heh, bila bi retkost da je varstroj jedini. ima toga ko pleve, nama su uglavnom najpopularniji (valjda cenom i mogucnoscu nabavke) nemacki i italijanski. cifra je od 350-400 pa do preko 600evra, sto zavisi od max struje i opcija koje nude.

Ja sam izostavio cenu, da ne daj boze ne ispadne reklama Ovaj i ovakav kosta ispod 200 eura. A meni narocito odgovara zbog malog osiguraca.

Dodatno pitanje za osigurac - mogu li takav aparat prikljuciti na vec postojeci automatski osigurac, nepoznatih karakteristika, od 16 A, pod uslovom da ovom aparatu obezbedim dodatni osigurac, samo za njega, takav kakav se trazi (spori) od 10 A? Drugim recima, moze li osigurac od 16 A, neodredjenih karakteristika, podneti onoliko struje koliko moze da potegne 10 A spori?

ako pogledas ovaj sem regulacije struje i nema nista drugo.
ako si bio na sajtovima video si razliku u odnosu na ostale (znacajno skuplje).
svejedno , ako ti takav odgovara, kupi.
za osigurace: spori obicni nece resiti stvar ako se na istoj liniji nalazi automatski.
nije slucajno zasto je receno spori osigurac, posto ova spravica radi mrezno ispravljanje
a potom filtraciju elektrolitom pa je tu pocetno cimanje struje dovoljno da izbije automatski osigurac.

jos jedna mala napomena da ne bude da nisi pravilno protumacio:
"struja varenja od 5 do 100 A, intermitenca 60% 75 A, "

ovaj red ti kaze ono najbitnije. naci ces i vrednost ED% koja ti ukazuje na isto. sto je vreme koriscenja blize 100% , logicno aparat je bolji. znaci u slucaju ovog tvog ,minimalna struja je 5 ampera, maksimalna 100 ampera ali to nije trajna struja jer ti vec sledece ukazuje:
intermitenca 60% 75A, sto bi se reklo da za koriscenje 65% vremenski, maximalna struja je 75A.
reklama je cudo, zar ne?

Moram i dalje da molim za pomoc, jer sam neupucen u ovo. Na sajtu http://www.buerklin.com/ sam nasao da u ponudi imaju automatske osigurace sa razlicitim karakteristikama.

Charakteristik B Typ Stotz S 201-B.. (N061.150)

Charakteristik K Typ Stotz S 201/202/203-K.. (N061.190)

Charakteristik Z Typ Stotz S 201-Z (N061.220)

Karakteristika B sada zamenjuje bivsu L. Osim toga ne pise nesto posebno. Imam osecaj da su to neki kao najobicniji (ako je u vezi sa strujom ista "obicno").

Kod K pise da se koriste za jakostrujna kola, motore, transformatore, svetiljke i zastitu provodnika, nacelno svuda gde su prisutni potrosaci sa velikim strujama pokretanja i velikim spicevima prilikom ukljucenja.

Kod Z je opis najduzi i spominje brojne stvari, ali uglavnom u smislu zastite od dodira, pregrevanja, gresaka u instalaciju, kratkog spoja i slicnog, pa mislim da to nije ono sto bi meni trebalo.

Dodatno me zbunjuje sto ja imam osigurace B i C, a C se nigde ne spominje. Prisecam se jos jedne oznake - T (valjda od nemacke reci Troege) a bile su i neke druge, tako da sam bas nemocan.

Da li bi ovi sa karakteristikom K bili ekvivalent tom "sporom" osiguracu koji se trazi za ovaj aparat za zavarivanje?

