sve mozes da instaliras tako da ne izbrises disk - ali ces malo prostora za drugi os morati da odvojis - 5Gb bi bilo dosta, ako ne mislis bas sve da instaliras imaces prostora i za poneki fajl.
dakle, biras ne nikako automatsku instalaciju, vec biras da sam nacinis particije. macini "linux extended" particiju i u njoj swap npr 256Mb i ostalo kao ext3 za root particiju.

Zahvaljujem, ali potrebna su detaljna objasnjenja, u kom koraku se to podesava i na koji nacin da izbegnem automatsku instalaciju npr Mandrake (Apsolutni sam pocetnik)

To zavisi od distroa - navedi kojii distro imas pa ce neko ko sa bas tom distribucijom ima iskustva da ti pomogne (gore napisa mandrake ali sa npr.) reci tacno sta imas.

http://start.linux.org.ba/Instalacija_Linuxa

Prije korištenja Partition Magica ili sl. odradi Check Disk iz Windowsa.

_{[Ovu poruku je menjao Not now, John! dana 28.04.2006. u 10:32 GMT+1]}

Evo ti jedan dobar tekst od A do Š za Mandrivu 2006 - uputstvo za početnike:

Slaks, prijatelju...
Hvala ti na ovako opsirnom uputstvu, zavrsio sam instalaciju zahvaljujuci tvom uputstvu i sad cu malo podrobnije da se upoznam sa ovim operativnim sistemom. Bilo bi mi veoma drago (a najverovatnije i hiljadama drugih pocetnika) kad bi postavio i uputstva za preostale tri distribucije.
Ako postavis ta dva uputstva na nekom drugom forumu molim te ostavi mi link.
Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao The Razza dana 30.04.2006. u 00:45 GMT+1]}

Ovo je uvek lepo procitati. Meni licno ovde smeta ovaj podatak "treba da nabaviš program PowerQuest PartitionMagic 8.0". Da li je to neophodno? Vecina Linux distribucija ima pristojne programe za pravljenje particija, tako da kupovina programa koji kosta 70 dolara nije bas OK.

Niko ne kaže da ga treba kupiti :)

Evo i za Slackware 10.1



_{[Ovu poruku je menjao slaks dana 30.04.2006. u 10:34 GMT+1]}

Slask-a za Predsednika, ODMAH!
Duboko zahvaljujem na ovim uputstvima. Prava stvar za nas Linux pocetnike. Samo nastavi tako.


_{[Ovu poruku je menjao The Razza dana 30.04.2006. u 17:16 GMT+1]}

Da li bi mogao da posaljes jos uputstvo za Debian?

Unapred hvala!

Partition Magic!!!
Sa ovim programom sam imao prilično neugodna iskustva (i ne samo ja), dovoljno je pretražiti ovaj forum. Otkako je ovaj program preuzeo Symantec imam osjećaj da je krenuo putem bez povratka. Zar nije bolje ljude uputiti na:
http://gparted.sourceforge.net/livecd.php
Sa gparted-om sam svaku particiju bar 10-ak puta resize-ovo i nikad nisam imao problema. Skoro isti interfejs kao i PM a za razliku od PM-a resize se može uraditi i mišem.
Za Mandrivu i Suse ovo uopšte nije potrebno (parted GUI je ugrađen u instaler), drugim riječima možete obaviti resize particija iz samog instalera.

_{[Ovu poruku je menjao Ned123 dana 10.05.2006. u 14:08 GMT+1]}

Niko i ne kaže da mora samo Partition Magic on se samo pominje zato što je naraspostranjeniji i naviše se koristi, ko zna sa nekim drugim programom da radi on lepo preskoči deo koji govori o PM.

Ja nemam takvo iskustvo a radio sam sa PM i nikad nije bilo problema.

I nema potrebe bukvalo shvatati ova upustva, svako ko instalira Linux ukoliko u nekom delu instalacije ili pravljenja particija zna neki bolji način on tako neka uradi

slaks ajde ako nije problem postuj instrukcije za SuSE, skidao sam instalaciju 10.1 poslednja 3 dana i naoštrio se da sutra sve odradim...
unapred hvala

Evo da se i ja ulkjučim pošto sam skoro nešto slično uradio sa SuSe 9.1 i XP.
Evo mog rešenja, imao sam jedan stari hard ispravan, a bilo mi je žao da brišem podatke kako bih napravio particije itd. Ubacio sam ga u komp i Kada je počela instalacija sa diska biraš expert (kao tip instalacije) nikako workstation ili server kako ti ne bi preuzeo sve hard diskove i obrisao sve particije. Zatim ćeš sa Disk Druidom mu označiti koji hard će koristiti Linux i tamo napraviš najmanje dve particije swap i etx( može sve na jednom disku pod uslovom da ne brišeš postojeće podatke u kojem slučaju je dobro da koristiš pre ovoga Partition magic da smanjiš Windows particije i napraviš mesta za ext i swap.
Swap ti ne treba veći od 2XRam. I naglasimu mount opcije / i drugi sistem koji ćeš boot-ovati(Windows) E sad meni uopšte nije postavljao pitanje gde da instalira bootloader, a ukoliko naiđeš na to pitanje obrati pažnju da windows možeš boot-ati samo iz master boot recorda a Linux može i sa početka Hard-a. Često je zgodno imati i boot particiju /boot(5M-50M zavisno od potrebe)
Ovo kod mene radi i čak sve windows fajlove čita bez problema sa C i D particije.
Ukoliko ti ovo šta pomaže.


Poz..

Tek danas sam obavešten da je slax objavio moja uputstva za instalaciju linuxa za početnike na ovom forumu. Ima još nekih uputstava bez Partišn medžika na www.linuxo.net. Uputstva su za apsolutne početnike, pisao sam ih da ne moram da pamtim za svaku distribuciju podešavanja. Toma Janković (tomaja) mi je predložio da ih i objavim i eto, to je to. Nadam se da će ova jednostavna uputstva pomoći u popularizaciji Linuxa.
[email protected]

Evo još jednog uputstva:

Podela diska na particije pomoću QTParted – uputsvo za početnike

Za instalaciju Linuxa na hard disk pored već postojećeg Windowsa, poželjno je da se disk podeli na particije ranije tako da se ne bi zapetljao u toku same instalacije. Razlog je to što svaki Linux na svoj način deli disk, a ovako imaš već sve pripremljeno. Particije mogu da se prethodno pripreme bilo iz Windowsa, bilo pomoću Live (neinstaliranog) Linuxa Knoppix i programa QTParted. U tekstu „Instalacija Linux-a Mandriva 2006 - uputstvo za početnike“ sam objasnio postupak pomoću Windowsa.
Pomoću DVD Live Knoppixa 4.02 (ili neke starije verzije na CD-u) mogu da se pripreme particije za bilo koji Linux. (Takođe je zgodno da i za Knoppix postoji jedna posebna FAT 32 particija sa snimljenim Knoppix podešavanjima, pored Windowsove NTFS, koja bi služila i za Windows, za podatke koje ne treba držati u fascikli „Moji Dokumenti“ i na radnoj površini. Ta particija može da posluži i u slučaju da Windows neće da krene, tako da svi podaci mogu da se pomoću Knoppixa prekopiraju sa C-e na tu drugu FAT 32 particiju i onda se Windows jednostavno instalira iz početka.)
U BIOS-u treba da bude podešen but ovim redosledom: 1.disketa; 2.CD; 3.hard disk. Ubaci disk sa Knoppixom, resetuj računar i kada se pojavi slika sa tekstom na dnu
boot:
pritisni enter.
Počinjemo od predpostavke da na hard disku imaš samo jednu particiju sa dovoljno slobodnog prostora, recimo 5 GB ili dva do tri puta više ukoliko planiraš da instaliraš kompletan Debian. U slučaju da imaš više particija najbolje je da od poslednje u nizu odvojiš prostor za Linux. Pronađi u K-meniju (startu) u System program QTParted. Povećaj prozor i pritisni levim klikom
/UNIONFS/dev/hda
Desni klik na grafički ili tekstualni prikaz Windows particije (poslednje u nizu ako ih imaš više) i levi klik na
&Resize
u polje
Free Space After
upiši recimo 5000 i pazi da u desnim poljima ostanu MB-i. Pritisni OK.
Sada desni klik na novodobijeno sivo polje i izaberi
Create
Stavku Partition Type ostavi
ext3
u polje Label upiši
Linux
Polje Syze ne diraj, Position ostavi već izabrano Beginning of unalocated space, a u polju Percent of unallocated space pritiskaj malu strelicu na dole dok ne dođeš do 90. Pritisni OK. Sada se pored particija sa šarenim Windowsovim prozorima pojavio i pingvin na ljubičastom polju. Sivo polje na desnoj strani se smanjilo. Ponovo desni klik na sivo, izaberi
Create
Levi klik na polje Partition Type i iz liste izaberi
linux-swap
U label upiši
Swap
i pritisni OK.
Trebalo bi da si dobio dve particije za Linux, ext3 od četiri i nešto GB i swap od oko 500 MB. Da bi sve tako i ostalo treba da pritisneš sličicu diskete, u gornjem levom uglu (ili file&commit).
Na upozorenje
You re commiting all changes,
pritisni Yes. Kada završi sve četiri operacije pisaće crvenim slovima:
Operations completed sucessfuly.
Pritisni OK, zatvori program i resetuj Knoppix.
Kada pokreneš Windows prijaviće ti novi hardver, ali to neće biti Linuxova particija, nego smanjena Windowsova. Windows ne vidi Linux particije iz Explorera i zato treba da imaš instaliran Total Komander sa odgovarajućim dodatkom za Linux.

