Jos ste na olovci ili krivi forum?

_{[Ovu poruku je menjao Tatjana M. dana 29.04.2006. u 23:35 GMT+1]}

Nije krivi forum..
Samo kolege gradjevinci retko ovde navracaju..Uglavnom su masinci tu. Jeste da sam i ja masinac..al meni su preporucili Tower za celicne konstrukcije..a betonskim se nisam bavio..i takodje je moj utisak da je bez veze sto je vezan za acad..
Pozdrav

Sanibo znas mozda za neki forum gdje navracaju?
Masinci a, pazi kad mi neki od njih kaze da je Autocad zakon program a Catia losa.
Ista stvar je i kod nas građevinaca Autocad svuda i uvijek, kakav Archicad ili Allplan.

pssst bolje da je tako, jezik za zube i...

_{[Ovu poruku je menjao cs_coyote dana 11.05.2006. u 14:22 GMT+1]}

Tatjana cao,

Evo jednog masinca koji ce reci da je AutoCAD super program, doduse, nije sporno, Catia je super, super, super program, ali... ali... ali... Svaka roba ima svog kupca. Sta mislis zasto svi ljudi koji vole luksuzna kola ne voze Rolls Roycea ili Maybacha? Konkretno, zamisli da zivis u zemlji Srbiji (verujem da su slicni uslovi i u okruzenju) i da planiras da organizujes projektni biro. Zelis da zaposlis po jednog do dvoje ljudi iz gradjevinske, elektro, arhitektonske i masinske struke. Dodajmo tom sarolikom drustvu i nekog pejzaznog arhitektu. Pretpostavljam da mozes da pretpostavis kakve poslove bi radila takva firmica. Zelis da svi ti ljudi na svojim stolovima imaju racunare sa LEGALNIM softverom. E, sada ozbiljno pitanje. Koji softver bi kupila za takvo okruzenje?

Pozdrav,
Sale

Mislim da je cijena Autocad oko 6000$ ako se ne varam.
Allplan sa modulima za arhitekturu i konstrukcije oko 4000$ plus modul za proracun i dimenzioniranje konstrukcija 3000$.
Računaj, usporedi brzinu i efikasnost pa javi!
Pozdrav!

Tatjana cao,

Cena AutoCAD-a 2007 je oko 4000$, no to nije toliko bitno. Kada se kupuje softver, veruj mi, oni koji daju novac jako, jako, jako su skrti i ne voli da daju ni jedan jedini $ vise nego sto moraju. Uzgred, poznajem dosta likova koji nisu ni malo naivni i nisu se odlucili za AutoCAD jer ne znaju za drugi program, cak naprotiv. Ja nisam diler i nije mi bitno sta ko kupuje, ja drzim kurseve za ono sto ljudi kupe. Ipak, jako dobro kapiram zasto ljudi kupuju AutoCAD, jer i ja, da pravim firmu profila koji sam ti naveo, postipio bih isto ili slicno. E sada, ako te zanima mogu da ti objasnim zasto je to tako, a ako te to ne zanima (sto me uopste ne bi cudilo) nikom nista, razmenili smo misljenja.

Pozdrav,
Sale

Pozdrav! :-)

Pozdrav! :)

Ciao Tatjana,

Tower je verovatno najzanimljiviji program te vrste za nase trziste. Verzija 5 je mnoogo bolja od prethodnih ali je jos uvek zgodnija za objekte visokogradnje nego za neke druge (mada se, naravno, vecina toga moze modelovati). Tower nije nikako vezan za AutoCAD nego moze da izveze izracunatu armaturu u Armcad (program za crtanje detalja armature od iste firme, Radimpex) koji je doduse, vezan za AutoCAD. Ima module za proracun betona, celika i drveta po raznim propisima (izmedju ostalih naravno i JUS).

Jako su zanimljivi programi firme CSI: SAP2000, ETABS, SAFE... SAP je program opste namene (mada sad ima specijalan modul za mostove), ETABS je specializovan za zgrade tj objekte visokogradnje a SAFE je, prakticno, dodatak za ETABS koji radi proracun i dimenzionisanje ploca. Idi na njihov site pa pogledaj. Mozes traziti da skines demoe. www.csiberkeley.com

Mnogo ljudi koristi i STAAD. Program opste namene koji ima jako mnogo opcija. Nisam nikad radio u njemu i ne svidja mi se previse ali to je stvar ukusa.

AxisVM je solidan program koji je povezan za ArchiCAD, mada nisam siguran kako ta veza funkcionise u praksi. Malo sam ga koristio jer ima lep izlaz za povrsinske elemente.

Ima jos jako puno tih programa, recimo RoboBAT....

Ako ces se baviti visokogradnjom u srbiji, mislim da ti je Tower najzgodniji (a i najjeftiniji i to ubedljivo). Ako ces se baviti ozbiljnijim analizama konstrukacija (dinamicke, nelinearne analize...) recimo u naucne svrhe (posto, nazalost, ne verujem da ces se time baviti u komercijalne svrhe) onda ti je SAP2000 odlican.

U svakom slucaju preporucujem da nabavis neki SAP2000 i da na njemu malo radis (ako tek pocinjes) jer ima interface i logiku rada koja je najprirodnija za structural analiticara, tj mozes puno nauciti o osnovnim principima rada svih tih programa.

Pozdrav,
Milos

Puno ti hvala

Nisam siguran koliko ima veze sa topic-om, ali da li neko moze da preporuci neki namenski program za namestaj, i eventualno enterijere? Thx!

Uzmi Archicad. Ima vec svoju biblioteku namjestaja.
Ako zelis sam onda klasika Max,Cinema,Lightwave...

A mogu li iz Archicad-a da odstampam tehnicki crtez/e, i da uradim 3D (prosetam kameru, itd.)?

Ja nemam nikakvih zamreki na AutoCAD i na Tower 5......rade besprekorno.....i mnogo mi olaksavaju posao.....sto se tice SAP2000.....veoma je koristan za pocetnike....znaci prvo SAP pa posle Tower :) Novi Tower ima prednost u odnosu na stariju verziju u tome sto na primer: u staroj verziji ose stubova,ploca....nisu mogle da se pomeraju sto mi je zadavalo dosta problema,dok u novoj je ta mogucnost dostupna....

Pozdrav

Koristim ProE, za namestaj, arhitekturu i slicno - Najlakse je kad nesto mozes da izdizajniras pa jos odmah mozes da vidis kad bacis na CNC

Gradjevina - Cesto se srecem sa nevernim tomama iz te oblasti - i nikako da shvate da je ProE jedno jako simpa resenje za to sto njima treba - Vecinom nisu ni culi za tako nesto, vec koriste neke male i jeftine softvercice. Kao sto rekoh - sa uspehom koristim ProE u ovim oblastima, i ljudima koji sada sa mnom saradjuju je postao nezamenjiv - Ne samo zbog razmene fajlova, vec i tehnicke dokumentacije, prezentacije (veza sa Mayom) i izmena, jer su u medjuvremenu naucili kako se nesto moze vrlo brzo parametarski izmeniti.

Nešto mi se sve čini da u ovoj raspravi učestvuje najmanji broj građevinaca...

Pre svega, ako već raspravljamo o programima koji su najkompatibilniji za obradu bilo kojih problema vezanih za građevinsku struku, a poštujući, naravno, važeće, srpske standarde, onda je Tower bez ikakvog premca! Pre svega, za razliku od svih gore navedenih programa, najštedljivije se odnosi prema hardverskim zahtevima računara!!!
Šire gledano, ono što predstavlja najgori deo projektovanja - izrada kompletne dokumentacije i svako moguće manipulisanje sa tim izveštajima je i više nego jednostavno!

Sada ću se malo osvrnuti na pojedina upoređivanja i ocene nekih od programa o kojima je bilo reči.

Pre svega, jedini koji u pogledu kvaliteta rada (baš kvaliteta, ne jednostavnosti!) i tačnosti izlaznih podataka može da konkuriše Tower-u i ne samo da konkuriše već da ga i "šije" u nekom domenu koji većini korisnika tj. prosečnih inženjera, odnosno posebnih potreba jednog inženjera, nije u radu potreban, jeste SAP2000.
Suštinska prednost SAP-a 2000 bi bila u nelinearnoj analizi i tretmanu prikazivanja tokova energije definisanog sistema, naravno, ukoliko znate da baratate sa ulaznim podacima. Svi ostali moduli tipa "Time history functions" i sl. u našim uslovima ne mogu naići na jednostavan odziv onakvi kako su u SAP-u definisani, a obimnost ponuđenih tipova konstrukcije koliko koristi toliko i škodi, iz prostog razloga što ih nije baš najjednostavnije u startu definisati na pravi način, a model vas, malo po malo, vraća na opšti, odnosno model u kome korisnik mora definisati sve ulazne podatke.

Svejedno, kažem, SAP je taj koji i dalje, od svih koje vidim da ste spominjali, u nekom naučnom smislu, jedini koji može da bude neki reper beogradskom Tower-u! Nužno je da ponovim da se ova razlika jedino ogleda u naučnom, ne svakodnevnom inženjerskom smilu!!!

Ostatak Radimpex-ovog paketa u potpunosti prati standarde koje je nametnuo Tower. ArmCAD ne samo da je jednostavan, nego je i više nego kvalitetan propratni alat moćnome Tower-u, a ako vam je cilj da jednostavno, brzo i sa minimumom grešaka, a naročito sa minimalnim utroškom vremena za prepravke početnog rešenja, izbacite detaljan i u potpunosti razumljiv projekat, onda vam Radimpex ništa ne može zameniti!
To što se ArmCAD vezuje za AutoCAD i nije neki problem, znatno je veća prednost to što je Tower u stanju da uveze i kvalitetno generiše najoskudniji crtež napravljen u "dxf" ekstenziji.