Ovo sam naslucivao "zdravom seljackom logikom" i to tumacim tako da aparat moram pustati duze vreme da se hladi, sto je veca struja zavarivanja, mada ne znam koji vremenski period je "merna jedinica". Sumnjam da smem da zavarujem 65 minuta neprekidno a zatim da ga pustim 35 minuta da se hladi, da ispunim 100% vremena, nego recimo minut zavarujem, par minuta se hladi i to tako nekoliko puta, a zatim treba da se hladi duze vremena.

a, pa ne mora na minut rada par minuta hladjenja, (biće tu objašnjenja uskoro, već je kačena jedared uporedna tablica nekih modela sa tumačenjima) , svi ti aparati imaju u sebi ventilator za stalno hlađenje ali pošto on hladi odjednom i elemente h-mosta i feritni trafo i ispravljačke diode, on ipak nije svemoguć jer se toplota javlja "unutra" a skida na spoljnoj površini komponenti (feritni trafo je tu najkritičniji) tako da bi i "gaženje" od nekoliko minuta u komadu moglo da bude jako nezgodno. sprava ima i par temperaturnih zaštita ali su one ipak zbog gorenavedenog neki put i nedovoljne tj prespore ( obično kada ovakav aparatić daš u ruke variocima koji su prethodno gazili sa klasičnim aždajama "pa ne umeju da stanu".
meni je dolazilo par komada na popravku kojima je došlo glave perje! radi se golubarnik, aparat na podu i samo "skuplja". kada se napuni, hlađenje naravno trokira i bude crkavanja.

pa lepo ti pišu da su te tri karakteristike prema potrošačima a ne vremenu isklapanja.
za B kaže da je standardna kao i bivša L,
za K kaže da je za potrošače sa velikom početnom strujom
za Z kaže da pored termičkog (preopterećenje)ima i brzo elektromagnetno isključenje (kuršlus)

Dobro, kakav osigurac onda staviti? Topljivi, pa traziti spori? Zar automatski ne mogu raditi na slican nacin? Ja se izvinjavam, ali zaista te stvari ne poznajem sustinski, samo povrsno. Tamo se na jednom mestu spominju i neka vremena: "Abschaltung z. B. Steckdosenkreise innerhalb von 0,2 s nach DIN VDE 0100 Teil 410 und Steuerstromkreise innerhalb von 5,0 s entsprechend DIN VDE 0113" mada sam svestan da to ne mogu da izjednacim sa podatkom o brzini reakcije.

Tomislave, ovaj K deluje najpogodnije kako si i sam rekao. a i sam varko valjda ima na svom ulazu nešto za ograničavanje početnog cimanja pri punjenju elektrolita tako da ne bi trebalo da bue nekih komplikacija.

Proizvodjaci danas intermitencu navode i po vremenu i temperaturi radne okoline. Orijentiri su 10 min za vreme i 25C i 40 C.
NPR 60%, 75 A, 25C znaci da aparat moze raditi 6 min a 4 min ostaje ukljucen da bi a ventilator hladio ali se ne zavaruje u tih 4 min... sve to ako je temp. okoline max 25C

Danas dodjoh u priliku da demontiram jedan slican aparatic, doduse neispravan, ali me je zainteresovao. Nisam do sada imao prilike da vidim unutrasnjost invertorskog aparata, pa sam se malo iznenadio njegovom slicnoscu sa ATX napajanjem.
E sad mi neke stvari nisu jasne u vezi rada ovih aparata. Na koji nacin se dobije tako "velika" izlazna amperaza, a kabal za napajanje, prekidac i ventilator su bukvalno isti kao na napajanjima racunara? Cak ni stampani vodovi na elektronici nisu bog zna koliko mocni, a izlazni kablovi su preseka 10 kvadrata.


_{[Ovu poruku je menjao EasyCorps dana 02.11.2008. u 21:58 GMT+1]}

Rusi...!
Switcherski (invertorski) aparat za varenje-"uradi sam" verzija!
Ako je nekome interesantno,ovde ima vise o tome:

http://www.electrik.org/forum/index.php?showforum=13



_{[Ovu poruku je menjao miksat dana 03.11.2008. u 08:34 GMT+1]}

Tajna je u frekvenciji koju stvara invertor. Kada koristis struju sa 50Hz potreban je ogroman trafo! A invertori imaju od struje 220V@50Hz prave struju sa oko 60000 pa do 100000Hz... Za struje sa ovolikim frekvencijama dovoljni su malecki trafoi, ventilatori.

Na kraju se od te pseudonaizmenicne struje na 60-100 kHz pravi jednosmerna ali velike amperaze.

Moze li mi neko prevesti ove tekstove sa ove slike jer ne znam uopste ruski , a i kakvi su zazori tu u pitanju jer sam video da za svaki trafo na semi stoji zazor u mm.

evo...

