Pa generalno, pozeljna situacija (u kratkim crtama) bi bila:

1. potpisivanje ugovora koje kako RNID, tako registra, tako i krajnjeg korisnika definise i obavezuje za odredjene poslove;
2. izvrisiti tehnicku i administrativnu proveru registra (da se vidi da je u stanju da registruje domene i da zna sta radi);
3. napraviti xml interface + web interface (naravno, iza web interface-a sloziti ga uz xml); xml koriste automatizovani sistemi, webinterface koriste hobisti koji registruju 5 domena mesecno;
4. napraviti ugovorom da se elektronska dokumenta priznaju (a da stakeproof RNID ima pravo na dodatne kontrole); U ovom slucaju, krajnji korisnik prilaze dokumenta samo ISP-u, koji ih nakon provere odobrava ili trazi dodatna dokumenta, a ako je sve OK vrsi registraciju domena. RNID nema pod efaultu uvid u ova dokumenta, sem ako se pokaze potreba za time.

Iskreno, mislim da tu ne treba previse komplikovati. U 3-4 A4 strane moze ceo ugovor da stane. U 7 dana moze da se obavi tehnicka i administrativna provera (na test sistemu, koji je dakako identican live sistemu RNID-a), a nakon toga se dozvoljava pristup i registracija u live sistemu.

Pod tehnicku i administrativnu proveru podrazumevam:
1. da registrar zna da registruje domen (bilo preko xml-a ili preko web interface-a);
2. da registrar zna da promeni registracione podatke vec registrovanog domena (bilo preko xml-a ili weba);
3. da registrar zna da preuzme vec registrovani domen i da 'pusti' drugom vec registrovani domen (xml ili web);
4. da registrar zna da ugasi vec registrovan domen (xml ili web).
Sve gore navedeno bi ISP koji trazi licencu prvo uradio i pokazao na test sistemu, dok bi za to odgovorno odeljenje pri RNID-u pratilo to i na kraju 'test'-a donelo sud o tome dal' je registar kompetentan ili nije.

Takodje, da registrar pokaze da zna koji dokumenti i kada treba da budu podneseni. Ovo moze RNID lepo u vidu nekog excel sheet-a da dostavi svim registrima.

Nepostovanje pravila i ugovora da se novcano naplacuje (tipa, pogresno preseljen domen, pogresno ugasen domen i slicno). U ekstremnim slucajevima da se oduzme licenca za registracije.

Verujem da ce u pocetku biti svega 4 ili 5 provajdera koji ce imati automatizovani sistem, dok ce ostali koristiti web, ali ce se vremenom pojavati all-in-one resenja, koja ce trece partije ponuditi manjim ISP-ovima za registrovanje domena.

Takodje, samo ISP-ovima dozvoliti neogranicenu proveru whois podataka, dok 'ne registrovane' IP adrese ograniciti na X provera u 24 casa. Isto ne bi bilo lose da se u startu omoguci da se whois podaci sakriju (recimo, Telekom hoce da ponudi novu uslugu, loopam npr "moj-racun.yu" i zele da registruju domen, ali u pocetku anonimno. Na ovaj nacin bi im se to i omogucilo i Telekom bi imao domen u vlasnistvu, bez rizika da se sazna da je to njihovo).

Poz,
Sale

@Dragan Varagic
Dragane, trenutno niko ne može da ti da precizan odgovor, jer organizacija koja bi se bavila tim pitanjima nije ni formirana. Svi znamo kako se to radi u svetu i svesni smo količine posla koja je pred nama. Takođe, siguran sam da će regulisanje odnosa sa ovlašćenim registrima biti visoko na listi prioriteta. No, nakon što organizacija bude formirana, brzina rada zavisiće od velikog broja faktora kao što su (ne)postojanje konsenzusa zainteresovanih strana, finansijski aspekt cele operacije itd. Ako nam svi faktori budu išli na ruku, veoma brzo ćemo zaboraviti da smo ikada imali probleme koje danas imamo...

Kako mozes da budes siguran u to kada nije sigurno da li ce registra uopste biti, ili hoces da kazes da ipak postoje neka apriori zacrtana resenja, odnosno da "demokratija" nece biti bas potpuno zastupljena?

@broker
Inicijativu da se formira nova organizacija koja bi upravljala registrom domena potekla je od g-đe Mire Tasić. Trenutno je predlog Statuta te organizacije na raspravi. Imajući to u vidu, kapiram da postoje prilično velike šanse da takva organizacija bude formirana u bliskoj budućnosti. Ova organizacija se osniva sa idejom da reši probleme koji danas muče yuTLD registar. Model registracije koji je usvojen od strane radne grupe i oko koga postoji široki konsenzus u okviru Internet zajednice jeste registry-registrar model. Dakle, na bazi svih pobrojanih činjenica baziram svoje uverenje da će se pitanje regulisanja odnosa RNID sa ovlašćenim registarima naći visoko na listi prioriteta nove organizacije.

Ma ja samo ukazujem na to da unapred resavate neka pitanja koja se mogu resavati posle osnivanja organizacije a ona koja moraju da se rese pre osnivanja, smatrate nebitnim i njih ostavljate da resavate naknadno...