Kada bi se raspravljalo o jednostavnosti upotrebe u svakodnevoj praksi, verovatno bi AxisVM mogao nadglasati SAP iz prostog razloga što je znatno jednostavniji za unos i svako manipulisanje podacima, odnosno manjak parametara u njemu vodi širini njegove primene.
Pa, kome je potrebna gustina betona izražena na pet decimala, a koju SAP nosi u sebi po "default"?!!

Naravno, i kada govorim o Axis-u moram se vratiti na standarde po kojima on radi, odnosno koje u sebi nosi. Najbolje što naš inženjer može da iskoristi i najjednostavnije prilagodi praksi jeste Eurokod, ali i to jedino u okviru ravanskog tretmana konstrukcije. Kada biste se upustili u bilo koje zajedničko dejstvo grede i ploče iznad nje, tj. nekih ekscentrično pomerenih elemenata ili čak bilo kog 3D modela konstrukcije koja u sebi nosi više od jednog konstruktivno nosećeg materijala, naišli biste na problem jednostavnog skoka u NETAČNOST! Daleko od toga da ovaj problem izbacuje nevaljane rezultate, međutim, svaki ovakav model zahteva nešto više znanja od onoga koje prosečan inženjer poseduje iz domena upotrebe softvera.

Jednostavno, držite se ljudi klasičnog tretmana konstrukcije i svaki program će vam izbaciti DOVOLJNO TAČNE rezultate, ali ako se upustite u tačniji proračun, najmanja mogućnost greške vam se nalazi upravo u Tower-u.

Sve u svemu, znam da sam bio i više nego opširan i jedino zbog toga ne nastavljam nabrajanje svih pluseva vezanih za Tower i, naravno, izvinjavam se svakome ko je makar i jedino pogled "bacio" na ovu moju poruku (i prepao se s razlogom), ali nadam se da sam pomogao u prvom redu ljudima građevinske struke da odaberu pravi alat za što jednostavniji rad!

Zaključak moj je i više nego jasan - Tower je najkvalitetniji proizvod srpskog uma koji jedino delo Nikole Tesle može zaseniti!

Izvinjavam se još jednom na opširnosti poruke.

Hi-fi!

Nekoliko pitanja



Navedi resurse pa da procenimo sami - jel mozes?


Poceo sam sa odgovorom - kao - nekoliko pitanja - a svelo se na jedno - nikad cuo za softver - priznajem - ali ok

Jos jedno pitanje - jel parametarski?

ProE za građevinu?
Ma molim te!
DA, brdo ovih programa su ti parametricni, zanci u bilo kojem trenutku da se promjene dimenzije presjeka, oblik, polozaj...nekog konstruktivnog elementa...

Tadija II, lijepo receno!
Zanima me dal Tower rjesave probleme (detalje) siderenja armature...npr spoja grede i stupa...povijanje sipki iz grede u stup...ili povijanje sipki iz gornje u donju zonu u samoj gredi...mogucnost prikaza armature u 3D-u?

Novi Olimpijski objekti u KINI su radjeni u Catiji - Da li Vam to nesto govori - I u Vasoj struci dolazi do izrazaja brzina, kvalitet i cena - A ProE kao i Catija su bez premca u svim tim stvarima - Pa ne bi te firme dobile posao da nisu bile BOLJE - ili neko misli da taj Vas TOWER moze da se takmici sa ProE-om ili Catijom?

Na kraju krajeva licno ja ProE koristim u Arhitekturi - od hotela pa do Vila - A kao sto rkeoh, evo i kolega arhitelata i gradjevinaca koji se polako osvescuju or kojekakvih "autocadic-a i sl" i prelaze na ozbiljne alate.

Ne zelim da podcenjujem, ali klase postoje - U kojoj klasi je taj Tower - Iskren da budem nikad cuo za njega - Gde biste vi stavili njega u odnosu na ostale programe - i koji su to programi koji su po Vama konkuretni u toj oblasti (mozete uzeti u obzir i ProE ili Catiju, ali ne morate)

PS Hajde malo PROSVRLJAJTE po netu i pronadjite ko je smislio parametarsko dizajniranje - Kad vec pricate o tome :) - Inace ja ga koristim od 97-e profi - a Vi?

Izgleda da Speling nisi dobro razumio, tema je: Programi za građevinu (proračuni, CAD, BIM...)

Sap 2000 znam kako radi, Tower nisam imao priliku da koristim, pretpostavljam da je dobar, bas me interesuje kakav je u proracunu metalnih konstrukcija, moze li neko da posalje par screen shootova?Inace, masinac sam, tako da imam neke dodirne tacke sa gradjevisnkim programima.

Nemam ja nista protiv ProE, i ja bih da se trazi modeliranje kuce, vikendice radio u Catia-i, ali proracuni su nesto drugo design sasvim drugo

Pozdrav svima

Ajmo onda jedno brzo natjecanje.
Jednostavan primjer.
AB ploca, C25/30, S400, dimenzija 4x3 m, debljine 12 cm, "elasticno" upeta na svim krajevima, Vl. Tez + korisno opt. od 3 Kn/m2
Dimenzionirat, odredit kolicinu potrebne armature, vlastite modove ploce, seizmicki proracun i izradit armaturne nacrte.

Jesi za ili ces sad pocet filozofirat?!

bingo Tatjana

Hajde da postavimo stvari ovako - Vi stvarno ne verujete da ProE radi analize - CAE, FEM i sve ostalo?
Da li je neko od Vas cuo za Mehaniku? - Modul ProEngineer-a?

http://www.ptc.com/products/disciplines/cae/index.htm

A pored toga evo i linka ka barem 500 tema o Analizi u ProE-u
http://www.mcadcentral.com/proe/forum/forum_topics.asp?FID=4

Evo i linka ka celom forumu
http://www.mcadcentral.com/proe/forum/default.asp

Inace bavim se dizajnom - razvojem - Nisam strucnjak za analizu - pa ne mogu da prihvatim izazov - mada sto se tice dizajna - pa - Dame izvolite.

1997-98-e sam radio analize razmene gasova kroz cev pistolja prilikom opaljenja - pa sad Vi vidite dali sam dovoljno kvalifikovan da pricam na temi.
Ne vidim da je iko dao oggovor ko je smislio parametarsko dizajniranje - Nije li to mozda bio jedan Ruski naucnik koji kasnije odlazi u Kanadu i stvara firmu PTC- Parametric Technology Corporation - inace PTC-jev brand je ProEngineer.

Ne zelim da tema predje u prepirku - ali dame - Vi poredite Ferari i JugoFloridu (prim prev) govoreci da je florida bolja. ProE postoji od davne 87-e i jedan je od nekoliko vrhunskih paketa A klase na svetskom trzistu. Uz njega se nalaze Ug, Catija i niko vise. Nagledao sam se kroz sve ove godine mnogo "malih" softvera koji su zasijali i nestali a medju njima je bilo i velikih poput softvera sa imenom I-deas. Samo govorim da se ovo sto Vi radite pa ne moze bas uzeti za ozbiljno. Uporedjivati firmu sa 20 i kusur godina iskustva i milijardama dolara na racunu i firmu koja pravi po meni "no name" softver (ne sporim njegovu potencijalni kvalitet ili vec sta) je sasvim bezveze.

Ne zelim takodje da sad ugnjavim temu ovom raspravom- ali 800.000$ za ProE - u Zapadnom svetu gde se ni jedan peni ne daje bez ideje da ce vrlo dobro da se isplati - pa . Moze li se to uporediti sa cenom i "kvalitetom" koji se dobija za tu cenu od neke male "softwerske" kuce? Mozda sam megaloman, ali za mene je malo sve sto nema cenu vecu od 100.000 - uz neke izuzetke.

Mislite li da ProEngineer i ja ne poznajemo izraze CAE - Compuetr Engineering Analyses, Cad - Computer Aided Desing BIM - Bill of materials i slicno - ? Hmm

Imam utisak da u stvari Vi i ne poznajete prave mogucnosti velikih softvera. Pa u njima se rade analize celih motora, opterecenje npr cele konstrukcije zgrade, broda ili eventualno aviona. Sad sam malo iznenadjen - Da li Vi stvrano mislite da softveri koji su ovako mocni nisu upotrebljivi u gradjivinarstvu? Pa sam sam radio projekte npr zgrada gde sam u imao u svakom trenutku broj utrosenih "srafova", kolicine upotrebljenog betona na udaljenost jednog klika i slicno.
Ne vidim onda razloga za ovakva pitanja i konstatacije osim neinformisanosti - ali to nije problem. Ako mogu da pomognem da Vas informisem - rado cu to uraditi.

Mislite li da je Olimpijski stadion u kini uradjen bez ijedne analize? Slazete se da nije - Mislite da to nisu radili u Catiji? - Zasto da ne ako to Catija moze i mora - Pa za to je placena. Shvatate. Ista prica vazi za ProE.

Evo jedne stare teme
http://www.elitesecurity.org/t42735-2#350391

Ako nekoga ne mrzi - neka pregleda temu od pocetka, a sa druge strane neka pogleda sve teme na forumu 3D Modelovanje - Gomila tema nije prebacena ovde vec se nalaze tamo - a nije im ttamo mesto - Valjda ce moderatori malo da urade svoj posao i prebace teme gde im je mesto. Sa druge strane - vidite kako sam onda razmisljao - ni dan danas nemam drugacije razmisljanje - i vrlo lepo elaboriram svoja objasnjenja. Nadam se da ovo nece prerasti u falme, vec u simpativnu raspravu sa cinjenicama.

