Sto ne napravi GNU graficku kartu (cirka $500 miliona samo treba) i istu ne deli dzabe? :)
A sto se retorike tice, nazivati ih zelotima je opravdano sasvim



sa wikipedie http://en.wikipedia.org/wiki/Zealot

jer je ovo odavno kod njega preslo u religiju, i borbu sa Djavolom olicenim u "zlim" kompanijama. Za sazaljevanje.

Retardirani Matori Seronja

Eh da, zaboravih...To sta IBM, Novell, Linspire i MontaVista direktno zaradjuju od svojih proprietary rjesenja za Linux, to je OK, oni su na strani Linuxa, a zli ATI treba da gori u paklu :)

Sad kad ATI izbaci opensource drivere za svoje kartice koje ne podrzavaju neke vertex shadere sta-ja-znam, nema veze, GNjUrci ce to softverski implementirat preko radeon-patch-33.2.3.11294-unstable ;) To sta nisu kadri ni iskopirat postojece jednostavne programe, nema veze. Ipak su svi vrli kernel strucnjaci, programeri BIOSa i grafickih drivera...

Jedino zasto je Linux dobar je sto drzi budale poput njega podalje od BSD-a.

_{[Ovu poruku je menjao z@re dana 04.05.2006. u 04:16 GMT+1]}

Alal ti vera kad Thea trpas u isti kos sa ovim ludakom.

Znam ja da Theo mrzi proprietary drajvere, ali nije izgubio kontakt sa realnoscu. Drugo, o mrznji prema zlim kompanijama, to je RMS patent (oops to je prior art Lenjina, Marksa i Engelsa) ;-) a sa tim Theo nema bas veze, jer bas ne lupeta takve gluposti ;-)


_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 05.05.2006. u 23:21 GMT+1]}

Neka mega-uspesni RMS pokaze mrskom ATI-ju kako se pravi graficka kartica ;-)

E dodjavola, nije lako kopirati tudj hardver kao sto je moguce sa GNU softverom ;-) Imam ideju - nek se RMS utali sa kineskim stancerima hardvera - stanceri mu lepo maznu dizajn za hw od tier-1 vendora kao sto su ATI, a onda "komjuniti" lepo raspise "slobodan" drajver za slobodan hardver :)

I uz svaku karticu dobijes i VHDL/Verilog kod za chip-design - kako bi eto imao potpunu slobodu.

Koji su to kiseli mozgovi...

Nego, kako mu nije palo na pamet da insistira na GPL hardveru

Sve mi se cini da se radi o demagogiji, jer RMS ne trazi server procesor, vec lowend grafiku za desktop PCje, i bori se, naravno, protiv sw patenata kada sprecavaju DivX da se gleda ;-) Lol koji hipokrit! ;-)

Eto RMS ima dokumantaciju za procesor, sad samo jos da plati IBM-u da ga pravi! hahaha


_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 06.05.2006. u 00:14 GMT+1]}

Link za tebe Obade, uzivaj

Pošto očigledno RMS ima mnogo više protivnika nego pristalica, i pošto ga je po svoj prilici monogo lakše napšadati nego braniti, ja ću na sebe preuzeti teži zadatak, da zastupam slabiju stranu.

Sa zadovoljstvom sam pročitao broj 16 GNUzille, koji je u celini posvećen njemu i njegovom gostovanju u Beogradu. Naročito me je nasmejala kritika Qt biblioteke. Ona jeste slobodna (što je dobro), ali omogućava i pisanje vlasničkih programa (što je loše).

http://www.gnuzilla.info/index.php?issue=16%20RMS

Ono što se dalo primetiti, je da je čovek zaista otkačen, ali to što je neko ćaknut, otkačen, blesav itd., ne smatram ničim lošim. Šstaviše, ne znam ni jednog velikana koji nije bio takav. Setite se samo Kurta Gedela. To samo znači da čovek razmišlja drugačije od ostalih, a to nije ništa loše. idejni proboji su nemogući bez toga. Nije da mu argumentacija sasvim drži vodu, ali neke stvari su manje nerealne na drugi pogled nego na prvi.

On je poredio razvoj softvera sa gradnjom puteva. To me je podsetilo na davnu 1987. kada sam bio sa roditeljima u Francuskoj. U Francuskoj se drumarina na autoputevima naplaćuje (s tim što pored svakog autoputa postoji običan put čija se upotreba ne naplaćuje), dok u Nemačkoj drumarina ne postoji. Uporedio bih francuski i nemački model gradnje autoputeva.

Gradnja azutoputeva svakako mora da se plati. Na kraju krajeva, platiće ga obično stanovništvo, bilo putem drumarine, bilo putem poreza. Neko bi rekao: "Što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. Na kraju se sve svede na isto." Da li je baš tako, ili ipak može jedan način plaćanja da bude bolji od drugog? Svakako je bolji onaj način plaćanja koji stanovništvu po nižim cenama omogućava kvalitetniju i udobniju upotrebu puteva i koji omogućava gradnju većeg broja puteva višeg kvaliteta.

Francuski model:

Gradnja puta se otplaćuje drumarinom. Zvog toga, je potrebno sagraditi i naplatne rampe, osim samog puta, što svakako podiže cenu gradnje. Zatim je potrebno imati osoblje za naplatu, kao i kompletnu administraciju, koja predstavlja stalan izdatak. Na naplatnoj rampi vozač mora da se zaustavi, što smanjuje brzinu protoka saobraćaja autoputem, kao i udobnost njegovog korišćenja. Da ne pominjemo moguće čekanje u redovima na naplatnim rampama. Naplata drumarine obeshrabruje stanovništvo u upotrebi autoputeva, čime se dodatno smanjuje obim njihove upotrebe. Da bi se ove štete u upotrebi autoputa umanjile, gradi se još jedan put, paralelan sa autoputem, čija se upotreba ne naplaćuje, a čija gradnja svakako košta, čime se dodatno podiže ukupna cena gradnje celog sistema.

Nemački model:

Gradnja autoputeva se finansira iz budžeta, što znači da je vozač već platio autoput (putem poreza, dakle automatski, na najjednostavniji mogući način) pa naplata drumarine nije potrebna. Stoga je potrebno izgraditi samo autoput i ništa više. Na taj način se dobija cena koja je niža od cene u prethodnom slučaju. Upotreba autoputa je slobodna. Nema usporavanja saobraćaja na naplatnim rampama, već se put koristi na najudobniji i najefikasniji način. Stanovništvo se ohreabruje da ga koristi, jer je autoput već izgrađen, a njegova upotreba slobodna. Time se povećava obim njegove ekspolatacije.

Rezultat:

Nemačka je zemlja sa najvećim brojem autoputeva u Evropi, nagušćom mrežom autoputeva u Evropi, najvećim brojem kilometara autoputeva u Evropi i najkvalitetnijim autoputevima u Evropi.

Zaključak:

Nije svejedno na koji će se način nešto naplaćivati. Neki model može imati značajnih prednosti u odnosu na drugi.

Koliko ja shvatam, RMS zapravo predlaže primenu nemačkog modela gradnje puteva i na polju softvera. Takođe, ne bih raspravljao o tome koliko ima komunističkih elemenata u njegovom modelu, već bih samo naglasio da u tom modelu ima svih kapitalističkih elemenata. Ako neko misli drugačije, neka navede barem jedan kapitalistički element koga nema u tom modelu. Napominjem da se socijalistički i kapitalistički model mežusobno ne isključuju, što dokazuju skoro sve razvijene evropske zemlje (Švedska, Holandija, Francuska, Nemačka, Španija, Italija itd.).

Ali avaj, softver nije auto put - i to svako ko ima malo biznis logike zna.

RMS ne spada u takve, sto ga generalno i diskredituje za bilo kakvu ozbiljnu analizu.

Uzgred - nemacki autoputevi su besplatni samo za putnicka vozila, a ne i za "biznis korisnike" tj. kamione u ovom slucaju (http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,935602,00.html) :) Al eto da ne kvarim profesionalnu biznis analizu velikog ideoloskog vodje RMS-a ;-)



Ovo RMS verovatno nije uneo u svoje kalkulacije "izvodljivosti" ;-)

Dakle, covek kao po obicaju - laze... tj. sakriva neke podatke, isto kao i sa teorijom da je OSS softver po definiciji sigurniji od zatvorenog :-)

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 11.05.2006. u 12:31 GMT+1]}

Slično je i sa gomilom komercijalnog softvera - za kućne korisnike je besplatan, dok su enterprise-kapabilne verzije $$$. Zato i imamo besplatne lite verzije ORACLE i SQL Servera, besplatne AV-ove, VMware player i ostala čudesa. Nije sve u novcu, nešto je i u demagoško-popularnim faktorima, ali i zna se gdje je lova - u "kamionima" :)

@Nedeljko

Ne bih ni pod kojim slučajem stvarao analogiju između bradatog debeljka sa mesijansko-prosvjetiteljskim kompleksom koji hordama svojih obožavatelja prodaje nekakve "slobode", i povijesne ličnosti poput Goedela. Za napraviti kvantni skok u razmišljanju u odnosu na svoje suvremenike je uvijek potreban izniman intelekt i način gledanja izvan općeprihvaćene struje misli. Puno je važnije i da postoji jedna velika povijesna baza empirijske prirode nad kojom je moguće izgraditi alternativna objašnjenja općeprihvaćenih teorija. Nemali broj teoretičara znanosti (T. Kuhn) je zagovorao teoriju o znanstvenim revolucijama kao socijalnim konstruktima, podložnim aktualnim društvenim tokovima i takoreći modi. Da Goedel nije opovrgnuo mogućnost aksiomatizacije matematike, to bio u roku +-10 godina učinio netko drugi. Da Einstein nije objavio papir o STR to bi gotovo sigurno učinio netko drugi u roku najviše 5 god. Newton i Leibnitz su praktički istovremeno otkrili dif. račun, Darwin i Wallace praktički istovremeno teoriju evolucije...originalnih ideja koje nisu evoluirale ili bile pod žešćim utjecajem nekih svojih prethodnika ima jako, jako malo.

Tako da je, bojim se, RMS ne nekakva iznimna povijesna ličnost koja "vidi dalje od ostalih", nadriganijalac na kojeg beskrajni sati kodiranja u LISP-u podigli na Višu Razinu Svijesti (a zna se kako LISP progameri završe - lamentirajući kako je svijet "nepravedan" jer njihov samoprogramibilni jezik nikad nije ušao u mainstream, pače svi pokušaji komercijalizacije LISP machines su završili spektakularnim bankrotima), a pored činjenice da izgleda poput nadrogiranog raspuštenog pripadnika Hezbolaha i da je autor marksističke GPLv3 - sve to ga ni pod kojim kontekstom ne može dovesti u kategoriju jednog Goedela.

RMS je jedna jedna obična neodgojena svinja i mediokritetski, amaterski kvazifilozof koji moru svojih idolopoklonika prodaje jeftine demagoške fraze zatupljujući ih otrcanim anarholiberalističkim pamfletima koje su političari odavno otpisali kao neučinkovite za osobe sa IQ-om većim od sobne temperature, a psiholozi su za njihove zagovornike pripremili posebne ustanove. Zna se kako su u završile teorije koje su propagirale "apsolutnu jednakost" i suprostavljale se "zlim kapitalističkim kompanijama" - u roptaranici povijesti, sa aftermathom od nekoliko desetaka milijuna mrtvih i ekonomskom devastacijom koje su desetljećima unazadile pojedine zemlje.

Ma pogledaj ga samo na slici gore! Ako je tvoja reakcija mješavina strahopoštovanja i divljenja, a ne nešto tipa: jao vidi budale, da ja tako dođem predavat kao uvaženi gost na MIT-u i da mi tako dođe prosvjedovat, zabio bih mu taj plakat u sfinkter! - nešto sa tobom nije u redu :))

_{[Ovu poruku je menjao cynique dana 11.05.2006. u 13:55 GMT+1]}

A ja sam u njegovim napisima u GNUzilli baš pročitao da spada.

Molim vas da moja poređenja njegovih shvatanja sa nemačkim modelima ne pripisujete njemu. Ako ja nisam imao sve podatke, to ne znači da on laže. On jeste poredio softver sa putevima, ali je konkretno ovo poređenje moje. Što se tiče sigurnosti, ja nisam nigde pročitao da on tvrdi da je slobodan softver u bilo kom kontekstu bolji od vlasničkog, već da on smatra da je vlasnički softver uvek zlo i uvek nemoralan, te da iz etičkih razloga vlasnički softver ne bi trebalo da postoji. Napisao je i da je bolje da softver ne postoji, nego da postoji kao vlasnički, ali mu nemojmo pripisivati i ono što mu ne pripada. Osim, ako imate neke linkove na njegove izjave.

Na slici sa vrha teme, on pritestuje protiv kompanije ATI zato što je objavila vlasničke drajvere za GNU/Linux sisteme. Znači, prema njegovim shvatanjima, bolje da ih nije ni objavljivala, nego što ih je objavila kao vlasničke. Smatram da je vrlo zabavan sa takvim shvatanjima.

@cynique

Po pravilu flejmuješ poput tvog prethodnika Sundance-a, što te ne odmačinje baš oreviše od RMS-a. Zato pazi šta pišeš na njegov račun da ti se ne bi sve to vratilo kao bumerang. Zajedničko vam je i da umete da budete zabavni pri tome.

Ovde već direktno vređaš, i time prestaješ da budeš zabavan.

Ti se dakle, zalažaš za totalitarno društvo u kome ljudi mogu snositi posledice zbog svojih ubeđenja. Vidiš, u USA (za koju pretpostavljam da ti predstavlja ideal) on može da radi sve što radi, bez da snosi bilo kakve posledice za to.

Ja ne znam kakve ovo ima veze sa RMS-om. On nema ništa protiv softverskih kompanija koje razvijaju i održavaju slobodan softver. Ne vidim zašto su manje kapitalističke od MS-a.

Navedite mi jedan jedini element kapitalizma koji nije u celini zastupljen u shvatanjima RMS-a o tome kako društvo treba da izgleda.

Covek se otvoreno zalaze za suprotstavljanje intelektualnoj svojini koja je temelj modernog informacionog drustva - i to radi na vise nacina:

- Jeftinim kvazi-filosofskim, kvazi-politickim akcijama, pamfletima - koje su usmerene na ideolosko bojkotovanje intelektualne svojine
- Armijom poklonika koji mahom i ne razumeju preterano o cemu se radi, ali su spremni da ga prate "do smrti"
- Novom GPL3 licencom koja eksplicitno iskljucuje softver za cuvanje intelektualne svojine
- Ovakvim akcijama, kao ta kod ATI-ja - ATI ima puno pravo da ne razvija GPL softver, ali on njima brani da podrzavaju sistem (Linux) koga RMS, pritom nije ni napisao... sic
- Bojkotovanjem i flejmovanjem drugih open-source licenci koje su manje komunisticke od njegove

Ako to nije komunisticki, onda ne znam sta je.

