[ Aleksandar Marković @ 06.12.2002. 11:54 ] @
| Lična karta BU Beogradski univerzitet ima: - 5.300 nastavnika i saradnika, - što sa administrativnim i tehničkim osobljem daje brojku od 7.800 zaposlenih. Na njemu trenutno studira: - 74.250 studenata i - 9.000 poslediplomaca. Od ukupnog broja vlasnika indeksa: - 50 odsto je na društvenim naukama, - 23 procenata su budući inženjeri, a - 12 odsto je na medicinskim fakultetima. Godišnji prihod BU je oko 33 miliona evra. Ministarstvo prosvete obezbeđuje 57 odsto prihoda, koji se uglavnom troši za plate, piše u samoevaluacionom izveštaju BU. Od osnivanja Univerziteta, diplomiralo je skoro: - 300.000 studenata (oko 3.900 stranaca), - magistriralo i specijaliziralo po 19.000 poslediplomaca, a - titulu doktora nauka je steklo 11.000 stručnjaka. Ako se uporede podaci iz poslednjih šest godina, primetno je da od ukupnog broja vlasnika indeksa, godišnje diplomira manje od 10 odsto. Tako je recimo, školske 2000/01. godine bilo: - 76.00 akademaca, a - diplomiralo je 6.946. --------------------------------------------------------------------------------------------------- Umesto 30 - pet fakulteta Najozbiljnija prepreka za reformu Beogradskog univerziteta jeste totalna decentralizacija i veliki broj fakulteta u njegovom sastavu. Visokoobrazovane institucije su, s jedne strane, veoma nezavisne, labavo povezane, a s druge, ima mnogo preklapanja kada su predmeti i katedre u pitanju, čak i u okviru istog fakulteta. O kakvoj je "usitnjenosti" reč, dovoljno govori podatak da samo Filozofski fakultet ima 10 biblioteka. Ovo komunističko nasleđe, još više iskrivljeno u neposrednoj prošlosti, može se promeniti alternativnom vizijom - jedan Univerzitet sa pet ili šest fakulteta, koncentrisanih oko glavnih naučnih oblasti. Loši uslovi studiranja Ovo je jedan od zaključaka stručnjaka Evropske asocijacije univerziteta koji su, podeljeni u nekoliko timova, tokom ove godine analizirali stanje na univerzitetima u Srbiji. U evaluacionom timu koji je "pregledao" BU, bili su profesori iz Francuske, Portugalije, Švajcarske i Danske. Po njihovom mišljenju, najveći problem BU je veliki broj studenata koji ne završavaju studije, odnosno mali broj onih koji do diplome dolaze u redovnom roku. "Izgleda da je na fakultetima mnogo neaktivnih studenata, kojima se to stanje ne bi smelo tolerisati u nedogled. Svesni smo da bi to smanjilo prihod pojedinim fakultetima, ali bi istovremeno bio korak ka višem kvalitetu studiranja, jer bi profesori radili efikasnije sa manjim grupama studenata", preporučuju strani eksperti. Po njihovoj oceni, uslovi studiranja na većini visokoobrazovnih institucija su "daleko od pozitivnih", a na pojedinim fakultetima čak - "sramotno loši". Fakulteti dobijaju veliki novac od školarina (i drugih spoljnih izvora), koji koriste za povećanje plata zaposlenih. Samo manji broj fakulteta deo tog novca ulaže u poboljšanje uslova studiranja, piše u ovom izveštaju. Zato je preporuka stranih eksperata da se fakulteti univerzitetskim pravilima obavežu da školarine koriste za dobro studenata a ne samo profesora i da određeni procenat svih spoljnih prihoda izdvajaju za Univerzitet. Taj "opšti procenat" uobičajena je praksa na evropskim univerzitetima i koristi se za razvoj i održavanje službi Univerziteta (izdavanje diploma, međufakultetska saradnja, razvoj menadžmenta i informacionog sistema...) Jedna od zabrinjavajućih