naravno, ti si izračunao kolko će to ampera da srče na 24vdc.

Brale, moj 500W invertor (24VDC-230VAC) vuce 40A na primaru, pa ti racunaj sta ce koliku bi jacinu struje imao na 24V! Ja sam koristio u mom kolu dvanaest tranzistora 2n3055, pa ti zamisli na sta bi tvoje kolo izgledalo sa 70 tranzistora, a jos hladnjak velicine mog stampaca...

_{[Ovu poruku je menjao Petar dana 01.06.2006. u 17:59 GMT+1]}

malo nerealno, struja iz akukulatora oko 130A. Akumulator može da da tu struju ali kratkotrajno jer nije predviđen za duga i snažna pražnjenja. A i kolege što ti kažu izlazni stepen bi ti bio jako škakljiv.
pozdrav

Za tu snagu slabi su tranzistori 2N3055
Ja sam jedan UPS rasturio u u njemu su bila 4 tranzistora BUK455-100A ups je bio 1400VA na 24V

Mada i tebi je to slabo!

A za cega ti je potrebna tolika snaga

TA pec u kamionu :)

Kakvi tu trebaju akumulatori! A tek crkavanje izlaza! Bolje kupiti agregat.

Znam da je mnogo 3000w ali da li mi mozete pomoci da probam u nekoj drugoj varijanti na primer 6 x 500w? Najbolja mi je varijanta 1200w u jednom uredjaju a ostatak u nekoliko manjih,to bi bilo extra. Sto se tice akumulatora to mi je jasno i nije ni planirano dugo praznjenje pod tom snagom odprilike max 2-3 min u toku 1-2 sata i to snagom od 1200w .
Sto se tice velicine uredjaja nije bitno,imam prostora. Agregat (mislim generator iz agrgata)mi ne odgovara zato sto ne mogu da ostvarim konstantan broj obrtaja pa mi se odrazava na Hz.
Da li iko ima neku semu.
Petre jel mozes da mi posaljes tu semu sa 2n3055 tranzistorima?

Ovaj invertor daje zadovoljavajuce rezultate, samo ako se koristi kucni uredjaji. Elektromotori ne bi praviln funkcionisali jer ovaj invertor ne daje bas pravilnu sinusoidu.

Hvala Petre. Mnogo hvala na semi.
Izvini sto te maltretiram ali da li mi mozes objasniti koliki mi trafo sada treba. Mislim na fizicku velicini ili kako to vec elektrotrhnicari kazu koliki mu je presek i koje zice da koristim sa koliko namotaja.
Ukoliko slucajno nadjes neku semu sa snagom oko 1200w ili jacu molim te da je ostavis na forumu,naravno ako ti nije problem.
Hvala jos jedmom

Moj ti je savet da umesto 2n3055 staviš mosfet jer će ti trebati mnogo manje komada.
pozdrav

Ostavi mail za slanje atacmenta od 260kB... Uglavnom ces sve da shvatis iz projekta koji cu ti poslati...

Moj mail je [email protected]
Hvala na pomoci.
Nadam se da cu uspeti do kraja da ovo uradim.
Sto se tice mosfet-a nisam protiv te varijante ali ne znam koja tu sema ide.
Nisam neki strucnjak u polju elektrotehnike.

A zašto nisi malo pretražio ovaj forum ima sasvim dobrih riješenja. Koristi pretragu!
Evo ovo sam ja pravio i radi još i sad i naučit češ stvarno dosta ako sve lijepo i pažljivo pročitaš
http://www.elitesecurity.org/t...-sema-pretvaraca-sa-12-na-220v

Kada bi koristio 4 akumulatora imao bi 48V i ~60A u primaru što je već "svarljivo" za neku vrstu regulacije.

