koji webcam imas? mislim.. koji cipset?

web-cam: philips toucam II (kad sam je kupova pre par godina nisam razmisljao da li je linux podrzava)
stampac: konica minolta 1300 w uspjesno ga je nasao ,ali jednostavno ignorise printanje
wlan : zydas 1201 cip ,pcmcia kartica ,nikad nije proradila pod linuxom iako ima drajver za nju napisan za linux


Hajde bez webcama se moze i zivjeti ,i bez wirelessa nekako ali kako bez stampaca...

za webcam probaj za ov511 modulom

Bojati se da su to želje puste. Ako i kad budu prodavali računare sa preinstaliranim Linux-om, ja dobro vjerujem da će to biti Red Hat ES, zbog razloga koji uopšte nijesu tehnički. :(

Da ti kazem "Zameni stampac" bilo bi sa moje strane ruzno i glupo, nije to par eura pa da menjas. Medjutim, ima sansi da se na nekom forumu nadje resenje za taj problem. Takodje, mozes menjati Linux distribucije do mile volje, to JESTE par eura ili i manje.

Ja licno se vec dugo petljam sa Linuxom i meni je lakse da instaliram novu distribuciju nego da jurim neke drajvere po netu. Distribucija koju svakodnevno koristim za pregled poste i surf mi se ponasa bas tako kako ti kazes za U 6.06 - vidi stampac, ali nece da stampa. Mene je mrzelo da tu uopste ista pitam nego kad imam nesto da stampam koristim jednu drugu distribuciju. Za web kameru slicno. Inace ih imam instaliranih nekoliko, ne znam tacno ni broj vise, 5 - 6 raznih.

Svestan sam da ovo zvuci kao jeres, ali je vrlo prakticno resenje za moje uslove rada - jedan korisnik, nema mreze, nema nikog drugog kome bih morao ugadjati. Osim toga, svaka distribucija ima neke svoje finese, koje ti mozda vise odgovaraju nego na onoj drugoj, mada su "sve distribucije iste". Automobili su takodje "svi isti" pa ipak ljudi kupuju razlicite automobile, tesko je na parkingu videti 2 bas ista isticijata automobila.

Dell pocinje nesto na tu temu, medjutim, onda bi morao od njh da kupis sav hardver, u tome je trik. Mogu oni da ti preinstaliraju Linux, ali ti onda odneses PC kuci i tamo ubodes u njega printer koji mozda nije podrzan ni u jednom Linuxu i eto problema.

@tdjokicu

Pls, LFS mozes da napravis da bas koristi ono sto ti treba ili da radi stvari bas kao neka distribucija (unesi ovde ime)... To sto to nije za Joe Consumera, nije moj problem, jer dokle da ponavljam da Linux nije za desktop - barem ne za prosecnog korisnika, jer da bi program uspeo na trzistu mora da se prilagodi IQ najglupljeg potencijalnog kupca na datom trzistu. Onda kuku lele kad windows zealoti pocnu da zaj... i nego sta nego ce da vas zaj... kada gurate Linux gde mu nije mesto.

A to nova nada je pretenciozno do daske.

Pa ja jesam napravio da mi radi sto mi treba. Nije bas LFS, ali sve radi. Sto ja moram da radim kako drugi hoce? Ja sam svestan da to nije za siri krug korisnika, ali, boze moj, ima vremena, pojavice se jos i vise PCLinuxOS-eva ili Mepisa ili slicnih gotovanskih distribucija.

Vi nikako da ukapirate jednu stvar - svih stvari na svetu ima bezbroj marki i tipova, osim 2: Windows i Bog (pa i bogova ima vise), dakle, samo Windows. Tako da je tu ogromna lova. Nekom dokonom programeru je dovoljno da se za njegovu distribuciju Linuxa odluci 10.000 ljudi, koji ce mu platiti po 10$ prosecno, eto mu lepih para, koje ko zna kad bi zaradio. Ne trazi svako milijarde, i 100k dolara je negde bas lepa para. Zato ce Linux distribucija biti sve vise: po zemljama, jezicima, oblastima upotrebe, posle ce poceti da nicu neki levi klubovi ovakvih ili onakvih Linuxa, zabavi nikad kraja. Jeste da se ceo svet vrti oko para, ali postoji ogroman prostor na trzistu gde je i 100 eura velika para.