Ukoliko si pre otvaranja QTParted-a otvarao particije preko ikona na radnoj površini (sličice hard diskova) na taj način si ih montirao. Vidi se po malim zelenim strelicama u donjem desnom uglu ikone hard diska. Treba da ih demontiraš: desni klik pa unmount. Zelena strelica nestaje i možeš da započneš podelu na particije. Još jedno upozorenje: za svaki slučaj snimi sve podatke sa hard diska, ili preko Nera ili iz Knoppixa pomoću K3B-a. Brže i sigurnije ćeš snimiti pomoću K3B-a zato što on za razliku od Nera automatski prilagođava brzinu rezanja u toku samog snimanja diska, kao Disc Juggler, ali to je već neka sasvim druga tema.

Koje preostale tri?
Samo da mi stignu diskovi.

Debian 3.1 instalacija

Za instalaciju Debian-a prvo spremi diskove sa Windows-om, sve drajvere za Windows i programe za reinstalaciju Windows-a, ako se desi da nešto ne bude u redu, pa da mora sve da se ponovi. Snimi sve podatke na diskove i pomoću programa Acronis True Image 9.1 Workstation 9.1.0.3567, http://rapidshare.de/files/16169485/TI_WKS_9.1.3534.z01.html snimi postojeći Windows (na C particiji), tako da možeš kasnije da ga na najlakši način vratiš u radno stanje. Nabavi i Linux Knoppix, ako nemaš PartitionMagic 8.0 (program za windows).
Sada izaberi jedan od navedenih načina za particionisanje diska, iz Linuxa ili iz Windowsa. Znači oba dovode do istog rezultata, izaberi onaj koji ti više odgovara.

Podela diska na particije pomoću QTParted – uputsvo za početnike

Za instalaciju Linuxa na hard disk pored već postojećeg Windowsa, poželjno je da se disk podeli na particije ranije tako da se ne bi zapetljao u toku same instalacije. Razlog je to što svaki Linux na svoj način deli disk, a ovako imaš već sve pripremljeno. Particije mogu da se prethodno pripreme bilo iz Windowsa, bilo pomoću Live (neinstaliranog) Linuxa Knoppix i programa QTParted.
Pomoću DVD Live Knoppixa 4.02 (ili neke starije verzije na CD-u) mogu da se pripreme particije za bilo koji Linux. (Takođe je zgodno da i za Knoppix postoji jedna posebna FAT 32 particija sa snimljenim Knoppix podešavanjima, pored Windowsove NTFS, koja bi služila i za Windows, za podatke koje ne treba držati u fascikli „Moji Dokumenti“ i na radnoj površini. Ta particija može da posluži i u slučaju da Windows neće da krene, tako da svi podaci mogu da se pomoću Knoppixa prekopiraju sa C-e na tu drugu FAT 32 particiju i onda se Windows jednostavno instalira iz početka.)
U BIOS-u treba da bude podešen but ovim redosledom: 1.disketa; 2.CD; 3.hard disk. Ubaci disk sa Knoppixom, resetuj računar i kada se pojavi slika sa tekstom na dnu
boot:
pritisni enter.
Počinjemo od predpostavke da na hard disku imaš samo jednu particiju sa dovoljno slobodnog prostora, recimo 5 GB ili dva do tri puta više ukoliko planiraš da instaliraš kompletan Debian. U slučaju da imaš više particija najbolje je da od poslednje u nizu odvojiš prostor za Linux. Pronađi u K-meniju (startu) u System program QTParted. Povećaj prozor i pritisni levim klikom
/UNIONFS/dev/hda
Desni klik na grafički ili tekstualni prikaz Windows particije (poslednje u nizu ako ih imaš više) i levi klik na
&Resize
u polje
Free Space After
upiši recimo 5000 i pazi da u desnim poljima ostanu MB-i. Pritisni OK.
Sada desni klik na novodobijeno sivo polje i izaberi
Create
Stavku Partition Type ostavi
ext3
u polje Label upiši
Linux
Polje Syze ne diraj, Position ostavi već izabrano Beginning of unalocated space, a u polju Percent of unallocated space pritiskaj malu strelicu na dole dok ne dođeš do 90. Pritisni OK. Sada se pored particija sa šarenim Windowsovim prozorima pojavio i pingvin na ljubičastom polju. Sivo polje na desnoj strani se smanjilo. Ponovo desni klik na sivo, izaberi
Create
Levi klik na polje Partition Type i iz liste izaberi
linux-swap
U label upiši
Swap
i pritisni OK.
Trebalo bi da si dobio dve particije za Linux, ext3 od četiri i nešto GB i swap od oko 500 MB. Da bi sve tako i ostalo treba da pritisneš sličicu diskete, u gornjem levom uglu (ili file&commit).
Na upozorenje
You re commiting all changes,
pritisni Yes. Kada završi sve četiri operacije pisaće crvenim slovima:
Operations completed sucessfuly.
Pritisni OK, zatvori program i resetuj Knoppix.
Kada pokreneš Windows prijaviće ti novi hardver, ali to neće biti Linuxova particija, nego smanjena Windowsova. Windows ne vidi Linux particije iz Explorera i zato treba da imaš instaliran Total Komander sa odgovarajućim dodatkom za Linux.

Ukoliko si pre otvaranja QTParted-a otvarao particije preko ikona na radnoj površini (sličice hard diskova) na taj način si ih montirao. Vidi se po malim zelenim strelicama u donjem desnom uglu ikone hard diska. Treba da ih demontiraš: desni klik pa unmount. Zelena strelica nestaje i možeš da započneš podelu na particije. Još jedno upozorenje: za svaki slučaj snimi sve podatke sa hard diska, ili preko Nera ili iz Knoppixa pomoću K3B-a.


Podela diska na particije iz Windows-a pomoću PartitionMagic 8.0 – uputsvo za početnike

U PartitionMagic-u pritisni desnim klikom na C particiju, ili ako ih imaš više na poslednju po redu. Pritisni resize/move u polje Free Space After upiši 5000 pritisni OK. Pojaviće se sivo obojeno polje na koje treba da klikneš desnim klikom i izabereš Create. Pritisni strelicu pored polja Partition Type i iz padajuće liste izaberi Linux Ext3. Pritisni OK i ponovo desni klik na tako dobijenu ext3 particiju, izaberi resize/move, a u polje Free Space After upiši 500, pritisni OK, desni klik na novo dobijeno sivo polje, pritisni strelicu pored polja Partition Type i iz padajuće liste izaberi Linux Swap, pritisni OK. Sada pritisni Aplly (zeleno dugme u donjem levom uglu). Računar će se resetovati da bi napravio particije za Linux (videćeš bela slova na plavom ekranu, ne diraj ništa, sačekaj da se Windows ponovo pokrene), ukoliko sve uradi iz Windows-a, sačekaj i pritisni OK. Sada možeš da proveriš u PartitionMagic-u, da li imaš particije za Linux, jedna ext3 od otprilike 4500 MB i jedna swap od 500MB.


Instalacija Debiana

Za instalaciju Debiana treba da pripremiš otprilike po 1GB prostora na hard disku po jednom CD-u. U daljem tekstu ću objasniti kako ja na mom računaru instaliram debian sa dva CD-a. Sve ovo sam zapisivao kao podsetnik i kod mene radi, a da li će i kod tebe raditi, ne znam.
Da krenemo: u BIOS-u treba da bude podešen but ovim redosledom: 1.disketa; 2.CD; 3.hard disk.
Ubaci prvi CD i resetuj računar, kada se pojavi uvodni Debian ekran pritisni enter.
Choose language
ostavi engleski, samo pritisni enter.
Choose country or region
strelicon na dole na tastaturi izaberi Serbia and Montenegro i pritisni enter.
Select a keyboard layout
strelicom na gore na tastaturi izaberi American english i pritisni enter. Sada pritisni enter na Detect network hardwer, enter na sledeća dva pitanja i kada stigneš do
Partition disks
strelicom na dole izaberi
Manualy edit partition table
i naravno enter.
Kod mene u trećem pasusu piše
IDE1 master (hda)
i ispod su prvo Windowsove NTFS particije, pa na kraju linux ext3 i swap. (Particije su prethodno napravljene da bi ih sada brisali, a zašto smo ih onda pravili, kada i iz Debiana mogu da se naprave smanjivanjem Windows particija, neka objasni neko drugi. Kod mene je to bio najjednostavniji način da se Debian instalira, mada izgleda prilično čudno.)
Strelicom na dole izaberi ext3, pa enter. Strelicom na dole izaberi
Delete the partition
pa enter.
Strelicom na dole na
swap
enter
Delete the partition
enter
Strelicom na dole na
Free space
enter
Dole na
Automatically partition the freespace
i još jednom enter, na Partition scheme, strelicom na dole na tastaturi izaberi
All files in one partition
Posle pririska na enter imamo dva smajlija na linux particijama. Pritiskamo enter na izabrano
Finish partitioning and write changes to disks
strelicom na levo izaberi yes i naravno enter.

