Hm.. ovo ne daje odgovor na pitanje kako regulisati zakerala. Jednom prilikom sam sedam puta radio dizajn sajta, svaki put je klijent izjavljivao kako nije lose ali nije to sto bi on hteo, i bez konkretnijih uputstava sta u stvari hoce. Do sedmg puta sam tolerisao posto se radilo o velikom poslu (svaki dizajn je bio vise nego ok) a onda sam zapretio da cu da naplatim svih sedam po punoj ceni ukoliko ne izaberu jedan od uradjenih. Srecom, shvatili su me ozbiljno.

E sad, kako da predupredim ovakve situacije?

Ovo je ključni deo na osnovu kojeg se može razraditi čitava priča s naknadnim izmenama. Ovaj deo se može preciznije definisati. Napisao sam da je ovo jednostavniji ugovor.

Kao i u spomenutom slučaju koji spominje Broker, klijentu se može naglasiti ovaj deo ugovora, da ako dramatično menja usvojeno rešenje, mora da plati izvođenje kao da se radi o novom rešenju, ili varijanta s 50% cene... Sve ovo se može postaviti u ugovor.

Regulisao si dramatično menjanje usvojenog rešenja. Meni je problem samo usvajanje rešenja. :)

Za usvajanje rešenja ostavlja se obično tri pokušaja. Ako klijent za tri pokušaja ne usvoji rešenje (u načelu), moja je preporuka da mu preporučite drugu firmu, jer ćete s ovakvim klijentom samo izgubiti živce, a oni su vredniji od para koje ćete zaraditi.

To pitanje se rasava jednostavnom postavkom od 2 do tri revizije, koje se odvijaju paralelno sa razvojem projekta... Nije mi jasno Broker, kako mozes da pravis odredjeno graficko resenje ukoliko ti narucio posla nije definisao okvire u kojima mozes da se kreces... Neverovatno mi je da si pravio 7 resenja... Ja uglavnom uradim jedno, pa u dodatnim revizijama samo dopunjavamo pocetnu ideju...

Doobra tema za razglabanje.

Meni je u glavnom naveci problem bio ne toliko usvajane dizajna, koliko kasnjenje materijala. Tako da sam na kraju uvela neke "standarde" u svoj rad.

Sastavila sam ugovor u kome sam regulisala odprilike sledece stavke i za skoro svaku navela cenu kao i penale, pa neka zakeraju - to ih kosta:

1. Konsultacija sa klijentom - sastoji se uglavnom od razgovora sa klijentom, snimanje stanja, analiza postojecih sajtova sa slicnom tematikom. U ovom delu se razmatraju i primeri koje sam klijent preporuci

2. Izrada idejnog resenja zasnovana na predhodnim konsultacijama (max 3 idejna resenja, po mogucnosti dosta razlicita)

3. Argumentovano prezentovanje idejnih resenja i ponovna konsultacija sa klijentom - do sada se desavalo da se klijent odmah slozi sa jednim od resenja, ili kombinuje pojedine elemente iz njih.

4. Izrada konacnog idejnog resenja i graficki predstavljena struktura i funkcionalnosti buduceg sajta. Prezentacija.

5. Dostava spiska potrebnih materijala i regulisanje rokova za njihovu isporuku

6. Izrada samog sajta

7. Publikovanje, dostava

Naravno, ima milion (aj bas ga preterah) posebnih stavcica koje potpadaju u ove navedene, ali to stvarno prepustam nekom drugom da lepo "pravno" sroci. U svakom slucaju, naucila sam da SVE, ali SVE mora da bude regulisano i potpisano, jer mi se nekako uvek desavalo da pronadju i najmanju rupicu i da me na to razvlace mesecima.

To i jeste najcesci problem. Klijenti insistiraju da sve bude na vreme sa nase strane, a oni svoj posao ne odrade, pa cesto das rok 2-3 nedelje racunajuci da ces dobiti materijal na vreme, a ono ispadne da dobijes 3-4 dana pred deadline pa onda:
a. ili izgines od posla
b. ili produzis rok
Zato ja uvek pravim dogovor o slanju materijala, znaci ako se salje sve onda coundown pocinje od dana kada je poslato, a ako se salje parcijalno onda takve rokove odredjujem - parcijalne, znaci deo po deo ce biti gotov...