Druga opcija je i bila za ocekivat.
Nisam si ni trudila procitat tvoj post, a niti necu.

Dečko jel ti imas završen koji faks?!
Građevinu sigurno nemaš. To se da vidit iz aviona. Arhitekturu mislim isto da ne, strojarstvo definitvno ne, jer nebi baljezgo gluposti ko sad. Ostali me ni ne zanimaju pošto se i ova dva vec u glavnim tockama udaljuju od teme.

I daj malo nauči kontrolirat svoju naglu narav i bahatost mogla bi te koštat (ako već i nije), i drži se projektiranje namještaja. Sigurna sam da je simpatičan poslić.

Ovo prelazi na vredjanje - ali svako ima svoj stil - moj su cinjenice a niciji vredjanje - pa sak kome sta vise odgovara.

Necu se uopste truditi da komentarisem konstatacije o mojoj naravi i bahatosti a o mojoj strucnosti svako moze sam da proceni.

Tower moze da proracuna staticke uticaje (po teoriji I i II reda), modalnu analizu (period i svojstvene oblike oscilovanja), seizmicki proracun (multimodalni ili ekvivalentno-staticki), nelinearan proracun (nelinearni stapasti elementi), proracun stabilnosti konstrukcije po teoriji II reda, odredjivanje uticaja od proizvoljnog pokretnog opterecenja. Sto se tice dimenzionisanja, moze da dimenzionise beton (ploce/zidove i grede/stubove), i vrsi proveru stabilnosti celicnih i drvenih nosaca (takozvano "dimenzionisanje" celika i drveta).

Podrzan je veliki broj propisa, recimo za beton - Eurocode, YUS, DIN (Nemacki), SIA (Svajcarski), SNIP (Ruski), BS (Britanski), ACI (Americki), MSZ (Madjarski), BN (Bugarski) propisi.

Dimenzionisanje betona u Tower-u obuhvata:
1. automatsko generisanje sheme kombinovanja opterecenja. Sema kombinovanja je u potpunosti u skladu sa izabranim propisom.
2. proracun potrebne armature.
3. usvajanje armature u plocama
4. usvajanje armature u gredama i stubovima - zadavanjem karakteristicnih rasporeda armature u okviru poprecnog preseka.
5. proracun prslina i ugiba
6. kreiranje grafickih i tekstualnih izvestaja za sve gore navedeno.

Odgovor na konkretno pitanje je - u Tower-u ce se dobiti prikaz usvojene armature sematski po celoj gredi i detaljno u svakom preseku (ili u ploci, u svakoj tacki jedne ili druge zone) . Oblikovanje armature (povijanje, sidrenje, prekidanje, ankerovanje) nije delokrug Towera vec drugog programa specijalizovanog za detalje armiranja - ArmCAD. Usvojena armatura u Tower-u se moze izvesti u ArmCAD i u ArmCAD-u ce se zatim dobiti pravi crtez armature i dalje - specifikacija i rekapitulacija armature.
Ovo vazi i za obicnu armaturu i za mrezastu armaturu.

Sto se tice 3D crteza detalja armiranja - pri eksportu usvojene armature uz Tower-a (verzija 5.5) u ArmCAD 2005 postoji opcija da se izabere izmedju 2D crteza (koji je uobicajen kada se rade detalji armiranja) i 3D crteza (koji moze da pomogne u sagledavanju komplikovanih detalja)

Milane, vezano za detaljiranje čelika, koje su opcije Towera?
Iz povjerljivih izvora sam doznala da ce mozda TeklaStructures (www.tekla.com) kontarktirati sa Radimpexom vezano za ovo pitanje, a to bi bilo :-)...pa cak i za detaljiranje armiranog/predgotovljenog betona.

Naravno da Tower i Catia ne mogu da se takmice. I ne treba da se takmice. Neko ko projektuje stadione, dvorane, zgrade televizija od 550 miliona dolara i vise (kao sto je to slucaj u Kini) ili neko ko projekuje most raspona 2000 metara, odnosno neko ko radi projekte cija je izrada "teska" stotinama ili milionima dolara/evra sigurno nece imati dilemu - uzece softver koji moze da ispuni sve zahteve. Naravno, za to ce i da plati. Pa ce da plati i za veoma ozbiljnu obuku svojih inzenjera da bi mogli kvalitetno da rade na takvom softveru.

Takodje, zbog ozbiljnosti posla, sigurno ce se koristiti i alternativni softver (ili vise njih) iste namene - radi kontrole glavnog softvera.

Takodje, zbog specificnosti softvera, ni hardver ne moze biti bilo kakav.

Da li znate koliko Catia kosta ? Koliko treba naplatiti projektovanje jedne petospratne zgrade koriscenjem takvog softvera da bi se isplatilo ?

...i onda ce se na nekoj emisiji na "Discovery Channel"-u ili "National Geographic"-u pojaviti na 30-tak sekundi prikaz monitora na kome je renderovani prikaz konstrukcije i tu ce se izneti podatak da je ovo "radjeno" u tom i tom programu jer je model imao 5 miliona jednacina (stepeni slobode) i da je to mogao da uradi samo taj i taj programski paket.

Daleko od toga da je glavni adut Tower-a njegova cena. Naravno da nije - cak se moze reci da cena Tower-a od 2800 e na ovom trzistu nije mala. (na trzistu na kojem jos uvek preovladjuje uverenje da je cena svakog softvera 150 dinara po CD-u a 250 dinara po DVD-u).




Glavna prednost je u tome sto je program lak za ucenje i upotrebu, sto je pravljen za inzenjere a ne za naucnike, sto ima interfejs na 11 jezika, sto radi sa desetak standarda i propisa... Sve to omogucava dobru poziciju programa Tower na ovom trzistu u kategoriji profesionalnog softvera za projektovanje u kojima su jos i SAP2000, STAAD, Robot, AxisVM i slicni.

A to sto niste culi za program Tower nije nista cudno - ovo je specijalizovani program za projektovanje konstrukcija. Inace, Radimpex-ov Tower je najzastupljeniji softver te namene u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH. Takodje, u svakom trenutku u protekle 3-4 godine, najmanje dvadeset diplomaca GF u Beogradu, Novom Sadu, Ljubljani i Zagrebu koristi program Tower u izradi svojih diplomskih radova.


Pozdrav.

Clan tima autora programa Tower i ArmCAD.

Nema detalja celika. Sve sto se tice dimenzionisanja celika odnosi se na proveru stabilnosti (nosivosti) celicnih nosaca razlicitih profila i pravljenje dokumentacije o tome. Provera se vrsi prema Eurocode-u, YUS-u i SIA 263 (Svajcarskom propisu).
Za sada nema proracuna veza i nema specifikacije materijala i nema radionickih crteza.




Mislim da bi omogucavanje transfera podataka izmedju dva programa bilo veoma dobro - svaki od njih ima nesto sto ovaj drugi nema. Sa druge strane, programi imaju i dosta zajednickih tacaka tako da bi to mozda moglo da izazove neke druge efekte.

Osnovne verzije ProE-a i Catije kostaju ne vise od 5-6.000 Eu ili $ - zavisi od prodavca - Ako neko radi na mostu na beskoj, ne vidim sto ne bi uzeo bilo koji od ta dva - Sigurno ce se naci nekoliko hiljada za kupovinu bilo kojeg od ta dva.
Znaci razlog "cena" je malo klimav u odnosu na razlike izmedju blizu tri i blizu 6 hiljada. Jeste duplo vise - ali sta se dobija.
Hardver - Pa ja mogu da se kladim da ce na konfiguraciji na kojoj ce da radi Tower moci da radi i ProE.

Ne otplacuje se softver jednim poslom - ali satnica u radu sa takvim softverom moze biti i veca je - promasena poenta komentarom Pa ne otplacuje se investicija pokretanja firme jednim poslom - definitivno ne.

Drago mi je da sam sada cuo za Tower i naucio nesto novo, ali to i dalje ne menja moje misljenje o gradaciji, kvalitetu i slicno - Tower se samo uklopilo u "gomilu" (nazalost mora se tako reci) low budget softvera koji traze svoje mesto pod suncem. Iskren da budem sad kad sam cuo, drago mi je i ako mogu gledacu nekako da pomognem. Ima vremena - Imam sada svojih obaveza preko glave, tako da cim bude prilike za nekih mesec ili vise cu se vratiti na ovu temu i kontaktirati gospodina iz Tower tima.

PS I dalje ne vidim razlog za "onakvo ponasanje" koleginice iz hrvatske, i nadam se da ce se "odljutiti" - Nadam se da cemo nastaviti normalno da komuniciramo. Na kraju krajeva sticajem okolnosti je dobila odgovor od nekog iz Tower tima o vrednostima ProE-a i Catije - Valjda to ima neku vrednost. Hteo sam da angazujem kolegu iz hrvatske koji radi slicne psolove kao ja, a dama mu je arhitektica, da napise nesto povodom koelginicinog posta, jer bez obzira sto se ja ne bavim konkretno gradjevinom imam saznanja jer to rade kolege. Nadam se da nije mislila to sto je napisala i da ce nastaviti sa doprinosom forumu.