Instaling the Debian base system
Sačekaj da iskopira sadržaj prvog CD-a na hard disk. Na pitanje
Instal the GRUB boot loader to the master boot record
odgovori sa ne, strelicom na desno na no i enter. Sada ubaci disketu u računar (sadržaj diskete će biti izbrisan), otkucaj
/dev/fd0
i pritisni enter (da ne bude zabune na karaju je nula, a ne slovo O). Kada završi sa upisivanjem na disketu, otvara drajv. Izvadi disk i sačekaj da se instalacija zaustavi na
Welcome to your new Debian system
pa enter.
Time zone configuration
enter na no pa enter na yes za vremensku zonu.
Upiši root pasword, ponovi, korisničko ime i ostalo treba da je jasno kako se radi. Dalje pritiskaj enter, ostavi debian, na ppp izaberi no, ponovo no i kada dođeš do
Configure apt
posle pritiska na enter na izabrano cd rom, ubaci prvi disk, zatvori drajv i pritisni enter. Kada zatraži sledeći, prvo izvadi prvi, zatim ubaci drugi, zatvori, strelicom na levo izaberi yes i tek onda pritisni enter. Kada završi sa svim diskovima, izvadi poslednji (u ovom slučaju drugi), strelicom na levo izaberi no i ponovo enter. Za apdejt izaberi no i posle enter, na
Select and install packages
ubaci prvi disk, zatvori pa enter. Kada se pojavi
Choose software to install
pritisni razmak na tastaturi da se pojavi zvezdica u prvoj uglastoj zagradi ispred Desktop environment. Enter da dođemo do
Configuring Xserver-xfree 86
Sada sve zavisi od tipa grafičke karte, monitora i još ko zna čega. Ja biram nv za Nvidia grafičku, za mouse enter na no, enter na /dev/input/mice za USB miša. Monitor autodetection, enter na no, LCD enter na no za CRT monitor. Strelicom biram Medium, enter, izaberi rezoluciju i frekvenciju, koristi razmak i strelice. Posle enter treba da raspakuje sve programe sa prvog CD-a, sačekaj i kada u poslednja dva reda zatraži drugi disk (neće sam otvorit drajv, samo će zaustaviti disk i zatražiti sledeći), zameni disk i tek kada ga zatvoriš pritisni enter. Kada završi sa kopiranjem sa drugog diska samo pritiskaj enter dok ne dođeš do login grafičkog ekrana, upiši korisnočko ime i šifru, izvadi disk i Debian je instaliran i krenuo je.

Ukoliko se desi da nešto ne radi kako treba prouči uputstvo:
http://new.linux.hr/debian/sarge/sarge-KAKO-index.html
U slučaju da mora sve da se ponovi, sa Knopixom i QTPartedom formatiraj C particiju i vrati Windows snimljen pomoću Akronisa, ili instaliraj ceo Windows ispočetka.
Ponavljam još jednom, ovo radi kod mene, a da li će i kod nekog drugog, ne znam.

Evo najlakšeg objašnjenja za instaliranje Ubuntu Linuxa pored Windowsa: http://www.psychocats.net/ubuntu/installing.html
Znači, samo se odabere kolko da Ubuntu "otkine" prostora s neke Windows particije, naprave se nove particije i pusti se da se Ubuntu instalira. Tolko je jednostavno da jednostavnije ne može biti.

Imam nešto i za Ubuntu, pa evo, neće da se baci:

Instalacija Linux-a Ubuntu 5.04 – uputstvo za početnike

Ubuntu je prvi na listi popularnosti slobodnih operativnih sistema, da vidimo zašto. Ubaci Ubuntu install CD i resetuj računar, na pozdravnom ekranu pritisni enter. Strelicom na dole na tastaturi izaberi srpski jezik i pritisni enter. „Izaberite raspored tipki“ strelicom na dole izaberi „Select from full keyboard list“ i pritisni enter. Strelicom na gore izaberi „Američki engleski“ i dva puta pritisni enter. „Podesi mrežu“ dva puta pritisni enter.
„Particioniši diskove“ strelicom na dole izaberi „Ručno uredite particionu tabelu“ i pritisni enter. Strelicom na dole izaberi poslednju (ili jedinu) particiju na spisku i pritisni enter. Strelicom na dole izaberi „Veličina:“ i pritisni enter. „Zapisati promene na diskovne uređaje i promeniti veličinu particije“ pritisni strelicu na levo na „Da“ pa enter. „Nova veličina particije“ upiši 3 GB manju od predložene i pritisni enter (recimo da piše 20 GB, upiši 17 GB, pod uslovom da imaš 3 GB slobodnog prostora na Windows particiji). Strelicom na dole izaberi „Slobodni prostor“ i pritisni enter. Strelicom na dole izaberi „Automatski particioniši slobodni prostor“ pritisni enter pa strelicom na gore izaberi novodobijenu ext3 particiju obeleženu munjom i ponovo enter. Strelicom na gore izaberi „Bootable opcija“ pa pritisni enter. Strelicom na dole izaberi „Završeno podešavanje particije“ i pritisni enter. Sada strelicom na gore izaberi prvu particiju na spisku i pritisni enter. Strelicom na gore izaberi „Bootable opcija“ pritisni enter. Strelicom na dole dođi do „Završeno“ i pritisni enter. Sada je munja pored prve particije, a smajli pored poslednje dve. Strelicom na dole izaberi „Završi particionisanje i zapiši promene na disk“ i pritisni enter, pa strelicom na levo na „Da“ i ponovo enter.
Kada završi kopiranje ostatka paketa na hard disk, na pitanje „Download language support“ odgovori strelicom na desno na „Ne“ i pritisni enter. „Is the hardware clock set to GMT“ pritisni enter ( na „Ne“). Na pitanje „Da li ste u Evropa/Beograd vremenskoj zoni“ pritisni enter. „Enter a full name for the new user“ upiši ime i prezime sa velikim početnim slovima i razmakom između, pa pritisni enter, zapamti ponuđeno korisničko ime i ponovo enter. „Unesi šifru za novog korisnika“ (tebe) upiši ubuntu pritisni enter pa ponovi šifru (ne piše ništa, ni zvezdice).
„Instalirati GRUB boot loader na master boot record“ strelicom na desno izaberi „Ne“ i pritisni enter. Ubaci disketu i upiši /dev/fd0 pa pritisni enter. Kada otvori drajv izvadi disk, ostavi disketu i pritisni enter. Sačekaj da se završi instalacija i GRUB pokrene Linux Ubuntu. Prijavi se na sistem: upiši korisničko ime, enter pa šifru i ponovo enter. (Windows pokrećeš pomoću GRUB-a ili jednostavno izvadi disketu. Odštampaj ili prepiši ovo uputstvo.)

Stvarno ne razumem zašto bi neko podešavao raspored tastature na engleski, kad ima naših rasporeda (i za našu ćirilicu i za našu latinicu).

Vidim da i ovde koristis nasa slova a ja ne koristim. Oko toga je par puta bilo zescih diskusija, ja sam licno takodje bio zrtva kritike sto ne koristim nas raspored.

Ima razloga. Kao sto znamo, ranije su se uz engleski raspored mogla koristiti i nasa slova, pritiskajuci razne tastere, koji nisu odgovarali nasem rasporedu. Zatim smo dobili i nasa slova, sa nasim rasporedom tastera. U tom rasporedu su premestena slova z i y, a i mnogi znaci interpunkcije i slicno. Meni licno je to veliki problem jer sam od ranije navikao na engleski raspored i kucam slepo, ukljucujuci tu i neke znake, ne samo slova.

Pretpostavljam da je lakse instalirati Linux sa engleskim rasporedom, jer je instalacija pocetniku vec sama po sebi teska a ako uz to jos treba da juri slova i crtice po tastaturi, onda je to dodatna muka. A pretpostavlja se da je od ranije koristio engleski raspored.

Ova stvar je narocito neprijatna kod dopisivanja, pa neko pise mejl jednim rasporedom, ti ga citas drugim i onda u tekstu imas neke kuke i kvake, za koje moras da nagadjas sta znace. To mnogim ljudima smeta, sto potvrdjuje i komicni dogadjaj iz mog zivota: nekom prilikom sam pisao mejl nekoj 'uvazenoj osobi' i specijalno za tu priliku koristio nasa slova a 'uvazena osoba' meni hladno odgovori tekstom bez nasih slova!

Nisu sve tastature iste. Zato sam preporučio da se ide na sigurno. Američka tastatura, a kasnije neka se snađu. Uostalom sva ova uputstva su napisana da se na što kraći i jednostavniji način stigne do cilja, Linuksa koji radi. Stručna uputstva nemaju (ili ih ja nisam pronašao) objašnjenja kako najlakše doći do Linuksa pored Vindovsa na računaru.

Slova nisu bila premeštana, tako je uvek izgledao srpsko-hrvatski raspored (tako je na pisaćim mašinama).
U Evropi se uglavnom koristi QWERTZ raspored (koji se koristi i za srpsko-hrvatski), a Ameri koriste QWERTY raspored.

Oni koji ne znaju napamet QWERTZ raspored, nego gledaju u tastaturu kad kucaju, nek ne uzimaju QWERTY tastaturu, nego QWERTZ (na QWERTZ tastaturi će svaki znak da bude na svom mestu).


To nema veze s rasporedom, nego sa pogrešno nameštenim kodiranjem znakova. Ako neko ne vidi naša slova, to je samo zato što je podesio kodiranje samo za engleski, a ne za kodiranja koja se ovde koriste (centralno evropsko kodiranje i UTF-8 kodiranje). Da svi podešavaju raspoder i kodiranje onako kako treba (a ne samo za engleski), onda ne bi bilo takvih problema.