tendencija na BU jeste i odliv mozgova, odnosno nepovoljna starosna struktura zaposlenih. Ukoliko želi promene, Univerzitet mora da privuče što veći broj mladih stručnjaka, motivisanih i sposobnih, da sprovedu reformu, ističe evaluacioni tim. Analizirajući razloge za odliv mladih kadrova, stručnjaci na prvo mesto stavljaju male plate profesora, koje ne mogu da se porede sa primanjima njihovih kolega iz Evrope. "Takođe uočena je i velika razlika u platama između onih fakulteta koji imaju veliki broj samofinansirajućih studenata (i druge prihode) i fakulteta bez tih dodatnih izvora finansiranja. Evaluacioni tim u tome ne vidi pozitivan trend", piše u ovom izveštaju. Smanjiti broj ispita BU bi, po njihovoj preporuci, trebalo da usvoji takav sistem u kojem će se razlike u platama stvarati na osnovu učinka profesora u nastavi i u istraživanjima. Sistem određivanja plata takođe mora da bude potpuno transparentan, kako bi se izbegli nesporazumi ili zloupotreba u individualne svrhe. Lošu ocenu iz Evrope dobili su i nastavni planovi i programi i tradicionalni sistem ispitivanja. Iako su neki fakulteti (Poljoprivredni, recimo) počeli proces "prečišćavanja", nastavni planovi na većini fakulteta isuviše su široki, sa mnogo ponavljanja. Osim sadržaja, treba modernizovati i metode rada. Nevericu na licu stručnjaka Evropske asocijacije univerziteta izazvalo je i "postojanje profesora koji na časovima samo čitaju svoje knjige", kao i činjenica da je za dobijanje diplome neophodno položiti četrdesetak ispita. Zato je preporuka da BU izmeni način predavanja, sistem ispitivanja i smanji broj časova i ispita. "Neki fakulteti, na primer elektrotehnički, već su počeli sa smanjivanjem broja ispita, ali je to još daleko od onoga što bi trebalo da bude. Oslanjanje na usmene ispite, koji su jedini metod ispitivanja na nekim fakultetima, potpuno je zastarelo. Da bi se izbegle mogućnosti za korupciju, mora se razvijati sistem sa više pisanih ispita (projekti, seminarski radovi, praktični zadaci) i alternativnih metoda", savetuju stručnjaci EAU. Oni preporučuju i angažovanje spoljnih predavača. Tako bi pisane radove pregledalo nekoliko profesora, što bi opet smanjilo mogućnost za korupciju ili subjektivnu ocenu. BU, takođe, mora da izbaci mogućnost da studenti po sopstvenoj želji menjaju ispitivače (što je značajan izvor prihoda na pojedinim fakultetima, koji promenu ispitivača i termina ispita naplaćuju od 150 do 300 dinara). "Takva praksa smatra se neregularnom u većini evropskih zemalja i nije nešto što će učiniti sliku o BU pozitivnijom", piše u ovom izveštaju. Eksperti iz Evrope preporučuju i uvođenje sistema procene kvaliteta predavanja, odnosno ocenjivanje profesora. Njihov rad bi ocenjivali studenti (što je praksa na malom broju fakulteta u Srbiji), ali i šefovi katedri i dekani. Bitan deo izveštaja se odnosi i na fakultetske biblioteke u koje nije ulagano nekoliko godina. Trenutna organizacija biblioteka na BU potpuno je decentralizovana. Umesto izuzetno skupog i neefikasnog sistema "mnogo malih i loše opremljenih biblioteka", bolje je imati manji broj većih i bolje opremljenih. Takođe je neophodno uraditi elektronski katalog kompletnog bibliotekarskog fonda BU, kao i kompjuterizovanu bazu podataka za svo osoblje i za sve studente Beogradskog univerziteta (bivše i sadašnje). Sandra Dimitrijević [Ovu poruku je menjao secret dana 06.12.2002. u 14:30 GMT] |