Da neotvaram novu temu...

da li koeficijent trenja moze biti veci od 1, u jednom zadatku iz fizike dobio sam da je mi = 1, nesto i ovi u zbirci su to isto dobili a prof nam je rekla da je to greska i da je koeficijent trenja uvek manji od jedinice...

koeficijent trenja ne moze biti veci od 1. Ove godine na gradskom iz fizike je napravljena greska pa je koeficijent trenja bio 1.15.

Da to za gradsko iz fizike sam cuo... meni prof rece kad me je pitala i pregledala svesku za domace kako sam dobio ovo ja joj rekoh da je i meni bilo sumnjivo ali isto konacno resenje je napisala calukovicka... i onda je prof rekla da je ona pogresila... mada mi je par ljudi reklo da koeficijent trenja moze biti veci od 1...

_{[Ovu poruku je menjao Boba90 dana 31.03.2006. u 21:54 GMT+1]}

Može biti veći od jedan!Koeficijent trenja se mjeri eksperimentalno.Na ravnu podlogu
postavi neki predmet pa polako nagibaj.Ako pređe taj nagib 45 stepeni,a predmet ne klizne
to ti je to.

A u kojoj calukovickinoj zbirci si ti to nasao?

pa jeli moguće izmjeriti koeficijent trenj uz korištenje samo ravnala ili trokuta?

za prvi razred gimnazija (obicnih)

Pa koji tacno zadatak?

zzzz: da znam da se odreduje ekspetimentalno, ali nas su u gimnaziji ucili da ne moze biti veci od 1.

_{[Ovu poruku je menjao CAPI dana 01.04.2006. u 22:19 GMT+1]}

Ili su vas ucili pogresno ili niste dobro slusali. :)



http://www.roymech.co.uk/Useful_Tables/Tribology/co_of_frict.htm

Dovoljno je samo i to sto je Calukovicka rekla!!!

zadatak 227... zbirka zadataka i testova za prvi razred gimnazije...

POgledala sam zadatak. I meni ispadne da je k>0. Stvarno ne znam. Mozda je i greska a mozda i ne.

Zaista nevidim teorijske a ni praktične zapreke da faktor trenja bude veći od jedan.On isključivo ovisi o vrsti materijala koji se dodiruju duž dodirne plohe,pa nije nemoguće da je sila trenja nekad i veća od težine samog predmeta(primjer koji je naveo zzzz)

moguće je,samo treba malo precizirat,al ako je tijelo pravilnog oblika(kao kvadar koji si napisao)i ako nema dodatnih gibanja(tijelo je okruglo pa se kotrlja i slično)te ako podlogu možemo micati(zato uzimamo uzorak podloge,dovoljno velik),postupak je lagan:
kad rastavimo sile na kosini,dobivamo tangecijalnu i normalnu komponentu.Za neki kut nagiba te kosine A,sila trenja koja djeluje suprotno normalnoj komponenti i normalna komponenta su u ravnoteži.Kako je Fn=G*sinA,a Ftr=k*G*cosA(jer je tangecijalna komponenta okomita na podlogu,pa ona stvara trenje)iz Fn=Ftr imamo k=tgA.TgA možemo odrediti ravnalom ako na nekoj točki kosine izmjerimo visinu od poda do te točke,i nju podjelimo s udaljenošću ortogonalne projekcije te točke na pod od točke dodira kosine i poda(zapravo,samo određujemo katete nekog pravokutnog trokuta ''podmetnutog''pod kosinu).Normalno,kosina je od istog materijala kao i podloga(ili smo podlogu nakosili za kut A)

hvala,na objašnjenju,ali ja toliko matematike ne znam,iz jednostavnog razloga što to još nismo radili jer sam prilično mlađahan(14):)))
svejedno,hvala na trudu,razumit ću ja to za koju godnicu