Kad kazem "vi" mislim na sve vas koji stvari gledate ozbiljno, strucno, analiticki a u zivotu postoje i pevaci i sviraci i prodavci magle i mnogi od njih lepo zive, jer i za tim profesijama postoji potraznja. Negde izmedju te dve krajnjosti je i prostor za Linux.

To the point. Bravo. Samo, tesko da ti poenta ide u prilog, jer se u GNU model ne uklapa programer koji pravi vec distro makeri koji kompajliraju i pakuju u rpm i mlate lovu. Neki i debelu (Red Hat, SUSE/Novell).

I jos da te ispravim, distro maker nije programer, ne stoji iza koda, nije ga napravio. Nema ni centa za onoga koji stvara. To je GNU.

Dobro, mozda se nisam najpreciznije izrazio, ali se zna na sta sam mislio. A dopadne neka parica i do programera, nije bas da nije. Evo citata iz intervjua sa Andreas Jaeger, Project Manager at SUSE Linux, objavljenom na Distrowatch:

"We have developers working on different locations world-wide and home offices; just some examples: The Xen team is in Provo, Utah, the GNOME, Mono and ZENworks teams are based in Boston, the Evolution team is in Bangalore, and the two main SUSE locations are in Nürnberg, Germany and Prague, Czech Republic. If you add the various test teams as well, it should give us at least 250 people working on it."

A medju onima koji prave distribucije imas ljude raznih profila, od ozloglasenih "maminih i tatinih sinova" pa do ljudi koji su se penzionisali a jos imaju volje i zelje nesto da rade, ljudi koji imaju super poslove, gde su uopste ne zamore, pa im prckanje sa Linuxom dodje kao hoby itd.

Ma problem nisu ljudi koji su rade na linuxu iz hobija, problem je GNU licenca.

Primer je KDE, Qt biblioteka onemogucava da program nije GPL, sem ako se ne plati komercijalna licenca. I OK je licenca ako mozes zaraditi, ali sta je sa mogucnoscu zarade kad je trziste (koje linux koristi) naviklo da ne placa?

GPL i Stallman ne cene programera, vec distro makera i sysadmina. I opet je problem sto je sve GNU pa niko ne zeli da plati. I problem je zelotizam da se mrzi komercijalni sw, jer puno ljudi linux koristi zato sto ne zeli koristiti komercijalni sw, kako prodati takvim ljudima - zelotima - komercijalni sw?

Inace, protiv OSS nista nemam, smeta mi zelotizam, i GNU GPL licenca koja ima viralni karakter. I sam koristim OSS.

to da ljudi nece da placaju vazi za home usere.. koji bi i windowse imali piratske, i ni njih ne bi platili

kompanije placaju velike pare i za linux sistem (red hat, ...), support, aplikacije, baze (oracle)... iako je kernel njihovog sistema pod GPL-om, daju velike pare..

e sad.. hhome useri.. to je vec nova prica

Poanta Bojanovih postova je kome placaju. Linusu koji je napravio kernel? Ekipi iz FSF-a koji su napravili userland? Apache teamu za server? Jok, placaju onima koji su to fino upakirali i prodaju ko svoje. Obucili su (n) ljudi za administraciju, i onda prodaju support.

Sloboda na sve strane.

Uvijek ista priča, ljudi...

Kakav vam je to (ne)argument da je GNU GPL loša licenca za programere!?
Koji će programer koji želi da zaradi na softveru izabrati GNU GPL?

Samim tim vam je ta priča potpuno besmislena. Što bi ih iko plaćao za njihov rad, ako oni sami ne žele da zarade niti očekuju bilo kakvu lovu?

Iz vaše priče se čini kao da GNU ima nešto što nema alternativu u komercijalnom softveru, pa su programeri prisiljeni da koriste neki GNU softver i onda moraju da ga daju besplatno. (!)

Svako bira pod kojom licencom želi da izdaje softver, pa ako mu se ne sviđa GNU licenca, neka je zaobiđe.