Bila bi to jako dobra stvar. Nadam se da ce nesto bit od toga:-)

Koliko ja znam o tome (a ne znam bas preterano mnogo) programi koje ste spomenuli nisu programi bas specijalizovani za projektovanje konstrukcija u gradjevinarstvu - vise su okrenuti masinstvu i 3D konacnim elementima. Znaci, programi nisu u istoj kategoriji. Modeliranje jedne zgrade u Toweru, proracun, dimenzionisanje i kreiranje projektne dokumentacije je neuporedivo brze i lakse nego koriscenjem pomenutih programa. Isto vazi i za halu, most, antenski stub i slicne konstrukcije visokogradnje. Uz to, dobijate dimenzionisanje u skladu sa lokalnim propisima, interfejs rezultate i projektnu dokumentaciju na svom jeziku.




E sad, ja se ne slazem sa vasom konstatacijom da ce se "sigurno naci nekoliko hiljada" a narocito sa "jeste duplo vise - ali sta se dobija". Koliko taksista vozi BMW ? Ovi automobili su vrhunskog kvaliteta, dizajna, mogucnosti a opet, skoro niko ne taksira sa BMW-om ? Zato sto isti posao moze da uradi i sa Loganom, Opelom, Fordom, Pezoom ... I jos da vise zaradi, i jos da ih jeftinije odrzava. Koliko kosta godisnja pretplata za podrsku korisnicima ova dva programa ? Mnogo.

A sta se to dobija - dobija se BMW koga ne mozes da vozis po nasim putevima jer ne šiša ni jedne propise koji ovde važe.

Znači, kompletan zadatak projektovanja ne može se izvesti sa tim programima - ovde ali i šire. Moraju se upotrebiti i dodatni alati. Ja ne sumnjam u kvalitet i mogućnosti ovih programa ali zaključak koji se nameće je da projektantima ne završavaju posao.

A sto se tice novog mosta preko Dunava (kod Beške) - možda ćete se začuditi kada saznate da je u projektovanju korisćen i Tower. I ne samo tog mosta. Najsvežiji primer za koji ja znam - projekat rekonstrukcije mosta "Gazela" radi se uz pomoć Tower-a.

I na kraju, izvinjavam se zbog malo oštrijeg tona, bio sam izazvan izrazima "low-budget" i "mesto pod suncem". Hiljade naših licenciranih korisnika su dokaz da program vredi više nego što košta.

Uh koliko se tema rasplamsala dok sam se sjetio da odgovorim.Ali vec vidim da je receno sve prije mene.
Mene je konkreteno zainteresovao naslov, pa sam zato i bio radoznao da nesto naucim.
Pogledao sam sajt www.radimpex.co.yu i mogu reci da me je odusevilo koliko je software pravo inzenjerski nastrojen.

Valjda je cilj nekog software-a da se neki problem rijesi sa sto manje klikova misem?Bas me interesuje koliko bi to bilo jednostavno uraditi u ProE ili Catia, konkretno onaj primjer gore koji je Tatjana dala?Jos plus sve prilagodjeno normativima ... Smijem se usuditi reci da je nemoguce.

Znam je sta je ProMehanika kao i kakva je mogucnost analiza u Catia ali nije to sto je potrebno gradjevincima, s tom namjerom sam i pogledao ovu temu.Imam koliko toliko iskustva u FEM analizama u masinstvu, zato me, ponavljam, zainteresovala tema, da vidim kakvi su konkretno proracuni u gradjevini.Tako da me Tower u najmanju ruku odusevio.

Ja jesam zaljubljenik u Catia-u ali sam skeptican da su proracuni olimpijskog stadiona radjeni u Catia-i, mozda nekom specijalnom modulu za koji nisam cuo?Imas li Speling neki podatak oko toga.

I apsolutno je tecno ovo sto je gore receno (b.milan) da je FEM analiza i prethodnim software-ima namijenjena masincima.

Znaci design je jedno, proracuni u gradjevini su drugo Speling, bez ljutnje

Milane poslala sam ti p.p. (na vrhu^, crveno)

Ajde malo ja da ozivim ovu temu polako palu u zaborav.

Definitivno tower za domacu upotrebu, sto zbog domacih propisa(valja napomenuti da robot milenium ima hrvatske propise za dimenzionisanje) sto zbog intuitivnih komandi i tekstualnog izvestaja na srpskom. Ali treba biti jako obazriv sa tumacenjem rezultata i stalno ih kontrolisati.

Masa studenata gradjevinskog fakulteta u Beogradu koristi tower za izradu diplomskog, ali im na katedri za beton, traze da seizmicki proracun sprovedu u etabs-u ili tabs-u, koji zna prilicno da se razlikuje od rezultata u tower-u.

Druga stvar, prenosim mishljenja profesora koja sam cuo na predavanjima, sadejstvo ploce i grede, kod ploce oslonjene na grede i stubove nije najbolje uradjeno. Naravno kad se primene svi saveti iz uputstva.

Treca stvar, koncentrisana masa na vrhu konzole, vodotoranj, zna da da vrlo cudne rezultate mozdalne analize.

KOd nas u firmi koristimo tower, ali, ako budemo dobili da radimo projekat zgrade od 100+ metara, radicemo ga u staad-u.

Moram da iskomentarisem ovo.
Razlog zbog koga se rezultati seizmickog proracuna u etabs-u ili tabs-u "prilicno razlikuju" od rezultata u Tower-u je u tome sto se proracunski modeli u ovim programima bitno razlikuju - i treba da se razlikuju. Kljucna stvar koju treba mladi inzenjeri da usvoje je da model za staticku analizu i model za dinamicku (seizmicku) analizu moraju biti dva razlicita modela. Razlika potice zbog razlike izmedju statickog i dinamickog dejstva opterecenja i razlicitog ponasanja konstrukcije pri ovim razlicitim tipovima dejstava.
Razlike u modelima za seizmiku i dinamiku su u karakteristikama tla (za dinamiku treba racunati sa apsolutno krutim tlom a u statici sa realno deformabilnim tlom), krutost zidova na savijanje u upravnom pravcu treba potpuno zanemariti u dinamici, krutost ploce na savijanje takodje u dinamici treba zanemariti, itd...

Na katedri za beton znaju za to i zele da se mladi inzenjeri ne zalete i bez razmisljanja urade i dinamiku sa istim proracunskim modelom koji su koristili za staticki proracun. Program Tower raspolaze metodama i elementima sa kojima se moze napraviti proracunski model adekvatan dinamickoj (seizmickoj) analizi i ciji rezultati ne odstupaju od rezultata dobijenih specijalizovanim programima za dinamicku analizu (etabs i tabs).




Sadejstvo ploce i grede kao i sadejstva svega sa svacim uradjeno je na identican nacin kako je to uradjeno i u drugim eminentnim programima koji koriste metodu konacnih elemenata. U skladu sa ogranicenjima i mogucnostima metode konacnih elemenata program Tower daje tacne rezultate - tacnost rezultata je na istom nivou kao i kod drugih renomiranih programa (staad, sap2000,...) - sto se moze videti kroz verifikacione primere. Vise je verovatno da je profesor zeleo da kaze da postoje neke stvari na koje treba obratiti paznju pri modeliranju i koje su potencijalni izvor velikih gresaka pri modelovanju.




Ovo ce pre biti da je greska u Vasem modelu a ne u dobijenim rezultatima. Malo bi bilo neverovatno da program ima problema sa konzolom i koncentrisanom masom a radi dobro za neke druge modele. Korisnici programa Tower imaju besplatnu tehnicku podrsku koja obuhvata i odgovaranje na pitanja i nedoumice korisnika. Koliko znam, do sada nam se niko nije javio sa ovakvim problemom i bas me interesuje kako ste ga resili sami i u cemu je bio problem ?




Ne znam zasto bi visina zgrade odredjivala sa kojim programom cete projektovati. Ako program ne radi dobro nemojte ga koristiti. Ako vise verujete nekom drugom programu logicno je da koristite taj drugi program. Ali sto se tice programa staad, bojim se da cete pogresiti jer cete i sa njim dobijati iste rezultate (kao i sa programom tower).

shkomishkomi
nemoj to vise radit!
Ovakve spike cula sam, cuo sam su totalna glupost i uvijek su daleko od istine, a pri tom stvaraj jedan jako negativan efekat (nepouzdanost) na spomenuti program.
Nego citala bas o Robot Milleniumu i integraciju sa Revit Structures.
Bit ce opasna svar!
Mislim da je krajnje vrijeme da i Tower pocme gledat u tom smijeru i da se pomalo otkaci od Autocada.

Tatjana... četstitam na temi i na obaveštenosti...

Igrom slučaja imam iskustva i sa mašinskim i arhitektonskim alatima i specifičnim potrebama svake od oblasti.

Jedino što je zajedničko i jendoj i drugoj profesiji je MODEL.

Sve ostalo, od kotiranja do proračuna je poptuno različito i vladaju potpuno različiti principi.

BIM je pojam koji je očigledno nije objašnjen pa je shodno tome došlo i do zabune (mislim na one koji rade u ProE i CATIA-i).

Rešnje za kvalitetnu integraciju BIM-a je u IFC-u što nažalost niko od naših proizvođača softvera niti koristi niti ima nameru (koliko ja znam). Tower definitvno jeste dobar alat. Međutim ima problem u tome što mu je razvojni tim ograničen na vektorsku grafiku umesto na implementaciju modela objekta u svoj proračun. Nadam se da neko iz RADIMPEX-a ovo čita...


Moram da idem pa ću da se priključim... sutra.