A ko je njemu dao za pravo da određuje šta je moralno ili nemoralno i šta bi trebalo da postoji a šta ne?

Kapitalizam počiva na pojmu privatne svojine, koga u Stalmanovom viđenju proizvodnje softvera baš i nema (bar što se tiče vlasništva nad softverom). No, očigledno to ovde nije niko rekao.

@Dragi Tata

Pa, valda svako ima pravo na svoja shvatanja etike. Ni u filozofiji ne postoji samo jedan pravac u etici. Ne zalažemo se valjda za totalitarno društvo u kome neko neće imati pravo na određena shvatanja.

Da li razlikujete socijalizam od komunizma?

Potpuno irelevantno da li je socijalizam razlicit od komunizma.

RMS se svim silama zalaze za bojkot kamelja temeljca nove epohe kapitalizma, koji se zove "Ekonomija Znanja" - dok je za moderan kapitalizam upravo znanje vlasnistvo i vrlo vredna svojina, RMS smatra da to znanje treba da bude commodity i besplatno - i ne samo to, vec da se samo moze koristiti pod uslovima koji garantuju njegovu najmanju mogucu cenu (distribucije)

Znanje je, inace, zasticeno patentnima i kopirajtom - svim onim sto RMS prezire.

Znači ipak priznaješ da RMS flejmuje :D

Sad još priznaj da ti je gornja slika urnebesno smiješna, i da je učinak ove RMS-ove akcije unaprijed osmišljen isključivo u medijsko-propagandne svrhe, priznaj da je presjek zajedničkih osobina RMS-a i povijesnih ličnosti po pitanju doprinosa boljitku čovječanstva prazan skup i da lik fakat ne može očekivati da ga netko uzima za ozbiljno sa izgledom napušenog hipija koji je vremeplovom preskočio par dekada, i možda opis "lunatik" se i ne bude činio tako flejmovski.



Rugala se sova sjenici.



Drago mi je što uživaš u showu :>



A misliš da RMS direktno ne vrijeđa inženjera kompajlera iz ATI-ja na čijem predavanju protestira? Kako bi ti reagirao da držiš predavanje i ja dođem sa 2mx2m natpisom Bojkotirajte Nedeljka - neprijatelja kapitalističkih ideala! Sumnjam da bi ostao ravnodušan. Da ja studiram na MIT-u i da me zanima compiler design, a neka nepozvana budala poput RMS-a ometa predavača koji valjda dođe jednom u godinu dana - JA bih mu navjerojatnije ponudio izbor da kulturno nestane u roku 30 sec ili će sljedećih 30 dana sr*** komadiće svog natpisa. Pogotovo kad se uzme u obzir koliko je studiranje na MIT jedna velika privilegija koja košta mucho $$$.



Ovo što si napisao nema puno smisla. U normalnom, civiliziranom demokratskom društvu svatko nosi posljedice svih svojih akcija. Nema ovo veze sa uvjerenjima - neka RMS sjedi doma i bljuje ultraljevičarsko crnilo na www.stallman.org i sl. sajtovima. Ovo je vezano sa onim što on radi - javnim propagandnim istupima u javnosti šireći nekakve perfidne insinuacije o "zlim kompanijama" koje su "neprijatelji slobode", istovremeno pokazujući zavidnu dozu hipokrizije (pogledati dio o bojkotiranju CPU mikrokoda i BIOS-a) koja se posve skladno može povezati sa fanatičnim sljepilom modernim terorističkih pokreta u kojem postoji samo jedna Istina, cosa nostra za koju se borimo i za koju ginemo, bez obzira na posljedice. Samo što je RMS još gori od Crvenih kmera i Al Qaide, pošto naizgled djeluje neometano i služeći se svakojakim trikovima da prikrije svoju pravu agendu.

Ja kao pripadnik tog istog demokratskog društva koje uvažava diskusiju osjećam građansku dužnost da reagiram i komentiram. Ponajviše da RMS-ovim idolopoklonicima demistificiram obmanu koju im ovaj prodaje. Malo anti-MS, anti-ATI, anti-UNIX...što je sljedeće? anti-Harry-Potter? Pogledati prvu vijest na:

http://www.stallman.org/

Šta on ima kome govoriti da ne kupuje Harry Potter knjige. Ja da sam izdavač tužio bih ga samo tako za anti-propagandu i medijsku štetu.

Malo bolji pogled na

http://www.stallman.org/archives/2006-mar-jun.html

otkriva da RMS u svojoj škrinjici znanja ima široku paletu anti-globalizacija, anti-GWB, anti-Izrael anti-bilo-koja-korporacija-koja-je-prešla-prag-zloće (RIAA, Exxon-Mobil, ATI, Coca Cola) zapisaka...na kraju će na sajtu pisati jedna velika obavijest: KUPUJTE SAMO PROIZVODE KOMPANIJE RICHARD STALLMAN INC.

:))



Manje su kapitalističke utoliko što su bazirane na dobrovoljnom radu naivaca koji kodiraju za burek dok RHAT, NOVL i IBM CEO-ovi govore o milijunima $ godišnjeg profita. Ne postoje opnsors-only sotfverske kompanije (barem ne sa zdravom komercijalnom konkurencijom) koje same pišu sav svoj kod - temeljna premisa opn sors biznisa jest armija budala koja će za dž raditi dok ti njihov rad zapakiraš u celofan i prodaješ po masnoj cijeni. Da je cijela IT industrija takva - raspala bi se dok kažeš keks.

_{[Ovu poruku je menjao cynique dana 11.05.2006. u 18:45 GMT+1]}

Uopšte ovde nije reč o shvatanjima etike, već o tome da taj manijak pokušava da na manje-više nasilan način (bojkoti, protesti...) nametne tu svoju "etiku" celom svetu. U njegovoj viziji softverskog sveta jednostavno nema mesta za drugačija shvatanja. Da je u stanju, kladim se da bi koristio i druge metode tipične za njegove istomišljenike: konc-logori, masovna streljanja i progonstva u polarne predele. Ovako je samo jedan smešan debeli klovn i manje više niko ga i ne shvata ozbiljno.

Ubacujem se tek da napišem ovo:

Taj čovek je na nedavnim predavanjima u BGD prvo izjavio da su ga prilikom dolaska, policajci pretresali na aerodromu Beograd, pa je zatim slavodobitno zaključio da smo "policijska država"! BOŽE!
Naravno, čovek popije aplauz od ljudi koji su bili prisutni, što je i red, jer su se našli ponukani da duvaju u istu frulu sa njim. Anarholiberali? Hahaha, pola njih tamo je još u fazi "Mama, jel' ja volim jagode sa šlagom!?"

Sa takvim spoljnjim (estetskim) nastupom, na bilo kom USA (a i drugde) aerodromu bi ga skinuli do gole kože i malo mu i zavirili u iznutricu!

Eto, morao sam ovo da napišem. Pozdrav!

Ma ne, kakvi. ;-) Kako si to zaključio? On se to samo šali!

Nikada mi neki ljudi nisu bili jasni...
zašto ste vi zapeli za stallmana? Budala ko budala. Ok, čovjek je ima dobre ideje, započeo neke nove stvari koji su malo promjenile svjet na bolje i to je to.
Da je Stallman bio pametan danas ne bi živio od govora po državama III svijeta, ili ti nama :)

Moj savjet, mani te se stallmana i držte se struke! :)

Ja nisam Stallmanov obožavatelj, pogotovu od GPLv3 licence, ali smatram da je on ipak mnogo toga učinio za zajednicu. Da ga nema, danas bismo (po nekadašnjiim Microsoft&bratija planovima) dnevno aktivirali svaki svoj program, i dan bi izgledao ovako: probudiš se, skuvaš kafu, kačiš se na net, i aktiviraš svoj Windows za današnji dan, cena 0.80$, zatim aktiviraš svoj Photoshop 0.35$, zatim aktiviraš dnevno korišćenje AutoCAD-a 2.50$ (jer, hej, to ti je dato na korišćenje, ne na poklon), itd, pa bi nas sve to koštalo mnogo muka i para, jer alternative, kakve-takve, ne bi ni bilo. Nije sjajno sve što je proprietary, niti s***** sve što je OSS. Isto tako, ne bih bio srećan ni kada bi postojao samo softver otvorenog koda, jer bi sigurno bio uglavnom još lošiji. Po nekom mom ličnom nahođenju, alternativa je uvek potrebna, i želeo bih da OSS dobije još nešto veći broj pristalica, tek da niko ne može da radi onako kako hoće, već da imaš izbor: ako ti OSS program ne zadovoljava potrebe, kupi neki profi program tog tipa, i to je to. Nama korisnicima trebaju i jedni i drugi, zarad nas samih.

_{[Ovu poruku je menjao MladenIsakovic dana 12.05.2006. u 22:52 GMT+1]}

Mladene, da te podsetim neke stvari:

1. Prvi OSS program je bio Tex, delo Donalda Knutha, sa pocetka sedamdesetih
2. To nije bila prva verzija BSD, ali je bila prva sa vi editorom i csh, 3BSD iz 1979.
3. Pre 1984. kada je Stallman napravio GNU projekt i zapoceo je rad na GNU userlandu, postojao je 4.3BSD koji je imao i kernel i userland. GNU ce cekati Linux kernel (devedesete proslog veka) da bi bio upotrebljiv OS. GNU HURD kernel ni dan danas nije upotrebljiv na desktopu ili serveru.

Zakljucak: da nije bilo Stallmanovog GNU, ne bi bilo ni linuxa, koristili bi smo bolje (citaj, BSD).

Theo deRaadt kao i Stallman ne voli binarne drajvere, ajde da ih uporedimo:

1. Theo je programer, i to odlican, Stallman nije
2. Theo drajver isprogramira, Stallman nosi trensparente i urla po seminarima
3. Theo ne lupeta o "zlim" kompanijama, Stallman da.

Tacka.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 12.05.2006. u 23:38 GMT+1]}

Kao prvo GCC = GNU Compiler Collection, gcc = gnu c compiler, i RMS ima prste isključivo u ovom zadnjem, i to u nekim pradavnim predstandardnim neupotrebljivim verzijama iz ranih 80-ih, kad još nisu ni postojali lex/yacc i čiji ekvivalent neki prosječan CompSci student koji je položio teoriju automata danas složi u 4-5 dana :)

Što se tiče emacsa:

http://www.xemacs.org/Develop/devTeam.html (XEmacs)
http://www.gnu.org/software/em...ledgments.html#Acknowledgments (GNU Emacs)

RMS je maintainer GNU Emacsa, koji se vjerojatno nekoliko puta prepisao otkad je on prestao aktivno sudjelovati u developmentu :D Ali zato je glavni ideološki vođa iza svhih takovih projekata, i to se bezbroj puta naglašava u distorziranom smislu da je on nekakav "glavni arhitekt" i "nadriprogramer". Čudno što ga se rjeđe spominje u kontekstu nekih projekata koji imaju malo više veze sa real-world SW inženjeringom (čitaj: > 1M LOC), a koji su se pokazali kao veličanstven neuspjeh (Hurd)..



Theo bitcha jer im proizvađači nekog shitty hardvera ne žele dati specifikacije. Ne naziva ih "zlim", ne poziva otvoreno na bojkot njihova hardvera, ne širi FUD o patentima i IP..

Samo što će Theo ili napraviti 100% working driver ili ga neće uopće ubaciti, pingvini to rade ovako:

http://www.reactivated.net/web...ntent/20050806-reverse-0.2.txt

I onda prave xyz ispravaka jednom kad počnu dobivati prijavke bugova kako driver nije SMP-friendly, kako korisiti fju koja je odjednom postala obsolete.. :)

Ja najviše RMS-u zamjeram što je mase zaludio anti-MS ludilom, iako njemu nije toliko stalo do MS-a (kao recimo ESR-u), već do smrti cjelokupne komercijalne softverske industrije. Stvar je da se većina pingvina najviše "pali" na anti-MS ludilo, i najveći GPL propagatori nisu u životu napisali program složeniji od hello_world.c za neku lovu.

Think, nisu bezveze XFree86, Apache, PHP.. bezveze pod non-GPL licencom. Da je izvorni BSD TCP/IP stack bio pod GPL-om umjesto BSD licencom, što mislite gdje bi Internet bio danas?. Razmislite o tome.

_{[Ovu poruku je menjao cynique dana 13.05.2006. u 20:08 GMT+1]}

Nigdje. Integracija takvog GPLiziranog koda bi bila nemoguca za komercijale, jer bi onda dijelovi operativnih sistema morali bit pod istom. To bi prvobitno dosta ukocilo razvoj interneta kakvog ga danas znamo, i mreza opcenito. Nakon toga, svaka bi veca kompanija napravila svoje proprietary rjesenje, sta bi se na kraju manifestiralo medjusobnom nekompatibilnoscu do neke granice.

Pozdrav svima! Vidim da se polako okuplja kriticna masa onih koji su skuzili da je RMS samo jos jedan od zlocudnih muljatora...
Hvala bogu da i to jednom ugledah, mislila sam da nikada necu, pogotovo kad vidim onu ekipu na www.forum.hr!

math_baby

Nemoj sad izvlačiti iz konteksta moju izjavu nekom prenapuhanom listom vendora. Theo je svjestan da u nekim driverima može biti sadržana ogromna količina IP-a, i da ga je praktički nemoguće kvalitetno reversati/implementirati kako izlaze nove verzije (nove generacije GPU-ova svakih 6 mjeseci), ako bolje pročitaš vidjet ćeš da uglavnom bitcha za neke jeftine mrežne uređaje.



Mjerimo po broju uspješnih projekata koje ima iza sebe. Od svega što je kontribuirao i što dan-danas sadrži "njegovo maslo", emacs ajmo reći ima kakvu-takvu uporabnu vrijednost. Samo problem je što XEmacs koristi daleko više ljudi :D

Mislim da je Theo daleko mjerodavniji po pitanjima SW inženjeringa od RMS-a. OpenBSD je takav kakav jest, ne prodaje se ni za šta više i manje od toga, dok je Hurd bio i ostao obična bajka.



