[Ekonomija]: Pregled najvećih inflacija u istoriji savremenog sveta

[ Aleksandar Marković @ 12.05.2006. 23:36 ] @

Povodom vesti da je inflacija u Zimbabveu u aprilu ove godine dostigla rekordnih 1.042,9 odsto, postavši najviša u današnjem svetu, britanska agencija Rojters je danas emitovala sledeći pregled neslavnih primera hiperinflacije - u Argentini, Brazilu, Nemačkoj i Jugoslaviji.

ARGENTINA: Posle više decenija užasne inflacije, Argentina se u avgustu 1993. godine vratila na jednocifrenu godišnju inflaciju. Četiri godine pre tog datuma, cene u toj zemlji hiperinflacije utrostručavale su se u toku samo jednog meseca. Predsednik Karlos Menem podsetio je da je, kada je stupio na taj položaj, godišnja inflacija bila oko 5.000 odsto. Valuta austral u vreme predsednikovanja njegovog prethodnika, koja je vredela više od dolara, pala je bila, čak, na 690 za dolar.

BRAZIL: Suzbijajući hiperinflaciju, u martu 1990. godine Brazilska nova vlada uvela je drakonske monetarne reforme i zamrzla više od 100 milijardi dolara u vlasništvu pojedinaca i kompanija. Mesec dana pre toga, Brazil je bio suočen s rekordnom mesečnom inflacijom od 73 odsto. U julu 1994. godine predsednik Itamar Franko i ministar ekonomije Rubens Rikupero snizili su mesečnu inflaciju na jednocifrenu vrednost sa 47 odsto koliko je iznosila mesečno.

NEMAČKA: Za Nemce inflacija je još uvek sramna reč iz dvadesetih godina prošlog veka, kada je za veknu hleba trebalo poneti punu korpu novca. Vajmarska vlada suočena s reparacijama u vrednosti 33 milijarde dolara, počela je da štampa novac. Godine 1922. najviša novčanica štampana je u vrednosti 50.000 maraka. Godinu dana kasnije štampale su se novčanice u vrednosti 100 milijardi maraka. U najgore vreme nemačke hiperinflacije, dolar je vredeo 80 milijardi nemačkih maraka.

JUGOSLAVIJA: Privreda Jugoslavije posle raspada jedinstvenog tržišta zemlje 1991. godine suočila se s hiperinflacijom kada je budžetski deficit počeo da se pokriva štampanjem novca. U decembru 1993. godine, hiperinflacija je bila viša od miliijardu odsto. U decembru te godine troškovi života su u odnosu na novembar porasli za 2.839 puta, a za više od 6.000 milijardi puta u odnosu na početak godine. Na crnom tržištu, koje je jedino i postojalo u to vreme, vrednost jednog dolara porasla bi za dan sa 1.100 milijardi na 3.000 milijardi dinara.

[ag]

[ mulaz @ 13.05.2006. 01:04 ] @

juga opet najgora :)

da pomenem jos:
1 novi dinar = 10^27 dinara (od pre 1990) :)
http://en.wikipedia.org/wiki/Hyperinflation

imam jos 20 mrd dinara negde u ormano.. mogu da se hvalim da sam milijarder :)

[ vindic8or @ 13.05.2006. 21:42 ] @

hehe ja imam citavu seriju. svaku novcanicu sam sacuvao. kapirao sam jos ko klinac da cu moci od toga da zaradim jednog dana.

[ MLADEN MAVIJA @ 15.05.2006. 13:06 ] @

Imaš li šta o mjerenju inflacije potrebno mi je za seminarski

[ p3j4 @ 15.05.2006. 13:24 ] @

Citat:

vindic8or: hehe ja imam citavu seriju. svaku novcanicu sam sacuvao. kapirao sam jos ko klinac da cu moci od toga da zaradim jednog dana.

hehehe...i ja isto :)

Ko zna, možda za jedno 100 godina i budu vredele nešto...

_{[Ovu poruku je menjao p3j4 dana 15.05.2006. u 14:25 GMT+1]}

[ Aleksandar Marković @ 21.08.2006. 15:02 ] @

odišnja inflacija u 25 zemalja članica Evropske unije ostala je u julu na 2,4 odsto, odnosno na istom nivou kao i u prethodna dva meseca, dok je u zoni jedinstvene valute, u kojoj je 12 članica EU, pala na 2,4 odsto, sa 2,5 procenata u junu i maju, kada je bila na godišnjem maksimumu.

Sudeći prema podacima statističke agencije EU, Evrostat, inflacija u "Evrolendu" je još znatno iznad maksimalne stope od dva procenta koju je projektovala Evropska centralna banka (ECB), pa se može očekivati da će, ako inflatorni pritisci potraju, ECB nastaviti da pooštrava monetarnu politiku u odnosu na sadašnji nivo ključne kamate od tri odsto.

Evrostat je u saopštenju ukazao da su visoke cene benzina na pumpama i gasa za grejanje najviše uticale na rast inflacije, dok su niže cene telekomunikacionih usluga i odeće imale umirujuće dejstvo.

Po visini godišnje inflacije u EU prednjače novoprimljene članice u jakoj ekonomskoj ekspanziji - Letonija sa 6,9 odsto, Slovačka sa pet odsto, Estonija sa 4,5 odsto i Litvanija sa 4,4 procenta.

Inflacija u Poljskoj, u uslovima visoke stope nezaposlenosti i slabog rasta, pala je na 1,4 odsto, sa 1,5 odsto godišnje u junu, a u Sloveniji, koja će se iduće godine priključiti zoni evra kao 13. članica, na 1,9 odsto, sa tri procenta u junu.

U "Evrolendu", najnižu godišnju stopu inflacije u julu imala je Finska - 1,4 odsto, a najvišu Španija - četiri procenta.

Julska inflacija u Nemačkoj, posmatrano na godišnjem nivou, blago je povišena na 2,1 odsto, u Francuskoj je ostala stabilna na 2,2 procenta, a u Italiji je nešto opala, na 2,3 odsto, naveo je Evrostat.

megafonija

[ Shadowed @ 21.08.2006. 15:13 ] @

Da li bi ovo trebalo da znaci da ce, ukoliko se sprovedu te mere protiv inflacije, vrednost Eura u odnosu na Dolar jos porasti? Trenutno je vrlo blizu najvisoj vrednosti ikad.