BTW, mislim da je ogranicavanje max broja idejnih resenja glupo i non-pro, jer moras dozvoliti klijentu da mu se nesto ne svidja (ali ga prethodno naterati da objasno sta mu se svidja). Kao ti kada kupujes cipele, na primer, zamisli da ti u prodavnici odrede "kada gledas, moras da se odlucis posle max 3 para cipela, a ako se ne odlucis do tada, moras da prihvatis jedan od onoga sto si video". Glupo zar ne.

...nastavak

Inace, najvise vremena i najvece polemike (po mom iskustvu) izaziva koncept, a ja na osnovu tog iskustva ne pocinjem nista dok koncept nije 100% odredjen. cesto mi i 70% vremena ode na koncept i planiranje a samo 30% na izradu (fizicki deo posla). Tu je najveci problem, ako musterija ne zna sta hoce, treba ga navoditi i nuditi mu, objasnjavajuci prednosti i mane odredjenih resenja. Osim sto ubrzavas posao i navodis na "svoju vodenicu" delujes i ozbiljno jer se vidi da znas sta radis i o cemu pricas.

Po meni je najvaznije staviti u ugovor deadline i uslove za deadline, odnosno gde se povlaci crta. "Do tada je izrada, odatle testiranje, odatle odrzavanje i to je extra". Napomene tipa "imas pravo 3, 5, 25 puta da menjas nisu pozeljne, moze da menja koliko hoce, ali kada se definise koncept - nema vise "piskila - kakila".

Ja upravo imam posla sa jednim zakeralom.
Ovde je situacija drugacija, on ima gotov dizajn i koncept, dakle ja trebam samo to da pretocim u HTML i ugradim ga u PHP engine.
Problem je to sto mi klijent stalno zadaje nove stvari da uradim, i ispao je 3 puta veci posao od planiranog.

Naplatio sam mu ta zakeranja, mada je i on prilicno stipsa, jedva pristane na novu cenu, a ume da zakeruje.

Generalno, u biznisu moras da pazis na svaku rec, jer vesto pronalaze rupe u ugovoru ili dogovoru.
Zapravo, od dogovora nema nista - uvek ga izvrnu.

Pre nego sto krenete da radite - morate ama bas sve da definisete:
- sta tacno, ali bas u detalje, trebas da im napravis
- dokle tolerises izmene i dopune, a od kad pocinjes da naplacujes zakeranja i kako
- cena
- deadline

Recimo tolerises do 30% dodatnog posla, i onda ovako:
on: ej, uradi i ovo
vi: ok, to te dodatno kosta toliko
on: ok
vi: [kreces da radis taj dodatni posao]

Ja nisam mogao da verujem kakvih ljudi ima, prevrcu red reci i zakljucuju da trebas 2 portala za iste pare da im uradis [a pitali su te da li mozes jos jedan sajt da im uradis], ma svasta sam doziveo, ljudi su zmije.
Bez potpisanog ugovora vise ne radim nista!

I to toplo preporucujem svima, jer sam ja skupo platio skolu...

Pored svega navedenog, dobar ugovor mora da sadrzi i sljedece stavke (mislim da je najbolje konsultovati advokata)

- Ko je vlasnik napravljenog koda/materijala i pod kojim sve uslovima.
- Da li narucilac moze mijenjati, preprodavati i sl. vas rad
- Da li izvrsilac zadrzava pravo da preproda isti kod drugome naruciocu (Neki klijenti su imali i strucnjake koji su pregledali programski kod kako bi bili sigurni sta su dobili)
- Tacan i detaljan raspored dostavljana vama potrebnih podataka (po fazama izrade)
- Tacan i detaljan raspored placanja
- Ko ce i kako odluciti da li je projekat uspjesno zavrsen (nekada to moze biti i treca strana)
- Potoji li i koliko traje faza testiranja softvera/sajta od strane klijenta
- Kako ce se regulisati dodatni zahtjevi koji izlaze van okvira dogovorenog projektnog plana
- Kako ce se regulisati vase zakasnjenje u izradi/isporuci softvera. Na primjer, u jednom ugovoru je stajalo da ce cijena izrade padati 5% svakih 24 sata zakasnjenja, do maksimalno 15 dana zakasnjenja kada se ugovor raskida.
- Kako ce klijent pratiti tok razvoja
- Da li izvrsilac moze da koristi taj projekat kao svoju referencu
- Par puta sam imao zahtjev za garancijom da ce kod raditi npr 12 mjeseci koja isto mora uci u ugovor
- Kako ce se organizovati odrzavanje/nakenadne popravke. Ozbiljni klijenti uglavnom traze fiksne iznose po satu rada za npr 12 mjeseci odrzavanja i prepravki, gdje se za svaku od njih prije izrade dogovori koliko ce kostati/trajati.