Pa ako je tako, zašto onda da neko prebacuje raspored na engleski, kad mu je već sve podešeno za srpski (kad se pokrene instalacija i kad se odabere jezik, onda se sve automatski podesi za taj jezik, uključujući i raspored).

Jesu bila premestana, jer su prve tastature bile sa engleskim rasporedom. Raspored na papiru je jedno, ali stvarni raspored je nesto drugo. Na pocetku smo bili prisiljeni da koristimo engleski raspored, bez nasih slova. Zatim smo dobili nasa slova, razbacana po tastaturi, a tek u sledecoj fazi YU-tastaturu. O tome ti govorim.
Tacno. Ali ne podesavaju. Onda je najprostije koristiti engleski raspored (tj. americki) i ne moras da brines da li onaj tamo ima pravilno podeseno ili ne.

Mnoge velike firme rade bas tako. Evo citata iz odgovora SBB: "Postovani,
Obavestavamo Vas da se po..."

Ne kazem da nisi u pravu, ali biti u pravu nije uvek najlakse...

To što neko ne podešava kodiranje je nešto što mene ama baš uopšte ne interesuje. Ja sam podesio i svaki normalno pisan tekst vidim (i čitam) kako je napisano ... uh, ovo mi je od negde poznato. ;) Naravno da ću uvek da pišem sa našim slovima, svejedno da li na nekom ovakvom mestu, mejlu (jedan od uslova da koristim mejl klijent je podrška za naša slova) ili mobilnom. Ovo poslednje ima izuzetaka zbog nekih starijih telefona koji to ne podržavaju pa za njih nekoliko progutam ta slova. Ja i dalje razlikujem pisanje i pišanje, sisanje i šišanje a o kozama i da ne pričam. ;) Kada neko to ne koristi, pripisujem neznanju a ne prilagođavanju načinu na koji se piše nekim drugim jezikom.

Što se rasporeda tiče, najmanji problem je da se to malo promeni ako ti baš smeta zvaničan raspored. Ja čak još uvek koristim dva, onaj stari na koji sam navikao i kog podesim gde mogu i standardni koji koristim tamo gde neću da menjam.

Čak sam i svoj prvi susret sa linuxom iskoristio da pogledam kako je rešeno i odmah sve podesio po propisu.

U redu je, zapostavili smo temu, može, tačnije treba da ostane raspored tastature Srpski. Neću sada da menjam uputstvo da ne napravim zbrku (izgleda da sam iskopirao deo uputstva za neki drugi stariji Llinuks, pa otuda zabuna; eh da je jedini problem tastatura).

Ovo je tekst sa DVD PC Almanah softvera 2005 - Office na temu kodnih rasporeda YU tastature


Office YUTilities

Dragan Grbić

Kako bi bilo lepo da alati koje vam ovde predstavljamo uopšte nikada nisu morali da postoje! Postoje hiljade korisnika računara u našoj zemlji koji bi, nakon pročitanog uvoda, mogli da kažu „da, to mi se desilo... kad se samo setim”. Te nemile situacije su nastale kao posledica javašluka u donošenju, a potom i u poštovanju jednog ozbiljnog standarda. Reč je o standardu primene jezičkih kodnih rasporeda na personalnim računarima, koji je omanuo u praksi onda kada to nije smelo da se desi. Duže od deset godina potkraj XX veka, deo tog standarda koji se odnosio na ondašnju Jugoslaviju bio je samo mrtvo slovo na papiru. A bilo je to vreme ekspanzije personalnih računara, ona kritična faza prihvatanja tehnologije kada neke navike postaju zapečaćene kao društvena norma.

Prva epizoda: osamdesete

Osamdesetih godina, implementacija standarda CP852, koja je rešavala pitanje rasporeda pet dijakritičkih znakova YU latinice u dva oblika (velika i mala slova), nije bila blagovremeno usvojena na hardveru, čak i kad se podrška pojavila na popularnoj platformi MS-DOS. Naime, bilo je premalo grafičkih adaptera tipa EGA i VGA na kojima je DOS mogao da ispisuje naša slova kako valja. Osamdesetih godina, na personalnim računarima dominirali su jeftiniji Hercules monitori, uz odgovarajuće grafičke adaptere, koji su ispisivali slova direktno iz hardvera. Da bi se naša slova ispisala, bilo je potrebno reprogramirati tzv. EPROM čipove na grafičkim adapterima. Isto je važilo i za matrične štampače: prošlo je relativno mnogo vremena dok se kod nas nisu pojavili štampači koji sadrže i standard CP852 za DOS, pa su menjani i EPROM čipovi štampača. E, to je rađeno pogrešno: danas više niko ne zna ko je, kako i zašto baš tako rasporedio slova čćđšž u tzv. YUSCII raspored, ali se zna da su posledice tog delovanja ostale kao tmurni spomenik tog vremena do dana današnjeg.

Da bi stvar bila gora, nekima se nije dopadalo što YUSCII znakovi menjaju znakove koji dosta znače programerima (npr. uglaste i vitičaste zagrade), pa su pravljeni drugi „standardi”. Umesto da se ujedine u pokušaju da strateški reše problem, uticajni računarski časopisi onog vremena su pravili druge kodne rasporede (svako svoj), a neki „standardi” su prepravljani po nahođenju. Postoji urbana legenda da se jedan od dvanaest (!) poznatih kodnih rasporeda u ondašnjoj Jugoslaviji zvao Custom 1 – zato što ga je koristio samo jedan čovek...

U osvit Windows-a, iz nekih državnih institucija oglasiše nekakve komisije u pokušaju da, pored živog standarda, naprave novi standard koji pokriva upotrebu dva pisma u istoj tabeli. Taj patetični pokušaj ostao je zabeležen pod šifrom JUS.015, a koristilo ga je verovatno tačno onoliko ljudi koliko ga je i napravilo – štampači i dalje nisu mogli da se prilagode novom, tehnički neskladnom kodnom rasporedu.

Ukratko, YUSCII se najviše raširio i uspeo je da nadjača CP852 čak i kada su preduslovi za njegovu primenu postali sasvim valjani. I dalje, umesto preporuka za poštovanjem standarda, preporučivani su razni programi za prilagođavanje tastatura i VGA monitora, a i do danas su preživeli programčići koji u DOS liniji mogu da interpretiraju dvanaest kodnih rasporeda, čak i onaj koji je koristio pomenuti usamljenik iz urbane legende.

Druga epizoda: devedesete

A onda je došao Windows 3.1, pa za njim Windows 3.11 for Workgroups, platforme koje su donele neke nove mogućnosti u radu i postale popularne na barem dva fronta. Ređi razlog se ogledao u mogućnosti povezivanja računara u jeftinu mrežu bez servera. Onaj češći, svima zanimljiviji razlog beše atraktivnost grafičkog okruženja i načina rada WYSIWYG (what you see is what you get – „šta vidiš, to i dobiješ”). Sa malim kašnjenjem, pojavio se Windows 3.11 CEE (Central European Edition), koji je imao definisanu primenu kodnog rasporeda CP1250. To je bila ne baš ista, ali skladna interpretacija rasporeda CP852; postojao je filter koji pri razmeni između platformi menja znakove u letu, uz malo sreće i mnogo pripreme. Međutim, tehnologije nove, a navike iste: čak je i princip WYSIWYG bio narušen zbog strahovite inercije prenošenja YUSCII znakova na Windows.

Ali, ovog puta to nije značilo promenu sadržaja EPROM čipova, nego zahvat u strukturi softvera. Armije radoznalih hakera krenule su da menjaju postojeće i prave nove vektorske TrueType fontove po YUSCII rasporedu. Sve bi to možda i bilo u redu – da su to radili kako treba; ali, zakoni digitalne tipografije su strogi i malo ljudi ih zaista poznaje. Projektovati neki font znači biti majstor od zanata, a pogotovo poznavati zakone fiziologije ljudskog oka i tajne udobnog čitanja, poput odnosa položaja dva slova. Tabele tzv. kerning parova, koje su definisale te odnose, nisu bile poštovane, pa čak i ako bismo zanemarili to što ni slova nisu bila valjano iscrtavana. Laserski štampači su postajali sve jeftiniji, a poslednjih pet godina prošlog veka bili smo svedoci raznih tipografskih kvazi-majstorija u knjigama, novinama, na reklamama. To je izgledalo izuzetno ružno, i to sve zbog toga što je neko više voleo da ima 400 YUSCII fontova nego samo desetak ispravnih. Na stranu nedostatak dobrog ukusa, koji je takođe neprimereno „pomagao” situaciji, računari kao jeftin alat za grafički dizajn postali su sopstvena suprotnost.

Uto je došao i Windows 95 PE, pa Windows 98, a za njima i noviji operativni sistemi koji su do kraja rešavali pitanja višejezičnosti platforme, saradnju više pisama u istom dokumentu i valjan ispis kulturno projektovanih fontova u kancelarijskoj štampi. Iza svega toga se nalazio međunarodni standard ISO-10646, čija je varijacija na personalnim računarima nazvana Unicode. Ona se odnosila na mogućnost da se u delove tabele od 256 znakova prenesu znaci lokalnih pisama iz pune tabele koja ima 65.536 znakova i dovoljna je za interpretaciju većine svetskih jezika. Rešenje je bilo dostignuto, bilo je jasno i lako upotrebljivo. Najzad je počela dominacija standarda nad nazovi-standardom, a YUSCII fontovi na Windows-u s pravom su postali obeležje nemarnosti korisnika; neko je TrueType fontove prerađene u YUSCII tačno nazvao elektronskim đubretom. Na konferencijskom sistemu SezamPro, grupa diskutanata (među kojima je i potpisnik ovih redova) pripremila je virtuelni „stub srama” za sve one koji su i dalje, ovog puta bez ikakvog opravdanja, javno koristili YUSCII fontove na grafički orijentisanim platformama. Nažalost, mnogo ih je prošlo kroz to zamišljeno mesto, a među njima je bilo čak i nepoznatih majstora koji rade u državnim organima.