Nije to samo "zanimljiva ideja", scholari/akademici su oduvijek razmjenjivali ideje, kod...prije nego što su i Linus i RMS bili u pelenama i prije nego je UNIX još izašao i research laba AT&T-a :) Jednom kad bi se koncept konkretizirao do razine da ga je bilo moguće komercijalno iskoristiti - odgovarajuća kompanija bi ga zaštitila (kroz formalna patentna tijela), researcheri bi dobili $$$ za svoj trud i circulus viciousus bi bio zatvoren. Jednom kad je GPL došao u priču, taj krug puca jer bi po definiciji trebali raditi za nekakvo "više dobro" i poradi "zajedništva", a kompanije bi se otvaranjem koda automatski se lišile bilo kakve kompetitivne prednosti.

Čim ljudi shvate da cijela poanta GNU zajednice jest totalno uništenje osnovne driving force IT industrije kao takve, a to je ono što Dimković voli nazvati industrija znanja, jer sve što GNU-ovci žele jest klonirati komercijalne projekte i ponuditi ih za dž, što će apsolutno ubiti bilo kakvu inovaciju in the first place - to je bolje za njih i za društvo u cjelini.

GPL uzima od svih, a ne beneficira nikome osim sebi samom - vrlo slično Cohenovoj definiciji virusa ako smijem primjetiti. Problem je sa virusima što su tolerabilni to praktičnog limita kad se repliciju poput agenta Smitha u broju kad postaju opasnost za cijelu IT infrastrukturu per se. Spoj jeftinih apologetičnih petparačkih parola pod vodstvom "velikog vođe", uzdizanje kulture pljuvanja po svemu "što nismo mi", apsolutna ignorancija po svim pitanjima vezanih za izvornost koncepta (većina pingvina misli da su svi Linux programi izmišljeni "od nule" - pogledajte temu odmah ispod gdje lik otvoreno govori da "Bill ukrao puno stvari od Linuxa"), te uzdizanje bijedne pingvinske kulture misli koja im daje lažni osjećaj "superiornosti" u situacijama kad ljudi prelaze na linux samo zato "da ne bi bili kao oni glupi windowsaši", i jer misle da je najveći donator/humanist ovog doba (Bill Gates) "lopov i pljaškaš" tj. sponatana intelektualna diferencijacija ka pingvinizmu koja nema nikakve veze sa real-world potrebama već je rezultat sustavnog ideološkog trovanja - sve to čini magičan koktel koji arguably industriji čini kumulativno više štete nego koristi.



Bez tih drugih otvorenijih licenci teško da bismo imali većinu današnjeg mainstream open source softvera. Nije bezveze bio npr. PHP relicenciran - otvoreno kažu da je razlog bio mogućnost veće komercijalizacije (Zend).



Nisu oni nimalo slični - RMS trkelja o nekakvim "slobodama" na kolektivnim manifestacijama samosvršavanja poput one u Beogradu i Zagrebu lately i nije ništa pametno učinio sa svojim životom, BG je razlog booma prodaje x86 kanti ranih 90-ih i osoba koja je više doprinjela čovječanstvu (doniranih $28E+9) više nego svi RMS-ovi svijeta.

Još jednom ponavljam - osobe koje se zalažu da sav softver treba biti "slobodan" u 99.999% slučajeva ne žive od pisanja istog.

_{[Ovu poruku je menjao cynique dana 13.05.2006. u 22:08 GMT+1]}

Problem je što je komercijalizacija uzrok 99.99% svih inovacija u HW/SW biznisu. Svatko tko misli drugačije ima, blago rećeno, reality distorsion shield oko sebe uključen i aktiviran na maksimum :)

Evo navedi mi 10 major inovacija koje je u svijet doveo Linux i GNU pokret u cjelini, a koje nemaju debeli komercijalni background, pa ćemo diskutirat.

Pa to i govorim - zato jer se zalažu protiv toga, pa nema smisla da su protiv nečega od čega žive <-> zagovaraju nešto od čega ne žive, baš kao i GPL apologeti. Ne razumijem koji ti dio ove izjave nije jasan. Navedi točno koji dio, pa ćemo ju rastavit do tautologija i indukcijom doći do njihove ekvivalencije :D



Opet patiš od RDS poremećaja svojstvenog pingvinima :D Look closer:

"Lyrics and vocal melody written by Ty Semaka".

Glede moje opservacije da se odnosi isključivo na jeftin mrežni hardveraj, a ne na svu paletu proizvoda dotičnih kompanija (Bojkotirajte Intel CPU-ove jer imaju "neslobodan" mikrokod - LOL :)

Want to help us? Avoid Intel Centrino, Broadcom, TI, or Connexant PrismGT chipsets. Heck, avoid buying even regular old pre-G Prism products, to send a message. If you can, buy 802.11 products using chips by Realtek, Ralink, Atmel, ADMTek, Atheros. Our manual pages attempt to explain which vendors (ie. D-Link) box which chipsets into which product.



Komercijalno iskorištavanje onoga što se istraživalo. Ono...projekt evoluira u produkt (razlikuju li pingvini ta dva pojma?). Stvarno ti se divim da si iz gornjeg pasusa iskopao ridikuloznu interpretaciju o "komercijalizaciji slobode". Treba imati RDS(TM) za to :P



S obzirom da si dosad napravio dva superkritična logička paradoksa u svojoj "argumentaciji", mnijem da si ti taj koji se ne bi loše proveo.



Tako je! Bojkotirajmo moderne multibillion tehnološke parkove poput Silicijske doline! Srušimo MS-ov Research Centar u Beogradu! Akademici svih zemalja - ujedinite se! :D



Naravno, a mi ćemo ti tek tako povjerovati da si u pravu, jer eto, "nemaš vremena" svoje stavove podrobnije obrazložiti :))

Evo otvori novu temu: "Ekonomija znanja - da ili ne", vjerujem da ima čak i na forumima i više nego kompetentnih sugovornika :)



Problem je što tebe nitko neće plaćat za research koji nema praktične uporabne vrijednosti (iznimke su ex-yu postsocijalističke banana državice gdje su projekti funded po broju rodijačkih veza, a ne po ekonomsko-profitabilnom meritornošću). Tebi je možda sve to "smiješno" - ali novac jest jedini spiritus movens cijele industrije. Molim te da priče o nekakvim slobodama (što je uopće sloboda?) u stilu:



i o "radostima spoznaje", ostaviš za trenutke istinske samoće. Hvala.

Nisi li kao Zarko Radosavljevic napravio prototip nove tastature i zakopao ju je da je se na domogne Bill Gates? lol

Iskreno, to gore samo znaci da ti znanje ne umes unovciti.





A poslodavac? Ili se nadas da ces naci nekoga za dvadeset godina? Mozda posao na harvardu, MIT? Ne zanima te, ili se pravis da je tako?



Ti nisi programer, i ne mozes shvatiti. Kako bi bilo da radis ikoji posao a da te niko ne placa?



Da, idealisticko lupetanje (ne trebaju mi kao pare imam sve bez njih lol, a u sustini lazemo samoga sebe).

Jedino se je ovde samoupravljanje zapatilo kao korov, i imali smo ili imamo teske posledice toga. SSSR? Ne znam koji udarnik, poput Stohanova, je svojevremeno ulazio u rudnik tek kada bi video na tabli da je i najbolje placen.
U SSSR su beneficije bile normalne, a narocito za one koji su radili za vojsku. Samo smo ovde imali totalnu uranilovku.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 14.05.2006. u 01:01 GMT+1]}

Jos da objasnis zasto toliko nobelovaca ima na americkim koledzima, sve kinezi, pa egipcani...

Homo sum humani nil a me alienum puto.

Sve dok tata i mama placaju racune, spremaju hranu i obezbedjuju smestaj, a onda kad to prestane se obicno shvati i cemu novac sluzi i zasto postoji ;)


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 14.05.2006. u 11:41 GMT+1]}

Komrade Zeleni Obad, najtoplije Vam preporučam pročitati temu:

http://www.elitesecurity.org/tema/169645/0

u kojoj su demistificirane mnoge zablude o tome kako novac ne potiče na povećanje kvalitete školovanja/istraživanja.

Ja teoretičare trpim sve dok ne pređu u larpurlartizam, fizičare kad počnu razglabati o teoretskim preseravanjima (string theory) na subplankijanskoj skali experminentalno nemoguće za potvrditi, matematičarima koji pručavaju svojstva nekih tamo algebarskih struktura koje nemaju veze sa ikakvom praktičnom primjenom u sljedećih milijardu godina, filozofima koji se odcijepe iz stvarnosti od silnih što-bi-bilo-kad-bi-bilo i zaborave kako je brutalan, ružan i darvinistički svijet u kojem živimo.

Ljudi su neodgovorna stoka, i kad im se da previše "slobode" (pišem u navodnicima uvijek jer ih ima više vrsta, RMS ih čak 4 definira :) postaju opasne lijenčuge koje idu linijom manjeg otpora i ne žele ništa učiniti od više nego što treba, pa ih je stoga redovito potrebno vezati lancima i kontrolirati. Bolje i za njih i za društvo.

A "sloboda" ? To je obično stanje svijesti.. Ja bih se osjećao potpuno slobodan u 2x2m sobici koja mi pruža sve uvjete za život i socijalni/intelektualni razvoj (npr. holodek :) Pogledaj Joe Consumere oko sebe, sa mozgovima ispranim konzumerističkom propagandom. Ti ljudi su zarobljeni unutar svojih umova medijskim otpadom koji im diktira koju će modnu marku nositi i što će jesti. Je** se njih za nekakve "slobode". Da im je stalo otišli bi u parlament i pobili sve kognitivno-inkapabilne smradove koji ih svjesno pljačkaju.

Čim prije svatiš da 90% ljudi na sotfver gledaju kao na "crnu kutiju" koja se koristi, i baš ih briga kako i zašto radi to što radi, a kamoli za "slobodarske premise" na kojima je baziran, to bolje za tebe :)

Zeleni obade ti radis na fakultetu?Pretpostavljam kao asistent?Ako radis kao asistent,cini mi se da dobijas i neku platu?Taj novac koji dobijes verovatno dolazi od drzave(oporezivanjem gradjana iste) i raznim prijavama ispita/overavanjim semestara studenata?Ili ti jednostavno kada dodje taj odvratni produkt kapitalizma(plata),jednostavno pocepas sve te proklete novcanice i odletis kuci na krilima zanosa u sumrak...u slobodu...


Covece,ne znam da li ti je ovo neko rekao,ali ti si kralj...Blago tebi i tvom malom,savrsenom,totalno nerealnom svetu...

Hteo sam ti reci,da ako dobijas platu,a dobijas je,sledi da se znanje ipak placa.Direktno ili indirektno...

Ova fora sa matrixom ti je blago reci,neukusna...

Uvek kad sam prozvao GPL fanove da odgovore na te stvari odgovora nije bilo. Xilinx ili Altera pa igrajte Open Quale/Doom/Oblivion...

http://jvasiljevic.users.sbb.co.yu/fhf.html :D

LOL :D

Baš me zanima što će veliki ideološki vođa reći na upcoming EFI koji će u roku 3 god. potpuno zamijeniti PC/AT BIOS (već sad na Mactelu, x64 Vista podržava EFI ali ne i x32 Vista!) a koji može loadati drivere prije samog OS-a :) Rekao bih da je to krucijalnije za sigurnost OS-a nego bilo koji blob..

A tek na hardversku virtualizaciju...već vidim Stallmana kako prosvjeduje: Boycott VMWare, illusion of your freedom :D

TPM čip i Nexus Computing Agente koji su hardverski izolirani od kernela OS-a da i ne spominjemo..

Zaista, ultimativno je licemjerje laprdati o nekakvim "slobodama" softvera na platfomi na kojoj je:

- BIOS closed-source (ajd ajd, može se reversati ili zamijeniti LinuxBIOS shitom, ali onda će vjerojatno MB prestati raditi i izgubit ćete garanciju.. :)

- CPU mikrokod closed-source (bez i najmanje vjerojatnost da ga Intel/AMD otvore :)

- Verilog/VHDL kod CPU-a nije dostupan (tko zna - možda je Intel sakrio u Vanderpool ekstenzijama neki magični syscall koji eskalira u ring0 privilegije i šalje NSA sadržaj direktorija /home/pr0n/severina/ ...who knows :)

- driveri su closed source (koliko pingvina nema tainted kernel? :)

- cijeli ISA je potencijalno...virtualiziran (ring -1 :)

- CPU MMU i specijalni hardver na matičnoj (kontroverzni TPM 1.2 čip) omogućuju potpunu izolaciju nekih programa (NCA-ova) od samog kernela, čime se izvršavaju praktično bez ikakve kontrole i ograničenja (što razni neuki teoretičari zavjera vole interpretirati kao težnju da multimedijalnim contentom zavlada apsolutna kontrola u stilu Orwellove 1984. i pri tome nemajući pojma da je to zamišljeno za sigurni (kriptirani) pathway između periferalija - nema više HW/SW keyloggera i sl.)

Koliko GPL propagatora vrti lindžu na potpuno "oslobođenom" hardveru? :D Nedeljko? Zeleni Obad? Niste se valjda prodali mrskim kapitalističkim ugnjetavačima sloboda (Intel/AMD)? :D

Kada sam ja to postao GPL propagator? Ja i dan danas nemam ništa protiv vlasničkog softvera. A tebe, ako se ne sviđa GPL, ili bilo koja druga licenca, niko ne primorava da koristiš softver koji je pod njom.

E, moj Ivane. Ovde debelo grešiš. Hvala Bogu da se ljudsko društvo nije razvijalo tako kako ti zamišljaš, jer ne bismo nikada imali ni TV ni mnoge druge stvari koje dansa imamo. To mi liči na pokušaj nekog srednjovekovnog kralja da napravi TV tako što će okupiti 100 najmudrijih ljudi iz kraljevstva. Dostignuće kao što je TV, pretpostavlja jako veliki broj dostignuća pre toga, do kojih nije mogao doći jedan čovek, niti jedan tim ljudi. Do njih se dolazilo stotinama godina, kada nije mogla postojati nikakva vizija mogućih primena. Do primene tih dostignuća je došlo onda kada su se stekli uslovi za to.

