nesto mi tu gentoo lose izgleda. trebalo bi da je sa svim optimizacija
daleko bolji od slacka.

Dobro pitnje je kakva je njegova optimizacija jer sam primetio da je kod optimizacje stavio -03 što baš nisam siguran na jednoprocesorksim mašinama koliko je to baš pametno (koliko znam to koliko toliko usporava)... Mogle bi se staviti još po koja zamerka, ali generalno stoji da je gentoo brži od slacka za 5-10% u zavisnosti od izvršene optimizacije kako jednog tako i drugog itd...

Ništa tu nije čudno. Verovanje da agresivnije optimizacije kompajlera, i prilagođavanje korišćenog seta instrukcija konkretnoj arhitekturi CPU-a značajno podižu ukupne performanse sistema je mit.

I obicno se rezultati optimizacije nece osetiti u svakodnevnom radu, vec u sintetickim testovima.

A u krajnjoj liniji, da li je bitno tih nekoliko sekundi?

@aleksandrin

Te optimizacije kod Gentoo ili LFS nece dati znatno ubrzanje koje se da primetiti u radu.

Dobro de, ne možete poreći da ipak je brži pa čak i neka bude 6%. Nije u pitanju sintetika nego stvarnost, mada kada se prevede na rečnik običnog sveta zvuči ovako, ono što ti treba da uradiš po Slackom 1 sat pod Gentoo-om je 56 minuta i 15 sekundi!!!
Pošto to nije nešto drastično čovek je lepo dao svoju sugestiju u zadnjem redu. U svakom slučaju zadovoljne su obe strane, jer korisnici Gentoo-a i dalje mogu da tvrde da su na najbržoj distribuciji, slacka da njihov nije za zanemariti ali zbog težine instalacije gentoo-a da ima svoje prednosti... I vuci siti i ovce na broju!

Kad bi razlika zaista bila 6%, to bi bilo značajno. Na žalost, teško da optimizacije kompajlera mogu da i toliko doprinesu. Inače, problem sa ovakvim testovima je što je margina greške mnogo veća od merene veličine.

Jel tko probao Arch? ... slovi kao brzi distro, a to kažu i oni koji su probali Gentoo.

Why the father give these humas free will,
now they are all confused

Najbrzi linux distro koji sam ja probao je Slack...
Nisam nesto primetio da je Gentoo brzi od njega-a potrudio sam se da sve sredim,i na kraju batalio sve to,jer me je zaista mrzelo da se smaram sa USE flagovima za svaki program i da coravim gledajuci svaki program kako se kompjlira,da bi dobio nesto sto je za mrvicu brze od Slack-a gde sam sve to(skoro)isto dobio na tacni....
A najsporiji distro je ubedljivo SuSE-puz golac,i treba ga bas puno iskasapiti i poiskljucivati one silne servise,da bi dobio kakvu-takvu brzinu....
PoZ!

Ne verujem da je margina problem, jer sam vršio po 2-3 merenja, a standardna devijacija je uvek bila oko 2% dobijene prosečne vrednosti.

To je kod prvog testa. Kod drugog je devijacija bila mnogo manja, ali sam na Gentoo-u vršio samo jedno merenje jer sam već morao da testiram sa 4 optimizacije.

Sve u svemu, tolerancija je sigurno ispod 1%, što je po meni zanemarljivo. Mnogo ozbiljnije pitanje je izbor testova, tj. da li se ovi rezultati odslikavaju opšti odnos brzina ova dva sistema. To je neko pitanje reprezentativnosti uzorka.

Da samo sto ako pogledas taj famozni drugi test videće se da je test rađen uglavnom na grafičkim programima i sa efektima za grafiku, a koliko znam tu najviše se koristi grafička kartica, tako da to baš i nema mnogo veze sa samim sistemom. Mene taj test ne čudi toliko. Meni je izuzetan podatak u tom drugom testu vezan za Open Office. Elem, binarni paket koji su kompajlirali Open Office je pokazao sliučne (doduše malo bolje) performanse nego pod gentoom. Veoma zanimljiv podatak!!! To je samo pokazatelj da je open office odlično optimizovan i u binarnim paketima! Kada bi nama još prosledili tajnu koje flagove koriste ko zna kako bi radilo to na Gentoo-u... He he

Ovo je interesantno... http://getswiftfox.com/rel-athlon-xp.htm

Mogu se videti svi parametri koji su korišćeni pri kompajlaciji, a mogu da vam kažem da se pomenuti mysql manual na njemu učitava 22.5% brže nego na Gentoo emerge-ovanom. Ja tipujem na kompajler (gcc 4.0.4).