Sto se tice dodatnih zahtjeva, sve sto nije izricitno navedeno u detaljnom projektnom planu je dodatni zahtjev. Svakako, dobar profesionalac ce imati sluha za potrebe klijenta pa ce neke sitne zahtjeve uraditi "free of charge" ali ce mu objasniti da je to ekstra zahtijev, ali ce ga dobiti besplatno. Za neke zahtjevnije promjene/nove zahtjeve se kaze koliko to kosta i koliko to produzava rok isporuke finalne verzije

Ovo su samo primjeri koje sam imao prilike vidjeti kod stranih narucioca, a posebno amerikanci insistiraju na takvim vrlo preciznim ugovorima. Sta cete iskoristiti od toga, zavisi od vas i od klijenta.

Zira

Evo stavki iz ugovora jedne profesionalne americke firme:

1. Strategy/programming
Services:
… Analyzing existing data
… Evaluation of existing conceptual profile
… Competitive research and analysis
… Tracking analysis
… Design and content strategies

2. Information Architecture and Concept Design
Services:
… Information architecture plans
… Design concepts
… User testing

3. Design, coding and content development
Service:
… Design
… Creation of Styleguides
… Copy writing
… Image and graphics production
… Coding

4. Integration and Engineering
Services in this phase:
… Functional requirements
… Technical architecture
… Research and recommendations for tools
… Feasibility studies

5. Test drive and Quality Assurance
Services:
… QA testing

6. Launch
Services:
… PR & Marketing plans
… Promotional campaigns and material

7. Post launch
Services in this phase:
… Maintenance
… Training & training material
… Workshops & seminars
… Research
… Strategic partnership for future enhancements

*Naravno ovo su samo teze iz ugovora od 35 stranica.

Kao sto vidite rec je o ozbiljnoj firmi a ne o pojedincu koji NE MOZE istovremeno biti sebi PR menadzer, dizajner, programer, beta tester ili analizirati sistem... Znaci ne cini sajt koncept i izrada kao sto bluesman kaze. Ima ovde jos mnogo drugih stvari. Testiranje, promocija (web & non-web), zadrzavanje prava (nije dovoljno samo napisati "All rights reserved." i resili smo posao), a gde je kasnije odrzavanje sajta...

Igore, ovo sto si postovao nema veze sa onim o cemu pricam. U stvari ima, ali je totalno van konteksta. Pogledaj malo usluge koje se tu nude, to je nesto kompletno drugacije i slazem se da bi generalno tako trebalo raditi, ali da svedem na bottom line: ko ce to da plati? Mi pricamo ovde o freelancerima, znaci ljudima koji rade dizajn i eventualno development (ili obrnuto). Mozda se poneko razume i u marketing, ali takvi su retkost, zato sto kada radis previse stvari izgubis se u prosecnosti. Osim toga, pola ovih stvari spada u "koncept" i "izradu" kako sam ja rekao, samo sto je to ovde upakovano sa sveticem i mašnicom :-))

Pogledaj malo ove stavke:
... Workshops & seminars
… Research
… Strategic partnership for future enhancements (!?!?!)

pa onda:
Service:
… Design
… Creation of Styleguides
… Copy writing
… Image and graphics production
… Coding

- to ti je samo razvodnjeno "izrada". Malo ga šilje previse, ali i to je marketing, da se impresionira klijent.

Bluesman, slažem se sa time da je to ovde nemoguće izvesti, upravo zbog tog pitanja, "Ko će to da plati?", ali ja sam ovaj ugovor postavio radi uvida kako se radi u belom svetu.



Ima veze, jer hoću da kažem da u celom poslu ima mnogo više stavki od planiranja i tehničkog dela (izrade). E sad naravno da ovo sve ne može postići jedan freelancer i sav taj posao obaviti valjano.



70+30=100%
a 100% je gotov posao zar ne?