Ma ljudi može to i na 12V 3Kw ali nikako s bipolarni tranzistorima 3055 i sličnim zbog velikih gubitaka, jedino mosfet zadovoljava.
Da ne mlatim praznu slamu evo i link od pretvarača 12V na 3KW
http://www.qsl.net/dg5sga/inverter.htm i još
http://www.technology.niagarac.on.ca/people/mcsele/i2k.htm

A sad bi lijepo bilo vanmilo da nam kažeš koje si potrošače mislio da priključiš na ovakav pretvarač??
Dali bi ti taj pretvarač trebao kao zaseban uređaj nedje gdje nema struje ili da se pretvarač prekovča čim nestane struje na te neke odabrane potrošače i Koje?
Pitam ovo zato da odredimo smjernice tj. u kome pravcu će teći tvoj projekat i dali ti doista treba tolika snaga?

Str u pravu si što se tiče većeg napon tj. tako velik pretvarač bi bilo bolje izgraditi s 48V ali nije da nemože i s nižim.

Pogledaj privatne poruke....

Misley hvala ti.
Pogledao sam stranicu http://www.qsl.net/dg5sga/inverter.htm i ok je ali u toj varijanti pretvara se napon od 12 na 220 V
a meni odgovara sa 24 V

Sto se tice uradjaja koji se prikopcavaju to su kucanski aparati i hidrofor. Govorili su mi da ima tu nekih problema zbog modifikovanog sinusa ali ja se ne razumem bas u te stvari. Shvatam sta se desava sa "krivom" ali ne znam sta se desava sa uredjajima koji rade tj da li uopste rade na modifikovanom sinusu i toj cetvrtki i kako rade.

http://www.technology.niagarac.on.ca/people/mcsele/i2k.htm sto se tice ovog linka ili ti sajta ovdje je isto sa 12V ali na 120V a ja nisam baas siguran da li bih znao izaci na kraj sa tim kako se povecava napon tj na znam da li bi samo zamena trafoa dala to sto meni odgovara a takodje kao sto sam napisao ide sa 12V a sto meni ne odgovara.
Nadam se gospodo da ce te nastaviti da mi pomazete pa da se na kraju izborim sa ovim.

Jos jedno me interesuje,da li neko od vas zna gde se mogu kupiti delovi,uopsteno govoreci,za ove uredjaje,mislim na BG i okolinu?
Hvala vam jos jednom svima na pomoci!

Evo jedne dobre seme pretvaraca sa 24V na 220V

Delove mozes naci u Radio Klubu

Pozz!

Sema je dobra i razumio sam kako ide i kako se pravi. Ima i izgled stampanoe ploce tako da je extra.
Hvala!
Jedini problem sto mi ostaje je snaga!? :-(

Odmah da razjasnimo nedoumice oko aparata koji mogu raditi a s kojim bi mogao imati problema.
Gledaj vako, hidrofor nema šanse da pokreneš iz praznog hoda jer u startu ti treba najmanje 5do 6 puta vaća snaga nego što je snaga hidrofora. To znači ako ti imaš standardni hidrofor
od 1100w trabat će ti pretvarač od barem 5000w da ga pokrene. To ti je isto tako slučaj i kod frižidera ali s ovom snagom koju misliš ti pravit snjim nebi trebao imat brige. Znači frižider, zamrzivač, mikrovalna, neki tipovi swičing power suplaja će malko teže raditi ali će u većini slučajeva radit. Light dimer ti neće radit tj. radit će ali neće imati onu mogućnost kao s sinusnim naponom da mjenjaš intezitet kako okrećeš potenciometar ista stvar i s bušilicom s regulacijom broja obrtaja ili će radit punom snagom ili neće nikako.
Fluorescentne lampe ti se neće htjet upalit ali to su samo vrlo mali broj od uređaja koji će radit odlično pa do zadovoljavajućeg.
Isto tako problemi kod slabijig pretvarača mogu nastati pri startanju tv prijemnika jer prilikom paljenja tv-a isti povuče do 1000w za degauss (demagnetizaciju ekrana) a što traje djelić sekunde ali je dovoljno da ga slabiji pretvarač ne može pokrenuti. Ovo se može riješit stavljanjem otpornika od 20 oma u krug s fazom ili jednostavno fizičkim isključenjem žice za degauss u tv-u. Iz stand by-a naprotiv tv kreće bez problema i s slabijim pretvaračem.