Meni se veoma sviđaju dvojne licence kao što imaju Qt ili MySQL. "Ako želiš da zarađuješ, plati. Ako želiš za oko kuće, dobiješ džaba."

Programeri dobijaju pare za svoj rad, a community ima kvalitetan, slobodan i besplatan softver.

Da, ali GPL negira ostale OSS licence, BSD, MIT.

Uffff, to što ih oni negiraju, ne znači ništa. I ja negiram Seku Aleksić kao umetnika, smatram da ona sa umetnošću ima veze koliko i krokodil sa matematikom, pa to njoj ništa ne smeta da dobija oskare popularnosti. To što GPLovci propagiraju protiv ostalih, ništa im ne smeta da se razvijaju. Ionako u skoro svim oblastiima softverskog inženjeringa vlasnički softver je na višem stupnju kvaliteta u odnosu na OSS, tako da to sve govori. A šta Stallman&Co. laprdaju, to je njihova stvar. Što se mene tiče, treba da postoje i OSS i vlasnički kod, a programeri imaju slobodu, kao što John reče, da biraju pod kojom će licencom izdavati svoje projekte, i to jeste sloboda. Najgori scenario za sve je da jedna strana potpuno uguši drugu, jer u tom slučaju alternative nema, a to je najgore za nas korisnike. Dokle god ima slobode u izboru - u sistem vredi verovati.

Ali ja stvarno ne razumijem "što to govori".

Pa zatvoreni softver MORA da bude boljeg kvaliteta, pobogu. Strašno je teško nekoga uvaljati da pljune (polijepe) pare za nešto što je gore od stvari koja košta ništa (tj. vrijeme i troškovi skidanja sa mreže). Mada može, je l'? Sve vješt prodavac (ili prevarant, kako ko gleda) može da proda.

Eto, na primjer, toliki milioni ljudi plaćaju kintu za Windows ... :P

To govori upravo ono što sam rekao, a to je da sama činjenica što GPL negira sve ostale licence, ništa ne smeta vlasničkom softveru da se razvija. Baš zato što moraju da budu bolji od OSS-a da bi mogli da prodaju svoj sw, je dobro sa pozicije kupaca tog softvera, jer za novac dobijaju više od onoga što dobiju džabe. Šta to onda smeta proprietary-sw-u??
Meni se čini da programeri kukaju na OSS generalno zato što bi svi da postanu milioneri bez obzira koliko su dobri programeri, pa kukaju na OSS jer im ovi obaraju cenu rada

Off topic, a u vezi je vestih trgovaca:

Cuo sam negde da Eskimi koriste frizider da GREJU pivo, jer im je inace suvise hladno tako da je mozda i moguce Eskimima prodavati frizidere.

"Otrovnost" GPL licence (u stilu da bilo kakav izvedeni softver MORA da takodje bude objavljen pod GPL licencom) je stvar koja je vrlo sumnjiva sa pravnickog stanovista. Ja sto znam, molim da me se ispravi ako grijesim, jos NIJEDAN pravni spor nije OSS zajednica dobila u kome je uspostavljen presedan (anglosaksonski pravni sistem, prva presuda postaje maltene zakon za dalje, a od interesa jer je trziste u kome vazi taj pravni sistem veoma znacajno) . Sporova je bilo, ali maksimum sto su uspjeli da postignu je da natjeraju firmu (koja bazira svoj proizvod na OSS) da ponudi OSS KOMPONENTE koje koristi kao slobodni download (vidjeti pod Linksys), ali NE i dijelove koje su oni razvili na vrh svega toga.

Tanana je razlika sto je sto ovdje, ali veoma bitna za firme koje operisu u tom svijetu. Naprimjer, niko zivi ne moze utuziti (ono, moze, ali ja ne vjerujem da ima zanesenjaka koji vjeruju da taj spor mogu da dobiju) IBM da otvori softver koji oni nece, iako taj softver trci na komponentama koje su OSS (linux, na primjer). Sto se prava tice, ispada da nesto sto moze da se spakuje kao odvojena cjelina (modul, paket, mozda cak i patch, ali ovo zadnje definitivno nije testirano, ja sto znam), tako da u njemu nema jedne linije koja nije GPL kod, postaje "tvrdjava" koja je nedodirljiva. Sva ekipa koja radi embedded linux se slepa na ovakvom stanju stvari. Ako ih pritisnu, objavice kernel koji koriste, ali NE i kernel module koji su oni razvili, naprimjer.

