Pa ok je tvrdnja da ne mora svako da studira. Samo bi strucne srednje skole i profesionalno osposobljavanje u vidu kurseva trebalo dovesti na visi nivo.

A sto se diznilenda tice... lepo je rekao, odnosno dotakao je jedan sustinski problem (ne samo) naseg drustva: kada treba nesto da se radi/promeni, oni kojima to ne odgovara, a nemaju argumente protiv date promene, hvataju se za kojekakve gluposti i cela stvar se oteze u nedogled.

(inace nisam vatreni obozavalac gospodina Vuksanovica, neke njegove izjave i potezi su me ostavili bez teksta, ali ovaj put je covek u pravu:) )

Ova recenica je esencija palanackog mentaliteta balkanskih politicara - svemocna Vlada se bavi i produkcijom intelektualaca, kontrolise sve i zna sve o svemu ;-)

Ovako ce biti sve dok ministri u istoj budu generacija skolovana na ucenjima Marksa i Engelsa koje bas nesto "osudjuju" ;-)

Koliko intelektualaca treba zemlji odredjuje trziste i ekonomija zemlje, a ne "vizije" (bolje reci PR) njenih Vlada.

Zaboga, kakva "hiperinflacija intelektualaca"??!
Pa ovom narodu PAMET najvise treba, a ne 'leba!

Da ali pazi ovo. Ove godine ce u Crnoj Gori gde ima pola miliona stanovnika izaci 250 magistara ekonomije!?!?!
Gde ce ti ljudi da rade (a da to ima veze sa njihovom strucnom spremom)?

Kako gde ce da rade?

Pa, u Srbiji.

U kojoj Srbiji. U Srbiji je zvanicno 30% radno sposobnog stanovnistva nezaposleno, jos ako se otcepe znas kako ce da rade u Srbiji. Ali ne radi se o tome ti ako si dobar naces posao ovako ili onako. Pre nisi bas tako lako mogao da postanes magistar ili doktor, a danas imas privatne fakultete (drzavne skole su jos uvek najace) pa dobijes diplomu koja ne vredi nigde i posle na vestima cujes "strasne" statistike kako je u Srbiji cak 50 doktora nauka bez posla.

pa tih 50% je posledica najacih drzavnih skola. ovi "kako-tako" koliko primecujem su posledica privatnih skola.

zemlja u tranziciji ne moze da se osloni na taj nacin razmisljanja. nisu oni bez posla zbog kvaliteta znanja, vec zbog nemanja kapitala za osnovna sredstva za rad i/ili obrtnih sredstava. cilj svake normalne drzave je da ima sto veci broj obrazovanih ljudi.

isto tako se pricalo i 60ih kada je srednja skola bila pojam. "sta ce nama toliko ljudi sa srednjom skolom?"
i osnovna je bila sporna, samo neku deceniju unazad.

_{[Ovu poruku je menjao aleksandaraleksandar dana 12.04.2006. u 21:40 GMT+1]}

Slazem se sa tim da su drzavne skole uglavnom jace od privatnih kod nas (u smislu truda koji je neophodno uloziti) ali statistike ukazuju da se u praksi desava nesto od sledeceg (tipujem na obe stvari):

1. program definisan da se zavrsi vecina fakulteta je takav da svrsene studente ne osposobljava za prakticnu upotrebu stecenih znanja

2. svrseni studenti sticanjem diplome vecine fakulteta dokazuju samo svoj potencijal (bilo u oblasti iz koje su dobili diplomu ili uopste; slicno onome sto Mensa testira: potencijal a ne sposobnost). Diploma sa Mr. ili Dr. ne garantuje da je vlasnik sposoban da to i unovci.


Resenje je samo u promeni programa studiranja na nacin da ulkjuci mnogo vise prakse ili ucenja snalazenja u praksi (bez obzira da li ce ukupan trud potreban za zavrsavanje faksa biti isti kao i pre ili smanjen) odnosno stvaranje sposobnijih diplomaca...

Posao ne dobija znanje nego veza, barem u drustvenim naukama.

Ljudi iz Crne Gore ce se crnogorskim vezama zaposljavati po Beogradu kao sto su cinili poslednjih 50 godina.

Sto se tice postdiplomskih studija one nisu eliminacionog karaktera kao osnovne. Kod nas u Srbiji se magistrira i doktorira na nekim fakultetima ako pripadas nekom klanu ili te profesor uzme pod svoje. Ako mu ne predstavljas pretnju.