Epilog priče: izrada grupe alata

Kodni raspored YUSCII je uhvatio doživotno korenje na DOS platformama koje su pretekle do danas: bilo bi preskupo i neracionalno da se hiljade programa pisanih u Clipper-u sada menjaju i da se baze konvertuju. Prećutno, i najglasniji zagovornici modernog standarda Unicode prepustili su anahronizam starenju i spontanom odumiranju. Umesto toga, pažnja je okrenuta onom kraćem periodu nesklada standarda u Windows-u, koji je ipak ostavio tragove u vidu nepreglednih arhiva dokumentacije u elektronskom obliku, a napisanih onim strašnim slovnim oblicima. Čak i oni koji su imali dobru volju da retroaktivno promene to stanje, uglavnom nisu imali dovoljno vremena da ručno menjaju nepravilne znakove. Bio je potreban prikladan alat za to.

U vreme dominacije piratske primene softvera, verovatno da nije bilo računara koji nije imao instaliranu aktuelnu (ili barem pretposlednju) verziju paketa Microsoft Office. Dokumenti su pisani u Word-u, i danas najviše korišćenom tekst-procesoru; tabele za numeričke proračune su pravljene u Microsoft Excel-u; PowerPoint je postao implicitni standard na svim javnim skupovima, a vremenom je i Access dostigao dovoljnu popularnost u gradnji poslovnih aplikacija. Problemi u razmeni dokumenata rešavani su na mnoge načine (ili nisu), od brzih izmena uz pomoć alatki za pretragu i zamenu, preko nemoćnog pogleda pri povezivanju tabela u Access aplikaciji, do neprijatnog crvenila predavača na nekom javnom skupu (ili ljutnje na organizatora) kada se na projekcionom platnu ukažu kuke i kvake.

Srećom, postoji prostor za trajno rešenje ovakvih slučajeva: programi paketa Microsoft Office su programibilni u jeziku Visual Basic for Applications (VBA), što je idealna alatka za mnoge namenske potrebe. Nešto ranije, Microsoft Word je imao sličan jezik makro-programiranja po imenu WordBASIC. Na tom polju, jedan mladi inženjer u poznatom beogradskom izdavačkom preduzeću objavio je rat YUSCII rasporedu, mučeći se sa piscima i lektorima koji su mu predavali dokumente sa takvim tekstovima. Rezultat njegovog rada, koji je kasnije preveden u VBA, a jezgro iskorišćeno u svim drugim alatima iste porodice, poznat je pod imenom YuConv. Inženjer koji je stekao zasluženo i trajno uvažavanje zbog tog posla zove se Dragan Vračar, a njegova besplatna, besprekorno jednostavna i korisna alatka za Word danas je verovatno najviše korišćeni računarski program nekog domaćeg autora u „skraćenoj Jugoslaviji” otkad u njoj ima PC računara.

Prvi u igri: Yu konverter za Word

Uloga makro-alatke CharConv za Microsoft Word je višestruka. Najpre, u dva poteza, makro će proleteti kroz tekst i promeniti YUSCII znakove u UniChar, kako se lokalno naziva interpretacija Unicode tabele u programiranju. Za svaki slučaj, na raspolaganju je još nekoliko poznatih DOS „standarda”, jer nikad se ne zna kad mogu da posluže. Ovde je moguće i rešenje kada se umesto slova š i ž pojave kvadratići – to je nasleđe iz vremena raznih, nepravilno napisanih mapera tastature, gde su ta slova imala neispravan kodni znak; tada samo treba da iskonvertujete tekst iz CP1250 u UniChar i problem biva rešen. Font se rešava posebno: obeležite ceo tekst (CTRL+A), pa ga prevedete u neki od Unicode kompatibilnih fontova (a takvi su svi koje dobijete na modernijim Windows platformama). Konačno, posebni modul CirToLat rešava pitanje prevođenja iz jednog pisma u drugo: ako želite tekst na ćirilici, prvo obezbedite da bude napisan po valjanom rasporedu UniChar, a zatim ga prevedite u tradicionalno pismo. Ukratko, to je sve. Zapravo, to je mnogo: problem se rešava veoma brzo.

Da biste angažovali alatku YuConv za Word, pronađite na pratećem CD-u datoteku YUCONV98E.ZIP; nalazi se u folderu \office\YUTilities\. Raspakujte datoteku bilo gde (upotrebite Total Commander ili Power Archiver; naći ćete ih u Almanahu i na CD-u), ali je još ne otvarajte. Otvorite svoj Word (verzija 97 ili novija), pa pozovite dijalog Tools / Macro / Security. Verovatno ćete zateći nivo sigurnosti rada makroa na stavci High, što znači sprečavanje njihovog rada; promenite to u Medium, i program će pitati za dozvolu rada makroa pri otvaranju dokumenta koji ih sadrži. Potvrdite promenu, pa tek tada otvorite YU KONVERTOR 98E.DOC, a na pitanje o radu makroa odgovorite klikom na taster Enable macros.

Kada se dokument otvori, videćete pozdravnu reč autora, a na drugoj stranici i istoriju nekoliko revizija makroa, koje su napravili drugi korisnici; od marta 1997, kada je prva VBA verzija napisana, do maja 2001, od kada datira verzija koju imate na raspolaganju, alatka je prošla kroz pet revizija, rešavajući neka pitanja funkcionalnosti i dodatne podrške „ispod haube”. Vratite se na prvu stranicu, pa u zelenom okviru označite polja za potvrdu CharConvert i CirToLat. Kliknite na Install: vrlo brzo, nove alatke će biti prenete u jezgro vašeg Word-a, a pozivaćete ih sa namenske trake alatki YuConv koju ćete ubrzo ugledati. Sada polazni dokument možete da zatvorite; više vam nije potreban, osim ako budete hteli da deinstalirate alatke (u šta sumnjamo). Od tog časa, bićete valjano naoružani za svaki susret sa YUSCII fontovima i rasporedom u Microsoft Word-u.

Konverter radi veoma jednostavno: kada zateknete YUSCII, najpre promenite font u dokumentu u neki valjani, a zatim pozovite dijalog Char Converter. Odaberite polazni i ciljni kodni raspored; pri izboru polaznog rasporeda, ako ne prepoznajete YUSCII, videćete uzorke slova pored imena rasporeda; poželjni ciljni raspored je UniChar. Kliknite na OK; kroz par sekundi, posao će biti gotov, najverovatnije besprekorno tačno. Konverzija slova iz jednog pisma u drugo je još jednostavnija: pozovite dijalog Cir to Lat i samo izaberite smer konverzije.

Ako ikad poželite da vidite kako su napisane ove alatke, to možete učiniti (i usput se uveriti da makroi ne prave nikakvu štetu): pozovite dijalog Macros prečicom sa tastature ALT+F8, pa u oknu imena makroa potražite ime CharConvert ili CirToLat. Obeležite ime, kliknite na Edit i otvoriće se VB Editor (VBE), gde možete pregledati sadržaj programa. Dijalozi se nalaze u grupi Forms u oknu Project i takođe su programirani. Pošto se ovaj sistem makroa nalazi u glavnom šablonu Word-a, biće vam uvek na raspolaganju.

XLYuConv: rešenje za Excel

Nakon što je kolega Vračar otišao u beli svet, ostala je nekolicina njegovih korespondenata da se brine o sudbini njegovog alata i popravlja sitnice. Mnogi entuzijasti su prihvatili to jezgro kao osnovu za pisanje sličnih VBA makroa za druge Microsoft Office programe. Naime, nisu samo dokumenti Word-a kontaminirani YUSCII prljavštinom: takvo nasleđe je preostalo i u drugim programima. Prvi alternativni alat napravio je kolega Nenad Božović, kao rešenje pošasti u Excel-u. Alatka je našla okrilje u „Office Praktikumu”, sajtu koji vodi potpisnik ovih redova, a broj onih koji su preuzeli i (verovatno) koriste tu besplatnu alatku nije nimalo beznačajan.

Konverter za Excel napravljen je po neznatno drugačijem principu nego Yu konverter za Word: dat je kao prototip koji možete pretvoriti u tzv. add-in, funkcionalni dodatak Excel-u. Slično kao u Word-u, najpre proverite pravo rada makroa. Zatim iz foldera \office\YUTilities\ na CD-u raspakujte negde datoteku XLYUCONV.ZIP i otvorite dobijenu datoteku YUSCII-UNICHAR.XLS.

Po otvaranju, prototip će odmah biti funkcionalan u Excel-u: uočite novu komandu menija Tools / YUSCII-UniChar. Pošto postoje strukture u Excel-u koje su u koliziji sa YUSCII rasporedom, to se ne sme tek tako dopustiti konverzija celog sadržaja. Umesto toga, odaberite sve ćelije na radnom listu koje treba da konvertujete, pa pozovite konverter. Ako ne odaberete opseg, biće konvertovan samo sadržaj aktivne ćelije. Makro je optimizovan tako da preskače prazne ćelije i štiti formule, pa će raditi bezbedno i brzo.