Kada se radilo na specijalnoj teoriji relativnosti, nije se moglo znati da će relativistički izraz za energiju imati za posledicu iskorišćavanje nuklearne i termonuklearne energije. Kada je Maks Plank uveo kvant proučavajući zakon zračenja apsolutno crnog tela, nije se moglo ni pretpostaviti da će se kvantni fenomeni iskoristiti u vidu poluprovodničke tehnologije (u koje spadaju i mikroprocesori koji nam sada omogućavaju da komuniciramo). Pojam algoritma je dobio na težini u XIX veku zbog nekih pitanja zasnivanja matematike (intuicionistički, odnosno konstruktivistički pravac je podigao "cenu" tom pojmu). 1931. godine Kurt Gedel daje prvu formalizaciju pojma algoritma da bi dokazao teoreme nepotpunosti. Međutim, taj korak je otvorio mogućnost pravljenju mašina koje su u stanju da rade po proizvoljnom algoritmu. Grebnerove baze su danas našle mnogobrojne primene u računarstvu i robotici, a ne bi ih bilo da Kumer nije u XIX veku uveo teoriju prstena i ideala u pokušaju da dokaže veliku Fermaovu teoremu. Matrični račun je nastao u XIX veku u pokušajima da se polje kompleksnih brojeva proširi do neke šire algebarske strukture. Tragalo se za takozvanim hiperkompleksnim brojevima i niko nije očekivao nikakve druge primene matričnog računa van toga.

U matematici je bitno naći što neočekivanije teoreme, odnosno sadržaje koji imaju što veću dubinu. Jedino je to bitno, i ništa više. Ono što ima dubinu, ima i (nekakvu) realizaciju, a samim tim i nekakvu primenu, u nekoj budućnosti. Istorija matematike, fizike i tehnike nas ne uči da postoje neprimenljivi sadržaji matematike i fizike (koji imaju dubinu), već da put do njihovih primena može bude vrlo dugačak. Navedi mi makar jedno duboko naučno dostiknuće za koje možeš da tvrdiš da neće imati primenu u narednih 100 godina.

Kao sto rekoh, svi ti "sloboda" argumenti padaju u vodu kad treba zasljakati za hleb i krov nad glavom a ne primati pare od mame/tate ili poreskih obveznika. Ne znam sta je ovde ad hominem, jer nemam ni najblazi pojam (niti me preterano interesuje) cime se ti licno bavis u zivotu, pa ni moj odgovor nije bio usmeren na tebe, ili na nekog posebnog ovde. Ad hominem je koliko i tvoje slikice iz (komercijalnih) filmova ;-)

@MadTexel

http://www.opensparc.com



@cynique

A da, sto se teorijske matematike tice, Pitagora, Euklid i Eratosten su narocito znali da ce se prosti brojevi koristiti za RSA enkripciju skoro 3000 god. kasnije. Nljihovi savremenici su od matematike trebali samo da zbrajaju, oduzimaju i mnoze, da bi kupili nesto za dukat

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 14.05.2006. u 21:02 GMT+1]}

A ne ne ne ne ne i ne.

Da li ti taj procesor imaš u mašini? Verovatno nemaš. Isto tako, da li možeš da koristiš source tog procesora? Ne možeš. Drugo, lepo napisah na "sajtu svoje free hardware fondacije" svi procesori treba da budu slobodni, baš kao što se RMS zalaže da softver treba da bude slobodan. I na opencores ima gomila procesora, od toga dosta sa MIPS ISA, sve može u FPGA, ali se ne koriste. Zatim, i 3D čipovi treba da budu slobodni, a za tako nešto nisam video ni 0.01.001alfa projekat. Gde su slobodne zvučne kartice? Plus što većina GPL jurišnika često ima Windows makar zbog igara. Pre 10 godina da neko zameni Win Linuxom je bilo čisto zezanje; džaba i da je bolji sistem kad nema upotrebljivuh programa, a sada je situacija dosta drugačija. E sad, zamisli hardverski skok u prošlost. Koliko ljudi bi danas bilo spremno da u ime slobode, ideala, komunističkih žvaka itd pristane na 10-100 sporiji procesor? I da nema 3D grafike. Doduše, Linux odlično radi i na 486 mašinama itd, dok se ne startuju GNOME ili KDE. OK, onda nema GUIa, ali onda nema ni WYSIWYG koncepta za tekst procesore, programe za tabelarne proračune, prezentacije, nema obrade slika, zbog sporosti procesora nema ni filmova sem u MPEG 1 formatu, MP3 bi bio solidno opterećenje za mašinu itd. Ko bi od vas pristao na to?

Ajde da izbrojimo: koliko ljudi bi ovde imalo hrabrosti da čačka mikrokod procesora? A VHDL ili Verilog pa da primene te promene na procesor i restartuju takvu mašinu? Nešto nizak takt? Nema problema, doda se još stage-dva u pipeline. Ups, treba ispraviti i deo za scoreboarding. Joj, a šta je to? Potencijalan broj nekompatibilnost: mesto kernel-drajveri tu bi bili još i kernel-procesor, drajveri-procesor i kernel-drajveri-procesor. Aj dobro što deca mogu da pišu programe, ali da neko dete ima mogućnost da mi napravi neku suptilnu grešku u procesoru, neka hvala.

Inače, zašto softver za kola, mikrotalasne, veš mašine, tostere itd nije slobodan? Ok, na nekim tosterima može NetBSD, ali šta je sa ostalim kućnim hardverom? :)

Papir trpi sve, a more proguta.
Tako i sve te GPL priče. Neko neće da radi za džabe i da čeka da mu neko udeli milostinju. Uostalom, zarada najvećih Linux firmi (čak i uzetih zajedno) je čista smejurija u poređenju sa zaradom MSa.

@MadTexel, 486-ica teoretski ne moze otkodirati MP3 u real-timeu ;) Za to ti treba minimalno Pentium arhitektura, tako da i smeca poput AMD K5 i Cyrix 5x86 otpadaju.

Moja artisticka vizija novog GNU/FHF x86 mikroprocesora. Nije slucajnost da zadnja rijec FHF tehnologije neodoljivo podsjeca na nesto sta smo vidjeli prije 20 godina ;)

Mislim da ipak može. Ako 486 kao 3x40 ne može da pusti mp3, onda teško da to može Pentium na 60-75MHz. Plus što bi GPL procesor mogao da ima i po neku napredniju stvar tipa MMX, da ne kažem pošteno urađen set vektorskih instrukcija.

Dakle za sada, nema raspoloženih da gledaju i modifikuju source procesora?

Btw, Pentium i 486 imaju skoro istu arhitekturu.

Obade, tvoja me nesposobnost logickog rasudjivanja zadivljuje.

Napisi knjigu, a ja cu je fotokopirati i prodavati 500 dinara komad. Fer?

Ma pisci ako treba da jedu neka daju 'tehnicku podrsku' jeli tako?

A da ne govorim da se uspesan bend time srozava na nivo kafanske pevaljke (pricano je o tome na Advocacy) nema intelektualne svojine. Ne bi bilo ni bendova. Ne bi bilo ni vrhunskih violinista (zasto da se bave time ako pevaljka iz Bunuse dobija iste pare).

Ti si taj koji je slep kod ociju, i zarad GNU FSF komunizma koji unistava svet koji nas okruzuje treba crvenu pilulu.

Realnost nije Stallmanov Matrix.

Mislis da bi Michelangelo radio na Sikstinskoj kapeli da nije imao ogromnu dnevnicu od stotinjak dukata (bar 5000 evra u danasnjim parama).

Crvena pilula covece, dok nije prekasno.

PS: Paolo Bramante, arhitekta Sikstinske kapele je imao 120 dukata dnevnicu. Svi dukati su imali istu kolicinu zlata ko mletacki cekin, npr. USA dukat od 20$ sa pocetka dvadesetog veka. Ako se na to doda inflacija to je bar 50 evra za dukat, vise na http://en.wikipedia.org/wiki/Ducat , svakako, ako dukat nema i numizmaticku vrednost, ako je ima, cena je daleko visa, vrhunski ocuvan dukat je i 50000$.

_{[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 16.05.2006. u 00:28 GMT+1]}

Ne. On je ionako bio najbolji slikar svoga doba u Italiji, i imao je novaca. Verati se cetrdeset metara na skelu i izlagati sopstveni zivot opasnosti svaki dan, desetak godina, zahteva i izvesnu kompenzaciju, zar ne?

Umm...P6 arhitektura, tj. Pentium arhitektura, je predstavljala svojevrsnu revoluciju. U mnogome je razlicita od 486-ice, pocevsi od superskalarnog dizajna, U/V pajpova, mogucnosti izvrsavanja vise operacija po cycleu, 64-bitnim data pathovima...

486ica, bas zbog nemogucnosti izvrsavanja vise operacija po taktu, ne moze dekodirat mp3 u real-timeu. Pentium, cak i najslabiji model na 60 MHz, moze. Pogledaj malo benchmarkove po internetu, postojala je verzija Pentium OverDrive, na 60 i 66MHz. Taj procesor se mogao utakati u maticne ploce namjenjene za 486icu, i na istoj ploci, dva procesora istog takta, dakle Pentium OverDrive 66MHz, i 486DX2/66MHz, pokazuju ogromne razlike. Naime, testiras matematicke operacije sa i bez pomicnog zareza, baratanje internim cacheom, baratanje sa radnom memorijom, i dodjes do podatka da je Pentium, u prosjeku testova, od 1.85-1.95 puta brzi. Dakle, skoro duplo ;)

To jest, P6 i 4x86 arhitektura su nebo-zemlja. A to znam iz osobnog iskustva, jer sam posjedovao Intelovu DX4vorku na 100MHz, pa kad je dosao Pentium 100 kuci, bilo je veselja ;) Vjeruj mi, razlika izmedju mog prijasnjeg P4 na 2.0GHz i sadasnjeg na 3.5GHz, je goli q'rac prema tome.

_{[Ovu poruku je menjao z@re dana 16.05.2006. u 01:02 GMT+1]}

Da se vratim na temu - ne treba OSS gurat gdje mu nije mjesto. Najgora stavka u OSS hijerarhiji su sami developeri - a najvise beneficiraju oni koji najvise zagovaraju OSS, vendori i sysadmini. Kako i ne bi, netko im da proizvod potpuno besplatno, a oni imaju svako pravo naplatit uslugu instalacije, supporta i odrzavanja. Bilo je ovdje na Advocacy-u par ljudi koji su "aktivni" GNU/Linux sysadmini, a bave se nekomercijalnim distroima. Koliko njih je na bilo koji nacin potpomoglo projekt od kojeg direktno zaradjuju?

Da se ja komercijalno bavim odrzavanjem i instalacijom, recimo FreeBSD-a, svakom klijentu bih narucio jedan set FreeBSD medija, za pisljivih 35 dolara, a klijent bi platio taj set. Nije puno, ali sve znaci. Poslao bih i spare hardvera, ako se nadje, a ne treba.

Medjutim, postoji razlika izmedju ovoga od gore i GNU zealtotizma. GNUovci zive u vizijama "nekog boljeg svijeta". Nije to samo komunizam, to je tipicna Star Trek utopija. Radis koliko mozes i sta mozes, ali ne za sebe, nego za zajednicu, i za boljitak ljudskog roda, a za uzvrat uzimas koliko ti treba. E to je utopija, koja je direktno u konfliktu sa ljudskom psihologijom. S druge strane, BSD (barem core) developeri, ne idealiziraju rjesenje zivotnih problema preko svog opensource rada. Svi oni imaju stalne prihode love, nevezano za svoj BSD projekt. Cak i FreeBSD Foundation, koji nije bas da ne zaradjuje nista, svoje resurse gura samo u projekt, a ne na place developera.

I na kraju, jos ovo. Ja sam programer. Trenutno radim na par hobistickih projekata, medjutim, puno ideja, a premalo vremena. Kad koji bude gotov, ode na BSD licencu. Zasto? Zato sta ne namjeravam zivjet od njih, cak i da kojeg izdam pod shareware, naplacujem 20-30 dolara, ne vjerujem da bih zaradio vise od $200 u godinu dana na tome. I jos je usput zamor, radit stranice, dokumentacija, support, malo reklama, ovo ono ;) Radje neka koristi tko hoce, i nek ga uzme tko hoce, i nek gleda kod tko hoce. A zasto ne GPL licenca? Zato, sta ja cak i vjerujem u tu slobodu, a GPL uopce nije sloboda. Ako ce neka firma uzet komad koda iz mog programceta za svoj komercijalni proizvod, neka im. Ako ja ne namjeravam zaradjivat na njemu, zasto ne bi netko drugi? Oni samo trebaju stavit remark da je taj i taj dio copyright by ja, i to je to. S druge strane, programi koje sam napisao i prodao, ma ne pada mi napamet da ih kome poklanjam i da nekoj konkurenciji dajem uvid u svoje kodove. To je moje, i ja od toga zivim. Problem je sta ljudi vide softver kao nesto neopipljivo, nesto mutno. Ajde vi GNUovci objasnite jednom pizza majstoru, najboljem u gradu, kako bi bilo dobro, for the sake of humanity, da on svima javno kaze svoju tajnu, svoj pizza recept. Ako vas ne osamari, dobro ste prosli.

Sve se vrti oko para. Amo sekund kazat da u boljem GNUovskom svijetu ne postoje pare. Opet mora postojat nekakva metoda vrednovanja proizvoda i rada. OK, 2050 je godina, postoji jedan od milijuna programera, a cijeli svijet je opensource. Svi skupa rade za boljitak tehnologije. I taj programer pise opensource softver. Medjutim, tko je njemu poklonio kompjuter, tko je njemu dao prikljucak za struju? OK, mama i tata. Kako su mama i tata dosli do toga? I oni su radili open-source-nesto, i dobili u zamjenu kompjuter i struju. Sutra ce taj njihov sin isprogramirat nesto, i dobit u zamjenu automobil. Ej, pa zar to nije skoro isto, kao da je programirao closed-source za pare, i onda od tih para kupio sebi auto? Sistem vrednovanja mora postojat...bas radi ljudske psihologije. Jer u protivnom, netko moze mlatimudit po cijeli dan, a imat 16 jahti i 27 limunzina.

Da su P5 ili P6 imali drugu arhitekturu ne bi radio nijedan dotadašnji program sem u emulaciji. Pošto je set instrukcija u osnovi isti (P6 npr dodao conditional move), arhitektura je ista, u ovom slučaju x86. Nemoj mi reći da je drukčije. Drugo, P5 i P6 se i između sebe drastično razlikuju po organizaciji, recimo činjenici da je P6 16b programe izvršavao sporije od P5 na istom taktu. Zatim, neka je P5 2x brži od 486 na istom taktu (što je dobrim delom zasluga magistrale na 60/66 MHz naspram 33/40), ako 486 ima dosta veći takt, 120-133 MHz, da ne kažem 160 (4x40) onda može da se meri sa slabijim P5. Ili onda ispada da P5 na 2x manjem taktu (60-80 MHz) je jednako brz, ali ipak nije u stanju da dekodira MP3.