Miksat hvala puno

nema na cemu...
saljem ti jos 3 varijante na temu,licno se kanim da probam ovaj sa jednim tranzistorom, ali ta shema nije dobra. tako kako je dato na linku,ne valja. radi, doduse, ali do 90A,preko toga puca IGBT, shema izlaznog stepena od samsofta je ok.
u svakom slucaju, ako se resis da pravis, Bermaley je OK!
PCB-i su radjeni u Sprint Layout-u...

pogledaj i ovde:

http://www.nexor.electrik.org/svarka/
http://webfile.ru/2368549

pozdrav
<sub>[Ovu poruku je menjao miksat dana 07.11.2008. u 08:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao miksat dana 07.11.2008. u 09:53 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao miksat dana 07.11.2008. u 10:03 GMT+1]</sub>

voleo bih da znam dali je ko napravio aparat od 165 A i dali radi. Nisu mi jasne neke stvari kao na primer motanje transformatora takodje ne znam gde da nadjem program za pcb u kome su uradjene plocice.

I mene bas zanima el ima neko neku semu koja je proverena, posto i ja imam u planu da sagradim jedan inverterski aparat , moze i 140 ampera,

pozdrav Marko

Bacite pogled ovde:http://www.elektroda.pl/rtvforum/topic860076.html


poz.

Jedan mali savet:

-Za TE pare ( koliko kosta jedan elektronski aparat za HOBY-zavarivanje),,,

NECETE da uspete da "samogradite" Aparat slicnih karakteristika u kucnoj radionici,
a da on radi bar 65% vremena,da se NE pregrejava i da ima dovoljno struje i za "deblje" materijale.

Ti italijanski aparati ( ili neki drugi ) se danas "štancuju" na veliko i tesko im je uci u konkurenciju.
Nije Trick u semi,vec ,je----Trick u "Bravariji,hladnjacima,debljinama izlaza,temperaturnim zastitama,osiguracima,,,

Ovo NIJE obeshrabrenje za samogradnju nego prosto
savet,,,,-------da "NE treba MOSFET-ove kotrljati uzbrdo" ako je brdo veoma strmo i mucno za turpijanje !!!

Kupovinom nekog Elektronskog Aparata,
---" Kapije ces moci da varis dok" Ti ne presedne L i kutijasti" profil !!!

A dobijeno slobodno vreme mozes da iskoristis za Reš-Pečeno-Prase,,,,Pile ili Ribu,,,da prste poližes !
Koje Si ispekao na Rostilju iz samogradnje,,,,-dok Si se ucio---Da NE zeznes kapiju !

Poz

Aparati od ESAB-a migatronika, orlikona i lorcha kostaju oko 600 eura od 150 A
i takvi aparati se isplati mislim graditi sam , nemoguce je da oni mecu neke delove sto ne moze da se nadje ovako i da radi isto kao i ESAB nemora bas isto ali i priblizno pa je dobro
Ima cale jedan ELEKTRA BECKUM bas cu da je rasturim da vidim sta su oni ugradjivali
ja bih prevashodno koristio takve aparate kada idem na teren , ovako se namuci sa Co2 i transformatoski

pozdrav Marko

Ovde ima jedan Majstor sto izradjuje profesionalne aparate za varenje pod imenom Darko zet , sacekajmo njega da vidimo sta ce da kaze

pozzz

Bas mi je drago sto cu da citam komentar (Darka) o izboru:
-Da li da se gradi Aparat za zavarivanje,,
-Ili ce da se jeftino kupuje u speciolizovanoj radnji za tu namenu,,

Naravno,sve pametne ideje su korisne i dobrodosle !

Poz

Moram da priznam da sam cesto razmisljao o ovoj temi... Steta sto na gornjem linku nema sheme...

Trenutno nisam u stanju fizicki ni financijski da krenem u ovaj projekat ali koliko mogu pripremam teren, vrsim proracune, jer sam i sam odlucio da sagradim vlastiti aparat za varenje.
Evo nekih mojih skromnih razmisljanja, i sta ja mislim da bi moglo da se poboljsa kod ovakvih projekata.