Pozdrav
:-)

U Radimpexu se vec mnogo puta razmisljalo o prosirenju postojece infrastrukture za komunikaciju sa nekim drugim softverom. Da bi se lakse razumela neka vrsta "inercije" firme prema ovom pitanju navsecu samo najvaznije cinjenice:

1) postojanje bitnih razlika izmedju arhitektonskog modela, modela za staticku analizu i modela za dinamicku analizu. (najjednostavniji primer: ploca po obodu oslonjena na zidove - arhitektonski crtez se sastoji od ploce i po obodu ucrtanih zidova sa stvarnom debljinom) - pitanje je kakav je staticki sistem u ovom modelu ? Konacni elementi koji se koriste za proracun ploca i zidova nemaju stvarnu debljinu - to znaci da ako plocu modeliramo sa stvarnom geometrijom i po ivicama modeliramo zidove, dobice se povecan raspon ploce u odnosu na projektovan, ako pak sa istom plocom zidove modeliramo u osama "arhitektonskih" zidova onda ce se raspon popraviti ali ce se dobiti nepostojeci prepust u ploci, itd. Najkorektnije resenje bi bilo ofsetovanje ploce na unutra do osa zidova ali to ne mora uvek da bude jednostavno i izvodljivo). Ovo je samo kap u moru problema i nedoumica cije je pravilno razresenje cak i za iskusne projektante ozbiljan zadatak i kao programer i inzenjer ne bih smeo da se opkladim da ce neki program u svim situacijama odreagovati pravilno. Sa druge strane, prevelika automatika opusti korisnika programa koji ce sve shvatiti zdravo za gotovo i eto velikih problema.

2) poboljsanjem grafickog interfejsa programa Tower znacajno je olaksan postupak modeliranja - definisanja konstrukcije. Ovime se vreme provedeno na modelovanju skracuje, time se i udeo modelovanja u celokupnom procesu projektovanja smanjuje a samim time se i smanjuje potreba da se ovaj postupak jos vise skrati.

3) svi programi koji mogu da posluze kao izvor informacija za kreiranje modela imaju mogucnost da svoju geometriju predstave u formatu AutoCAD-a, sto omogucava kakav-takav nacin transfera geometrije koji nije nepodnosljiv.

4) "lezernost" arhitektonskih crteza i planova po pit,anju preciznosti geometrije. Prema nasem dugogodisnjem iskustvu, otprilike 90% crtackih gresaka su prenesene greske, potekle iz arhitektonskih planova - kod kojih 0.1mm nista ne znaci ali tih 0.1mm moze da znaci razliku izmedju recimo, dva povezana ili nepovezana elementa. Mi smo nastojali da pronadjemo "lek" za ovakve ili slicne probleme ali verujte - neke greske ne mogu biti otklonjene nikako. Jednostavno, u arhitekturi ne postoji imperativ za apsolutnu tacnost planova i to je uzrok problema.


Ovo su bile glavne cinjenice koje nas "sprecavaju" da poletimo u susret atraktivno zvucecim novim mogucnostima koje se pruzaju. Mi smo pazljivo izmerili troskove i koristi i smatramo da nemamo preveliku potrebu za "integracijom". Pogotovu sto ta "integracija" zahteva prevelike izmene na "univerzalnom" modelu da bi se dobili realni rezultati.
Moje je misljenje da u potenciranju ovakve integracije ima znacajne kolicine softverskog marketinga a mnogo manji je njen inzenjerski doprinos.


p.s. ...a da ne pricam o zamkama projektovanja "jednim-klikom-misa"....

Tvrdis da ovakve integracije nisu pouzdane i dobre?!

Slusam kakve zamke?

Pre nego sto pocnem... Nisam arhitekta...

Ali ovo sto je napisano bas mi lici na cuveno prepucavanje izmedju Gradjevinaca i Arhitekata...

Anyway... Ocigledno je da fale informacije. Većina novih sw-ra, čitaj REVIT, (a valjda je iz nicka jasno da je to moj favorit) vrlo dobro znaju šta je 0.01mm iz prostog razloga što rade sa solidima i jedino sa solidima. U slučaju da pričamo o pločama postoje jednostavne komande koje definišu da li se ploča proteže do zida ili je proširena u srce (tj. osu) zida. Ako taj model exportujete.. stvarno ne vidim prostor u kojem bi moglo doći do greške.


Preciznost arhitektnoskih projekata je već stvar koju treba svrstati u higjenu jednog projektantskog tima koji je sastavljen od ljudi koji treba da komuniciraju. U tom segmentu nema velike pomoći osim rešenja koje je pomenula Tatjana. Revit structure omogućava korisniku da barata ISTIM modelom kao i arhitekta i da pri tome ima i mogućnost da ga menja i svodi u pravu tačnost kako bi proračuni bili tačni. A Robobat (kupljen skoro od Autodesk-a) radi sve ostalo...


Pozdrav

Građevinac?
Jesi probo Revit Structures, mislim da je najnovija verzija 4?

Ne moze se napraviti 100% pouzdana konverzija arhitektonskog modela u modele za analizu - staticku i dinamicku - i u to sam prilicno siguran.
Zid jeste zid, ploca jeste ploca, greda i stub takodje, ali njihova geometrija pa cak i karakteristike ne mogu se jednostavno prepisati. Postoji mnogo parametara na koje staticar moze i zeli na njih uticati i koje zeli drzati pod kontrolom. Recimo, niko ne zeli torziju u gredama, malo njih zeli krutu vezu izmedju ploce iz zida, mnogo njih zeli da ploca "nosi" u jednom pravcu a ne u dva pravca...
Takodje, proracun i dimenzionisanje jedne tavanice, vecina staticara vise voli da radi u izdvojenom, 2D modelu. Razlog je taj sto se ovime eliminisu efekti neravnomerne deformacije zidova i stubova koji se javljaju u 3D modelu a koji se u realnosti ne javljaju zbog dugotrajnosti procesa izgradnje.

Sve su ovo odluke koje moze da donese staticar a ne mogu se ni pretpostaviti u arhitektonskom modelu. Ponavljam, ne mogu se ni pretpostaviti u arhitektonskom modelu (pa cak ni opisati).

E sada, mozda ovo lici na male intervencije koje je potrebno izvrsiti na konvertovanom modelu ali intervencija koja treba da se izvrsi moze da bude mnogo mukotrpnija i podloznija greskama...

Zamke... Pa najveca je zamka to sto je sasvim realna mogucnost da ce neko da uradi ucitavanje modela "po default-u", zatim da taj model proracuna "po default-u", dimenzionise "po default-u" smatrajuci da time sto je to dozvoljeno da je "po default-u" i ispravno. Glavna zamka je nedostatak faze konstruisanja koja se prepusta nekom drugome ko je mozda jos manje iskusan ili uopste i nije strucan.

Iz iskustva znam da postoji ne mali broj slucajeva u kojima je doslo do katastrofalnih gresaka samo zbog toga sto je korisnik pomislio da program umesto njega misli o svemu - pa nije ni kontrolisao dobijene rezultate koji su ocigledno ukazivali na neku gresku u modeliranju - jednostavan odgovor je bio - "program je tako izracunao".


Od ovoga zavise zivoti.



Nije problem u sw, problem je u onome ko koristi taj softver, njemu 0.1mm mozda nece znaciti nista. Ako se ne moze biti siguran da je sve modelirano dovljno precizno onda je problematicna i upotreba takvog modela - to znaci da se uvek mora raditi provera necega sto je neko drugi nekada nacrtao. Provera i eventualno ispravljanje gresaka je ponekad mukotrpnije od crtanja na "beloj hartiji".
Ako korisnik mora da definise ponasanje pri konverziji svakog segmenta konture ploce, zida, grede stuba to moze da bude mnogo veci napor nego sto donosi koristi.



Ovo je realno pod uslovom da ista ekipa radi i arhitekturu i statiku - sto u principu ne mora da bude pravilo.



E ovo je ona zamka o kojoj sam pisao...

Ne razumijem jednu stvar.
Gledala sam mogucnosti Robota od analize, dimenzioniranja i pazi sad detaljiranja.
Nije mi jasno cemu onda integracija s Revit Structures ako Robot sam radi nacrte armature , detalje celika, drva...?!

Milane ali ima jos jedna stvar vezana za Robot, a to je ucitavanje 2d crteza po katovima znaci poseban layer za zidove, ploce, grede...selektiras ga i assing beam, plate...mislim da ovakav nacin ima i Tower

Dragi moji gradjevinci,
kako Vam je nauka napredna, jos malo pa ce vas zameniti nekakav softver koji ce da radi sve umesto vas. Ako vec nije ...
Ma zgradu kako god da nasadis, ona ce da stoji , ako je bas naopako ne sagradis. Neki tamo Crnotravac ce da "izdimenzionise" te Vase betone, celike, cigle i nece mu se srusiti budite uvereni.
Pa sta Vi tu onda mudrujete? Spustite se malo na zemlju.
"Sracunati konstrukciju od betona" ! Ma nemoj ! Ako ti taj beton ja budem zameshao, mora da ce ti proracun biti tacan. Ako se svaki uzorak ne nosi na analizu, neverujem da proracuni ista vrede. Nisam gradjevinac, ali ste brate preterali u teoretisanju . Proracuni za celike ( od pravog proizvodjaca) imaju smisla, ali ti vasi betoni i cigle - ne verujem i gotovo !

Srecom po Vas postoji jedna nauka koja je nazadnija od Vase: Medicina ....


Sad izvolite - napadajte ! Samo misljenje jednog sumnjicavog.... Pogodite sta sam...