U svakom slučaju, da ovo ne bi prerastao u topic o procesorima ponoviću pitanje:

KOLIKO VAS BI DA ISPRAVLJA GREŠKE I DODAJE NOVU FUNKCIONALNOST PROCESORU ČIJI JE KOD DOSTUPAN I DA UME DA TO URADI?

Ma evo, 2006-ta je godina - i dalje svi koristimo cipove Intel-a, AMD-a eventualno nesto malo IBM-a i sl... niko ne koristi OpenSPARC u svojoj kuci, a kamo li da ga pausalno unapredjuje :)

Iz prostog razloga sto je za proizvodnju procesora neophodan foundry, i proces kosta - ne sumnjam da ce neki novi mislilac RMS-ovske provincijencije da smisli ideju kako celo drustvo treba da izdvaja deo svog profita kako bi se formirali "otvoreni foundry-ji" gde bi svako mogao da dodje, i istancuje sebi novi CPU ;-))))

Sto se RMS-a i njegovih idiotarija tice - na svu srecu nema neke bojazni, osim sto su klonirali UNIX, i komercijalne office aplikacije i multimedijalni sw, GPL ziloti tesko da su doprineli bitnije drustvu - sve stvari koje su oni klonirali su postojale i daleko pre njihovih GPL kopija, a svet obicno ljude pamti po nekoj inovaciji - to sto u 2006 covek moze da ima besplatan word processor je svakako lepa stvar, ali nista oko cega bi se nekom trebao dici spomenik - na kraju krajeva, ljudi i danas kupuju Office - jer pruza vise.

Kome trebaju osnovnije stvari - ima OpenOffice... jel to za Nobelovu nagradu? nije.

Hmm...da je to procesor provjerenog dizajna, da radi kako treba, da je dobar, i da znam dosta toga o mikrokodu inog i modifikacijama inog, kupio bi ga bez problema. Bilo bi jako lijepo dodavat nove specijalizirane instrukcije za specificne probleme, medjutim, koliko ljudi na svijetu postoji sta su kadri i imaju znanja to napravit? 5, 10 tisuca? To je jako mali postotak kad nas ima skoro 6 milijardi.

@MadTexel, naravno, pa cijela x86 arhitektura se svodi na kompatibilnost. Zadnji Pentium na 3.5GHz za sa dvije jezgre i 4 MB cachea u 65nm procesu, moze bez problema izvrsavat programe koji su pisani za 8086. Pod uslovom da je taj program napisan kako treba (bez onih debilnih petlja-sleep rutina koje se prebrzo izvrse na novim procesorima pa ode division by zero).

Ja samo kazem da je napredak P6 u odnosu na predhodnika drastican, tada je Intel i poceo uvodit neke znacajnije RISC koncepte na svoje x86 procesore. Gledaj, na tako, relativno malim megahercazama, svaki pojacani takt se osjeti. Cloakanje 486ice na 20% vise je puno, puno efektivnije nego cloakanje Pentiuma 4. Mislim, razlika izmedju 486 na 100 i 120 je osjetna, a P4 na 2 i 2,4 bas i nije. Realno, P6 na 66MHz je u nekim stvarima brzi od bilo koje nabrijane 486ice na 133 MHz. A da ne govorimo o "pravim" Pentiumima. Cijela prica je pocela oko dekodiranja MP3ca, ja tvrdim da 486ica ne moze to radit u realtimeu, zbog "jednostavnosti" svoje arhitekture. Dakle, stavi na 486DX4 hladjenje tekucim dusikom i cloakaj je na 300MHz (figurativno), i dalje nece moc pustat MP3. Dok najjadniji Pentium hoce.

Prva varijanta da se samo plaća silicijum dopanti i ostale sitnice, kao što se plaćaju sami CDovi dok je softver eto džabe.
Druga varijanta, FPGA. Xilinx, Altera...





U stvari, mikrokod je najbolje zaobići i poslati ga tamo gde je mesto starinama - u muzej. Priče o specijalnim instrukcijama tipa one za stringove, kontrolu petlji i slično su samo primer takvih specifičnosti koje kompajleri uglavnom zaobilaze. RISC sa vektorskim instrukcijama (koje se posle sakaćenja zovu multimedijalne) je neuporedivo jednostavnije napraviti. Recimo da radi na 50 MHz, 2 instrukcije u ciklusu, in-order. Out-of-order i spekulativno izvršavanje troše jako puno resursa, a pošto pričamo o slobodnom procesoru koji će da ide na FPGA, onda se mora ekonomisati. U dobrom broju slučajeva mogla bi se postići brzina od oko 75 MIPSa. Jedna FMADD jedinica i eto peak 100 MFLOPS. Za multimedijalne primene vektorska integer jedinica i evo, svi srećni. Mana rešenja je što procesori sa pipelineom nisu prijemčivi da ih ravija cela zajednica i da svako dodaje po nešto. Jedino što ne bi bilo 3D igara jer 3D čipovi još nemaju nikakvu slobodnu verziju za razliku od procesa.

Koliko ljudi to zna? Rekao bih ne mnogo više nego što ume stvarno da programira. Jedino što je mnogo lakše otkucati make i iskompajlirati program pa videti da ne radi ili ne daj bože radi po nekad a nekad ne, dok se procesori mnogo detaljnije testiraju pre nego što odu u proizvodnju i prodaju. Ili da preformulišem: koliko ljudi ume da napravi nešto tipa MS Office, a da ne radi u MSu? Bez žvaka kako je divno, može da se programira u Lispu (Xilinx može u VHDLu, C&4 u basicu i mašincu, pa ko voli..) i slične pričice. Sve ovo naravno ne na nivou ljudi koji ni Wordpad ne bi koristili do kraja (bold, italic, gotovo) već koji koriste razne makroe, OLE sa drugigm programima iz paketa i slično.





U stvari, kao što rekoh, a ti nisi pročitao, 486 ima skoro istu arhitekturu kao pentium, pentium pro, pentium 2, pentium 3, pentium 4. Najveća razlika u arhitekturi između P3 i P4 je dodatak SSE2 instrukcija. Organizacija ili mikroarhitektura je drugačija, ali to nema veze sa arhitekturom koja je ista. Pošto je ovo stručan forum molim te ne brkaj više te pojmove. Inače, ja tebi tvrdim da 486 nasvirana na 160 može da pusti MP3, sa tim da proces ima prioritet viši od normalnog i da mašina ne radi ništa drugo.


Kao što sam već rekao, računari su mlada oblast pa raznorazne pričice prolaze. Zamislite community elektroenergetski ili vodovodni sistem. Trafo stanice koje su lokalna genijalna deca namotala. To što nema zaštita i i ima malu snagu, nema veze, kad je naš, a ne od velikog zlog EPSa.

P.S.
Jel neko zainteresovan za dizajn slobodnih kola, koja bi svako na osnovu nacrta mogao da sam sklopi u garaži od delova koje sam napravi?

Ovo sljaka, samo par pitanja:

- Kako otplatiti foundry placanjem "sitnica" - proizvodnja cipa je ipak daleko skuplji proces od proizvodnje CD-a.

- Koliko su "otvoreni cipovi" napredovali u pogledu:

* Performansi po vatu
* Metodama napredne redukcije potrosnje energije (power management, itd...)

- Kako ce FPGA da doprinese ovom predhodnom ;-)

RMS-kompatibilni cipovi koji bi trcali na nekim FPGA kolima bi bili jos jedan doprinos coveka globalnom zagrevanju, jer bi za istu kolicinu performansi sigurno odavali nekoliko puta vise energije :-)

Moderno drustvo, bazirano bas na ekonomiji znanja, koju RMS i ekipa pokusavaju da nazovu zlom - je danas trenutno zauzeto napredovanjem bas na tim poljima razvoja tehnologije - za to je neophodna znacajna kolicina ulaganja u istrazivanje, nesto sto je nemoguce izvesti bez komercijalne kompenzacije na kraju.

Cela ova prica koju RMS zvace je samo jos jednom prepricana prica iz 40-tih, kada je Drug Mao odlucio da ljudi ne treba da poseduju dobra (tada zemlju) vec svi treba da rade na javnom dobru, i da koriste blagodeti tog dobra. Istorija pamti najvecu glad u istoriji covecanstva nastalu posle prvog "petogodisnjeg plana" u Kini - sto je jedna od najvecih greski koje je Kina napravila - tek posle par decenija su se oporavili, i to bas ukidanjem svih gluposti koje su uveli i vracanju starom-dobrom trzisnom drustvu.

RMS je samo jedna moderna i vrlo vrlo bleda reinkarnacija Mao-a, na svu srecu bez ikakve izvrsne vlasti i skoncentrisan samo na jednu usku granu industrije (IT) - komercijalna neizvodljivost njegovih ideja je dovoljno dobar zid prema takvim besmislicama - ekipa koja zeli da daje i deli znanje uziva svu slobodu da to radi, samo sto su oni iz vrlo prakticnih razloga totalni niche.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 16.05.2006. u 12:21 GMT+1]}

@zare, MadTexel:

Prvi Pentium sa P6 mikroarhitekturom je tek bio Pentium Pro. Pentium obični NE!



Mislim da nije dobro stavljati znak jednakosti između pojmova mikroarhitektura i ISA. Radikalno drugačija mikroarhitektura koja podržava istu ISA-u može jako puno značiti. Prva generacija Itaniuma je isto imala x86 emulaciju, pa teško da ih možeš strpati u isti (CISC-oidni) x86 koš. A tek virtualne ISA-e a la AS/400 TIMI..

BTW: imate već sad open-source CPU u produkciji:

http://www.sun.com/processors/UltraSPARC-T1/index.xml
http://opensparc-t1.sunsource.net/download_hw.html

Čudno što ga baš GNU zealoti ne koriste kod kuće...malo im je skup? :D

@Bojan, Nedeljko:

Molim vas potražite u rječniku definiciju pojma larpurlartizam. Većina primjera koje ste naveli nije "znanost radi znanosti". Planck je kvantizaciju uveo da objasni neslaganje teorije i eksperimenata (zračenje crnog tijela). Goedel & Co. su rješavali probleme koji su fundamentalni, i za koje se pretty much očekivalo da će promijeniti svijet ukoliko budu dokazani/oboreni. Ja nigdje ne tvrdim da treba ograničavat kreativnost ljudi, samo kažem da bi ultimativna vodilja u svim istraživanjima trebala biti utilitarnost. Inženjeri su projektirali i napravili ovaj svijet, kvazifilozofi a la RMS samo troše kisik i ne doprinose ništa konstruktivno. Natječaji za financiranje znanstvenih projekata postoje s razlogom.



Već sam dao primjer - teorija struna (string theory). Vrhunski primjeri intelektualnog preseravanja koje u 30 god koliko postoji nije ni najmanje mrvice eksperimentalno potvrđeno (uglavnom su micali anomalije iz teorije a kojih i dan danas ne nedostaje), niti postoji i najmanje šanse da će se to dogoditi u sljedećih 100 god. Cijela teorija ima konkretne veze sa fizikalnom realnošću koliko i RMS sa zdravim razumom.

S obzirom da danas teorija struna okuplja najveći dio intelektualne kreme teorijske fizike, kojima je više stalo do nekakve "matematičke elegancije" nego do rješavanja tajni svemira puno krucijalnijih za boljitak čovječanstva, danas imamo situaciju da su fizičari u biti matematičari (čak štoviše - E. Witten, fizičar sa trenutno najvećim h-indeksom je dobitnik Fieldsove medalje :D). Ne kažem ja da automatski iz fizike treba izbaciti sve što nema direkne eksperimentalne potvrde (npr. da bi se supersimetrije potvrdile potreban je akcelerator veličine Sunčevog sustava, pa opet supersimetriju uzimamo zdravo za gotovo), ali negdje treba podvuči granicu. Inače dobivamo znanstveni larpurlartizam, čiji je najradikalniji primjer možda ovaj:

http://en.wikipedia.org/wiki/Bogdanov_Affair

Opis svemir prije Big Banga - Pseudoznanost ili genijalnost? Ne vidim razlike u odnosu na string theory (jednako nemoguće eksperimentalno za potvrditi).

IMHO, puno bi korisnije bilo da se bave ovim:

http://en.wikipedia.org/wiki/Burkhard_Heim
http://en.wikipedia.org/wiki/Heim_theory

Ako se pokaže gornja teorija točnom, za 100 god bismo mogli imati nadsvjetlosni pogon (Gene Roddenberry bi se okrenuo u grobu da zna da je warp pogon bio dokazan prije nego je on uopće izmislio Star Trek svijet :D - ili možda i ne bi pošto mu je pepeo razasut u atmosferi..)

_{[Ovu poruku je menjao cynique dana 16.05.2006. u 13:26 GMT+1]}

Ovako nešto:

http://www.galaksija.org/pdf

Ili još bolje, ovo:

http://www.homebrewcpu.com/

Lik je složio procesor od 200 TTL-ova, retargetirao LCC kompajler backend za njega, napisao elementarni OS sa TCP/IP stackom i webserverom. Sve to na radi na punih 3MHz :D Nije bogzna što, no glavno da je istinski "oslobođen" blobova, špijunskih RIAA i NSA TPM čipova...sloboda je priceless, zar ne Obade? ;)

@cynique

Ne znam koliko si upućen, ali teorija superstruna jeste nastala sa jakom motivacijom. Opšta teorija relativnosti jeste do sada najbolji opis gravitacije (ne zna se za odstupanja od eksperimenta), međutim, mada je elektrodinamika obuhvaćena tom teorijom, ona daje samo približan opis elektrodinamičkih pojava. Po toj teoriji atom vodonika ne bi mogao da postoji jer bi elektron morao u konačnom vremenu da padne na jezgro. Mesec može neograničeno dugo da kruži oko Zemlje, zato što ga Zemlja privlači gravitacionom silom. Međutim, električna sila i gravitaciona sila su slične samo u elektrostatici (Kulonov zakon je sličan Njutnovom zakonu gravitacije, mada je gravitaciona sila isključivo privlačna, a električna može biti i privlačna i odbojna). Međutim, u elektrodinamici se elektromagnetna sila, čak i kada je privlačna, bitno razlikuje od gravitacione, pa bi elektron prilikom kruženja oko protona trebao da stalno gubi energiju. prvi je postojanje atoma vodonika objasnio Nils Bor (imamo čuveni Borov model atoma vodonika) u svetlosti kvantne mehanike. To što elektron ne pada na jezgro je kvantni fenomen, koji samim tim nije obuhvaćen sa OTR. Drugim rečima, po opštoj teoriji relativnosti elektron mora da padne na jezgro, pa je taj opis elektrodinamike samo približen, jer ne obuhvata kvantovanje.