Ogroman doprinos bi bio smanjenje gubitaka na transformatorima, prelazenjem na takozvane planarne transformatore...
Pojedini planarni transformatori imaju efikasnost cak i do 99.5%. Naravno radi se o vrhunskim 'state of the art' proizvodima namjenjenim za specijalnu namjenu, a ne za jeftine potrosacke proizvode.... (http://planars.com/home.html ili http://www.paytongroup.com/)
Ali ista filozofija bi mogla da se primjeni i u kucnoj radionici. Recimo povezivanjem vise E jezgri jedne do drugih, tako da se dobije povrsina osnovnog stuba dovoljno velika da sekundar trafo-a ima SAMO JEDAN namotaj. Umjesto namotaja zice koristiti kao i oni bakrene plocice koje je malo teze izraditi ali nije nemoguce, pogotovo sto neki ovdje posjeduju cnc masine. Koristenje takvih plocica je pozeljno kada se uzme u obzir i skin efekat jer se povecava povrsina voda... Planarni trafo se znacajno manje grije u odnosu na namotane transformatore, a dimenzije su mu takodjer manje. Zaboravih da napisem ono najvaznije, da vjerujem da bi se sa ovakvim transformatorima lako doslo do intermitence od 100%.

Mislim da cu uskoro da dobijem jedan planarni trafo pa ako bude zainteresovanih uslikat cu i postaviti ovdje, ionako znam da cu odmah da ga rastavim

Drugo sto jos nisam razradio do kraja je koristenje tzv. 'current doubler' topologije umjesto 'full bridge, center tap'... medjutim o tome vise kada budem sigurniji u ono sto pricam da ne bude da sam lupio

Imam i jedno pitanje... Zanima me kolike su od prlike dimenzije izlaznih zavojnica (mislim na induktivitet) i na kakve jezgre su namotane!?

Takodjer, ovo nisam ispitivao detaljno, ali vjerovatno na ovakvu veliku snagu potrebno je odraditi i PFC... A to nesto ne vidjeh na gornjim linkovima.

Kad budes nabavio:
>Mislim da cu uskoro da dobijem jedan planarni trafo pa ako bude zainteresovanih uslikat cu i postaviti ovdje<

Postavi slike ovde,,,pa da vidimo te novitete,,,

Obecan mi je jedan od strane profesora, on ima neke ali mu ne odgovara prenosni odnos pa ce mi dati na testiranje jedan komad...

Za roberta i ostale koje interesuje vise, evo jedan dobar clanak o planarnoj magnetici...

http://www.payton.co.il/admin/...ets/benefits%20of%20planar.pdf

Takodjer prof. mi je rekao da je i on vrsio povezivanje vise E jezgri tako da skupa 'glume' planarni trafo i da se mogu dobiti poprilicno dobri rezultati.

Evo jedne seme za do 160 A



pozdrav

Evo i jednog ESAB-a

minarc140.pdf (3.0 MB)

Jeste dok ga usnimis da Te muka "uvati" ako
odmah ne ukapiras da se klikne na:

--Download minarc140.pdf (3.0 MB) !

To je ponudjeno--jel?

POz

_{[Ovu poruku je menjao robert63 dana 12.02.2009. u 20:35 GMT+1]}

Da, gore samo kliknes na download

poz

A gde umre ova Tema???
A gde su valjani Komentari????

Pozdrav svima ,sto se tice invertorskih aparata ne znam sta reci jer ih vec ima po ceni od 15.000 do 22.000 dinara, snage od 100 do 145A ,i to mogu reci da su za kucnu bravariju i vise nego odlicni pa cak i za nasto malo ozbiljnije jer ovi od 100A mogu da vare i 2.5mm bazicnu elektrodu bez problema a za obicnu kiselu da ne pricam .I to znam ljude kojima odrzavam aparate vare po citav dan .Nasao sam EINHEL po ceni od 9.900 din. ali nisam imao susreta sa njim pa ne mogu nista reci o njemu.Rasprava je o tome kupiti ili praviti ,moje misljenje ako bi mi on trebao za metalnu galanteriju (ograde ,vrata ,prozori i slicno tome ) sigurno bih kupio jedan od ovih jeftinijih jer su provereni i rade super ,ali ako bi mi trebalo za malo vece stvari navarivanja , varenja velikih profila i materijala debljih od 5mm ako to radim ozbiljno i hocu da bude kako treba sigurno bih pravio, jer takav dobar aparat za te stvari kosta od 600-1000 eur. ,a mene bi kostao makar upola manje.Mada lako je reci praviti , ima dosta stvari na koje treba obratiti paznju jer svaka greska kosta mnogo ,na vama je da odlucite .Pozdrav