Svo ovo dugacko pisanije da stavim pod lupu "negiranje svih ostalih licenci" od strane GPL. Ta "otrovnost", kako bi Stallman i ostala "cistunacka" ekipa htjela da je napravi, je prakticno NEIZVODIVA.

Ja sto vidim, GPL i zatvoreni kod koegzistiraju ljepota Bozija, nikakvog razloga za zabrinutost ja tu ne vidim. Zajednica vrsi pritisak i stalno podize granicu onoga "na cemu ne mogu da se naprave pare". Ali, gospodo, ako ta ekipa moze da napravi nesto sto ce da ubije komercijalni paket, onda je vrlo tanak poslovni model na kome je ta kompanija bazirala biznis. Firme propadaju i bez OSS, cinjenica da je OSS konkurencija iako ne pravi pare (malo perverzno, a?) je nesto sto se vec desilo, nazad nema.

Naprotiv, mislim da bi ih relativno lako naterali da se pridržavaju licence, ako bi zaista došli na sud i ako bi bilo dokazano da je krše.

IBM ili ne, sud je sud.

Vidi kako su nedavno naterali RIM da sklopi nagodbu za, koliko ono beše - $500 M, sa onom nekom malom firmom? Od 6 patenata po kojima su tuženi, kasnije su 2 odbijena, a dok su preostala 4 razmatrana - ovi se nagodiše i pored toga što su praktično svi posmatrači sa strane ocenjivali da će i preostala 4 patenta da budu proglašena nevažećim. Slično je i Eolas (firma od jednog jedinog čoveka ako se sećam dobro) tužio MS i dobio parnicu (takođe preko $500 M; mislim da sad razmatraju žalbe, itd) i tako dalje i tako dalje..

Potrebno je samo da imaš dobar motiv da se tužakaš sa njima: ne znam da li bi neko mogao da tuži npr. IBM i traži odštetu od $50 M jer su zatvorili kod koji je pod GPL-om?

Nego da se vratimo na ubuntu.

Preko vikenda (da, vikenom se radi :)) sam u jednoj maloj NGO organizaciji prestekavo racunare sa windowsa na Linux i to bas ovaj iz topica. Instalacija je radjena na 7 racunara: 1 HP laptop, 1 HP server, 5 nekih krntijica (PIV - Via, SiS). Evo zakljucka koji je po mom misljenja apsolutno objektivan:

* svih 5 krntijica je linux besprekorno instaliralo. Sav (sav) harware radi bez problema. Ukljucujuci i jedan skener, mrezni stampac i dva obicana (redom: hp, hp, hp, epson). Na svim racunarima sljaka samba.

* laptop, sve primio bez problema. Doduse nema kamerica, wirless nisam ni gledo jel radi sve ide preko dobrih starih kablova.

* server. heh... prvo mi je instalacija pukla 4 puta. Onda je sve proslo kak treba, pa pe prsla I particija. Sys tools su sve popravili. Sutra je pukla opet prva particija, poslje malo cackanja i druga. Sumnja se na hardware.


Suma:
Ubunu 6 - nista posebno. Uglavnom su stvari radjene ispod haube. Sustem instalacije, odlican - ekstra jednostavan. Paket menadzer - na nivou, poboljas u odnosu na proslu verziju tj. prilagodjen manje iskusnim korisnicima.

Na zalost, Linuxu i dalje trebaju 2-3 velika dekstop/workstation igraca da malo pokrenu industriju. Ako za par godina se to ne desi Linux kao desktop ce se totalno ugasiti.

Ja recenicom koju si citirao nijesam htio da kazem "corav je posao tuziti IBM jer je doticni veliki, ima para te time i mocne advokate", vec "corav je posao ovdje tuziti IBM, povrede licence nema". Ako ti mislis da je povredjena licenca, objasni mi kako, ja bih bas volio da znam kako.