Sa druge strane, imamo kvantnu8 elektrodinamiku, koja obuhvata specijalnu teoriju relativnosti i elektrodinamiku, a koja je još i kvantna, pa razrešava ova pitanja, kao i mnoga druga. Do sada je poznat samo jedan matematički model te teorije (standardni model) preko koga su otkriveni kvarkovi, kao i još dve osnovne sile - slaba nuklearna i jaka nuklearna. Mežutim, ta teorija ne obuhvata gravitaciju. Stoga postoji potreba da se pronađe teorija koja bi obuhvatila sve četiri poznate osnovne sile (gravitacionu, elektromagnetnu, slabu nuklearnu i jaku nuklearnu) i koja bi opisivala gravitaciju onoliko uspešno koliko i opšta teorija relativnosti, a ostale tri sile koliko i standardni model. Odgovor se trenutno traži u teoriji superstruna. Ta teorija još nije završena. Samim tim, ne zna se ni da li će uspeti ili propasti. Međutim, to je teorija koja po mišljenju većine fizičara trenutno najviše obećava. Odakle ti samo ideja da će objedinjujuća teorija (bilo da to bude treorija superstruna ili neka druga) biti neprimenljiva?

Lično smatram da je primenljivost nekog naučnog dostignuća nužna posledica njegove dubine (ako je dostignuće zaista duboko). Buhbergeru su glavni rezultat doktorske disertacije bile baze koje je nazvao po svom mentoru Grebneru. Pomoću Grewbnerovih baza se algoritamski rešava jedan netrivijalan matematički problem. To je već dovoljno. Tada je bilo samo pitanje vremena kada će se neki praktični problemi svesti na taj koji je u međuvremenu rešen. I to se i dogodilo. Danas su Grebnerove baze jedna od vrlo primenljivih oblasti savremene algebre.

Pogrijesio sam kad sam pisao za P6 arhitekturu, jer ona je tek prvi put upotrebljena na Pentiumu Pro, koji se zapravo ukombinirao sa MMX extenzijama pa se dobio P-II (uz neke nebitnije modifikacije). MadTexel, ti zelis meni kazat da su te arhitekture iste, s tim da je finiji proizvodni proces donio veci takt i vise cachea? Oprosti ti meni, ali ovo i je stucni forum, pa ja ne mogu shvatit da netko moze ovo kazat. Pentium Pro je znacajna razlika na Pentium, a P5, P54(C) i P55(C) arhitekture znacajne razlike naspram 486. Gledaj, Pentium ima mogucnost paralelnog procesiranja instrukcija preko U/V pajpova, sto 486 nema. Zato 486ice ne mogu dekodirat MP3 u real-timeu, ma da rade na 10GHz nema to veze. Postoje i softverski workaroundi oko ovoga, poput jednog playera za Win3.11, cini mi se da se zvao WinPlay16, koji je na 486 radio precaching prije sviranja. Ali to nije real time dekodiranje ;) Ja ti lijepo tvrdim, 486 ne moze dekodirat MP3 u stvarnom vremenu, a ti probaj ako mi ne vjerujes.

Za drugi dio posta si potpuno u pravu. Ljudi ne shvacaju koliku vaznost ima softver danas. Svi bi se pobunili da Mate i Perica sudjeluju u izgradnji sustava termoelektrane, jer nisu kvalificirani, a s druge stane, sto ne bi svi pravili softver za svasta. Pa ce se jednog dana to i desit, pa kad im na kucu padne meteoroloski satelit koji je bio pogonjen GNU RT sistemom, onda ce bit hajke. Postoji rijec "critical". Nebitno jel govorimo o proizvodima koji kontroliraju autopilot putnickog aviona ili koji su zaduzeni za veliku bazu podataka, ti proizvodi moraju proc paklene QA procese, i imat bas takvu, "critical" kvalitetu. Inace, moze doc do ugrozavanja kapitala, ili u najgorem scenariju, ljudskih zivota.





Sve to stoji, medjutim, problem lezi u nepostojanju mehanizama za prakticno ispitivanje string-theorya. S druge strane, kvantna elektrodinamika se pokazala valjanom, sta govore rezultati raznih ispitivanja u CERN-u i FermiLab-u. Teorija stringova i superstringova je samo teorija koja je potpomognuta matematikom. Postigli su se neki rezultati, ali, sve je to u domeni kompjuterskih simulacija. A te simulacije su zasnovane na toj matematici. Ko garantira da je matematika iza toga svega valjana? Opet, quantum elektrodinamika je ispitana u praksi, upravo na dva najveca svjetska akceleratora.

Inace, po meni dobra teorija je ona o Zero Point Energy layeru, za rjesavanje "fenomena" poput gravitacije i inercije.

@Zeleni Obad...sama ta slika pokazuje psihicko stanje subjeka.

Da bi utvrdio da kvantna elektrodinamika nije sasvim tačna, ne treba ti nikakav akcelerator. Ta teorija obuhvata pojam mase, ali ne i gravitaciju. Znači, između tela sa masom ne deluje nikakava posebna sila čiji je izvor masa. Samim tim, cigla ispuštena iz ruke ne pada na zemlju, planete ne kruže oko sunca itd. Međutim, mi znamo uzrok tih odstupanja, pa kada se govori o tačnosti te teorije, ispituje se samo da li osim tih poznatih odstupanja postoje još neka odstupanja od eksperimenta. Slično je i sa opštom teorijom relativnosti. Kvantovanje električnog polja bitno utiče na zakone kretanja elektrona u elektromagnetnom polju. Međutim, uzroci tih odstupanja su poznati, zovemo ih kvantnim fenomenima, pa se ispituje samo da li postoje još neka odstupanja od eksperimenta koja ne umemo da objasnimo.

Podvlačim da nisam izlazio sa eksperimentima van domena tih terija. Da bi kvantna elektrodinamika bila tačna u svom domenu, ako već ne obuhvata gravitaciju, ne bi smela da obuhvati ni pojam mase, a obuhvata ga. Slično i za opštu teoriju relativnosti. Da bi bila tačna u svom domenu, ako već ne uključuje kvantovanje, ne bi smela da obuhvati ni elektrodinamiku.

Međutim, ako su opšta teorija relativnosti i kvantna elektrodinamika u navedenom smislu eksperimentalno potvrđene teorije, zar to nije ujedno i nekakva potvrda teorije koja ih objedinjuje? Uostalom, treba pričekati da se izvede još posledica te teorije. U svakom slučaju, dok se teorija slaže sa eksperimentima, sve je u redu.

Ovo može da napiše ili neko ko ne razume šta je to matematika, ili onaj ko dovodi u pitanje same osnove matematike. Sve matematičke teoreme slede iz aksioma teorije skupova i aksioma i pravila izvođenja predikatskog računa prvog reda.

Ne bih se slozio da MP3 ne bi radio na 10 GHz 486-tici - vrlo verovatno mu nedostaje jako malo, i sigurno bi radio na 200 MHz 486-tici, koje se nisu serijski proizvodile.

Razlog je sama arhitektura tog procesora kao i nedostatak vektorskog instrukcijskog seta, i sve to zahteva malo vise MHz za jedan MP3 virtuelni 'MIPS'.

Na modernom DSP-u ili CPU-u tipa P4 sa odgovarajucim vektorskim instrukcijama i naprednom arhitekturom koja ima bolju paralelizaciju u izvrsavanju toka programa, MP3 svakako moze da radi na oko 25-30 MHz.

Nas MPEG-4 Audio dekoder (AAC) recimo radi na 24 MHz na ARM9 cipovima (realno merenje sa pravom memorijom, a ne simulacija sa zero-wait-state itd...).


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 17.05.2006. u 09:21 GMT+1]}

Svašta, kao da neki nisu čuli za drugu Čerčovu tezu. Svaka mašina može da emulira rad svake druge. Samo je ubrzajte dovoljno da emulacija bude dovoljno brza, i to je to. Nemojte mi reći da 486-tica ne može da emulira rad P4. Kako to GNU/Linux sistem kompajliran za 386 skup instrukcija može da dekodira mp3 u realnom vremenu?

Nedeljko, pa brate ne dovodim ja u pitanje matematiku, apsurd. Krivo si me shvatio. Engine neke kompjuterske simulacije su set formula i matematickih procesa koje je donio izumitelj teorije koja se testira simulacijom. Tko moze garantirat da su te matematicke formule tocne, kad nisu bile ispitane u praksi? Na osnovu pocetne teorije se moze doc do nekakve formule, ako pocetna teorija nije valjana, matematicki proces koji je opisuje isto nije valjan.



Nije bilo potrebno. Dobio sam "divine intervention", tj, proradili su sami od sebe. Iako je recently bilo problema sa zadnjim Matroxovim G-series driverima, mozda je do toga.

@Ivan i Nedeljko. AMD 5x86 je jedna malo naprednija verzija 486-ice. OC'ovani 5x86 na 200MHz ne moze pustat MP3. Proizvodni procesi i finija tehnologija su omogucile proizvodjacima procesora da postizu vece taktove i integriraju vise cachea, ali isto tako da implementiraju specijalizirane instrukcije i extendiraju x86 arhitekturu. Vec sam naveo da figurativno govorim o tim ultra-taktovima 486ice, sigurno je da postoji 486ica koja stabilno radi na 10GHz, moglo bi se preko nje emulirat sve stvari koje jedan dvogigahercni P4, naravno s takvom tehnologijom bi se izgubilo dosta raw powera te 486ice, dok bi se izemulirali SSE setovi, visekanalne instrukcije, itd...

Medjutim, cijela ova prica je pocela o 486 box-u na kojem se pustaju MP3ce. To je u normali nemoguce, ne postoji nijedan procesor 486 arhitekture koji moze ovo izvest. A da li bi se moglo da netko bijesno overcloaka neku cvrku, to ne znam. Govorim iz prakse, 486 != MP3.

Ne bih rekao:

http://www.mpg123.de/



Mislim da su MP3 dekoderi napredovali u poslednje vreme, ocigledno su daleko brzi od jadnjikavog dist10 referentnog koda iz 1996 koji je tada bio jedini dostupan MP3 dekoder - samo sto je to potpuno irelevantno jer je 486 mrtav vec jednu deceniju :)

Dakle, sudeci po ovome - MP3 zahteva oko 88 MHz na AMD 486 procesoru, sa najnovijim mpg123 dekoderom. MP3 zahteva oko 20 MHz na P4 masini, sto dovoljno pokazuje koliko je uznapredovala arhitektura procesora.

Sto bi se reklo, na istoj frekvenciji P4 dekodira MP3 4.4 puta brze :)

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 18.05.2006. u 01:11 GMT+1]}

z@re

Ne postoji nijedan religiozni rzlog zbog kojeg 486 ne može da dekodira mp3 u realnom vremenu. Jedini (eventualni) razlog može biti brzina. Svaka P4 instrukcija je ekvivalentna nekom nizu 486 instrukcija. To što se jedna P4 instrukcija zamenjuje nizom 486 instrukcija i što se te instrukcije ne izvršavaju u istom broju taktova i što jedan procesor može imati paralelizam, a drugi ne, samo znači da će 486-tici možda trebati mnogo viši takt da postigne to isto. Sve što postigneš hardverski, možeš i softverski, samo sporije. Podigni takt dovoljno, i to ti je to.

Nedeljko hvala za poučan povijesni osvrt; nije mi baš jasno zašto si započeo sa elektrodinamikom i ostalim pa samo ću se ukratko osvrnuti da ne budem previše offtopic (iako sumnjam da tema može biti više offtopic nego što sad jest :)

Koliko sam ja načuo, cijela teorija struna je rezultat gomile koincidencija. Prvo je talijanski student fizike slučajno listajući udžbenik iz matematike shvatio da Eulerova gama fja dobro opisuje jaku interakciju u nukleonima, neki je pametnjaković fizikalni smisao te kobasice interpretirao kao "strunu", kasnije je teorija od svoje prvotne namjene (prijelazi u hardronskim raspršenjima koji se svode na identične topologije struna) prešla u apstraktni matematički framework koji ozbiljno pretendira da bude Teorija Svega...ali samo u teoriji. Supersimetriju su inkorporirali u teoriju da bi se riješili viška neprostornih dimenzija (sa 26 na "samo" 10), a da ne spominjem debilna objašnjenja razlike u jačini interakcije gravitona i nosioca ostalih fundamentalnih sila (niste čuli? gravitoni, naime, putuju kroz druge (paralelne) svemire i možemo ih teoretski koristiti kao interuniverzumni telegraf) i Velikog Praska (n-dimenzionalne brane koje se dodirnu periodički svakih 20-40 milijardi godina i kreiraju primordijalni disbalans koji rezultira formiranjem prostorvremena etc.)

Da se vrhunski umovi fizičara sa počeka stoljeća (sve odreda pragmatičari) susretnu sa ovakvim objašnjenjem stvarnosti (neka netko kaže Einsteinu da prostor/vrijeme nisu diskretni, mnijem da se ne bi dobro proveo :D) - držali bi ga mentalno stabilnim poput, najblaži primjer, bradatog lunatika sa slike na prvom postu u ovoj temi.

Nije teorija struna tako divna i genijalna kako se čini, ima dosta fizičara (R. Penrose i ostali iz QFT branše) kojima previše smrdi i dosta koji je uopće ne priznaju (baš zato što ne opisuje nikakvu fizikalnu stvarnost već je više, kao što rekoh, apstraktni matematički framework koji "fit-a" različite teorije). Idealna je za generiranje akademskih papira zato što je trendy, ali Mother Nature bojim se ne podliježe modnim trendovima.

Želim reći samo da postoje daleko važniji problemi na koje bi Witten et al. mogli trošiti moždane vijuge. Recimo implikacije Heimove teorije ako se pokaže točna (a moguće da jest, jedina je teorija poznata koja točno predviđa masu čestica).

_{[Ovu poruku je menjao cynique dana 18.05.2006. u 14:58 GMT+1]}

Dobro, mora da sam pogrijesio, prije 7-8 godina nije postojao niti jedan realtime MP3 player za 486 arhitekturu.



Tako je to bilo zadnji put kad sam se igrao s tim - kazem iz iskustva, u doba pionirstva MP3ca, nijedna 486ica nije mogla obavit RT decoding. Eto, my bad, sto nisam zadnjih godina pratio 486/MP3 community :) I ovo sa P4 potvrdjuje moju tezu oko generacijskih razlicitosti x86 arhitektura.