Kada se otvori dijalog, pri izboru polaznog i ciljnog kodnog rasporeda, uočićete integraciju dve alatke: ovaj makro je istovremeno i konverter iz YUSCII u UniChar, ali i iz latinice u ćirilicu; možete izvesti direktnu promenu u bilo kojoj kombinaciji. Naravno, i ovde važi da font morate promeniti sami, bude li to potrebno.

Da biste promovisali konverter u opšte dostupnu alatku u svom Excel-u, treba da izvedete dva koraka. Kao prvo, pozovite dijalog File / Save As, ostavite ime YUSCII-UniChar, ali u padajućoj listi Save as type odaberite stavku Microsoft Excel Add-In (*.xla), koja se nalazi sasvim na dnu. Čim to učinite, aktivni folder za čuvanje će se promeniti u onu koja je rezervisana za dodatke Excel-u (ali samo u vašem profilu, ako koristite Microsoft Windows NT4/ 2000/XP), pa samo potvrdite čuvanje klikom na Save. Odmah zatvorite polaznu radnu svesku, pa otvorite novu (File / New); uočite da je komanda za konverziju nestala iz menija Tools. Otvorite sada dijalog Tools / Add-Ins, pa kliknite na Browse; kada se otvori novi dijalog, ugledaćete maločas sačuvani dodatak. Odaberite ga i potvrdite na OK: odmah će se pojaviti u oknu raspoloživih dodataka, a polje za potvrdu pored imena će biti uključeno. Potvrdite to klikom na taster OK i alatka je spremna za rad.

PptYuConv: rešenje za PowerPoint

Konverter kodnih rasporeda za PowerPoint napravljen je tek tokom zime 2002/2003. Autor dela alata je Saša Babić, koji je stekao iskustvo u održavanju makroa kolege Vračara i, naravno, uzeo isto jezgro kao temelj ovog alata. Prva verzija je izvodila samo konverziju iz rasporeda YUSCII, a nešto kasnije, javio se kolega Zoran Đorđević, koji je izveo i modul za promenu pisma. Kao pokrovitelj projekta (u svojstvu vlasnika „Office Praktikuma”), potpisnik ovih redova je samo sastavio dva modula u celinu i dokumentovao čitav posao.

Nalik konverteru za Excel, pptYuConv takođe funkcioniše kao prototip koji možete da pretvorite u add-in, postupkom koji je skoro potpuno isti kao i opisani postupak u Excel-u. To je posebno važno zato što, osim kada radi kao add-in, makro u PowerPoint-u ne može da funkcioniše kao automatski pokrenut pri otvaranju (a što je bitno za inicijalizaciju alata). Zato, kada raspakujete datoteku PPTYUCONV_ V099C.ZIP sa CD-a koji prati ovu knjigu i dobijete nekoliko datoteka, pročitajte priloženo uputstvo (datoteka u formatu TXT) i ispratite preporuke o testiranju, proveri sadržaja i stalnom angažovanju alatke u svom PowerPoint-u.

A u praksi, budete li ikad dobili one čudne kvadratiće umesto slova š i ž, ne zaboravite da isprobate konverziju iz CP1250 u UniChar – taj manevar će verovatno pomoći.

Jedno fer upozorenje: ova alatka je nekompletna, jer menja samo glavni sadržaj na slajdovima; ako imate neki tekst u podnožju mastera slajda, on neće biti konvertovan; ostaće netaknute i vaše beleške (područje Notes). Posledica ovog nedostatka je kratko raspoloživo vreme autora i njegovog konsultanta, koji uz najbolju volju nisu uspeli da protumače hermetični objektni model PowerPoint-a; to je i razlog oznake verzije (0.99c). Ako imate ideju ili rešenje ovog nedostatka, ne stidite se da to pokažete autorima: vaš trud će biti dokumentovan, a vaše ime dopisano u spisak autora alata.

AccConv: konverzija tabela u Access-u

Postoje tri načelne razlike između konvertera kodnih rasporeda za Access 2000 (ili noviji) i prethodno opisanih alata. Prva razlika je u tome što je ovo namenska aplikacija koja povezuje spoljne tabele i konvertuje ih (alatka ne konvertuje druge objekte baze), a ne dodatak koji se ugrađuje u program. Razlog tome je priroda objekata u Access-u: potreban je način da se strukture povežu, a to je ponekad vezano sa raznim problemima koji nisu trivijalni. To je uslovilo razlog i za drugu razliku: AccConv nije freeware, nego shareware. Autor aplikacije Branislav Mihaljev uložio je znatan napor da napravi alatku; s druge strane, aplikacije u Access-u se koriste u ozbiljnim komercijalnim sredinama, pa je red da se dobit kompenzuje. Zbog toga, probna verzija ima ograničenje od 50.000 polja po tabeli, bez obzira na dužinu polja i na broj polja u jednom slogu. Za zaista simboličnu cenu, dobićete proširenu verziju aplikacije koja, osim pitanja konverzije iz rasporeda YUSCII u CP1250 i UniChar rešava i webmasterima poznati problem interpretacije sadržaja baze podataka u Web aplikacijama; naime, puna verzija koju ćete dobiti po plaćanju, konvertuje i UniChar znakove u opisne znakove po specifikaciji ISO-8859-2, koja odgovara standardu primene YU slova na Web-u na svim platformama. Treću razliku čini to što nije razvijen konverter za pisma: iako je to moguće učiniti, potražnja u praksi pokazuje da taj trud nije celishodan. Uz poseban dogovor, autor može da odgovori i na taj zahtev.

Kada raspakujete datoteku ACCYUCONV13.ZIP sa priloženog CD-a na hard disk, dobićete tri datoteke. Aplikacija se nalazi u ACCCONV13.MDE, a priložena je i jedna baza u formatu Access-a 97, koja je puna YUSCII sadržaja i poslužiće vam za testiranje. Otvorite aplikaciju, pa najpre proverite usaglašenost svog sistema sa YU latinicom: kliknite na Test, pa ako u dijalogu nemate uredno slova ŠšĐđČčĆ掞, to znači da vaš Windows nije valjano podešen. Sistem treba da lokalizujete u kontrolnom panelu, stavka Regional Options (Regional Settings u starijim verzijama Windows-a): postavite opciju Serbian (Latin) i definišite da to bude sistemski jezik. To je, zapravo, trebalo da učinite odavno.

Glavni deo prozora aplikacije čini spisak tabela u kojoj se pojavljuju tabele drugih baza koje povezujete u konvertor. Klikom na Povezivanje tabela dobićete dijalog u kome birate bazu i njene tabele. Otvorite bazu za testiranje: ona sadrži dve tabele nad kojima se može proveriti ispravnost konverzije. Odaberite obe tabele (Select All) i kliknite na OK. U prozoru liste tabela pojaviće se imena tih tabela. Klikom na jednu od njih, dobićete osnovne informacije o tabeli; recimo, tabela Demo2 ima 4 kolone i 1000 redova, odnosno slogova. Dvoklikom na odabranu tabelu, možete videti njen sadržaj u svakom času. Konverziju u raspored CP1250 počinjete klikom na Konverzija. U toku konverzije dobijate informaciju o napredovanju, a na kraju izveštaj o vremenu potrebnom za operaciju. Nakon završetka, proverite sadržaj tabele dvoklikom na njeno ime.

Vezu tabele i konvertora brišete klikom na Brisanje tabele; ovim ne brišete samu tabelu, nego samo pokazivač na nju. Dodatne informacije dobićete klikom na stavke menija Pomoć i O programu. Iz programa ćete izaći klikom na Izlaz.

Pre svake konverzije napravite kopiju baze koju konvertujete, jer program direktno menja sadržaj tabela druge baze, bez ikakvih upozorenja. U slučaju nestanka struje ili neke druge neusaglašenosti, ako nemate kopiju, možete ostati bez važnih podataka.

Iako je ovom alatkom moguće konvertovati i druge podržane tipove dokumenata, kao što su TXT, HTML, XLS i drugi, ta operacija nije preporučljiva, jer se tako može narušiti struktura dokumenta. Naime, Access mora sebi da prilagodi ove datoteke, a to u određenim slučajevima može da krene u pravcu koji vam ne odgovara.

Rezime

Na kraju, najlakše je da ponovimo misao s početka: bilo bi zaista sjajno da vam opisani alati nikada ne zatrebaju. Ali, stvarnost je drugačija i prilično je verovatno, ako ste korisnik Microsoft Office-a, da ste već imali potrebe za ovim alatima. Zato smo, po prvi put u ovom Almanahu, objavili ovu kolekciju pod neformalnim imenom Office YUTilities. Pripremite alatke u svojoj radnoj okolini, zlu ne trebalo: ne zauzimaju mnogo mesta, rade konzistentno, a zaključno sa Microsoft Office-om 2002 nisu zabeleženi problemi koji bi mogli da proisteknu iz njihove upotrebe; u času objavljivanja ovog teksta, poznat je problem sa konverterom u Word-u 2003, pa proverite download zonu Office Praktikuma na adresi www.praktikum.co.yu/office/download/, gde će biti objavljena nova verzija ovog konvertera (a takođe i nove verzije drugih modula). Iako je tvrdnja o radu bez problema u starijim verzijama Office-a potkrepljena priličnim iskustvom velikog broja korisnika u praksi, autori vas upozoravaju da sami snosite odgovornost za primenu svih konvertera. Uostalom, zlatno pravilo kaže da svaku ozbiljnu operaciju nad dokumentom treba da izvodite tek nakon što ste napravili rezervnu kopiju.