Da samo sto je u tih 70% njihovih 15 stavki koje su oni "razvodnili", a u 30% jos 5 koje su bez razloga odvojene. Osim toga, ja sam freelance, ja nemam covek koji mi radi koding, pa drugog koji radi image editing, pa onda nekog ko radi back-end, a da ne pricamo o planning.
Znaci mogao sam i ja da napisem:
3. Design, coding and content development 30%
Service:
… Design 9%
… Creation of Styleguides 1%
… Copy writing 5%
… Image and graphics production 5%
… Coding 10%

... ali da ne tupim(o) previse o ovome, gubimo se u sitnicama i smaramo druge. Samo nemoj sada da mi kazes kako procenti nisu dobri, jer je to opet gubljenje, zato das 30% za sve pa onda mozda za dizajn potrosis 5% a za coding 14%. To je bre nebitno, 'ladno sam se primio ko moron sa ovim procentima :-))

Kao što sam i rekao, ovo sve ne može postici jedan freelancer. Tu smo se obojica složili. Procenti su ti OK, i mislim da stvrano nema smisla više diskutovati o ovome. U ovoj prici postoji niz daleko bitnijih stavki od ovih oko kojih mi vodimo ovoliku polemiku.

Ovo je razlog zašto treba angažovati pravog advokata za kreiranje forme ugovora. Daje mu se kompletan materijal od koga on napravi ugovor koji nema rupa. To je isto kao kada se ovde bune neki da im amateri uzimaju posao za male pare. Zašto onda ne dati profesionalcu da radi svoj posao?



Ovo je veoma bitno. Znam firmu koja je dobila veoma ozbiljan posao izrade sajta za veliku kompaniju zbog toga što je u ponudi dala informaciju da se za kod dobija kompletna informacija, i kasnije kod može da unapređuje bilo ko drugi. Na ovaj način je klijent siguran da će se posao nastaviti bez obzira na izvršioca, a ako je development firma dovoljno dobra, ona će i nastaviti da radi ovaj posao. Ovo je veoma dobar prikaz snage pojedinca/firme.



Ovo je veoma dobra stavka ugovora (koja se povezuje s momentom predaje materijala), i može se vezati sa drugom stavkom gde se slični uslovi postavljaju za kašnjenje plaćanja klijenta. Kako je kašnjenje plaćanja česta pojava, ovo je dobra strategija rešavanja ovog problema.



Uopšte nije problem da se svi navedeni saveti primene u bilo kojem slučaju, pa i za freelancere. Ako neko neće da pravi firmu, nije problem ako se shvati da jedan čovek ne može dovoljno kvalitetno da radi sve poslove (Bluesman). Iz tog razloga može se za veće poslove okupiti ekipa različitih stručnjaka od kojih će svako da radi svoj posao, nešto u stilu ekipe koja se formira za pravljenje filma. Ovde je problem činjenica da su ljudi generalno halavi i da hoće sve da rade, jer misle da sve znaju.

Drugi je problem kako će ovakva ekipa da dobije ozbiljan posao, ako se daje tender gde se pojavljuju ozbiljne firme s ozbiljnim referencama (već sam spom9injao imena i adrese firmi koje će u narednom periodu dobijati velike poslove na tenderima zbog kvaliteta svoje ponude i referenci). Velike frme vole da rade s firmama, a ne sa skupom pojedinaca, još manje s pojedincima ponaosob.

I velike firme mogu imati male projekte, koje mogu da odrade i freelanceri. To, naravno, uopste i ne mora da ide na tender. U drzavnim firmama i institucijama, tender uopste ne mora da se raspisuje za projekte ispod 300.000 dinara (ipak moraju da se obezbede tri ponude), a to moze da bude budzet za ozbiljan posao za freelancera.
Ipak, moje misljenje je da domace IT trziste nije za freelancere, a vecina diskusija u ovoj temi se, cini mi se, okretala oko njega. Ima malo posla, a do velikih je skoro nemoguce doci, delimicno iz razloga koje si pomenuo, a delimicno zbog mucki.
Moj savet svima je da se okrenu ka Evropi, outsourcing je u modi, Srbija je (jos uvek) u modi, a tamo nema pravila.