Da, potvrđuje tezu da različite arhitekture nisu podjednako efikasne na istom taktu, ali ne i tezu da ono što može jedna arhitektura na m megaherca, da to ne može druga arhitektura na n x m megaherca za dovoljno veliko n. To je jednostavno glupost.


Savremenoj fizici upravo najviše nedostaje takav okvir u koji mogu da smeste sve četiri osnovne sile. Ovo je trenutno najozbilniji kandidat, što ne znači da smo sigurno na dobrom putu. Vreme će pokazati da li je ovo bio pravi put ili ćorsokak. U svakom slučaju se rešenje neće naći ako se ne bude tražilo. Podržavam i druge pokušaje ozbilnih fizičara da pronađu takav okvir. Daleko od toga da si naveo adekvatan primer larpurlartizma.

Err, to nije fizika, već matematička ekstravaganza koja nema nikakve veze sa fizikalnom stvarnošću.



U svakom slučaju, teorija će biti ili nepotpuna ili nekonzistentna.



Veći je problem što se dragocjeno vrijeme troši na teoriju koja u 30 godina nije iznjedrila baš ništa konkretno.



A ti se me sve ubio u pojam citiranjem breakthrough otkrića te teorije koja su eksperimentalno potvrđena..

Ti tako misliš. Fizičari misle drugačije.

Kao i svaka fizička teorija.

Koliko vidim sa onog linka na Hajmovu teoriju, tu se radi o još jednom pokušaju objedinjenja sve četiri sile. Jedini smislen kontekst koji mogu da nađem u tvojim izjavama je da smatraš da Hajmova teorija više obećava od teorije superstrune.

Zato jer nisu fizičari, već matematičari :D



Malo koja druga ima pretenzija da bude ToE.



Naravno da smatram. Umjesto da financira trkeljanja o n-dimenzionalnim strukturama na skali 10E-35, AIAA se odlučila sa nešto puno pragmatičnije (čitaj: nešto za što nije potreban kolajder veličine Milky Waya da se opovrgne):

http://www.newscientistspace.com/article/mg18925331.200

Teško da su oni matematičari. Izgleda da nisi baš upućen u to šta je zapravo matematika i šta je njen predmet proučavanja.

No dobro. Oni su larpurlitanski matematički fizičari.

Znači, dobitnici Nobelove nagrade za fiziku ne znaju šta je fizika, već to zna samo Ivan Štambuk.

Kao sto neko rece gore, RMS je veliki seronja, covek koji trenutno samo vice i zivi od stare slave. Svaka cas na GPL v2, svaka cast na GCC-u, ali molim te, ako ne mozes da radis nesto pametno, nemoj nista da radis!!! Covek je pukao strava.
I molio bih vas da ne mesate mnogo njega i Linux. On je za isti izjavio da nije jedina i najveca stvar pod GPL licencom, da ima jos dobrih stvari? Sta? HURD?
Moje je misljenje da istom smeta to sto se toliko uzdize Linux, a njega malo spominju. Svaka cast, zrtvovao se on puno, ali da li jednom ozbiljnom programeru pristoji da ide po demonstracijama tog tipa i vice? Kao sto je neko rekao, ako mu smeta neka sam razvija.
Nasuprot njemu cenim Linusa, koji je u potpunosti okrenut ideji "Just for fun.". Dakle covek prvo gleda da zaradi, pa zatim da radi za zajdenicu ( mada koliko znam sada za to dobija novac ).

On upravo to i tvrdi - ako ne razvijaš slobodan softver, ne razvijaj nikakav softver. Izgleda da ste vrlo slični.

Na primer, GNU, OpenOffice.org MySQL, PostgreSQL, MikTeX, GIMP, Gtk+, Qt, Mono... Lista dobrog softvera licenciranog sa GPL je impresivna.

I tebi bi smetalo da napišeš dobar deo jednog operativnog sistema (GNU), a da se onda pominje samo ostatak ekipe. Linux je samo kernel, i ne vredi puno bez GNU-a, kao ni GNU bez Linux-a. Samo zajedno čine funkcionalnu celinu, pa je pravično tu celinu zvati GNU/Linux.

Što se tiče toga šta priliči, a šta ne, pročitaj prvu rečenicu svog posta. Obrati pažnju na rečnik.

http://about.openoffice.org/index.html#licenses

http://www.postgresql.org/about/licence

http://www.miktex.org/Copying.aspx

http://www.gtk.org/faq/#AEN81

http://www.mono-project.com/FAQ:_Licensing





Mogu da se slikaju :) Sami su izabrali da pišu GNU operativni sistem pod GPL licencom koja uopšte ne postavlja zahtev da se naziv preuzetog koda koristi u krajnjem proizvodu. Uostalom, postoje mnoge Linux distribucije koje uopšte nemaju naziv "Linux" u sebi pa to nikome ne smeta. Zamisli naziv tipa Gnu/Linux/Linspire. Bradonji bi bilo bolje da konačno završi svoj OS posle 20 i kusur godina nego da drugima govori kako da ga zovu.

Mada, kad bolje razmislim, GNU/kupusara uopšte ne zvuči loše, hehehe.

Bez obzira na sve ja i dalje stojim iza mog misljenja o istom. Pa da li ja trebam da ozbiljno shvatim coveka koji je pokrenuo kampanju protiv ljudi koji su izdali jednu od Harry Poter knjiga? Dobro rekli su da se ne citaju knjige, ali to su verovatno vise rekli radi reda nego neceg ozbiljnog.
Slazem se ja da ima dosta dobrih programa, ali nemojmo se zavaravati ipak je Linux najveci projekat pod GPL-om. Bar je moje misljenje takvo.
Sto se tice mog recnika, takav je kakav je, ja sam samo izrazio da trenutni RMS-ov rad uopste ne podrzavam. Ok, to bi bilo kao da za deset godina uzdizemo Linusa ili Coxa a ljudi vise npr nemaju veze sa razvojem kernela. Ne, zapravo, da se oni uzdizu a ne razvijaju krenel.

Here here.

@dragi tata

ne brkaj kernel i userland. GNU mozes imati kao userland na desetom kernelu (solaris npr.). Dalje, GNU nije ni nastao kao kernel projekt, osamdesetih nije bilo moguce razviti kernel koji ce podrzavati 20 procesora na 50 hw razlicitih sistema, pri cemu su svi vrteli proprietary UNIXe. Da spomenem, kako bi bilo kao dan jasno kako je bilo, da Linux nakon 15 godina developmenta, jos ne radi na VAXu. Motorole 680x0 rade, ako nemas neki tektronix ili apollo, vec amigu ili atari ili mac ;-)
Sa http://en.wikipedia.org/wiki/VAX


I ovo su samo VAX modeli, a nisu svi bili medjusobno kompatibilni - kao da sad trazis od Apple da portira OSX na celu liniju IBM midrange/highend servera sa POWER procesorima (ne mesaj tu Unisys, HP i druge koji hw prave za Windows).

<sub>[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 13.06.2006. u 01:30 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao bojan_bozovic dana 13.06.2006. u 01:31 GMT+1]</sub>

Boki, nemoj da si žrtva zamene teza. GNU je zamišljen kao kompletan OS, uključujući i kernel. Priča o "GNU operativnom sistemu, koji radi sa različitim kernelima" (što je samo po sebi glupost) je lansirana kad je postalo jasno da nisu u stanju da dovrše GNU pa su onda krenuli da prisvajaju Linux.

Cale dobro govori, cisti dokaz postoji u onoj usenet diskusiji izmedju Linusa i Tannebauma. GNU je zamisljen kao kompletan UNIX-alike sistem, pod GPL copyleftom. Ali, masu programera se odmah uhvatilo pisanja userland programcica, jel su vec imali proprietary UNIXe na kojima mogu radit development. U vrijeme kad je Linux napravio kernel, dosta GNU userlanda je vec bilo gotovo, dok je drugi dio projekta, HURD, stajao skoro u mjestu (nije toliko lako napisat kompletan kernel koliko je lako izkodirat grep :)). Linus kaze, u toj diskusiji, da je GNU uzeo Linux za jezgro, zato sta je prakticki radio. Ljudima se nije dalo cekat da bradonja i ekipa izkodiraju HURD.

Eto, Linux kernel je poceo kao hobisticki projekt, a da je HURD bio tad aktualan, i zavrsio bi kao puki hobisticki projekt.

Eh, Bože... U neka davna vremena sjećam se da se fudbalerima koji su imali loš dan skandiralo "iziđi napolje, pojačaj ekipu". A tako i Stallman.

Najgora stvar u svemu tome je to što polazi od stvarnog povoda da proda svoje prenemaganje i priču.

Naime, nikakve potrebe nema da Linux-ašima Stallman prodaje priču "ne kupujte ATI". Ja trošim binarne drajvere i doživljavam tu puritanističku ideologiju kao zastranjivanje, ali mi ne pada na pamet da kupujem ATI. Ne što su "zli", ne što su binarni drajveri "pošast i kuga", već što ATI pravi kljakave drajvere za Linux. Nvidia je tu zakon i većina ljudi koji intenzivno koriste Linux, a koji su dovoljno dugo u tim vodama da su bili u prilici da kupuju novi hardver ionako se pozdravila sa ATI video karticama. Paradoksa radi, ispada da je ATI tu sam sebi napravio medveđu uslugu. Prije nego što su krenuli da pišu svoje binarne drajvere, bar su imali običaj da potpišu NDA sa ekipom koja je pisala OSS drajvere za stare čipove i za "entry-level" kartice. Otkako je počela njihova saga sa drajverima, specifikacije su zatvorene i svi su osuđeni da voze to što ATI (uspije da, ako i kad) smulja.

"Uzmi ili ostavi" je OK princip, da tu konkurencija nije skoro umrla. Ostali su samo NVidia i ATI, ostali igrači su na "vještačkom disanju", ako ih uopšte ima. VIA i Matrox su, ipak, u nekim drugim vodama.

Elem, to ATI-jevo insistiranje na zatvaranju drajvera je vrlo neugodno. Prvo, što su prestali sa praksom otvaranja specifikacija za stariji hardver, drugo što mnogo ljudi veoma sumnjičavo gleda na njihove napore da srede svoje drajvere, a na duže staze. Nvidia je, za sada, bez (većih) problema, ali jedan proizvođač je razlog za nervozu. Nedavno promjene ABI u XOrg, a i pojačano interesovanje za integraciju OpenGL komponenti u desktop okruženja... programerima binarni drajveri počinju da bivaju kočnica.

Tako, ako ima gospode koja toliko žarko priželjkuje kraj "kupusare", navijajte ne za SCO, ne za Microsoft, nego da kupusaru ATI i NVidia krenu da dave. To je Linux desktopu veći izazov od kojekakvih novih-najnovijih-ganjc-ispod-čekića Microsoft "inicijativa" i "inovacija", ja što se pitam.

Da osvežimo malo temu, evo i jedne zanimljive vesti gde možete pročitati da je Intel izbacio novu seriju drajvera otvorenog koda za kartice sa 965 čipovima. Da li smo napkon dočekali da velike kompanije uvide prednosti otvorenog koda?

S tim da 965 kontroller, po prirodi za MB integraciju, ne posjeduje nista sta nemaju ni najjadnije trenutne kartice iz ATIa i nVidie, tako da Intel moze mirno spavat, jer cak i da netko skuzi internalije chipseta iz koda drivera, nece puno postic s tim.

S druge strane, postigao bi da vidi kod od neke high-end nVidie, nemoj ocekivat opensource za te stvari.

A ovaj, koje su to prednosti otvorenog koda?

'Aj pogledaj onaj smajli još jednom..

Intel open sources graphics drivers. AMD too?
10 August 2006 | Tim Gaden | PC Hardware

AMD is strongly considering a move to open source its newly acquired ATI graphics drivers, according to a report at InfoWorld.

http://www.apcstart.com/site/t...urces-graphics-drivers-amd-too

Prvo skoči pa reci hop:

http://marc.theaimsgroup.com/?...&m=115536806403908&w=2

Ja mislim da se Intel usrao da se ne pojavi RMS sa transparentom "Dont by from Intel, enemy of your freedom".

Nego, postoji li neki zvaničan link gde bi ova vest da ti drajver neće biti baš sasvim FLOSS mogla da se potvrdi.

Ne znam po čemu je post developera tih istih drivera na službenoj mailing listi imalo manje zvaničan od besmislenog baljezganja nekog PR pajaca.

Ja imam matrox karticu koja takodje ima neki mga_hal modul, ali mi to nikad nije bilo portebno, mada je open source.

Da, Cynique je u pravu. Uostalom itekako ce driver biti OSS kao sto u IBM PR rekose, iako ima prljavi binarni blob u sebi Eto Stallmanu prilike da jos malo demonstrira

Nedeljko, da li mozes da mi kazes gde si procitao da je naziv kernela Linux? Ja sam to video samo na sajtu FSF-a ali naravno da oni nisu merodavni jer oni nisu pravili taj kernel pa ni ne mogu da mu daju naziv.
Na http://www.kernel.org/ ja sam samo video da pise "Linux kernel" a nigde nisam video da pise "kernel Linux" ili "kernel called Linux" ili nesto slicno. Kada se na engleskom kaze linux kernel to ne znaci da se kernel zove linux nego da je taj kernel ili deo linuxa ili je u nekoj vezi sa linuxom. Slicno kao kada kazes "midnight train" to ne znaci da se voz zove "midnight" nego da je to voz koji dolazi/odlazi u ponoc. Ako bi promenio redosled reci to je onda sasvim druga stvar.

Jedino sto pise na kernel.org je ovo:


Mozda i pise negde na tom sajtu "kernel Linux" ali ja to nisam mogao da nadjem. Ako neko moze da mi posalje link ka tom podatku bio bih mu zahvalan.


Ne mozes to da radis jer je Linux trademark i da bi u svom proizvodu koristio rec Linux onda moras da platis. Zato se neke distribucije zovu Ubuntu, Knoppix itd... Znaci njih ne mozes u nekom tekstu da zoves Linux jer je to protivzakonito i mozes biti tuzen za zloupotrebu trademark-a.

Druga stvar je sto nije dobro ni distributerima da zovu svoj proizvod Gnu/Something jer RMS-u moze jednog dana da dune pa da odluci da naplacuje upotrebu reci Gnu kada su se ljudi vec navikli na naziv proizvoda. Isto kao sto menja GPL kad mu se cefne...