Što se tiče valnog oblika tj. modifikovanog sinusa jedini problem kod indukcionih motora (hidrofor, brusilica, frižider, klima uređaj ) može biti u smanjenoj efikasnosti i manjoj snazi do 20% čiji gubici dovode do malko povećanog zagrijavanja takvog motora što nije toliko strašno i za kraće pogone nije bitno.
Ima jedna sitnica kod tv-a, naime s pretvaračem ćeš na nižim tv kanalima vidjeti vertikalne linije koje su direktno posljedica smetnji koje proizvodi pretvarač ako se malo bolje zabuljiš, ali i to se donekle može otkloniti pri gradnji dodajući odrežene EMI/RFI filtere na izlazu i pomaže ako malo odmakneš pretvarač od tv-a.

Ovo što kažeš da tebi treba 24v a ne 12v nije nikakav veći problem za zadovoljit ako imaš pred sobom projekt od 12v, glavne razlike su ti da koristiš sada umjesto 12voltnog izlaznog trafoa onaj od 24 i takođe izlazni tranzistori ti moraju biti za viši napon i možda još poneka sitnica. Uostalom prvo sve detaljno prouči teoretski i razjasni si nedoumice i prouči ove šeme što smo ti poslali, odaberi jednu i kreni s nabavkom djelova.

Ono što si gore rekao da koristiš varijantu s više pretvarača npr. njih 5 po 600w, može, ali onda znaj da ih ne možeš paralelno vezati radi veće snage.
Već možeš jedan uređaj napajat s jednim, drugi s drugim itd i opet vodeći računa što i kada pokrećeš da ne preopteretiš pretvarač.
Ima jedna stvar što je jako važna kod pretvarača a to je zaštitini sklop od preopterećenja i kratkog spoja što većina ovih šema nema pa zbog toga moraš pazit što priključuješ. Osigurači rijetko pomažu jer dok osigurač pregori potraje dosta vremena pa izlazni tranzistori pregore a tek onda i osigurač pa je potrebno staviti jedan od brzih osigurača. Isto sam primjetio da tranzistori mogu stradati od back emf tj. kad se nekakav induktivni potrošač isključi pojavi se back emf tj. na terminalima tranzistora se pojavi veći napon nego što on može podnijeti i onda pregara pa bih preporučio stavljanje zener diode s kondenzatorom u paraleli između dreina i soursa od mosfeta npr. probojni napon tranzistora 60V a mi stavimo zenerku od 40v i još pomaže i MOV tj. varistor koji najbrže od svih zaštita djeluje na visoke naponske špice.

Sve je to uredu sto ti meni govoris (pises) ali osim ovog oko uredjaja nisam te bas razumio. Ja sam masinac po struci i upoznat sam sa elektrotehnikom samo odprilike tj samo ono sto sam slusao i polagao na faxu a to je ... zanemarljivo.
Sto se tice uradjaja (kucanskih) znaci da ce raditi i sto mi je ok ali ostaje mi ta pumpa za vodu! Sta sada!?

Na pumpu ćeš morat zaboravit ili da ugradiš neku manje snage koju ćeš moći pokrenuti a da može nabiti isti tlak naravno uz srazmjerno duže vrijeme rada.

Da, možda sam ovo malo gore zbrda zdola napisao al ako ti nije jasno pitaj konkretno pitanje probat ću ti odgovorit.

Kolika je tvoja predpodstavka da mogu staviti pumpu za vodu,mislim na snagu pumpe iako je pretvarač od 3kW!?

Ja bih hteo samo postaviti jedno pitanje Da li uopste racunate koliko ce vas kostati ova samogradnja i dali se uopste isplati !!! Razmislite o ceni .

