je napon koji je svakako manji od jednog volta!!!


ovo ti govori neko ko to upravo uci u drugom razredu elektrotehnicke skole iz predmeta elektronika!!!!

Kontaktom dva razlicita materijala ili dva razlicito dopirana poluprovodnika ima se razlika potencijala na krajevima istih. Napon stvarno postoji. Ako bi na ovaj spoj nakacio instrument ma kakvih osobina tada bi stvorio krug rednih spojeva razlicitih materijala. Imas zatvoren niz spojeva i svaki od njih ima neku svoju razliku potencijala. Ukupan napon duz oformljene strukture je uvek jednak nuli, pa u ovakvom kolu nemas izvor napona a time ni strije. Instrument nece nista pokazati.
O ovome mozes detaljnije procitati u knjizi Slaviljuba Marjanovica "Elektronika" (Elektrotehnicki fakultet). U njoj je detaljno opisan ovaj "problem".

Stvarno ste dokoni... PN spoj koji to i nije... Sad ima, sad nema razlike potencijala. Ako je PN spoj - ima. Ali i nema... Valjda se dodirom P i N silikona razara PN spoj pa nema ni razlike potencijala, ko zna šta time mislite. Pokušavate da napravite temu od čiste gluposti.
Ja sam pri svemu tome opet za te... silikone - kakvi god da su. Samo da nisu više PN...

Neki tip koji ocigledno nema pametnija posla, seta od foruma do foruma i naj blaze receno, zajebava ljude jednim te istim pitanjem oko potencijala pn spoja.
http://www.mycity.co.yu/phpbb/viewtopic.php?t=21816
Cak je od svoga profesora dobio odgovor ali on i dalje tera po svome.
http://www.mycity.co.yu/phpbb/...b314303f4a2d30f9afd73bb1589a2a
Ocigledno da ga to zabavlja. Ne dozvolite da vam "bolesnik" oduzima dragoceno vrijeme.

tomicko:
citat:

"Ukupan napon duz oformljene strukture je uvek jednak nuli"

Ovo važi ako su svi spojevi na istoj temperaturi. Inače se javlja Zebekov (Seebeck) efekat - proticanje struje kroz kolo ako su spojevi na različitim temperaturama.

Postoji i suprotan efekat - zove se Peltijeov (Peltier, ako se ne varam), kada se kroz pređašnje kolo propusti struja neki spojevi se hlade a neki greju. U prenosnim frižiderima/termosima se koriste poluprovodnički peltijeovi elementi za hlađenje ili zagrevanje - nemaju pokretnih delova, napajaju se iz automobilskog akumulatora a sa hlađenja prelaze na zagrevanje jednostavnom promenom smera struje koja prolazi kroz njih.

_{[Ovu poruku je menjao Lobacev dana 07.04.2006. u 11:34 GMT+1]}