Operativni sistem se zove onako kako odluci onaj koji pravi distribuciju. Kao sto je NVidia nazivala kartice GForce po imenu cipa iako tu karticu cine i druge stvari. Ili kao sto Apple u ipod-u koristi Samsungovu memoriju a i proizvode drugih proizvodjaca to ne znaci da to trebada zovemo ipod/samsung/blablabla... Po toj logici bi smo rekli i da philips ne pravi monitore nego distribucije Sony Trinitron/Cip sa Tajvana/Cip iz kine/... monitora. A sta tek da kazemo za hp i dell racunare gde je tu najmanje njihovih delova koje su oni samo lepo sastavili i upakovali u sarenilo. Zasto distribucija ne bi mogla da se nazove po jednoh komponenti iz te distribucje? Ja nisam protiv toga da se zove i gnu/linux ali to je na onome ko sastavlja distribuciju a ne na nama. Pa necemo mi da izmisljamo nazive monitora, racunara ili nekih drugih proizvoda zato sto su u stvari sastavljeni od tudjih komponenti?

Kada ovi iz Gnu-a izbacuju operativni sistem onda mogu da ga nazivaju Gnu ili Gnu/Hurd ili kako god hoce sto pocinje na Gnu (kao sto i rade). Ako koristis Debian onda mozes da kazes Gnu/Linux jer su oni odlucili da ga tako zovu ali ne mozes to da kazes za Ubuntu.

http://www.topology.org/linux/lingl.html

To na kernel.org je neprecizna formulacija. Linux pravi Linus i sve drugo nije linux. GNU je projekat da se napravi slobodan operativni sistem klon UNIX-a, ali je pitanje koliko je linux deo GNU-a. Čak i tada bi bilo korektno reći GNU kernel = linux, a ne GNU = linux.

Linux nije klon UNIX-a, jer UNIX sadrži npr. ls, a linux ne.


Linux jeste trademark, ali ne moraš da platiš da bi ga koristio, jer Linus se nije odlučio na taj korak. Kako onda "Debian GNU/Linux" ga koristi bez problema?


Takva odluka bi bila ravna samoubistvu. Razmisli malo, zar ne vidiš da bi time RMS poništio slobodni karaker celog GNU softvera. To bi bilo apsurdno. To se može desiti, ali bi to bio vrhunac cinizma i to sigurno neće biti dok je RMS živ.

A je li, otkud znas? Mozda si u bob gledao?

Pa ja ne znam ni da li ću se probuditi sledeće jutro, ali ipak računam na to sa velikom verovatnoćom...

Pa ne mora klon da sadrzi sve sto i original. A ako Linuxom nazivas operativne sisteme koji sadrze kernel sa kernel.org-a onda oni isto mogu da imaju ls.



Nisam znao da je fee ukinut, pre se placalo (a tada je isto bila prica da treba sve distribucije zvati Gnu/Linux sto bi bilo pravno nemoguce raditi u racunarskim casopisima), ako se vise ne placa ti i dalje moras da trazis licencu i tek kada ti je odobreno onda smes da koristis.
http://www.linuxmark.org/


Znaci ipak se placa fee ili ako ne koristis u komercijalne svrhe onda verovatno mozes da dobijes besplatno licencu ali u svakom slucaju ipak moras da je zatrazis i ne mozes da u nazivu proizvoda imas ime Linux ako nisi nabavio licencu.

Debianu je ocigledno odobreno (verovatno su platili fee) ali ako neko nije trazio onda taj sistem ne smes da nazivas linuxom bez teoretske legalne pretnje. Naravno u praksi neces imati problema ako ne zloupotrebljavas to ali opet sam hteo da kazem da situacija nije bas cista. Da li je RMS negde potpisao neki dokument da dozvoljava svakome da u svoj proizvod doda Gnu ako taj proizvod sadrzi gnu software?

Zato ne mozes Ubuntu da nazivas Linuxom dok ne dobiju dozvolu koju ocigledno nisu trazili. Mozda zato sto hoce da ga koriste u komercijalne svrhe ili zaradjuju od reklama ili na neki drugaciji nacin zaradjuju uz pomoc toga pa ako bi koristili naziv Linux onda bi morali da plate fee. Ako ne koristis u komercijalne svrhe onda mozes da trazis dozvolu i da je dobijes besplatno. Cak i za upotrebu slicice pingvina (Tux-a) moras da nabavis licencu.

http://en.wikipedia.org/wiki/Linux




Kada imas kompaniju koja vredi milione (npr. RedHat) ti ne smes da se oslanjas na neciju dobru volju nego samo na ugovore! To je realnost.

Klon bi trebalo da sadrži bar neke osnovne stvari, a ls je itekako osnovna. Linux-om ne možemo nazivati sisteme koji sadrže kernel ukoliko želimo da se precizno izražavamo.


Izgleda da se ipak plaća taksa, ali samo za firme koje imaju > $50,000 prihoda godišnje. Na naslovnoj strani piše da nemaju namere da ostvare finansijku korist i da je njihov cilj samo da spreče zabunu korisnika, tj. ako negde piše linux da možemo biti sigurni da taj proizvod sadrži linux. Ne znam kakve su Linusove namere, mada sumnjam da ima nameru da se obogati. Mogli su jednostavno da stave spisak "Distribucije koje sadrže pravi linux" i to je to, ali onda ne bi svako znao za taj spisak, pa bi opet mogao da bude obmanut korišćenjem imena linux kao dela imena nekog proizvoda.

A zasto ne mozemo? Novell npr svoj sistem naziva Suse Linux. Znaci taj Linux je klon unix sistema i ima ls.
Da li ti kazes da ako ja uzmem neki Unix i obrisem komandu ls i ubacim umesto toga neku drugu komandu sa slicnom funkcijom, onda to vise nije Unix? Sigurno se slazes da jeste sto znaci da Linux ne mora da sadrzi komandu ls da bi bio klon unixa. Unix ostaje Unix cak iako mu obrisemo ls.


Ali uopste nije moja poenta u ceni licence i sta Linus hoce nego je poenta da ti legalno ne mozes svaku distribuciju da zoves Gnu/Linux jer je Linux trademark. To bi isto bilo kada bi Philipsove i ostale monitore koji sadrze Sony-jevu Trinitron cev zvao Sony.

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 23.09.2006. u 16:51 GMT+1]}

Novel se neprecizno izražava. Linux je samo kernel, a ti posle možeš da dodaješ razne komande i ls i mkdir i dd koje su mogli da naprave razni subjekti. Ali UNIX ima specifikaciju u dok god ne zadovoljiš tu specifikaciju to nije UNIX. Nisam je nikad čitao, ali čisto sumnjam da su u njoj ne zahteva mogućnost listanja fajlova. Nije bitno koji ls je u pitanju, bitno da ima neki.

Ne može svaka distribucija da sadrži linux ali to nije ni bitno jer mogu da napišu "Naša distribucija se zove XUX i zasniva se na linux kernelu." Bitno je da u imenu ne stoji linux. A ko dobije licencu, on može i da kaže da njegov ceo sistem je linux, što je kao što sam rekao neprecizno i loše jer ometa ljude da shvate šta je šta, ali je tako.

I RedHat i Slackware itd....Kako se svi oni neprecizno izrazavaju a RMS se pravilno izrazava. Valja onaj ko je izmislio rec Linux zna na sta se ta rec odnosi a on kaze da je Linux operativni sistem.


Ko to kaze? Richard Stallman? Zasto bismo njemu verovali kada on nije tvorac te reci.


Pa to i rade.


Pa zato i kazem da ne mogu da stave Gnu/Linux ako nisu platili.


Zasto je lose. Pa koliko ima proizvoda koji se zovu po nekom njigovom delu pa opet to nista nikome ne smeta.

linux jeste samo kernel.. sve drugo su odvojeni programi/paketi, koji se mogu menjati kako ko hoce, a os je jos uvek linux

Gledaj ovako. Linux pravi Linus Torvalds. On je to što on pravi nazvao imenom linux. I to jeste operativni sistem u užem smislu reči, a kad mu dodaš druge programe koji su od vitalnog značaja, onda je to OS u širem smislu. Ali ako je ovo prvo linux, onda ovo drugo po elementarnoj logici ne može biti linux jer to je kao da si napisao 1+2=1.


Po mojoj etici je loše. Po tvojoj očigledno nije.

pa zato bi trebao da se gove GNU/Linux (Linux kernel + GNUtils)

Ne moze zbog trademark issues. Samo ako platis.


Gresis. NVidia je svojevremeno napravila cip koji se zove GForce. Kasnije je pocela da naziva i graficke kartice po imenu tog cipa pa je GForce oznacavao i ime graficke kartice ali i ime cipa. Ima milion takvih primera gde se ceo proizvod nazove po jednoj karakteristicnoj komponenti. Tako je za linux distribucije karakteristican Linux kernel a nije Gnu jer Gnu alate imas i u raznim BSD-ovima itd...


Jasno :-)

Ne po raznim BSDovima nego FreeBSD. NetBSD i OpenBSD nemaju nista GNU sem gcc u osnovnom sistemu (4.4BSD userland,libc itd.).

To je nvidia proizvodila kartice sa svojim chip-om? Moguće, ali mislim da ipak nije logično da se zove linux kernel, jer su ti GNU alati onda deo linux-a, a ti te GNU alate možeš da nakalemiš i na drugi kernel (npr BSD). Onda bi to bio konj sa glavom orla ako mogu malo maštovito da se izrazim. A sa te nvidia kartice ne možeš da skineš chip pa da staviš Radeon :)

Zasto? Pa BSD i sadrzi gomilu Gnu alata. Od gcc pa nadalje...Takodje mnogi dolaze i sa GNOME itd...I niko njih ne zove Gnu/BSD. Zasto? Samo zato sto ne sadrze glibc? Ako mislis da samo zbog toga Linuxu treba dodati prefiks Gnu pa onda bi trebalo dodati i mnoge druge prefikse bez kojih linux ne bi mogao da radi...Takodje imas linuxe u embedded sistemima koji ne koriste glibc. Znaci ako koristi nesto bez cega na datom sistemu ne moze da radi onda mu treba menjati naziv? Kao sto graficke kartice ne mogu da rade bez razno raznih tranzistora i cipova tudjih proizvodjaca? Ako moj opticki mis koristi opticki senzor od neke tajvanske firme fsds onda bi taj mis trebalo zvati fsds/Logitech? I Dell bi svoje racunare trebalo da nazove .../..../..../.../.../.../.../.... gde tackice treba zameniti sa imenima nekih kompanija cije delove koriste?


Pa ne mozes ni ti u Linuxima da skines kernel i zamenis sa BSD kernelom i sve da ti odmah radi.

Zaboravljas, kad veliki vodja kaze, dodaje se u naziv

;-)

Kladim se da se je sa time "GNU/Linux" pocelo na gnu.org i stallman.org

Ja ne kažem da se GNU alati ne isporučuju uz BSD, već da baš to dokazuje da se ne može ceo sistem zvati linux. Ali mislim da je ovo akademsko pitanje i offtopic tako da ne bih više o tome.

Zadnja strana je u najboljem maniru srednjovekovnih razglabanja tipa "da li je Isus kad se rodio prvo video Mariju ili Josifa". Kako god da se odluči, svima je isto.

Pa se u celu stvar umešala i etika. Dajte malo i socijalnog momenta. "Posledice pogrešne interpretacije značenaj reči Linux na adolescente u jugoistočnoj Evropi i njihov značaj za privredu".

Pa malo metafizije. "Nastanak prostora slobodnog softvera i paralele sa nastankom prostora vremena i slobodne misli kao pokretača svega".

Mislim da je cela GNU - Linux (eventualno - BSD) tematika toliko zanimljiva za proučavanje da bi čitave generacije studenata društvenih fakulteta mogle da diplomiraju na takvim temama. Ko zna, možda ovaj i slični threadovi jednog dana budu navedeni u nekom PHD kao primer...

Za Marko_R: Kako se zove sistem koji ima Linux kernel, GNU userland i recimo XFS? GNU/SGI/Linux? SGI/GNU/Linux? Ili ipak kernel na prvo mesto pa je Linux/SGI/GNU ili Linux/GNU/SGI? A TCP/IP je bio maznut od BSDa (ne znam kakva je sad situacija). Jel se i to kalemi u ime? Pa cela X skalamerija? Naravno, ls je bitniji od X-a, ali je X malo teže napisati od ls-a.

BSD/MIT/GNU/SGI/IBM/Linux. Divno ime.

Potkrao se bug. Zaboravili smo IJG (Independet JPEG Group). Evo patcha: BSD/MIT/GNU/SGI/IBM/IJG/Linux.

Uopšte ne nameravam da nastavljam ovu diskusiju. Zajedljivost ne vodi ničemu, za razliku od filozofije i sociologije.

Molim?

Prednosti za Intel:
- Ne moraju da cekaju da se Microsoft, Apple, BSD i Linus smiliju da im podrze hardver, imaju kontrolu nad sopstvenim proizvodom.

- Ubili su "jednim udarcem dvije muve", i osigurali se da neka nadobudna hakercina ne nagrdi njihov hardver kljakavom implementacijom drajvera, i komercijalnim igracima dali "example code", time ubrzali pojavu podrske za cipset na svim drugim operativnim sistemima (ne razmisljati samo o destkop OS, Intelu ne smeta da QNX, naprimjer, ima podrsku za taj chipset sto prije).

- Ako se ogrebu za jedan prijavljeni i popravljeni bag od OSS zajednice, cist car, neko drugi im radi odrzavanje koje bi oni morali da odrade.

Prednosti za potrosaca:
- Nikad podrska prestati nece. Sjutra Intel da odustane od grafike, kod ce ostati tu da neko moze da ga prepravi kad i ako bude trebalo. Takav hardver ce moci da se koristi dok se fizicki (crkne) ili moralno (zastari) ne amortizuje.

Sto Intel uopste ima od toga da sakrije kod drajvera za chipset, pobogu? Sto ce neko sa tim drajverom? Da iz drajvera napravi chipset koji ce konkurisati Intelu? Pa kad bi to tako jednostavno bilo, davno li bi se disasemblirali Windows drajveri i pravile kopije Nvidia i ATI cipova po Tajvanima, Kinama i inim mjestima gdje takve kopije hoce da se pojave.

Za hardverske firme otvoreni kod je blagodet nad blagodetima. Te cike nemaju nikakvih problema da prave pare od otvorenog softvera, jer softver uopste ni ne prodaju. Njima se njihov dio plati kad se pazari hardver.