Meni nije poslo za rukom da ga pokrenem trazi neki lib kojeg nema ni od korova...a imam pametnija posla nego da jurim taj lib....

Koji je najbrži live distro?

Verovatno DSL.

Bez poriva da ulazim u diskusije što jeste a što nije "značajno" ubrzanje (relativan pojam), samo da se nadovežem na random-ovo pisanje o mitovima, a vezano za Gentoo (i Gentoo "ricer"-e), koji inače dugo vozim i nemam nikakve porive da mijenjam.

Naime i to optimizacije i ubrzanja što može da se skuči podešavanjem GCC opcija, razlikuje se od paketa do paketa, u smislu da je "najbolji i najbrži" set GCC opcija nešto što se razlikuje od paketa do paketa. Gentoo taj "optimum svih optimuma" jednostavno ne može da postigne u svom izvornom obliku, jer je... skup opcija za GCC definisan u /etc/make.conf i korišćen za SVE programe, osim, naravno, ako korisnik nije "ručno" definisao set opcija od programa do programa, što je nepraktično.

Tako ta čitava "ricer" priča o Gentoo nema premnogo smisla, jer, po toj logici, svaki korinik mora da traži "Nirvanu" ne na nivou čitavog sistema, već na nivou pojedinačnih paketa. Pošto je što veće razdvajanje monolitnih paketa u što manje cjeline (koje se nezavisno prevode) trend ne samo u Gentoo svijetu, već i u široj zajednici (vidjeti pod XOrg i KDE), cijela ta potraga za tako definisanom ¨Nirvanom¨ postaje bespredmetna, jer je broj paketa veliki.

Ne pričam napamet, o ovome se pisalo na Gentoo forumu, povod je bio saznanje da Debian mašine dostižu i prestižu Gentoo "optimizovan" box po mjerenjima performansi koje su tada rađena. Zašto? Po sjećanju što je tad rečeno (ja nijesam Debian guru), to je bilo zato što GCC parametre za Debian pakete definišu ljudi koji te pakete održavaju. Po toj priči, GCC parametri su "štimani" i provjeravani (neke agresivne optimizacije jednostavno ne rade na nekim paketima), ukupni rezultat Debian-a kao distribucije je bio da se "nosio" sa Gentoo koji bi, bar na papiru, trebao da bude mnogo brži.

Jedno vrijeme je "prelinking" bio glavni "hit" u krugovima ljudi koji su ganjali performanse, na Gentoo to može da se odradi, manje-više, bezbolno (sem za pakete koji su čuveni da ne vole prelinking, GStreamer je najočitiji primjer). Nijesam ispratio što se dešavalo sa ostalim distribucijama po tom pitanju, ali pretpostavljam da su se i ostali dohvatili takvih tehnika, stvari se u OSS svijetu brzo šire i primijenjuju.

Većina "starih" korisnika na Gentoo forumima, koliko sam ja uspio da ispratim (i koliko se uopšte smije generalizovati) danas vozi mašine koje imaju veoma "pitome" GCC parametre. -O2 (i -Os) je veoma često sretan opšti nivo optimizacije. Svako ima neki svoj set parametara (iskopiran ili napravljen poslije čitanja GCC dokumentacije) koji vozi, ali ja i dalje mislim da je trend u zajednici mnogo manje agresivno optimiziranje na taj način. Cijela zajednica je pomalo pod stigmom zbog ekipe koja se loži na te optimizacije (otud i posprdni termin "ricer"-i), ja mislim da danas sve manje ima razloga zato.

Rekoh na početku, Gentoo vozim i ne mislim da napuštam, ima puno dobrih strana, ali razlog za njegovo korišćenje, bar u mom slučaju, nikako nije "što je to najbrža distribucija". Ruku na srce, nije ni najsporija.

He he he...
Nisam ni mislio da treba zbog toga nabaviti Gentoo... Ali jedan od pluseva mu je definitivno... Elem, 100% se slažem sa mojim predhodnikom!!!! Ovde je povedena priča o tome koji je najbrži linux samo zato što sam video da na forumu malo malo pa iskoči tema ovog tipa a nige ništa relevantno. Naleteo sam na info i samo sam stavio ljudima na uvid.

Ne ulazeći u to da li je praktično ili ne, napomenuo bih samo da postoji način da se ovo izvede preko fajla /etc/portage/bashrc i on je opisan u ovoj diskusiji. Ukratko, moguće je definisati C/CXX/LD flegove kako pojedinačno za svaki paket, tako i po kategorijama.


Pa da, sigurno da taj koji ga je pisao najbolje zna koje mu optimizacije prijaju, a i on može da uloži neko vreme da prouči taj jedan program, dok korisnik treba da prouči sve programe, što je naravno nemoguće.

