[ Aleksandar Marković @ 16.12.2002. 19:17 ] @
| Laserom opremljeni satelit, koji će ove sedmice NASA poslati u orbitu da izmeri najveće ploče leda na planeti, omogućiće naučnicima da steknu novu sliku o budućem nivou svetskih okeana. Satelit za merenje leda, oblaka, zemljišta i okeana, nazvan Icesat, provešće najmanje tri godine u neprekidnom prećenju debljine ledenih ploča na Grenlandu i Antarktiku. To će pomoći da se odgovori na pitanje da li rastu ili se smanjuju slojevi leda, debeli do 3,2 kilometra i koji sadrže 3,24 miliona kubnih hektara slatke vode. "Mi to jednostavno ne znamo, a ne samo da ne znamo šta se dešava danas, mi ne znamo ni šta će se desiti u budućnosti", kaže naučnik u NASA centru za svemirske letove Godard u Merilendu, Jay Zwally. Satelit Ajs-sat će biti lansiran u četvrtak, 19. decembra, na raketi Delta II iz vojne baze Vandenberg, na centralnom delu obale Kalifornije. Uz njega će na Delti II biti i Chipsat – Cosmic Hot Interstellar Plasma Spectrometer satelit), vredan 16 miliona dolara, koji treba da ispita sjaj gasa u prostoru između zvezda. Projekat Ajs-sata, od 282 miliona dolara, treba da odgovori na važno pitanje: ako se na ledenim pločama više leda topi nego što se snega nakuplja, moglo bi da se još više vode slije u svetska mora, gde se porast nivoa već može izmeriti. Naučnici strahuju da bi rast nivoa mora mogao da dovede do plavljenja obalskih regiona i izmene oblika vodenih struja u okeanima koje igraju značajnu ulogu u određivanju klimatskih uslova. Nivo svetskih mora sada raste tempom od oko dva santimetra tokom jedne decenije. Polovina tog porasta se pripisuje topljenju malih glečera i zagrevanju okeana, koji se šire sa porastom temperature. Drugi uzroci su nepoznati, ali se najviše sumnja da se debeli ledeni slojevi tope. Međuvladin panel o klimatskim promenama procenjuje da bi nivo mora u svetu tokom idućeg veka mogao da poraste za čitavih 45,7 santimetara, a najmanje prognoze se kreću oko 38 cm. Ajs-sat će doprineti da se te procene tačnije izračunaju. Na nedavnom sastanku Američke geofizičke unije naučnici su naveli da se delovi leda na Grenlandu i u Arktičkom okeanu tope brzinom koja nije zabeležena tokom više decenija. Na Antarktiku se, međutim, površina pod ledom tokom zime povećava. Ajs-sat će laserski zrak bacati na Zemljinu površinu 40 puta u sekundi. Ako bi neko pogledao na satelit koji leti brzinom od 27.750 kilometara na sat, pulsiranje njegovog lasera od 330 vati bi mu izgledalo kao zelena zvezda, kažu naučnici. Kad laserski zrak stigne do Zemlje, imaće manje energije nego blic na fotoaparatu i neće predstavljati nikakvu opasnost za ljude. Posle godinu dana ponovljenih merenja, satelit bi trebalo da otkrije izmene nivoa ledene ploče od čak samo jednog santimetra. Ukoliko bi se ta količina leda otopila, nivo mora bi se povećao za jedva stoti deo santimetra. Link 1 Link 2 Link 3 |