[ Aleksandar Marković @ 21.05.2006. 20:17 ] @
| „Rusija mora da intenzivira istraživanja novih materijala, tehnologija, kao i ekspanziju u kosmos.” Tim rečima se Vladimir Putin obratio naciji prošlog četvrtka sa govornice Državne dume. Putin je zatražio od svojih sunarodnika i da nastave sa onim što su u sovjetsko vreme počeli Gagarin, Korljev, Titov. Uz jednu malu ispravku: osvajanje kosmosa nije više stvar hladnoratovskog prestiža, već trke za novcem i zauzimanjem novog tržišta. Ruski budžet za svemirska istraživanja poslednjih godina vrtoglavo raste. U 2004. bio je 440 miliona dolara. 2005. skače na 660 miliona, dok je za ovu planiran budžet od 830 miliona dolara. Tri ruska programa Ni jedna druga nacija sa svemirskim programom ne beleži toliki rast kosmičkog budžeta. Osim tog novca, u svemirsku kasu se sliva i novac raznih privatnih investitora, kao i novac od lansiranja stranaca i njihovih satelita u kosmos. Tako, npr. od katastrofe šatla „Kolumbija”, u februaru 2003, svi američki astronauti koji odlaze i vraćaju se sa Međunarodne svemirske stanice (MSS), lete na ruskim „sojuzima” TMA. Povratna karta za jednog astronauta NASA košta 42 miliona dolara. Za svaki teretni brod „Progres” koji nosi američke zalihe na MSS, na račun Ruske federalne kosmičke agencije (RFKA) legne oko 50 miliona dolara. Godišnji prihodi ruske kosmičke industrije po toj osnovi su između 440 i 510 miliona dolara. Impresivan je broj svemirskih programa na kojima trenutno radi RFKA, ekvivalent američkoj NASA ili evropskoj ESA. Trenutno su u žiži tri programa. Prvi je zajednički projekat lansiranja ruskih „sojuza” iz evropske svemirske luke u Kuruu u Francuskoj Gvajani u Južnoj Americi. Već sledeće godine odatle bi trebalo da poleti prvi „sojuz”. Drugi je projekat eksploatacije rudnih bogatstava Meseca, koje bi trebalo da počne 2015. I treći i možda najaktuelniji je novi ruski svemirski brod „Kliper”. Reč je o letilici koja bi trebalo da zameni sve dosadašnje kosmičke brodove kojima se ljudi prebacuju u svemir. Vremešni ruski „sojuz” TM i nepouzdani, i za svoje posade vrlo opasni američki „spejs šatl” dostigli su i prevazišli svoje najbolje dane. Postali su previše skupi za održavanje, a i zastareli da bi mogli da prate nove zahteve koji se postavljaju pred njih. Zbog toga se moralo poraditi na nečem novom, zasnovanom na trenutnim i predstojećim potrebama. Amerikanci su pokrenuli projekat CEV, što je skraćenica od Vozilo za svemirska istraživanja sa ljudskom posadom. Rusi ne zaostaju ni trena i obnaroduju projekat „Kliper”. Ispostavlja se da je „Kliper” već u poodmakloj fazi razvoja i da bi trebalo da poleti 2011. godine. Njega je za potrebe državne kosmičke agencije razvio projektni biro „Energija”. On je poznat po tome što su svi sovjetski i ruski svemirski brodovi sa ljudskom posadom, uključujući i sovjetsku verziju „spejs šatla”, raketoplan „Buran”, izašli iz njegovih hala. Koncept „Klipera” je nešto potpuno novo u ovoj industriji. On će prevoziti šest kosmonauta i 500 kilograma tereta u nižu Zemljinu orbitu, odakle će ga „Parom”, „svemirski remorker”, odtegliti do Međunarodne svemirske stanice ili do Meseca, kao „Kliperove” krajnje destinacije. Tako, za sada, izgleda plan na papiru. Veći prostor za posadu Radikalni koncept dva svemirska broda rešava nekoliko problema. Time se, na primer, smanjuje potrebna poletna masa svemirskog broda. Automatski su višak i dodatni motori i uređaji za manevrisanje u svemiru, što znači i smanjivanje mase broda. Spajanjem sa „Paromom” u nižoj Zemljinoj orbiti „Kliper” dobija i veći prostor za posadu, koja može onda u tom vozilu da provede do 15 dana. To je mnogo više nego koliko traje let do Meseca i nazad, jedan od bitnijih zadataka za „Kliper” u budućnosti. S obzirom na to što će ukupna masa broda sa teretom biti nešto ispod 13 tona, potrebno je razviti i novu raketu nosač koja će ga izneti u orbitu. Pre samo nekoliko dana konstruktorski biroi „Progres” i „Energija” dogovorili su se da do 2010. godine razviju modifikaciju pouzdanog „sojuza” sa oznakom „sojuz 2-3”. Ona će biti „Kliperova” raketa nosač. Evropska svemirska agencija (ESA) i RFKA su 2003. počeli u evropskoj svemirskoj luci u Kuruu, u Francuskoj Gvajani, da grade lansirnu platformu za ruske „sojuz” rakete. Razlog je zajednički interes. ESA dobija pouzdanu raketu nosač koju ne mora da razvija od nule, a Rusi pristup najpovoljnijem kosmodromu na svetu, na samo nekoliko stotina kilometara od ekvatora. Zemlja se oko svoje ose najbrže okreće baš na ekvatoru. Zbog ubrzanja koje rakete dobijaju od tog Zemljinog rotiranja, to je i najpovoljniji položaj za njihovo lansiranje. Tako „sojuz” iz Bajkonura može u kosmos da ponese 1,7 tona tereta, dok ista raketa lansirana iz Kurua u svemir nosi tri tone. Bitan razlog da se i „Kliper” lansira odatle. Ovaj ruski raketoplan bi trebalo da se na Zemlju vraća kao upravljiva jedrilica i za sletanje bi mu bila dovoljna pista dužine do 3,5 kilometara. Sletao bi na vojne aerodrome u Rusiji i zbog male težine lako transportovao nazad na lansirnu rampu. „Kliper” bi mogao da se koristi 25 puta, posle čega bi morao u staro gvožđe. Za kraj, naravno cena i rokovi. RFKA procenjuje da će troškovi razvoja biti oko 600 miliona dolara. Prvi let se očekuje najkasnije 2012. a sa ljudskom posadom 2013. godine. Aljoša Milenković |