Pa od ovih komponenti sto sam nasao u pojedinim semama vidim da nista nije skupo. Cene se krecu od 0.5 USD do 1 USD
sto je savrseno prihvatljivo. Jedino sto cu morati cekati da mi delove posalju iz Amerike a to ce verovatno potrajati i mesec dana i kada se to iskalkulise izadje 15 - 20 EUR za sve e jedino mi ostaje trafo.
Cene trafoa su vec previsoke gledajuci po netu ali malo sam bio azuran pa sam obilazio otpade(trazeci delove za masinski deo) pa sam naletio na trafo lim koji nije nesto skup oko 0.5 EUR/kg. Mislim da mi ni u kom slucaju nece trebati vise od 5 kg.
Ostaje jos zica,a ona je oko 3 EUR po kg. Koliko ce je trebati nisam siguran ali sigurno ne vise od 2 kg. Kutiju vec imam i ostale zezalice kao sto su prekidaci,osiguraci...
Znaci kada se to sve sabere uz naravno moj rad i trud to bi izaslo oko 40-50 EUR umnogo prihvatljivije od onog sto se moze naci na trzistu koje ide od 250 pa do 1000EUR za tu snagu u zavisnosti gde se kupuje.

Pa od ovih komponenti sto sam nasao u pojedinim semama vidim da nista nije skupo. Cene se krecu od 0.5 USD do 1 USD
sto je savrseno prihvatljivo. Jedino sto cu morati cekati da mi delove posalju iz Amerike a to ce verovatno potrajati i mesec dana i kada se to iskalkulise izadje 15 - 20 EUR za sve e jedino mi ostaje trafo.
Cene trafoa su vec previsoke gledajuci po netu ali malo sam bio azuran pa sam obilazio otpade(trazeci delove za masinski deo) pa sam naletio na trafo lim koji nije nesto skup oko 0.5 EUR/kg. Mislim da mi ni u kom slucaju nece trebati vise od 5 kg.
Ostaje jos zica,a ona je oko 3 EUR po kg. Koliko ce je trebati nisam siguran ali sigurno ne vise od 2 kg. Kutiju vec imam i ostale zezalice kao sto su prekidaci,osiguraci...
Znaci kada se to sve sabere uz naravno moj rad i trud to bi izaslo oko 40-50 EUR umnogo prihvatljivije od onog sto se moze naci na trzistu koje ide od 250 pa do 1000EUR za tu snagu u zavisnosti gde se kupuje.

Ako je tako kao sto mislis zelim ti srece u radu uzgred mene je 12v na 220 ,50 Hz 500 Va kostalo 350 maraka u to vreme sa svim elementima koje sam kupio znaci danas oko 120-150 eura no u svakom slucaju isplati se !!!

Mozda ti je bolja varijanta ako bi nasao pokvaren UPS pa da iz njega izvadis trafo.
Ja sam kupio dva upsa za 10EUR jedan je APC, a drugi ne secam se koje je marke.
APC sam ostavio nisu mu bili ispravni akomulatori ovaj drugi sam raskopusao i izvadio trafo 1400W i jos stosta.

Pozz!

Da li bi mi mogli pomoci tako sto bi mi dali dimenzije tog trafoa tj trafoa od 3000W znaci koliki precnik zice primara i sec. i jezga!?

A da,na otpadima sto sam ja bio nema trafoa gotovih tj ima ali su mi mali...bar ja tako mislim(a mozda gresim)!

Ne znam ja tacno te dimenzije mogao bi mozda da pitas nekog
viklera posto oni znaju te formule a i sa tim radi

Mozda neki vikler vec ima takvo jezgro pa bi ti ga namotao jeftinije

OK. Hvala ti misaa. Pogledacu tj pitacu mada se nadam da ce se neko javiti na ovom forumu ko zna. Ili mi moze preporuciti neku stranicu na srpskom,hrvatskom...ili ti nekom prihvatljivom jeziku kako se to racuna.

Dimenzije jezgra koje su nam potrebne da bi izračunali snagu transformatora su prikazane na sl.3. To su dužine a i b koje se mjere u Cm.