Da einhel kosta ispod 10kila dinara ,nisam ni ja imao priliku da probam tako slabe aparate.U firmi sam vario s esabovim i varstrojevim i licno sam ja vise za dobar stari nacin pomocu masivnog trafoa.Naime ovi inverteri koji se pominju svi manje vise dobro rade u pocetku ali na intezivnijim poslovima posle nekih 6 meseci pocinju da pokazuju i svoje lose strane.Obicno se za aparate daje napon bez opterecenja sto zna da odusevi kupce ali to sve i nema puno blage veze u stvarnom radu posto je mnogo bitniji napon u kratkom spoju odnosno dok radite ,varite tim aparatom.Ti jeftiniji aparati ,do nekih recimo 1000eur,imaju problem posle 6 meseci u odrzavanju napona tokom samog varenja.Isti modeli aparata imaju razlicite napone,dok pojedini su i skloni variranju u toku rada sto ume da bude poprilicno nezgodno na zahtevnim mestima za varenje (masivne konstrukcije ili sudovi pod pritiskom).Srecom pa su u firmi svi obelezeni brojevima tako da se vec zna koji je dobar za koje varenje.Ovaj problem nije bivao uspesno resavan ni slanjem uredjaja na servis eventualno bi radio kako treba pola sata do sat u opsegu od 70-100A.Dosta skuplji uredjaji (cena preko 4000e)nemaju ovaj problem ni posle 3 godine .Sada ili je u pitanju kvalitet ili snaga uredjaja posto su deklarisani na 250A.Stari dobri uljanik je zakon ali je muka kada ga treba izneti na neku visinu.Sto se invertora tice sigurno ce cene ici jos dole posto verujem da ce se uskoro ukljuciti i kinezi u taj posao a tehnologija im je vec poznata kao i kvalitet na nasem trzistu.
Sto se kucne bravarije tice verovatno su ovi manji invertori sasvim ok i najverovatnije ,bar se meni cini, je sada dobar trenutak za kupovinu istih jer ce padanjem cena proporcionalno opadati i kvalitet istih.

Pa ti ajnheli i ostali jeftiniji se i rade u kini i malaziji, a sto se tice kucne bravarije pa tu i ne mora inverter kad se obicno i ne pomera aparat, ako je bas tezak onda se ugode mali tockici za guranje, ti jeftiniji inverteri nisu losi za terenski rad gde netreba da varis puno , nego tako nesto malo, npr 10-inu elektrode, eee a kome treba da bas vari mnogo tu se zna, trofazni OERLION i ESSAB (ne znam dali ima Miler americki kod nas) od 2000-3000 eura i ne mozes da omanes, ima isto i neka firma DEKA nisam radio s njimaa oni su valjda onako osrednji

pozdrav
Marko

Zdravo vrijeme je da podignem ovu temu opet...

Ovako, isplati se ispitati mogucnost nabavke planarnih trafoa za ovakve projekte. Njihove snage znaju lagano da idu i do 10kW, ovaj na slikama je 3kW.
Na stranici je potrebno ispuniti formular za nabavku, a koliko sam informisan cjene znaju da budu reda 30-50$ po komadu, opet sve zavisi.

Na zalost (vasu) nemoguce ih je rastaviti jer su svi namotaji upakovani i cvrsto uvezani. Trafo je poprilicno malih dimenzija za ovakve snage, kao sto vidite na slikama. Tako da vam ove slike nece bas mnogo da pomognu, jer nemogu da pokazem plocice, tj. navoje. U svakom slucaju mogao bi da se napravi fantastican aparat.