Meni je tu pala na pamet jedna ideja da se formira neka baza podataka o tome koje optimizacije prijaju kom programu. Npr, ja proučim (ili možda još bolje dođem do toga prostim isprobavanjem) OpenOffice, neko drugi GIMP, treći KDE, i onda bi svi imali na raspolaganju sve optimizacije. A kad malo bolje razmislim, zašto ne bi developeri odali tajne i na sajtu svog programa objavlili i preporuku o optimizacijama?


Slažem se da postoje neke strasti koje stvaraju probleme samoj osobi i drugima. A tzv. agresivne optimizacije po mojim iskustvima ne dovode do problema kao što to neki ljudi opisuju, bolje reći nikad nisam imao ni jedan jedini problem zbog toga. Samo ja se držim stabilne grane. Testing je verovatno nešto drugo.


Ja mislim da je dobro da tako nešto postoji da bi ljudi imali neku orijentaciju.

Ubuntu 6.06 se dize na mojoj kanti od laptopa sa 512 rama i celeronu na 2 ghz za 45 sekundi bez ikakvih dodatnih podesavanja ,jedino sto sam mu izgasio bluetooth i izgasio par gluposti u bootmanageru (koji dolazi uz automatix).

ja mislim datu nema govora o brzini dizanja, nego o brzini rada. Moj slackware se pali oko 2minuta.. tokom ukljucivanja, kaci se na net, updejtuje sat sa ntp servera, .. itd.. ako bi iz inita izvadio sve stvari koje nisu nuzne za rad kompjutera.. dosao bi i sa slackwareom ispod 45s,a mozda i dosta manje (nikad nisam ni probavao, kompjuter mi se pali sam u vreme kad sam u skoli, takod a i ne primecujem, iako bi se palio po pola sata)

inace, i na slacku, izmedju binarnih programa i iskompajliranih na mom boxu, razlika je stvarno minimalna u brzini (citaj: ne primecuje se)

U, pa zar ima toliko da se prica?

LFS ili Gentoo ce ipak biti nesto brzi od svega ostalog kad se iskompajliraju kako treba, ali razlika u radu (na desktopu ili serveru) tesko da ce biti primetna. A brzina butovanja, pa sta je to, to je irelevantno. :(

Ima tu još jedna mogućnost, da se iskoristi računar da se optimalni set GCC parametara traži za svaki paket. Koga je volja da pročita nešto na tu temu, ključna riječ za pretragu je "Acovea", a stranica je:
http://www.coyotegulch.com/products/acovea/index.html

Broj paketa na mašini moje kćeri, modularni KDE ali monolitni XOrg, je 790 (bez ¨sloted¨ ). I to nema baš koješta, mašina je poprilično "obična". Koliko ih ima na mojoj mašini, bolje da ne kažem... ;). A što će da se desi kad pređem na modularni XOrg, ne smijem ni da pomislim.

Broj paketa raste, što je za Gentoo dobra stvar. Što je više iscjepkano, to manje koda treba da se prevede kad ekipa popravlja bube.



Hm, ovdje je moja priča bila nedovoljno precizna, strah me da smo se loše razumjeli. Debian-ove GCC parametre za njihove pakete definišu ljudi koji održavaju te pakete NA DEBIANU (debian devs).

Većina paketa ima default GCC parametre, ko hoće da proba neka skine tarball, makne promjenjive za GCC iz okruženja i pokrene ./configure. Biće iznenađenja, sjećam se da sam negdje čitao da neki od multimedija paketa kao default gcc parametre vozi "-O4"[sic!].



Tu će ti Debian ekipa reć' da takva baza već postoji, razbacana po *.deb fajlovima. :)



Ta iskustva su vjerovatno veoma individualna stvar, meni je prva mašina koja je podignuta na Gentoo bila PIII 800 na Asus CUSL2 ploči. E, na Gentoo 1.2 nije bilo trika da vozim "-O3" ni u jednoj kombinaciji, a ne da sam probao i postepeno obarao parametre u koje se N ljudi ¨klelo¨ da ne prave nikakve probleme... I GCC i ja smo se družili mnogo prije Gentoo-a, da se razumijemo.

Sad sam na amd64, a tu ima još podosta paketa koji se vode samo kao "nestabilni". Poodavno su mi mašine ili na -O2 ili na -Os (ako je memorija malena ili "embedded" project), odavno se ne igram sa performansama. Čemu, kad mi čak ni procesori nijesu overclock-ovani? Ko voli, široko mu polje.

Ljepota Gentoo je što je fleksibilan da trpi i mene i "ricere" i ostavlja nam slobodu da tretiramo distribuciju kako je već nama ćeif, što se ja pitam.