Sto se tice privatnih skola i postdiplomskih studija na njima, poslodavci uglavnom gledaju diplomu osnovnih studija a ovo drugo manje vise. Pored toga ima ljudi koji magistriraju na privatnim fakultetima a zavrsili su drzavni, a ima i onih koji magistriraju na privatnim posle privatnih ali to nije neki broj koji bi se mogao videti u statistici Srbije. Doktoriraju na privatnim uglavnom oni koji imaju vec zagarantovan posao na istom, nekako to ide zajedno. I jos jedna stvar, u zapadnoj Evropi se vodi polemika oko toga da li za rad u privredi stepen strucne spreme doktora nauka uopste ima bilo kakav znacaj. Za rad koji nije edukacionog karaktera kao zavrsni stepen strucne spreme se uzima master iliti magistratura.

Posto su skoro svi privatni fakulteti iz oblasti ekonomskih nauka, treba reci da u Srbiji nema nezaposlenih doktora ekonomskih nauka. Tih 50 doktora nauka koji su nezaposleni nise ekonomske struke, sto znaci da su doktorirali na drzavnom fakultetu.

kao sto je u trenutno vazecem zakonu o visokom obrazovanju u republici. kao sto i predvidja bolonjska deklaracija.

Mislim da je Bolonjska deklaracija samo jos jedan nacin da od nas studenata izvuku sto vise para.
A sto se same reforme visokoskolskog obrazovanja tice mislim da je to tesko izvesti u nasim uslovima na valjan nacin.
;-)

_{[Ovu poruku je menjao boschista dana 13.04.2006. u 14:36 GMT+1]}

jel zna neko koji stepen strucnosti ima becelor i master, znate ono VI, VII ili ??

a drugo pitanje je da li je prvi stepen osnovnih akademskih i prvi stepen osnovnih stukovnih studija isti stepen strucnosti i da li se isto vrednuju u praksi (ovo verovatno znaju oni koji su u inostranstvu) ..?

To niko ne zna.

Ni na zapada,(Nemacka i Austrija,gde je sistem visokog obrazovanja slican nasem), jos uvek sa sigurnoscu ne znaju kako ce se vrednovati diplome stecene po starom zakonu.

Uglavnom diplomirani ce od sada biti samo sa masterom.

Sto se tice Bolonje tu ima dosta dilema. Na primer:
Ko i kako ce odluciti koje skole zadovoljavaju kriterijume?
Koji su to kriterijumi? Da li ce za sve skole biti jednaki(privatne/drzavne)?
Gde ce se ceniti diplome i kako?
Koju skolu da upisu najskoriji brucosi ako pretpostavimo da ce neke skole biti ugasene?https://static.elitesecurity.org/vertwijfeld.gif

Kriterijume odlucuje Savet za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju.

Glavna tri kriterijuma su:
1. Citiranost
2. Broj stalno zaposlenog nastavnog kadra
3. Opremljenost

Ne znam odakle uopste teza da u Srbiji ima mnogo diplomiranih, magistara i doktora... Mozda to neke statistike govore, ali vecina je "na kvacilu" za inostranstvo. Bar oni koji su zavrsili fakultete koji se "pikaju" napolju. Hocu reci odliv nam je veliki.

Ne znam ni odakle sva ta prica drzavni-privatni fakulteti. Novi zakon su pisali upravo oni ljudi koji su nas svojom nezainteresovanscu, nadmenoscu i "ja sam bog i batina ovde" stavom mucili (cast izuzecima) par i vise godinica po tzv. "jakim" drzavnim faksovima. Sada je frka od konkurencije pa daj malo da se osiguramo. Ionako isti profesori predaju i tamo i ovamo. A to sto su nasi fakulteti teski (sistem ispita koga nema skoro nigde u svetu) uopste ne znaci da su i kvalitetni.

Ono sto je verovatno najvise zabolelo pomenute je mogucnost da lepo odes na priv. faks platis skolarinu i studiras, tj. ne moras da vozis slalom medju korumpiranim profesorima i asistentima.

A kakva ce zurka tek biti sa ovim akreditacionim komisijama i "ni po babu ni po stricevima" ocenjivanjem kvaliteta, tek mogu da zamislim.

Ovde se jos uvek "prave intelektualci" i dekretima odredjuje kako ce ko sta da radi. Zato smo po tzv reformama na jakom pretposlednjem mestu.

Neko u prethodnim postovima spomenu Marksa. Samo da kažem da se kapitalizam održava i održavat će se na osnovu učenja Marksa, jer je čovjek kritizirajući taj sistem ustvari dao odgovore na njegove manjkavosti što je bila dobra kritika. A ovi sa zapada su to uzeli i vidjeli mahane i polahko su počeli da ispravljaju njegove probleme.

A ovo za Bolonju po meni važi sljedeće: Novi proces školovanja neće donijeti više radnih mjesta, već se to postiže investiranjem u privredu! Ali se isto tako slažem da ne mora svako ići na Fax samo zato što se ne može zaposliti. Neko bi i ssa srednjom školom bio zadovoljan samo da ima prosječan posao.