Evo ti ogoljene tvrdnje, da ne raspravljamo "ja u klin, ti u plocu":
IBM prodaje zatvoreni softver koji trci na Linux-u. Cinjenica da je "more" GPL komponenti prisutno na masini na kojoj trci IBM softver ne sprecava IBM da drzi taj kod zatvoren. GPL kao argument ne moze da se koristi da se IBM natjera da otvori svoj softver pisan za Linux.

Elem, Mladenova tvrdnja da "GPL negira sve licence" ocigledno ne vazi za IBM-ovu svojinu nad softverom napisanim za Linux.



Dvije su komponente koje placa onaj koji spor izgubi: troskovi odstete ostecenoj strani, te sudski troskovi da se postupak pokrene i vodi. Koliko sam ja shvatio, kad FSF tuzi, oni traze da im platis troskove advokata koje su angazovali te da otvoris kod. Ne traze da im isplatis odstetu, to bi negiralo cinjenicu da se za GPL kod ne placa licenca. Uostalom, ni FSF nije vlasnik GPL koda.

Nisam bas neki ljubitelj Ubuntua, mora de je zbog toga sto ima jednog gazdu, a i slova MS su tu ali mislim da je on negde bas u toj semi koju ti proglasavas opravdano za potrebnu da bi Linux ziveo i dalje.

Ovo im je prvo izdanje sa dugom vremenskom podrskom, zatim mislim da su presli na 1 CD, koji je istovremeno Live i instalcioni, pa sada mogu jos lakse da salju po svetu besplatne CD-e, medju koje je ukljucen i Kubuntu. Uskoro ce se pojaviti populacija koja ne zna za drugi OS osim (K)Ubuntu! Vec mesecima su prvi na top listi na Distrowatch, po mom misljenju zahvaljujuci prvenstveno slanju besplatnih CD-a sirom sveta a tako ce i ostati. Taj "cunami" ce biti tesko zaustaviti. Ljudi nece znati da im ne radi nesto za sta nisu ni culi niti znaju da postoji. Mozda je to lose, ali je tako.

Ja licno nikako ne mogu da shvatim da na razvijenom Zapadu sve postoji u bezbroj varijanti, osim MS Windowsa i mozda je Linux "bozja kazna" sto je Zapad dozvolio da to bude tako kako je.

tdjokic-u, Distrowatch statistike su formirane na osnovu posjeta NJIHOVIM web stranicama, a koje su posvecene distribuciji. Tako, na primjer, svaki put kad neko klikne na "Ubuntu" link na njihovoj stranici, brojac se inkrementira i distribucija postaje jos interesantnija. Dovesti slanje besplatnih CD-a u logicku vezu sa brojem kliktanja na Distrowatch... je poprilicno nategnuto. :) Takodje, Distrowatch kao autoritet meni poprilicno sumnjivo zvuci. Rijetko ga posjecujem, a svi mi formiramo svoje misljenje polazeci (prvo) od svojih iskustava. Meni se cini da Distrowatch posjecuje ekipa koja jos uvijek "trazi" svoju distribuciju, u takvoj populaciji sve "pocetnicke" distribucije bolje prolaze.

Da ne bude nesporazuma, ja uopste ne negiram uspjeh Ubuntu-a. I mislim da je slanje CD-ova od minimalnog uticaja na tu popularnost. Ljudi su stvarno odradili posao. Od i inace snazne distribucije, Debian-a, napravili su nesto sto se brzo instalira, veoma lijepo izgleda (meni, to je, ipak, subjektivno) i daje poprilicno funkcionalan box poslije nepunih pola sata, zadrzavajuci mogucnost da se evoluira u sto hoces, zato sto je veza sa Debian sistemom za distribuciju neprekinuta. Takodje, posto je Ubuntu "pocetnicka" distribucija, ton koji se koristi na njihovim forumima je mnogo tolerantniji od Debian price, gdje hoce da ti se obdesi da ti ekipa odgovori sa "RTFM" ;).

Ubuntu je postao "bolji Debian od Debiana", bar sudeci po malom uzorku Debian korisnika u mojoj okolini. Presli, ne zale se, cini im se da su dobili "i jare i pare".