<sub>[Ovu poruku je menjao zoran_dojkic dana 19.08.2006. u 22:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zoran_dojkic dana 19.08.2006. u 22:24 GMT+1]</sub>

Ja ne pričam za raspored slova na prvim kućnim kompjuterima, nego za raspored na kompjuterima uopšte i za raspored na pisaćoj mašini.
Naše pisaće mašine i prvi kompjuteri su koristili QWERTZ raspored (koji se koristi za srpski), tako da je taj raspored kasnije upotrebljen i za kućne kompjutere, kada je u pitanju raspored za srpski.


Da, ali to nije pravilno. "Postovani" se na srpskom pravilno čita "postovani", a nikako ne može da bude "poštovani". Pisanje osakaćenim slovima (bez korišćenja naših slova), pored toga što nije pravilno, vrlo lako može da dovede do zabune kada se pišu reči poput "kuca", "sisanje", "posto", "reci"...

Vuk je lepo reko "Piši kao što govoriš i čitaj kao što je napisano".


Slažem se u potpunosti. Ako neko ne vidi naša slova, onda je sâm kriv (jer nije podesio kompjuter ni za jedno drugo pismo osim engleskog), a ne neko zato što je tekst napisao onako kako je Vuk rekao. Ako neko ima nameru da čita i da piše samo engleski, onda nek si namešta kodiranje za engleski i neće videti slova koja se ne koriste u engleskom.

Ne vidim zasto bi podesavali na neki od nasih kodnih rasporeda

Po pravilu, instalaciju i sistem uvek treba odraditi na EN keyboard tj QUERTY
zasto?
Zato sto kad krenes da kucas nesto u konzoli i ono:
sudo apt-get install gljvienj
a naravno valjalo bi
sudo apt-get install gqview

Ili npr. otvoris operu ili firefox i njnjnj.elitesicuritz.com
Dnevne novine politika i blic i dan danas umeju da izvale ovakvu adresu

Lepo samo dodas podrsku za cirilicu i latinicu i preko tastature menjas raspored
Cim zavrsis kucanje u Writeru, Abi word-u, Spreadsheet-u i sl, raspored se vrati na US i normalno radi konzola, browser ...
Problem je i u kucanju na numerickom delu tastature

100.000,00 Querty
100,000,00 Quertz

A to moze dosta da poremeti
nisu male pare
:-)

Bas sam se setio da ima slucajeva kad nas raspored nije bas najsrecnije resenje za neke stvari i moze gadno da zezne stvar, a covek alkion vam lepo objasni.

A sto se tice ovih vasih prica o Vuku i ostalo - ja vama ne branim da radite kako hocete, ja sam samo pokusao da vam objasnim zasto mnogi drugi ne rade kao vi. Na ES-u je korišćenje naših slova skoro retkost - zar mislite da su svi ti ljudi nepismeni i ne razlikuju kozu i kožu?

A zasto ne pricas? Sad sam ja kriv sto su prve tastature bile sa americkim rasporedom i sto sam morao bog zna koliko stranica teksta da napisem sa onim cudnim znacima umesto nasih slova! A o pisacim masinama sumnjam da si kompetentan da mi pricas (ako gresim - unapred se izvinjavam). Naime, ja sam pisace masine korsitio prilicno intenzivno od tamo neke 1960 godine pa dok je trebalo. Nekoliko puta mi "objasnjavas" kakav je raspored tastera / tipki na njima bio - a kako mislis da sam uopste naucio slepo kucanje ako nisam znao raspored? Pa sve i da nisam znao da kucam, ja sam ih i popravljao, revitalizovao i slicno, pa sam i tu imao priliku da vidim raspored.

Da li neko pominje upotrebu jednog rasporeda? Postoji toliko jednostavan način da se to menja pa po potrebi koristiš jedan od rasporeda.

Ne mislim da su oni koji tako pišu nepismeni ali mislim da jednostavno nepismeno pišu, uvek pomislim da taj neko prvi put koristi kompjuter pa ne zna da li i kako može da se piše. Pretpostavljam da ti i dokumente koje štampaš pa nekom šalješ pišeš bez naših slova. Baš bi mi bilo interesantno da vidim kako bi recimo izgledao neki časopis u kome bi se koristila slova bez naših znakova. Koliko vidim, glavni detalj koji se pominje kada se kupuju dvd plejeri je da li prikazuje naša slova u titlovima pa se traže rešenja za to.
Na kraju krajeva ... ni ja nikome ne branim da radi kako hoće. ;)
Da ne zaboravim, ima i od ovog gore a to su oni koji pishu na josh zheshcji nachin (ili kako bi to već oni napisali).

Kao što sam već rekao, ja pričam za prve pisaće mašine i za prve kompjutere, a ne za prve kućne kompjutere.

Zato što smo mi naš raspored imali mnogo pre nego što su izmišljeni kućni kompjuteri. Što se tiče prvih tastatura za kompjutere (ne za kućne kompjutere), one nisu bile QWERTY (američke), nego QWERTZ (nemačke) jer su Nemci prvi napravili ovo što danas zovemo kompjuterima.

A sad da kažem zašto se za srpski i nemački koristi QWERTZ raspored tastature, a ne QWERTY. U nemačkom jeziku se slovo Z mnogo češće koristi nego Y, a u srpskom se Y uopšte ne koristi. Raspored tastature je prilagođen jeziku za koji je namenjen, kako bi se lakše i brže kucalo, tako da se znakovi koji se najređe koriste nalaze u donjem redu.

Kolko ja znam, to je samo slučaj sa ćiriličnim rasporedom, koji je namenjen za pisanje ćirilice, a za izdavanje komandi.

To nije problem, nego tako i treba da bude. U srpskom i u nemačkom se "sto hiljada" ne piše "100.000", nego "100000".

?! WTF?

Totalno smo otisli u off ali je bitno. Izuzetno bitno

Neki programi za finansije zahtevaju da defalult kodni raspored bude EN a neki Serbian latin
i tu je osnovna razlika na numerickom delu tastature na gde na tasteru " . " moze biti i ","
Poenta je sto ti programi mogu da povlace podatke iz Access-a ili ih izbacuju u formu.xls kao izvestaj.

Za program nije isto da li je ucitao
100.000 ili 100,000
Ogromna razlika

Ja cu kucati 100000 i tu si u pravu
Ali ako je ukljucen separator, kao sto u 99% jeste, eto problema, jer ce on izbacivati 100.000 ili 100,000 zavisno od kodnog rasporeda

Kao sto nije isto hoce li iz programa izbaciti izvestaj sa zbirom 100 ili 100.000
A jos ako hoces da recimo, editujes taj izvestaj, moze doci do velikih problema

Probaj malo u excelu da experimentises sa Format cell i opcijom Number pa separator.

Da ne pricam sad o formi datuma koji takodje proistice iz kodnog rasporeda
20/08/2006 nikako nije isto kao 20.08.2006

Sačuvaj nas bože od takvih.

Jedno pitanje za administratora:
Pošto je rasprava oko instalacije Linuksa pored Vindovsa ošigledno završena, čini mi se uspešno, a pokrenuta je sasvim neka druga, očigledno vredna pažnje, raspored znakova na tasaturi, da li postoji način da se nekako prelomi i nastavi sa novim naslovom na mestu gde bi je svi pronašli.

Totalno smo/ste otišli u off ovog off-a. ;) Meni se činilo da je naglasak prešao na korišćenje naših slova a ne na regionalno podešavanje. Ni ovo nije uslovljeno, možeš za region da postaviš neki koji će da dozvoli sistemsko korišćenje naših slova a da mu separatore, prikaz datuma i ostalo promeniš. Jedino što sam do sada čuo je da Access ima neke probleme oko sortiranja ako ima naših slova, ostalo svuda i uvek radi.
U krajnjem slučaju može da se ostavi neki drugi region, možda neko voli da mu tu piše da se nalazi na nekom zapadu a ne tamo gde je ali to i dalje ne sprečava da se piše na pismeniji način.

Kao što sam napisao, svaka moja instalacija Linuxa pored XP-a ;) je išla kao default engleska pošto nisam siguran da bih razumeo svaki prevod termina koji se koriste ali čim završi, prebacim region (ne jezik) na lokalni a dodam dovoljno rasporeda da i pod Linuxom uvek i svuda mogu da koristim sva slova koja sam naučio.

Uporno vi terate svoje. Masa ljudi na ES pise bez nasih slova. Zasto? Zar oni nisu naucili sva slova kao ti? Sad ste vas dvojica ili najvece patriote ili najmudriji ljudi na planeti? Sumnjam. Mora da vam je nesto promaklo.

A kako gledate na (ne)koriscenje cirilice na ES-u?

A shto se tiche ovakvih sklepotina, to je pochelo valjda ne teleprinterima i slichnim uredjajima. Zashto je sad to ruznije od lj i dj i dz i nj? Meni je to sve jednako ruzno, ali tako je kako je.

Uglavnom, prilikom instalacije Linuxa se preporucuje koriscenje americkog rasporeda, lakse je, a nekad i jedino moguce.