Pozdrav
Dusan

Ti si genije!
Zato ti i postoje faktori sigurnosti koji ujedno i umanjuju teoretske vrijednosti cvrstoca jer mutavci cesto znaju da zamjesaju krivo, tako da su teoreticari i na to morali mislit:-)

<sub>[Ovu poruku je menjao Tatjana M. dana 08.11.2006. u 00:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Tatjana M. dana 08.11.2006. u 00:52 GMT+1]</sub>

Na osnovu dugogodisnjeg iskustva znam sta je to sto znacajno povecava prodaju programa - a to je, kada se pred direktorima i sefovima potencijalnih kupaca izvrsi prezentacija programa u kojima se prikazuje neka atraktivna mogucnost programa izvedena na unapred pripremljenom modelu (kod vecine direktora i sefova ovo prolazi :) ).
Takodje, direktori i sefovi firme proizvodjaca softvera ohrabruju ili sami iniciraju ove "atrakcije" - iz ociglednih razloga.
Na kraju, (skoro) uvek ispada da je stvarna korist za konkretnog korisnika znacajno manja nego sto je ocekivao.




Tower nije ogranicen samo na 2D crteze - moze da uveze i proizvoljnu 3D geometriju (zapisnu u DXF formatu) koja se sastoji od linija, lukova i mesh-eva - i pretvori ih u stapove, ploce, oslonce... - bitno je reci da je potrebno DXF crtez organizovati ili po lejerima ili po bojama.

Propaganda!
Misljenje o Robotu ako si ga korstio?

Na osnovu informacija koje imam, mislim da je Robot je vrlo kvalitetan program sa velikim mogucnostima. Nemam prakticnih iskustava u koriscenju ovog programa - sve sto znam o tom programu zasnovano je na informacijama koje dobijamo od nasih strucnih saradnika, distributera i korisnika koji se susrecu sa njim. Tako dolazimo do informacija sta neki program moze, sta nas program radi bolje od nekog drugog a sta ne, na sta bi trebalo da obratimo paznju itd...

Konkretno, veoma postujem ovaj program.

Zhavale na iskrenom misljenju:-)

Ajde prvo da iskoristim priliku da je i milan prisutan i na ovom forumu, pa da iznesem problem(neprijatnost) koju mi je napravio prelazak sa armcad2000 na 2005. Bilo bi lepo kad bi migracija settingsa izARMCAD 2000 u 2005 bila moguca, meni to nije uspelo. Druga stvar crtez uradjen u 2000 ucitan u 2005, automatski se polozaj kota armature vraca u osnovni polozaj, koji je u armcadu2000 bio rucno promenjen zbog shume armature i citljivosti.

Stvari koje sam naveo.

1)Bilo bi dobro da se navede ili ukratko opise algoritam po kojem tower odredjuje sta i u kolkoj meri prima seizmiku, ili jos bolje da se dozvoli projektantu da sam definise sta ce primati seizmiku. Tower daje nesto nize periode oscilovanja od realnih, verovatno zato sto gde god je moguce tretira zidove kao slozene i smatra da primaju seizmiku u obapravca sto bas nije uvek realno. (naravno da se podrazumeva da se koriste 2 modala, 1 za seizmiku drugi za vertikalno opterecenje)

2)Problem modeliranja veze greda ploca, da ne spominjem imena sada, devojka asistent na GRF u Beogradu radi magistraturu na tu temu sa profesorom iz nemacke i njegov stav je da mi toj problematici poklanjamo manje paznje, ne tretiramo na pravi nacin i kao primer navodi i tower. Jednostavno, napravite najjednostavniju plocu 3x3 polja od po 2m npr, oslonjenu na gredu i stubove. izmodelirajte gredu po savetima iz uptstva, uporedite rezultate sa nekim drugim programom i sa rezultatom dobijenim peske.

3. Prof. Pujevic (ajde da ovo ne uzimam zdravo za gotovo, mozda postoji neki vid konkurencije) strahovito kritikuje teorijske postavke tower-a.Ovo oko koncentrisane mase na visini je reseno sa nekim softverom za FEM analizu koji ima profesor Da ne zalazim detaljnije u pricu.

4. Ovo za koriscenje staad-a, tower koristimo za standardne objekte, gde bi uz primenu minimalnog procenta armiranja sve stajalo, ali za neke vanstandardne slucajeve tipa dinamicko opterecenje vetra na anteneske stubove velikih visina ili u slucaju da dobijemo projektovanje gorepomenute zgrade od 100+m ne radimo u tower-u..

Ne bi dalje ulazio u polemiku i raspravu, dobronamerno sam Vam izneo moje i mishljenje mojih kolega, razumem b.Milana. radi u radimpexu i uvek ce da brani svoju kucu. Sa zeljom da tower 6 bude josh bolji

Shkomi

Ni je ne bih na ovom mestu otvarao polemiku, za to (polemiku) postoji bolje mesto od ovoga a to je radimpex-ov forum (http://www.radimpex.co.yu/forum/) u kome se mogu izneti svi problemi vezani za upotrebu programa.

Ja bih voleo kada bi sve ovo sto si napisao ovde, napisao i na radimpexovom forumu i onda ces dobiti detaljne odgovore na svako postavljeno pitanje i nedoumicu.

Pozdrav.

@Tatjana M.

Ne shvataj ono bas 100% ozbiljno (moze biti 50% :)
Licno cenim rad i trud takvih kao ti, al' mi doslo onda na nekog da se istresem jer i u drugim oblastima ima takvih problema. Racunas k'o blesav, trazis software, a neko prepise tudju muku i pobere novce! Ti osta golja koji i dalje lupas glavom i zivis veooooooooma skromno.

Postovanje Tatjana

Dusan

Pusa Dusane!

Pitanje za poznavaoce Towera.
Na koji način bi modelirali i dimenzionirali stupove s kapitelima?
Da li je upoće nesto tako moguće u Toweru?
Znaci radi se o ploči koje se oslanje na stupove s kapitelima. Kapiteli su tu da bi "smanjili" utjecaj probijanja.

http://www.radimpex.co.yu/downloads.html

Lekcija 5 skinite je na srpskom

Ukratko napravi se rupa u ploci, velicine kapitela i nacrta se nova ploca na mestu otvora koja ima debljinu kapitela.

pozdrav

OK.
znači odradi se proračun, usvoji se potrebna armatura u ploči, isto tako i sa kapitelima (koje smo modelirali kao nove ploče), i dalje bi stupove dimenzionirali na klasičan način pošto imamo kontinuirani presjek do kapitela. Točno?
Još jedno pitanje vezano za korisno opterecenje 1 i 2.
Da li se radi se o "šahovskom" načinu opterećenja po poljima, tj. stavljanju opterecenja u najnepovoljniji položaj?
Pitam iz razloga jer kad sam ovo prije ručno računala uvijek smo opterećivali konstrukcije na ovaj način, ukoliko se radilo o jednostavnoj kons. s pločama i podvlakama. Nisam znala da se ovaj nacin opterećenja mora primjenjivat i u MKE?!

nisam najbolje shvatio prvi deo pitanja tako da na njega ne mogu da Vam odgovorim. Sahovsko polje se primenjuje kada je veliko povremeno opterecenje tipa skladista magacini,za stambene zgrade se to ne radi. negde u literaturi sam cak i procitao odnos p/g kada se radi sahovsko polje.Ako je p>3(4)kn/m2 proverite sta se desava U BAB87 deo 2 imate jako lepo uradjen taj primer. Nema veze sa nacinom proracuna da li cete koristiti sahovsko polje kao opterecenje, vec sa prirodom i intenzitetom opterecenja

Ne razumijem te bas najbolje ovdje ;:-(
Znaci tvrdiš da se šahovski način opterecenja ne koristi u programima koji koriste MKE?

Nema veze sa nacinom proracuna da li cete koristiti sahovsko polje kao opterecenje, znaci da, da li cete koristiti sahovsko opterecenje ploce, ne zavisi da li racuneta peske, programom koji koristi MKE, koristeci gotovo tablice ili metodom zamenjujucih okvira.

Sahovsko polje se koristi kada je veliko povremeno opterecenje(p>>g) sahovsko polje shvatite kao uticajne povrsine (pandan uticajnoj liniji za maksimalne uticaje u kontinualnim nosacima). Znaci kad vam je povremeno opterecenje veliko, vece od 4kn/m2 recimo, tada se radi sahovsko opterecenje. Ali u svakom slucaju uradite g+p po celoj ploci i dimenzionisite na anvelopu.

Molim te, nemoj mi na Vi ;-)
Al čemu onda onakav nacin korisnog opterećenja (1 i 2), u primjeru s kapitelima?
Zasto nismo stavili samo jedno korisno preko svega, nego smo išli na nacin sa dva korisna, koja opterecuju naizmjenicno razlicita "polja"?
Znaci imamo kombinacije stalno, stalno+korisno 1, stalno+korisno 2, stalno+korisno 1+korisno 2
Da smo imali samo jedno korisno imali bi komb: stalno, stalno+korisno

Ne znam sta je to opterecenje 1 i 2
verovatno nesto iz uputstva
Sahovska polja ste valjda radili i na fakultetu, cela ploca g+p/2, a onda sahovski +-p/2, to je kad se radi peske, pa su za g+p/2 realni uslovi oslanjanja. a za +-p/2 zbog nagiba tangente srednje linije tralala... uzima se kao da su sve ploce slobodno oslonjenje, bez ljutnje ali to su elemetarne stvari, i to je vise teoretska egzibicija zarad pojednostavljenja proracuna peske.

Ja licno, ako mi je debljina ploce 20cm i g'=1,5kn/m2, znaci g=6,5 kn/m2, samo za p>6,5 radim to, tj nikad. Bas kad imam vremena uradim i to prilozim, ali u 99% slucajeva se nista ne menja.
KOja je verovatnoca da na toj ploci drze plocice u paletama recimo, i da dodje majstor i da ih bas rasporedi u sahovsko polje. smesno.