Površinu jezgre transformatora ćemo označiti sa S i izračunati kada izmjerimo dimenzije a i b ( Cm ) sa Sl. 3. Dakle površina jezgra trafoa je:

1. S= ab ( Cm )

Snaga transformatora P ( W ) se izračunava kao :

2. P = S X S = S ( W ) , Izražava se u Watima

Sada treba da izračunamo koliko navojaka n treba da namotamo da bi smo dobili napon od 1 V. To se radi na sledeće način :

3. n= 45/ S ( navoja/voltu ) ,

Treba da kažem da je ovdje broj 45 konstanta koja važi za pretpostavke koje sam gore naveo odnosno da je frekvencija napajanja 50 Hz i indukcija 1 T.

Sada računamo koliko namotaja trebamo na primaru transformatora - Np. Znamo da primar priključujemo na 220 V dakle da bi smo izračunali koliko namotaja ćemo imati na primaru koristimo se sledećom formulom:

4. Np=n X Up = n X 220 ( namotaja na primaru )

Za broj namotaja na sekundaru koristimo se analogijom. Ako nam je potrebno 12 V na sekundaru onda broj namotaja sekundara Ns izračunavamo kao :

5. Ns = n X Us = n X 12 ( namotaja na sekundaru )

Dakle sada smo dobili podatke koliko namotaja traba na primaru i sekundaru i ono što nam je još ostalo je da izračunemo debljinu žice primarnog Dp i sekunkdarnog namotaja Ds. Da bi smo to znali treba prvo da izračunamo kolika će biti struja primara Ip a kolika struja sekundara Is.

Snaga bilo čega u elektrotehnici je definisana kao:

6. P = U I ( W )

što nam daje mogućnost izračunavanja struje ako su nam
poznate ostale dvije veličine. Pretpostavili smo na početku da su gubici
zanemarljivi što ima za posledicu da nam je snaga na sekundaru jednaka
snazi na primaru.

Struja primara se može izračunati kao :

7. Ip = P/ Up , P je snaga koju smo izračunali na osnovu dimenzija jezgra u formuli br 2. i Up napon na primaru.

Struja koju računamo iz ove formule naravno izražava se u Amperima ( A )

Sledeće što radimo je da izračunamo i struju na sekundaru transformatora naravno isto u Amperima ( A ) .

8. Is = P/ Us ( A ) , P je snaga koju smo dobili izračunavajući formulom
Br.2 i Us je napon koji nam treba na sekundaru.

Sada prelazimo na izračunavanje debljine provodnika odnosno bakarne žice koju ćemo namotavati na primar i na sekundar. Debljinu žice na primaru označit ćemo sa Dp a na sekundaru sa Ds.
Pretpostavili smo da ćemo koristiti gustinu struje J= 2.5 A/mm .
Dakle debljina žice na za primarni namotaj se izračunava kao :

9. Dp=0,7 √ Ip , ova formula znači da treba da izvadiš kvadratni korijen od struje primara Ip i da ga pomnožiš sa 0,7 i dobijaš debljinu žice u milimetrima.

Debljina žice na sekundaru ( takođe u mm ) se izračunava kao i u prethodnom slučaju samo sada umjesto Ip koristimo struju sekundara tj. Is.

10. Ds=0,7 √ Is , dakle opet vadiš kvadratni korijen od Is i množiš sa 0,7
i dobiješ debljinu žice sekundara u mm.

Kod transformatora se uzima u obzir da je mag. indukcije 1T, frekvecija 50Hz i gustina stuje u namotajima 3 A/mm^2

Ovo ti samo vazi za transformatora manjih snaga do 500 W, jer se zanemaruju gubici i zanemaruju se konstante koje vaze samo za male snage.

Postoje jednacine za preradu transformatora velikih snaga ali su racuni mnogo slozeniji i moraju se koristiti podaci iz tabele.

Ako zelis mogu da ti posaljem te jednacine!