Gentoo jeste optimizovan. USE parametri i činjenica da se pusti da automake odradi svoj posao daju optimizovan (u smislu, nije prevedena podrška za biblioteke koje se ne koriste) sistem. Sad, i druge distribucije kod kojih mogu da se prevedu paketi to isto mogu da oposle, zbora tu nema. Tom logikom kad se krene, nema, vala, jedne Linux distribucije na kojoj ne mogu da se izvedu stvari koje mogu na nekom drugoj distribuciji, zar ne?

Samo je pitanje koliko truda treba da se za to uloži i koliko često se to radi sa tom distribucijom, te kolika je vjerovatnoća da će Google iščupati pomoć ako se naleti na probleme.

@Apatrid: 790 paketa?!

A koristim checkinstall za svaki paket, da ne bude zabune.

I to na kcerkinom kompjuteru :)
Kako ja da provjerim koliko imam paketa instalirano? Ovo sto je gore naveo VRider nema kod mene, a u world fajlu ima 80-ak programa.
Inace po sjecanju prilikom prelaska na gcc 3.4.6 imam negdje oko 400-500 paketa...

probaj ovo isto samo sa /usr/portage/

Ma ne moze tako.... odkud ti to? Ili sam ja nesto pogresno razumio.

Kako se ta informacija može pročitati iz .deb fajla?

Interesantno, možda ću morati sam sebe da poreknem, jer mi acovea puca u zadnjem testu (treebench). Probao sam i sa konzervativnim optimizacijama i opet je isto, tako da ne znam da li je do toga. Našao sam isti problem preko google-a, ali nema odgovora.

Dobijem ovako nešto dvadesetak puta:


i onda na kraju "Segmentation fault".

Za Gentoo:

Ja za takve stvari koristim:


Mnogo sporije od random-ovog one-liner-a, ali mnogo detaljniji izvještaj na dnu. A i ostatak što depclean ispiše me interesuje, tako da mu to dođe o jednom trošku...

Modularni kde (ali kde-meta, dakle sve instalirano), gimp, kb3, tellico, amarok, svi multimedija USE flagovi uključeni, svi fontovi, gomila theme paketa (šareno, volim te šareno) ... koristi evolution i (još uvijek) firefox... gomila (linux) igrica, xsane/kooka, podrška za kameru, cups, qcomic, open-office, screen, gvim...

Tinejdžerska mašina. Mada dalo bi se to ošišati, sad kad gledam ovar world file...

:)))

A nikako, kad im je to binarna arhiva. Glupih lupost, da prostiš. Ta informacija im je u nekim drugim fajlovima, dok apt-get može da je povuče.

Slack za svaki paket ima u source direktorijumu .SlackBuild skriptu u kojoj se nalaze i optimizacije, ali su vrlo konzervativne. Možete pogledati na ftp://ftp.slackware.at/slackware-10.2/source

565 paketa. Vise nego sto sam mislio. Pretpostavljam da se to povecalo nakon sto sam presao na modularni X, mada nisam sve instalirao. Takodje i KDE je prilicno minimalno instaliran jer koristim FB.

A kako se instalira modularni X i čemu to služi?

Pogledaj http://www.gentoo.org/proj/en/desktop/x/x11/modular-x-howto.xml i http://gentoo-wiki.com/HOWTO_Modular_Xorg
pa ce ti sve biti jasno.
btw,

404.

Malko sam pocistio.

VRider, ta prica ima malo smisla ako se ne vidi sto je set paketa koji vozis. Ekstremnog kontra-primjera radi, moj "server" ima 123 paketa.

Stavi /var/lib/portage/world i USE parametre, pa da se divimo. :)

Ovo je laptop koji zavrsava sve poslove. Nije usko specijalizovani server.
A evo i spiska. Ima jos pa stvari koje bi se mogle izbaciti, ali...

Edit: Ako obratis paznju, videces da vozim Slackware, tako da ces za world i USE flagove izvinuti.

Buuuuu, prevara ;)

xfce box, dobro nije neki *box setup.

Ruku na srce, veoma je funkcionalan, nema što da se kaže.

Mislim da bi te ekvivalentni setup na Gentoo "koštao", što se tiče broja paketa, malo više, tj da je ekipa "iscjepkala" sve što se dalo podijeliti, pa bi broj paketa bio veći, ali to nije toliko bitno. Jedna je stvar važnija, znaš kad će moja kćer tako optimizovan box da vozi?

Kad ga sama napravi. ;)

Ne znam koliko ti godina ima kcerka, ali, ako je vidis da pravi ovako optimizovan box, motku u ruke i teraj je od kompa.