(K)Ubuntu je uspjesan zato sto je uradio pravu stvar i pokrenuo evoluciju u pravcu koji ima smisla. I ostale distribucije slijede tu logiku, sto ce se na kraju izroditi iz te "bitke distribucija" tek ostaje da se vidi. Ja NE vjerujem da cemo jednog lijepog dana osvanuti u svijetu u kome maltene svi LINUX KORISNICI voze Ubuntu, a generalizacija da ce cijela populacija voziti Linux mi tek ne pada na pamet. :)

Pravo ti reci, bas me zanima na cemu je baziran taj pesimizam (da ce se Linux kao desktop totalno ugasiti). Koliko mi nevjerovatno zvuci tvrdnja da ce za par godina svi preci na Linux, isto toliko (ako ne i vise) mi nevjerovatno zvuci tvrdnja da ce Linux zaginuti. Zasto? Da se takva "smrt" Linuxa (*BSD-a, bilo cega) desi, ono sto je potrebno i neophodno je da se dodje u situaciju da ta platforma NE MOZE da vozi neko parce softvera bez koga se ne moze. Ja uopste ne vidim tehlologiju koja bi bila takav "ubica" Linux-a kao desktop rijesenja, pogotovu za ljude koji vec sada koriste dati OS.

Nemoj bre to „bolje“, kako iko može da kaže „bolje“ u opštem smislu? Većina slobodnog softvera je i nastala zato što neko nije imao ništa „bolje“, pa seo i napisao svoje. Recimo da zatvoreni softver mora da bude različit, inače nema 'leba. Kao što Linuks (kako se često dovikuje preko rovova) potamani vlasničke Unikse, tj. na polju gde se bije 1 na 1.

Meni najbliži primer je Intelov C-kompilator. Pravi brže programe od GCCa? U primenama koje se mene tiču, kako gde. Uglavnom je vrlo jogunast — ako se „bomba ne udari tačno kako treba“, brži ispadne GCC. I to na Intelovim procesorima, a na AMDu nema šta ni da se pokušava. I pošto ne proizvodim softver, Intel takođe imam za džabe kao i GCC, znači to ne igra ulogu.

I 'ajde nešto prostije. Zna li neko neki dobar program za crtanje grafika (znači ono, zadam mu neku funkciju preko tačaka/formule...), pa nek i košta, da ne moram da pišem sopstveni (kao što sam počeo)? Dobijem ospe kad upoređujem današnje grafike i one iz knjiga iz pedesetih-šezdesetih.

Slazem se sa svime sto si rekao, samo da kazem da mi uopste nije bila namjera da "poredim babe i zabe" te uvodim etalone kvaliteta i/ili negiram razlicite potrebe korisnika.

Jednostavno, da napisem nesto tipa "komercijalni softver mora da ponudi dodatne funkcije ili brze performanse u izvrsavanju operacija koje vecina korisnika koristi ili jednostavnije koriscenje ili..." mi je malo rogobatno, pa cu, uz svo duzno postovanje za tu argumentaciju, ja ipak nastaviti da koristim veoma fluidan i neprecizan termin "bolje", sve nadajuci se da ce sagovornici razumjeti da se radi o losoj navici. :)

"Razlicito" je neprecizno, barem kako ga ja dozivljavam. Program koji je napisan tako da se pokrece iz komandne linije je razlicit, ali ipak na "trzistu" cesto u inferiornijoj situaciji u poredjenju sa GUI kokurencijom. "Bolje", kad se razmislim, je ovdje iskorisceno kao uprosjeceno (i generalizovano, sto je vazda opasno) mjerenje interesovanja za funkcije doticnog softverskog paketa, a u siroj korisnickoj populaciji.

To sto su po toj logici Windows programi "bolji" vecini korisnika racunara na ovoj planeti, pravo ti reci, meni ne predstavlja problem. Njihovo pravo da sami procjenjuju (i naprave greske te zive sa posljedicama svog izbora).

Ne znam egzaktno kako se formira DW statistika, pa ne smem nista da tvrdim, ali, sa druge strane, verovatno se formira za SVE distribucije jednako? Ako je tako, onda su svi u istom polozaju, bio on los ili dobar. Kako je toliko ljudi iznenada saznalo za Ubuntu? Svi drugi veliki igraci imaju tradiciju, marketing, ovo, ono, a Ubuntu samo besplatne CD-e. Zato sam i dalje ubedjen da je to glavni uzrok za visoko mesto.