Sljedece, kao sto sam i predpostavljao, idealna topologija za ovako velike struje bi bila "current doubler". Istina da zahtjeva malo vise dioda, i jednu dodatnu zavojnicu, medjutim... Kroz sekundar trafoa protice 2x manja struja nego na klemama aparata, sto automatski smanjuje disipaciju na transformatoru za 4 puta, samim time aparat bi mogao bez mnogo problema da obezbjedi jako velike izlazne struje.
Moj profesor kaze da je on (i ljudi sa kojima radi naravno) radio na jedinici koja je na 5V mogla da dostavi vise od 500A.

Elem isplati se malo potruditi i ispitati mogucnosti. Takodjer smatram i da moja ideja u gornjem postu nije losa, pa ako se ne bude moglo doci do planarnog trafoa ima i drugih nacina. Ali sam se definitivno odlucio za current doubler.

Evo nekoliko slika...









Kod ovakvih aparata je potrebno da struja u pocetnom trenutku predje nazivnu barem za 20% i da se eksponencijalno smiri u narednih pola sekunde ili manje.

PS
Ne znam zbog cega, ali imam cudan osjecaj da ce jos jedna dobra tema uskoro da ode u zaborav...

Bierkof veoma zanimljivo ,ali mi malo pojasni ili uputi na neki sajt o ovome jer prosto ne mogu da shvatim princip rada ovih transformatora ?

Darko, da li si procitao link u jednom od mojih gornjih postova? Ovdje ima sve fino objasnjeno za pocetak...
http://www.payton.co.il/admin/...ets/benefits%20of%20planar.pdf

Opet postavljam pitanje koje mi stvara dilemu, za ove koji su pravili aparate, i imaju vise iskustva.
Pri ovako velikim snagama, da li je moguce da dodje do cestog izbacivanja automatskih osiguraca ako aparat nama stepen sa PFC-om?
Koliko sam upoznat sa standardima, uticnice u kucama su projektovane da izdrze struju od 15A sto znaci da je citav aparat ogranicen sa maximalnom snagom malo vise od 3kW. U slucaju kada su kondenzatori poslije greca prazni, struja koju aparat povuce lako predje tih 15A.
Pogotovo ako se uzme u obzir da su ti kondenzatori poprilicno veliki, obicno 4-5 komada po 390uF/400V...

Izvinjavam se za double post ali evo brza simulacija koju sam sklopio da pokazem zasto mislim da je current doubler bolji izbor od klasicnog full bridge. Sekundar trafoa kod current doubler-a je ustvari samo jedan, bez centralnig izvoda, medjutim na slici ja sam full bridge samo modifikovao na brzinu, nisam mjenjao trafo u simulaciji pa su nacrtana oba sekundara...

shema


Evo ovdje se vidi, crveno je struja na izlazu, tj. na otporu od 0.1 Ohm. Plavo je struja koja prolazi kroz sekundar trafoa (vidi se da je 2x manja)...



Naravno, napon sekundara trafoa mora da se poveca, samim tim i broj namotaja sekundara, ali to mi uvjek lakse pada nego da kroz trafo prolaze enormno velike struje...

Drugi graf je napon na opterecenju. Ripl zavisi od dimenzija ona 2 induktiviteta... Recimo ovdje je ripl izlazne struje reda 1-2A p-p, sto nije lose. Ali kao da je ripl vazan kod aparata za varenje :)

PS.

Jedna stvar koju sam zaboravio da napisem u vezi onih transformatora je ta da skin efekat ne predstavlja problem, frekvencije cak mogu da idu do Mhz-a, to sam vidjeo na nekim shemama, posto je povrsina vodova velika (jer su namotaju plocice a ne zice).

Kazi mi u cemu je razlika izmedju klasicnog switc-a i ovog planarnog trafoa jer koliko ja vidim radna [f ] mu je veca ,a i nema problema sa skin efektima zbog plocica ,a i sama konstrukcija trafoa je drugacija ali princip rada je isti kao kod klasicnog invertera ili gresim?

Pa princip rada je isti ali su mu karakteristike mnogo bolje.

Birkofe ovi trafoi su stvarno dobri, odakle si ti? el znas mozda gde u nemackoj ima da se kupi to ? ma problem za osigurace nije nikakav, ako se negde bas treba variti vecom strujom uzme se mesto gde je veci osigurac , mada za klasicno varenje 2-3 mm ne treba veci osigurac od 16 ampera, el ima ovakvi trofazni trafoi ?

pozdrav
Marko

Marko, ja sam u Sarajevu. Zaista ne znam gdje se mogu kupiti u njemackoj ali ne sumnjam ni sekunde da ces to naci.