Ubuntu 6.06 LTS uputstvo za instalaciju za početnike

Ovo je uputstvo za Linux Ubuntu 6.06 LTS CD, koji se dobija besplatno poštom. Disk se naručuje na https://shipit.ubuntu.com (Kubuntu sa KDE grafičkim izgledom, na https://shipit.kubuntu.org).
Najsigurniji način da se ne poremete podaci na hard disku je da se particije za Linux pripreme na jedan od načina opisanih u prethodnom tekstu:
Debian 3.1 instalacija:
1. Podela diska na particije pomoću QTParted – uputsvo za početnike
2. Podela diska na particije iz Windows-a pomoću PartitionMagic 8.0 – uputsvo za početnike
Kada su particije pripremljene, ubaci disk i resetuj računar. Na uvodnom ekranu samo pritisni enter. Ukoliko je izabrao pogrešnu rezoluciju za tvoj monitor, pokreni System/Preferences/Screen Resolution. Ubuntu 6.06 kreće sa CD-a, pa kada pogledaš kako izgleda, pritisni dva puta ikonu install na radnoj površini. Pošto nema Srpskog jezika, ja sam izabrao Hrvatski. Pritisni Forward. Na karti sveta pronađi Beograd. Forward. Izaberi američki raspored tastature. Forward. Upiši svoje podatke (korisničko ime i lozinka će ti trebati da se prijaviš na sistem, pa ih zapamti). Forward.
Izaberi ručno uređivanje particija. Forward. Zapiši oznaku za Linux particiju ( kod mene piše hda9 za ext3 particiju). Tu ništa ne podešavaš samo pritisni Forward. Sada pripremi particije za formatiranje. Swap je već izabrano, pritisni strelicu pored polja u kojem je upisana ext3 particija (kod mene je hda9) i iz padajuće liste izaberi / (kosa crta). Štikliraj kvadrat na desnoj strani u koloni Preformatirati (samo za tu particiju, naravno). Forward. Proveri da li je sve u redu . Forward. Kada napiše da je spreman za instalaciju, pritisni Install. Sačekaj da završi instalaciju, pa pritisni Odmah pokreni računar i kada otvori drajv, izvadi CD.
Sve ovo imaš sa slikama u PDV formatu, na linku ispod ovog teksta.

Hvala ali ne mogu otvoriti fajl u zip folderu. Nesto nije pod "vinklu"...

Nece ni kod mene. Uradio sam Save to disk, pa tamo pokusao Extrat i nece, javlja neki error.

Instaliraj WinZip 10.0 i Adobe Acrobat Reader 7.0.8

Nismo deca :-)
Doduse namam Acrobat Reader, vec Foxit Reader ali dzaba, fajl unutar Zipa nece ni da pokusa da se otvori (Zip hoce).
Ostavite, ako Vam nije tesko isti fajl u cistom PDF-u.

Problem je u veličini fajla, prelazi 1 MB, pa ne mogu da ga pošaljem bez kompresije. Ja sam probao da skinem i otvorim i radi. Evo sada uputstva podeljenog na dva dela.

_{[Ovu poruku je menjao zoran_dojkic dana 24.08.2006. u 19:24 GMT+1]}

I ja sam isto izabrao hrvatski kad sam instalirao Ubuntu, srpskog nema iz nekog razloga (valjda srpski prevod nije bio kompletan kad je izašla ova verzija Ubuntu-a).
Pošto nema srpskog, onda je poželjno da se izabere hrvatski jer će onda Ubuntu da koristi hrvatske mirore kad skida pakete, tako da će brže da ih skine ako je odabran hrvatski (ili ako se odabere srpski nakon instalacije).

Taj prevod na CD-u ne obuhvata ceo Ubuntu i programe. Kompletan prevod se nalazi na Internetu.
Evo kako da prebacite ceo Ubuntu na srpski ili hrvatski (nakon instalacije):
Povežite se na Internet, onda idite na: System > Administration > Language Support, pa tu odaberite jezik i kliknite na "Apply". Onda će Ubuntu da preuzme sve dostupne prevode i da ih instalira (sve skupa ima par MB), a kad se sledeći put ulogujete, sve će biti na jeziku koji ste odabrali.




Ja američki raspored odaberem samo kad koristim neke fontove, koji nisu pravljeni za naš raspored, pa pošto naša tastatura nema neke znakove, onda moram da koristim američku.
Pri instalaciji bi trebalo da se odabere onaj raspored koji će korisnik kasnije najviše da koristi jer ako neko u šifru stavi znakove kojih nema na našoj tastaturi, onda će kasnije da ima problema ako promeni raspored. Znači, preporučljivo je da se pri instalaciji odabere raspored "Croatia" ili "Serbia and Montenegro Latin", a ako vam kasnije zatreba "U.S. English" ili neki drugi raspored, uvek može da se doda još neki raspored nakon instalacije.

Sad ja da objasnim kako se nakon instalacije podešava Ubuntu za naš jezik:

Evo kako se dodaju rasporedi nakon instalacije:
System > Preferences > Keyboard, pa se tu izabere tablica "Layouts", klikne se na dugme "ADD", odabere se jezik za dodavanje i na kraju se klikne na "Close".

Najbolje je da tu stavite sledeće rasporede:

Za našu latinicu stavite "Croatia" ili "Serbia and Montenegro Latin".
Za našu ćirilicu stavite "Serbia and Montenegro"
Ako nemaravate da koristite fontove koji nisu pravljeni za naš raspored, onda dodajte i "U.S. English".

Rasporedi "Croatia" i "Serbia and Montenegro Latin" su potpuno isti, samo ja za našu latinicu stavljam hrvatski da mi ne bi u indikatoru tastature pisalo SCG i za našu ćirilicu i za našu latinicu (da ne dođe do zabune). Ako oćete da stavite "Serbia and Montenegro Latin" onda trebate da kliknete na strelicu pored "Serbia and Montenegro" i da tu odaberete "Latin" (nemojte da stavljate "Latin Unicode" jer onda nećete imati Q, W i X na tastaturi).
Za našu ćirilicu stavite "Serbia and Montenegro".

Evo kako da postavite indikator tastature na onu traku gore:
Desni klin na mesto gde želite da bude indikator > Add to Pannel, nađite "Keyboard indicator", označite ga (jedan klik na njega) i kliknite na dugme "Add".
Kad namestite indikator tastature, posle kad oćete da promenite raspored samo kliknite na njega.

Instalacija Linux-a Freespire (Linspire) - uputstvo za početnike

Pripremi 5 GB ext3 i 500MB swap. Ubaci CD, restartuj, pritisni enter.
Nekst do Instalation Method, izaberi drugu stavku Advanced Install, next, klikni na ext3 particiju, next i dalje je lako.

Zavisi Dzeronimo, neka uradi traceroute prvo. Pre bi madjarski ili nemacki, austrijski mirrori bili brzi IMHO.

Kako da udjem u Live CD za Ubuntu i kako da ga pokrenem.

Nekada davno cuo sam ovaj izraz koji ti koristis - "jesi li usao u sistem?". Ne ulazi se u Live CD. Kao sto su ti kolege objasnile, u BIOS-u podesis da racunar startuje prvo sa CD-a, pa posle sa neceg drugog, najcesce HDD.

Ako si to tako uradio i ako imas ispravan Live CD, recimo Ubuntu, nakon sto si pokrenuo racunar u Windowse, stavis Live CD u cdrom, zatim ga tamo ostavis i uradis iz Windowsa reboot. Umesto da sada krene sa hdd i ode u Windowsw, racunar bi trebalo da krene sa Live CD i trebalo bi da ti se pojavi uobicajeni Linux sistem. To bi bilo najprostije objasnjenje koje ja znam da smislim.

Kazes da ne mozes da udjes u Live CD - kako to pokusavas, kojim nacinom, kojim komandama, sta uopste uradis i kakav rezultat dobijes?

Instalacija je nesto drugo. Nakon pokretanja Live CD-a, postoji opcija za instalaciju na tvrdi disk, gde bi ona stalno ostala, bilo sama, bilo paralelno sa Windows-om, ali o tome nekom drugom prilikom, kad budes savlado ovo sa Live.

pojavi mi se ovo.evo slike

ustvari sve sto me zanima je kako da dodjem do ovog dela

http://static.elitesecurity.or.../1/2/1256895/Ubuntu%20Ideo.pdf

Pritisni enter, ako si pripremio particije.

E, pa to ti nije Live CD, to je instalacioni. Zato ni ne mozes da udjes u Live, jer nemas Live.

Na samom pocetku su postojala 2 odvojena - jedan samo Live, drugi samo instalacioni. Sada postoji Live, koji se moze koristiti i kao takav a moze se instalirati i na HDD klikom na ikonu "install" ili slicno nesto, a postoji i dalje instalacioni. Ovo govorim za osnovni Ubuntu, a ti si vec izabrao neku drugu varijantu.

Kao sto ti covek kaze, bilo koju opciju da zelis da pokrenes, to uradi pritiskom na Enter. Pre toga pogledaj malo i ono sto ti pise pritiskom na tipke F, ima tamo korisnih stvari.

Imam na jednom hardu win xp,a na drugom suse 10,i zelim da podesim da mi win xp bude prvi,a suse-a kada hocu da izaberem u boot meniju.Primarni disk(master)mi je win xp,ali u suseovom bootloaderu on ne vidi windows,a vidi ga kao dve particije u ntfs formatu,i kojima je access denied(nije mountovan)

kako da napravim i cime da se prvo startuje win xp a ako hocu mogu i linux(ali da ne disablujem u biosu ili da fizicki gasim disk)

Postoji više načina. Da koristiš NT Loader koji dolazi uz WindowsXP. O tome je pisano više puta, koristi pretragu. Alternativa je da instaliraš neki od Linuxovih boot loadera (grub, lilo) u MBR prvog diska i u conf file ubaciš oba sistema. O tome je takođe bilo reči.