Znači ukoliko npr. imam stalni teret g=3kn/m2 i promjenjivi p=4kn/m2, pri zadavanju promjenjivog opterećenja selektirala bih sva polja koja postoje (npr ako imamo 3x3 polja, u x i y smjeru), i izbacila iz glave bilo kakav šahovski način opterećenja.
I tada bi imala komb. stalno i stalno+promjenjivo, i to je to!
Točno?

bas tako.
Ako imas vremena, napravi to sto si rekla ploca 3x3 polja,raspona 7m recimo, debljina ploce =20cm g=2kN/m2 i p=30(50)kN/m2 na napravi 2 modela na prvom nanesi g+p na svih 9 polja, a na drugom modelu nanesi g na svih 9 polja, a p, u odnosu na srednje polje gore, dole, levo i desno, tako da ti srednje polje ne bude optereceno sa p. i Posmatraj uticaje u srednjem polju u prvom i drugom modeu

_{[Ovu poruku je menjao shkomishkomi dana 14.05.2007. u 23:14 GMT+1]}

Misliš p=2 kN/m2 ili 5 kN/m2?
Ne 50 Kn/m2!?

Mislim bas kao sto sam napisao, karikirano veliko povremeno opterecenje da bi bilo uocljivo zasto se radi sahovsko polje.

Kako vi zerne umete da zakomlikujete pa to je fantazija, i posle smo mi muskarci krivi sto vas ne shvatamo.

7 8 9
4 5 6 -> Polja (razmak 5m)
1 2 3

Linijski ( "slobodno" oslonjeni) oslonci na svakom rubu.
Stalni teret od 3kN/m2 i korisni od 40 kN/m2
Kada smo išli naizmjeničnim korisnim opterećivanjem polja, dobili su se veći momenti u poljima, u odnosu na način da smo korisnim opteretili sva polja odjednom. Što je i logično, jer nema utjecaja susjednog opterećenja koje bi smanjilo utjecaj u polju.
Na način kad istovremeno djeluju 1. i 2. ili kad bi zadali samo jedno korisno, preko svih polja, dobivaju se najveći momenti nad ležajevima.

Dobro sve mi je ovo jasno i od prije, i normalno da je vjerojatnost da se takav način naizmjeničnog opterecenja desi, mali, al nebi li ga svejedno trebali uzet u obzir?!

Mada sve ovo padu u vodu kad je korisno 5 kN/m2, dobije se razlika u polju od nekih 0,8 kNm/m.
Ali svejedno, moje pitanje dalje stoji, zasto onda naizmjenicni nacin opterećenja korisnim?
I nije samo to ovaj slučaj, vidjela sam u brojnim drugim programima isti način opterećivanja.

Iz 2 razloga
1.citiram prof.dr. Bajic "Kako se stepen elasticnog ukljestenja za dve susedne ploce opterecene sa razlicitim intenzitetom opterecenja ne moze pravilno proceniti to se opterecenje razlaze na 2 dela....
2. Da bi se proverilo da nije izrazito nepovoljna kombincaija raspona ploca, velikog povremenog opterecenja i tanke ploce tj malog stalnog opterecenja. U pojedinim slucajevima se mogu dobiti momenti u polju srednje ploce u gornjoj zoni.Sto je vrlo vrlo retko, ali teoretski moguce.

Obratite paznju, postoje 2 kombinacije sahovskog polja, za momente nad osloncima i u polju!!!

Molim, nema na cemu, bilo mi je zadovoljstvo.
Zadovoljstvo iz razloga, sto se po ko zna koji put pokazuje koliko je gradjevinski fakultet u Beograd kvalitetan

Super!
Ja sam učila po Radosavljeviću.
Odlične knjige! ;-)

Zeleo bih samo da se nadovezem na diskusiju (inace u potpunosti se slazem sa onim sto je skomiskomi napisao).
Tema "sahovskih polja" je u stvari prica o odredjivanju najnepovoljnije seme opterecenja na povrsinskim nosacima - pri cemu ti povrsinski nosaci treba da su vise/manje jasno isparcelisani - a to je slucaj na primer i kod krstasto-armirane ploce ali i kod ploce sa kapitelima. Naravno, ovo sve ima smisla samo ako je korisno opterecenje takve prirode da se moze postaviti u bilo koji polozaj. Takodje, zbog slozenosti postupka, odredjivanje najnepovoljnijeg rasporeda ima smisla samo ako je njegov intenzitet znacajan u odnosu na stalno opterecenje. (A sta je to "znacajan intenzitet" - to se odredjuje iskustvom)

Na sta sam mislio kada sam napisao da je postupak slozen ? Pa, u principu, mislim na to da jednostavnim rasporedjivanjem opterecenja kao po sahovskim poljima (ili za uticaje u gornjoj zoni sa opterecenjem na dva susedna polja) ne mora se, ili u opstem slucaju ne dobija se, apsolutno esktremna vrednost uticaja. Tu mislim na cinjenicu da je zbog raznih nehomogenosti u rasteru stubova, kombinovanja stubova i zidova, postojanja otvora u ploci, ne-pravougaonoj geometriji ploce, tesko primenjivo resenje koje smo ucili u skoli. A gotovo sve realne konstrukcije i nisu ni idealne, ni pravilne geometrije.

Postavlja se pitanje - kako odrediti kritican raspored opterecenja kada:
1) je konstrukcija nepravilna
2) kada je za svaki element koji analiziramo, kritican neki drugi raspored opterecenja. (za uticaj u polju ploce je jedan raspored, za uticaj u gornjoj zoni izmedju stubova drugi, za uticaj u stubu treci ...)

Znaci, ovo se svodi na jako veliki fizicki posao ali pri tome ni umni deo posla nije mali (zbog neidealne konstrukcije)
Tu sada program Tower moze pomoci, i bukvalno odraditi sav posao - a to je da se dobiju apsolutno ekstremni uticaji u svim elementima konstrukcije. Znaci - Tower moze da "pronadje" kritican raspored opterecenja koji izaziva ekstremni intenzitet uticaja i u sredini polja i momenat savijanja nad osloncem i ekstremnu reakciju u stubu - bukvalno sve ekstremno.

Nacin na koji se to u programu Tower moze izvesti u stvari i nije bio planiran imajuci u vidu "sahovska polja" vec je to u programu Tower napravljeno kako bi se analizirali uticaji od pokretnih opterecenja sa proizvoljnim rasporedom "pesacke navale". U temi o kojoj je ovde rec necu se baviti pokretnim opterecenjem vec necim sto se zove "pesacka navala"

Kada u programu Tower napravimo jedan slucaj opterecenja u kojem definisemo neko pokretno opterecenje, tada sva nepokretna opterecenja koja stavimo u taj isti slucaj opterecenja dobijaju status "neobaveznog" i od svako od tih "neobaveznih" opterecenja sracunavaju se uticaji u konstrukciji posebno. Pri proracunu, odnosno pri sracunavanju uticaja u svakom elementu konstrukcije vrsi se kombinovanje uticaja koji su sracunati od pokretnog opterecenja i uticaja od svakog od "neobaveznih" opterecenja. Ako uticaj od "neobaveznog" opterecenja povecava vrednost uticaja od pokretnog opterecenja, tada ce se ta dva uticaja sabrati - inace nece a to znaci da za taj uticaj je nepovoljnije da to neobavezno opterecenje ne postoji na konstrukciji.

Kazem da je ovo bilo zamisljeno prvenstveno za mostove ali se lako moze primeniti na ovu temu. Jednostavno se u jednom slucaju opterecenja nanese jedno simbolicno i beznacajno pokretno opterecenje (ovo je neophodno da bi program shvatio da su sva ostala opterecenja koja se nalaze u istom tom slucaju opterecenja - "neobavezna"). Nakon pravljenja tog "dummy" pokretnog opterecenja (moze da bude dizine 1.0 m i da ima jednu konc silu intenziteta od 0.1 kN - svejedno) potrebno je definisati povrsinska opterecenja - na svakom "polju" po jedan entitet (Ovo je bitno - da se unese opterecenje kao poseban entitet na svakom polju a ne preko cele ploce jedno opterecenje).

Kada se ovo proracuna, dobice se prave ekstremne vrednosti - a to je i bio cilj.
Nadam se da je ovo sto sam pisao razumljivo - o ovoj mogucnosti programa Tower (pesacka navala) pise i u uputstvu - propraceno sa slikama.

Milane, da nisi ti onaj Bajic možda ? ;-)
Imam problema s kapitelima u Robotu. Naime, u Tower se jednostavno kao sto je i napravljenu u primjeru napravi nova ploča na mjestu poligonalnih kapitela i offseta se da gornja strana tako da bude u ravnini s "glavnom" pločom.
U Robotu ne mogu napravit offset ploče tako da sam malo ?!=!&!#

Nisam bas vest sa Robot-om ali cini mi se da znam sta je po sredi. To sto u Tower-u postoji "ofset" ploce (odnosno mogucnost zadavanje ekscentriciteta) na tvoje razocarenje (ali bezrazlozno) ipak ne znaci da se model proracunava sa ekscentricno postavljenom plocom.

Mogucnost zadavanja ekscentriciteta u programu Tower ima uticaja samo na dve stvari:
1) realnijeg prikaza renderovanog modela
2) pri eksportu usvojene armature iz Tower-a u ArmCAD, jako je bitno da se tacno zna da li su dve ploce razlicite debljine poravnate po donjoj strani (tada sipke iz donje zone mogu da se prostiru kontinualno) ili su poravnate po gornjoj strani ili da li se je u odredjenoj zoni nalazi smanjenje debljine pri cemu se onda sipka mora povijati, itd...