Pozdrav

Pa u pravilu ja bih stavio što slabiju pumpu nema veze neka radi pola sata. Uglavno izračunaj kolika je ukupna potrošnja svih aparata koje misliš napajat i uzmeš slučaj da svi rade i onda se upali hidrofor s 6 puta faktor i ukupan zbroj nebi trebao prelaziti snagu pretvarača.
Imam i jedna sretna okolnost, nisam ti rekao, ovakav pretvarač koji praviš s običnim transformatorom ima 2 puta veću kratkotrajnu snagu od nazivne. Tako da ga kratko možeš opteretiti i s duplo većom snagom što baš pomaže pri induktivnim opterećenjima.
Ako hoćeš da što bolje pogoniš induktivna trošila i da s njima imaš što manje problema predlažem ti da pogledaš još jednu šemu koja ima sklop (u stvari dodatnu grupu tranzistora snage) koji kratko spajaju preko grejca drejnove push-pull pogonskih tranzistora s pozitvnim polom.
http://www.electronics-lab.com/forum/index.php?topic=1378.0
Nalazi ti se dolje u zipu part1 na sličici "pt1pg5.jpg", tip koji šalje zove se Ante. Vrijedi stvarno skinut cjeli projekt. U stvari radi se o pretvaraču 1200W 24V.

I gledaj još, nema nekakve velike razlike u ovih pretvarača s mosfetovima što se tiče snage.
To što misliš da ti onaj projekat od 300/600W ne zadovoljava nije istina jer ti je samo potrebno dodati extra tranzistore i jači trafo i neka sitnica i eto te sa 600w na koliko hoćeš, i naravno banka akumulatora mora bit poveći sanduk :)

Eh kad smo već kod ovih snaga što misliš ( ovo sam si mislio pravit al sa zaustavio projekt) napravit pretvarač od starog aparata za zavarivanje ( kažeš da si mašinac), oćet to valjat. Ima nedgje tema gdje sam ovo pitao i netko je rekao može ili probaj pa vidi a netko neće to valjat itd, što misliš poznaješ li dovoljno takav trafo jer nisam imao priliku rasklapa aparat za zavarivanje.

Mene je moj 300w pretvarač koštao nedje 60€ kojeg sam prvog pravio. Transformator sam morao naručit posebno, nisam ga pravio, 40€ 2X9,3V 230V 300W toroidni i pokazao se jako dobar. Mala struja praznog hoda, skoro bešuman rad i velika iskoristivost preko 95% tak da se isplati napravit sebi jedan a da nemjerimo zadovoljstvo i užitak samim tim što ste napravili nešto korisno svojom rukom.

Neće ići visokofrekventni trafo od UPS-a jer oni rade na 50 000Hz pa naviše tako da ne može.

Super Petre,proracun je OK razemeo sam ga nije problem,najprostija matematika,samo ako mozes ostaviti jos sliku da vidim koja se to povrsina racuna. Mislim da znam ali ne bih da pogresim.

OK za pumpu,videcu da to nekako smanjim,neka radi duze,nije problem.
http://www.electronics-lab.com/forum/index.php?topic=1378.0 sa ovog linka sam skinuo ovaj projekat,ok je ali... meni je to komplikovano. Nema izgleda stampane ploce a to je meni problem,no hvala na linku!!!
Hej,pa a kako da ja znam koje su to "sitnice" koje treba dodati da bi se pojacao taj invertor! :-))))
Nisu bas Spanska sela ali...gde je tu je!!! :-))))
Trafoi u aparatima za zavarivanje su zaista veliki,ne bih znao da ti kazem povrsine ali veruj mi da su na kg veliki,sto verovatno i znas! :-)))

U starijim UPS-ovima su obicno koristeni 50Hz tansformatori. Mogu se napraviti i dosta kompaktno (veliki presjek jezgre s relativno malim namotajima) za snage i preko kW.
Kao driveri se obicno koriste niskonaponski, visokostrujni mosfeti poput IRFZ serije.

Noviji uglavnom prelaze na SMPS zbog tezine i cijene velikog transformatora.

Najbitniji stub je onaj oko kog se nalazi namotaji, a to je najcesce srednji stub.

Da ti dam jos jedan savijet:
Savjetujem te da prvo namotas namotaj primara, tj. za 12/24V, pa posle oko namotaja primara namotavas namotaj sekundara, tj. za 220/380V.

Tako sam i mislio da namotam.
Hvala...

Petre,ako mozes da mi posaljes tu sliku sa koje se radi proracun bio bih ti mnogo zahvalan