Posjeti stranicu http://www.paytongroup.com/
Oni se kupuju na upit, tj. dizajniraju se na upit, cak mislim i po 2 komada. Ima jako detaljan formular koji se popuni. Na osnovu kojeg ti oni naprave trafo.
Sigurno imaju nekog predstavnika u Njemackoj. Potrazi na stranici

PS
ovo nije reklama, oni jedini proizvode ove transformatore na svjetu :) Ovi trafoi se prave u izraelu.
Ima jos jedna americka firma ali su njihovi po 500e po komadu

Ma to bi moglo da se nabudzi ,da se namota na feritno jezgro ,samo koliko ima sekundar i primar induktivitet na originalnom i to je to.

Zna li ko induktivitet ?

Pozdrav svima,

Ako nekome trebaju feritna jezgra za planarne transformatore mogu da obezbedim neku manju kolicinu
dimenzije:64x50x10mm jedna polvina.
Moja firma je prestala da se bavi proizvodnjom invertera pre 5 god. kad je krenuo teror jeftinog
pa mi je ostala neka kolicina tih jezgara.Mi smo ih nabavljali u Madjarskoj ali davno pa ne znam
dali ta firma jos postoji.
Inace jos uvek servisiramo sve te uredjaje i dobro nam je poznato koliko ima problema odrzavati lose uredjaje
nabavka delova pogotovo onih koji su specijalno dizajnirani za odredjeni tip.
Ono sto je moje iskustvo a to je da samo jedna firma u Evropi drzi 100% do svog imidza i nista Kinesko
ne ugradjuje,
i to je jedina firma koja sebi moze da priusti poskupljenje aparata svake god. za 7% (necu ih dzabe reklamirati)
svi ostali su drasticno snizili kvalitet,pa i oni najveci,pogotovu za robu koja dolazi na istocno trziste.
Nije problem kada amater kupi jeftin aparat (verovatno mu i nije neophodan),problem je kad firma to uradi
pa onda kupi i jeftin agregat za struju i onda sa jeftinim aparatom i jeftinim agregatom spaljuju svaki dan po dva tri aparata.


Zaboravio sam da napomenem da bi cena za 1/2 bila 13€ toliko smo ih mi placali
mismo trafo radili sa 4 polovine E jezgra tako da smo dobili veci napon.
u primaru ide 6nam u sekundar 2nam.
imam trenutno jos 20 polovina E jezgara.

Pozdrav Ljuba

_{[Ovu poruku je menjao muscorp dana 04.03.2009. u 14:22 GMT+1]}

Samo da jos jednom pomenem einhelov inverter cisto da ne ostane nedorecen do kraja.Pre koji dan sam imao priliku da ga pogledam u jednoj Smederevskoj radnji koja prodaje alate te klase.Cena oko 15000din velicine je kao klasicno atx napajanje za komp od malo debljeg lima i sad najvaznije oko samog varenja:intermitenca 60% 75 A je data jos na pocetku za varstrojev varko od 100a dok einhel ima deklarisano 60% na 25A.Sad zamislite sta se ovime moze variti. Za 60 ampera intermitenca je 15% sto bi recimo bila prva ozbiljna struja za zavarivanje elektrodom 2,5mm.Cak i za amaterske potrebe mogu reci jadno.Da ne bude dzaba pisanije zelim samo ljudima da naznacim nasta da obrate paznju prilikom kupovine aparata za zavarivanje bilo kog tipa.Ako je proizvodjac dao ovako jadnu specifikaciju upotrebe ona u realnom radu moze biti samo gora.Einhel je samo primer koji sam video ,sigurno ima jos takvih uredjaja unaokolo.

druze ja sam neke gledao aparate pa me zanima karakteristika i koliko je dugo varenje.
Tamo gde imam da varim treba mi za kutije obicne,i kapija tacnije po kuci ..
evo ti link pa mi odgovori ako mozes ,hvala unapred...

link: http://www.kupujemprodajem.com...s.htm?filter_id=11085#photoBig