E sada, ako neko misli da je ovo sto u Toweru imamo - obmana, nije u pravu. Kao prvo, razlika izmedju stvarno ekscentricnih i lazno ekscentricnih ploca jedino moze da se javi onda kada postoji normalna sila u ravni ploce. S obzirom da se ovaj "feature" Towera treba da primenjuje samo kod kapitela ili temeljnih ploca (uostalom i u uputstvu je jasno naznaceno o kakvoj se "ekscentricnosti" ovde radi), znaci elemenata opterecenih uglavnom na vertikalno opterecenje, odnosno da je su naponi u ploci od normalne sile u ravni ploce prakticno zanemarljivi, razlika izmedju stvarno i lazno ekscentricnih ploca ne postoji.

A zasto jednostavno nismo implementirali stvarno ekscentricne ploce ? Zato sto je konacni element sa kojim se vrsi proracun ravanski element - bez fizicke debljine - ali debljina koju im zadajemo definise krutost elementa. Mreza konacnih elemenata bi morala da bude mnogo kompleksnija a ostvarenje veza na mestu spoja ploca razlicitih debljina donela bi jos jedan stepen kompleksnosti.

Znaci, nepotrebno bi se komplikovalo a prakticno nista se ne bi dobilo.

Dobro al zasto onda radimo offset za gredu (sudjelovanje s pločom), ako se samo radi o "pravilnom" render prikazu modela.

Kod greda je druga situacija - greda je linijski konacni element, sto znaci da je mnogo jednostavniji nego povrsinski element pa je implementacija ekscentricnosti jednostavnija i sto je najvaznije - tacna.

Takodje, ekscentricne grede i stubovi se cesce javljaju u konstrukcijama a sto je ipak najvaznije - efekti ekscentricnosti kod linijskih elemenata su znacajniji jer je znacajniji udeo aksijalnog naprezanja u ukupnom naprezanju nego sto je to kod povrsinskih nosaca. Uostalom, dovoljno je da samo jedna od dve vrste konstruktivnih elemenata ima mogucnost ekscentricnog postavljanja - onu vrstu elemenata koja nema to svojstvo proglasavamo "osnim" i crtamo po osama a one druge elemente postavljamo ekscentricno u odnosu na elemente u osi. Zbog toga je sasvim jasno zasto je potreba za ekscentricnim povrsinskim elementima - umanjena.

A sto se tice ekscentricnosti linijskih elemenata - u Tower-u postoje dve implementacije : stvarno ekscentricni nosaci i fiktivno ekscentricni nosaci. Prva vrsta se upotrebljava recimo za ekscentricne stubove (npr. stubovi koji menjaju poprecni presek) i za spregnute nosace. Druga vrsta ekscentricnosti je jako zgodna za upotrebu kod greda u ploci (grede koje sadejstvuju sa plocom) jer na zadovoljavajuci nacin uticu na preraspodelu uticaja izmedju grede i ploce a sa druge strane ne izazivaju probleme koji su prisutni kod dimenzionisanja spregnutih nosaca.

Drago mi je da sam "naletio" na forum i ne baš lako pronalazive kolege iz ovoga područja...
Naime također kao i večina kod nas u Hrvatskoj koristim Tower,ali sam prije nekog vremena malo ,iz čiste znatiželje prošao i po drugim softwerima npr.
SAP-u jer ga svi hvale ali mi se baš nešto i ne sviđa,čini mi se dosta nestabilan i stvarno "preznanstven" i kao takav upitne upotrebljivosti ,Scia esa će uskoro kao dio Nemetscheka biti prevedena na hrvatski (ovo je upozorenje kolegi iz Radimpexa jer je iz pouzdanog izvora kao možebitne konkurencije),ali mi se sam softwer također ne sviđa nešto specijalno.Robot sam probao na nagovor kolege iz Rijeke ,trenutno u zadnjoj verziji 20.1,pa usput pitanje Tajani koju verziju ona koristi i da li upotrebljava i ostale module kao npr. Rcad...Csi...
No ono što je i mene samoga iznenadilo je kako sam prihvatio Staad???...od svih ovih osim Towera(ovo ne govorim iz kurtoazije) mi se čini najintuitivnijim i sa najviše opcija prilagodbe čak i više od Robota što nisam očekivao.Program nije baš najhvaljeniji od vrste ali bih volio da kolege prokomrntiraju ovaj moj stav o Staad-u odnosno da li je to samo prvotna varka ili...a posebno netko tko ima iskustva sa Staad-om jer mi je ovaj moj dojam samome čudan..hmm.

Tower je kod nas najzastupljeniji zbog domacih standarda i izvestaja na Srpsko hrvatsko slovenackom jeziku. Imam kontakt sa staadom mada nijedan ozbiljniji projekat nisam uradio na njemu, no on nije za dzabe najzastupljeniji na bliskom istoku. Sa druge strane, u slucaju da firma u kojoj radim dobije projektovanje jednog, da kazem nebodera, u Beogradu, zahtev nasih svajcarskih partnera je da se proracun uradi u STAADu. Sto se CSI paketa i SAPa tice, pogledaj safe i etabs, za betonske zgrade je fenomenalan.

Etabs je istina za "multistory" buildings vjerojatno najbrže i najpraktičnije ali samo za to.Mene ustvari "muči" za koju od ovih alternativa da se odlučim ,za Staad ili SAP..dobro,malo sam dosadan sa ovime ali jednostavno nisam nikoga kod nas ozim nekih akademskih krugova koji u praksi koriste ove programe.

Uff al se ovde bilo zakuvalo!E ovako masinac sam,znam da koristim Pro E,MDT,ACAD,.......diplomski ispit cu raditi iz mehanike,sad jos se razmisljam koju oblast,........da li bi mi tower bio od koristi?

Pa zavis sta bi radio. Ako bi radio neki linijski ili povrsinski model, sigurno bi pomogao. Ali ako bi radio naprezanje nekog 3d modela tipa sraf, osovina .... ne bi bas puno pomogao



Po meni se odgovor na ovo pitanje krije u odgovoru na pitanje za koje se trziste radi projekat.

Nije u pitanju projekat,diplomski ispit je u pitanju,skinuo sam tower i video o cemu se radi,program je isklucivo za statiku i dimenzionisanje greda i slicno,ovako koliko sam samo povrsno to pregledao,cini mi se da je odlican.Ali interesuje me postoji li neki program za,ajde najprostije receno dinamiku?Znaci kretanje nekog krutog tela,pa tipa da se nadju brzina,ubrzanje,da se ispita stabilnost kretanja tog tela(Ljapunov,Četajev),da se iscrta trajektorija...Mislim samo da mi date neke smernice,vidim da ste svi ovde veoma strucni i iskusni pa da mi kazete da li tako nesto postoji ili ne.Znao bih to da uradim u programima kao sto su Mathematica ili MathCad,ali eto interesuje me da li postoji i neki cam/cae program za to.

Ima jako jako dobar program,zove se RSTAB 3D,jedini je problem,mozda nekom i nije,sto je na nemackom,nedavno san ga skinuo sa avax-a radi bez problema.

Da li neko moze da preporuci neki software za vodjenje gradjevinske firme koja se bavi iskopom, transportom i obradom zemljanog materijala kao i ostalog materijala koje se susrece u gradjevinarstvu? Je l' moze neko da mi da neku ideju ili predlog kako najefikasnije i najsigurnije voditi firmu sa ovakvim poslovima?
Trazim neki software pomocu kojeg mogu da kontrolisem kolicine iskopanog materijala, naplatu izvrsenih usluga, troskove. broj i stanje mehanizacije...
Svaki predlog je dobrodosao i svima se zahvaljujem unapred.

Ima li neko program staad 3 i upustvo za njega.Neka postavi odakle mogu da ga skinem ili neka posalje.

Ima li neko uputstvo za Tower 3.3? Hvala!

Da li neko zna (da li upste postoji mogucnost) kako se prebacuje crtez iz SOlidWorksa( formata .drw) u AutoCad(formata .dwg)?

naravno da postoji,
File-->Save As zatim dole izaberi iz padajuceg menija Save as type: (*.dwg)

Jel neko mozda ima neke primere koji nisu sa sajta za Tower 6
Hvala

Da li je neko raspolozen (Beograd ) da drzi casove za Tower i armcad?!

Ako ste jos uvek zainteresovani za casove iz Tower-a javite mi se na email. Mozemo da organizujemo nesto posle praznika. Pozdrav.

>

RFEM 5 i RSTAB 8, proizvodi ih Nemačka firma Dlubal. Odlični programi, mnogo bolji od svih koje sam do sada probao, a probao sam ih mnogo. Tower, SAP, Axis... su smešni u poređenju sa ovim programima. http://bhlsoftveri.net/. Dvosmerna komunikacija sa BIM softverima tipa Tekla, direktan import i export u excel i word, autocad... Može i preko dxf fajla. Statički proračun 2D i 3D konstrukcija po teoriji I i II reda, dinamički proračun, analiza stabilnosti, dimenzionisanje betonskih, čeličnih, drvenih, aluminijumskih konstrukcija, proračun veza i nastavaka kod čeličnih konstrukcija, proračun veza stub temelj, dimenzionisanje temelja... i još hiljadu stvari. 3D renderovanje je besprekorno, rezultate dimenzionisanja je moguće prikazati korak po korak, sve pregledno i pedantno. Svođenje opterećenja od vetra i snega na regularne konstrukcije uz pomoć programa, generisanje kombinacija opterećenja automatsko, što štedi mnogo vremena. Napredne analize etc etc... Sve u vemu, programi su stvarno dobri, savremeni, pouzdani, intuitivno se upravlja njima, model se brže i lakše kreira nego u bilo kom drugom programu koji sam probao...