Evo dokaza iz njihove kuce, koji cemo uskoro imati prilike da proverimo: Ubuntu vec dugo salju, a Kubuntu ne. Sada je Kubuntu negde oko 13 mesta a ubedjen sam da ce se za par nedelja podici na neko 6 - 8 ili jos i vislje, jer su sada poceli i njega da salju.

Ubuntu nije los, ali nije ni blistav. Ima neke vrlo jednostavne mane, kao sto je recimo vrlo malo programa koji su dolazili uz instalacioni disk. Instalacija krajnje jednostavna, tekstualna, nesto kao u cilju omogucavanja instalacije i korisnicima sa skromnijim masinama, a onda im podmetnu skidanje programa preko Interneta! Mnogo kontroverzno. Mozda su nesto uradili i na tom planu, ne mogu trenutno da proverim.

Nisam toliko potkovan da bih diskutovao o onom "bolji Debian od Debiana". Znam da su mnogo radili i mnogo toga promenili, a da li je to i optimalan pristup ne znam. To prevazilazi moje skromno teorisko znanje.

A ona moja konstatacija o Coca Coli, pardon - Ubuntu :-) je bazirana bas na tom besplatnom slanju CD-a. Nazalost, mnogima je jos uvek to presudno. A ako nije bas presudno, ono je komforno - svakome je nesto sto je dzabe slatko. Preplavice svet, jednostavno. Bez finesa, totalno nesuptilno, "na silu". A vec postoji i niz distribucija baziranih na Ubuntu, namenjenih raznim lokalnim okruzenjima - skole i slicno. Nemoj mi reci da ce ona osoba koja celo vreme osnovnog i srednjeg skolovanja radi na Ubuntu kasnije tek tako preci na nesto drugo. Mozda ce se izdvojiti dva potpuno odvojena okruzenja - "Linux" i "ostali" i egzistirati paralelno, kao metarske i colovne mere, kao voznja levom i desnom stranom, sto nije idealno, ali postoji.

Jeste, samo nema svako vremena za tako nešto.


Ima raznih mišljenja, npr. moje kolege sa posla smatraju da je Seka Aleksić vrlo bitna za duhovno stanje nacije


Ne razumem zašto si to nazvao "otrovnošću".


Ubuntu je bolji samo po tome što ima novije verzije programa. Inače, meni lično se izgled nikako ne sviđa i to je jedini razlog zbog preferiram Debian. Da mi se ide u savanu, ja bih išao u savanu, a da je gledam na ekranu monitora meni je potpuno neadekvatno. Ruku na srce, za prosečne korisnike neki grafički alati koje on ima mogu biti od velike pomoći.

Zato sto sam (vec) dugo u emigraciji i ne znam za alternativu u srpskom jeziku. Kad se o GPL prica na engleskom, cesto se taj koncept (zahtjev da softver izveden iz GPL koda bude i sam GPL) identifikuje sa frazom "poison pill", ili prica o "poisonous nature of GPL". "Otrovnost" kao karakteristika odvracanja onih koji bi da kod koji je otvoren nanovo zatvore.

Nije upotrijebljeno u pezorativnom smislu.

samo jedan komentar na podrsku hardware-a na linuxu..
na mom kompjuteru, Linux je jedini OS (slackware.. samo jedna distribucija..)
tao da je menjanje stampaca skupo.. to je tacno.. ali sledei put, kad kupujes novi hardware, kad vec gledas tri cetri sajta da uporedis par modela.. jos pogledas linuxquestions.com HCL (hardware compatibility list) i uzmes onog koji je supportan lepo pod linuxom. Kad neko kaze samo par procenata linux usera.. 2% godisnje zarade firme poput HP verujte da NIJE malo. Pa i stampac.. bar od ovih jeftinijih modela.. jeftiniji nov stampac nego dva kertridza.. tako da.. sledeci put.. samo jos pogledajte HCL i kupite ono sta radi bez problema, ni ne treba menjati distribuciju za svaku stvar koju hoces da uradis

Izvanredna dodefinicija, zaista. Moraću da je pribeležim negde sa strane.