Danas sam bas nesto raspolozena da pisem :)
Dakle(m) stav i misljenje coveka iz IT sektora velike firme (za domace, a i ostale uslove).
Prvo da vidimo sta je kome pojam 'velike firme'? U procesu legalizacije sam dosla do veoma egzaktnog tumacenja - firme sa preko 240 racunara potpadaju pod 'enterprise' - znaci da bi bio veliki, ne moras biti multinacionalan, na vise kontinenata i sl. Posto mi imamo daleko vise od onih 240 - definitivno smo 'veliki'.

E sada ona primedba o izgledu - treba da radis i 15 puta, ako nisi profesionalac i ne znas kako to da uradis, jer sa druge strane nisu uvek ljudi 'koji pojma nemaju', i ne mozes uvek d proturis sve i svasta. Zato je dobro resenje da posle preliminarnih sastanaka kada posao postane izgledan nacrtati na PAPIR i OLOVKU (nikako PPT ili bilo sta na racunaru) 2-3 POTPUNO razlicita predloga za dizajn site koji je primeren firmi za koju radis (Dragan Varagc je vec dosta pisao i napisao na temu vizuelnog identiteta firme). Kada se to usvoji, onda samo dogovoris skup alata, prihvatis standarde koje mozes (ukoliko ih firma ima) i krenes sa radom.

Sada jos samo malo o tome da li sam, ili tim. Ni jedna firma ne voli da zavisi od jednog coveka, prema tome slusaj Varagiceve savete. Velike rade samo sa firmama sa referencama, a odacu vam jos nesto, jedan od kriterijuma za ocenjivanje ponuda je i potencijal firma koja nudi posao, sto prevedeno na nas jezik znaci - koliko ljudi ta firma ima zaposlenih. Oni ispod 10 se i ne gledaju, kao neozbiljni. Kao freelancer mozes da nastupas samo kao konsultant, ali onda moras da imas znanje, zvanje i ugled, a pored toga i ono sto pretpostavljam da vas bas i nece obradovato - odelo, kravatu i + 30godina :(

Nadam se da sam malo pomogla u sagledavanju realnosti velikih firmi na nasim prostorima, i da vam moje pisanije ne deluje jako crno.
Bice bolje ...

Keep :)))))))))))0

Kompletno tacno za alavost (zar se kaze "halavi" a ne "alavi"?), kao oni cigani muzicari "znamo sve...". Moras negde da podvuces crtu jer ako se prihvatis posla koji ne poznajes verovatnoca da naskodis sebi (i drugima) je 95%. Recimo meni jedan nudi da mu kao "expert" dodam sajt na search engine za $200. Stvarno mi nije problem da uradim submissions, ali sta ako se ne pojavi nigde u rezultatima? Sta ja da mu kazem, zasto je to tako, onda ne mogu ni da mu naplatim, a ako nisam siguran da mogu da naplatim - necu ni da radim. "Nadji ti sebi strucnjaka za promocije, meni daj ono sto je moj fah". Ono kao "radim 3d, flash, web, programiranje, animaciju, video, e-marketing...." to ne prolazi.

To moze biti problem ali samo ako nemas sa cime da konkurises. Istina je da velike firme rade sa velikim agencijama, ali u dosta slucajeva ti mozes da "oboris" veliku agenciju ako ne kvalitetom onda bar cenom jer su ti i troskovi manji. Primer jednog tendera za jedan americki site gde su neke ponude velikih firmi bile $500k pa jedna cak i $800k, a kvalitet solidan ali ne eksta. Prosla je ponuda za mnogo manju cifru, a dobio je freelancer.

Tako su i mislili i Panasonic, Bentely Motors, First Direct, Smirnoff, Tag Hauer i Celador, pa su se odlucili za firmu De-construct, koja ima 9 zaposlenih. ili The Independent, Teletext, Wella i Wrigleys,koji rade sa Skive Creative (9 zaposlenih), ili UK Department of Health, NTL, Talksport, Flextech Television, Harrods, Reed Exhibitions i Rugby Football Union, koji rade sa Communicopia (9 zaposlenih), ili Halifax, British Airport Authority, Teletext, Paramount Home Entertainment i National Blood Service, koji rade sa DLKW Dialogue (6 zaposlenih), ili Britannia Music, Time Life, uSwitch, Betinternet i Sainsbury's Mobile,koji rade sa TBG (10 zaposlenih, preko 1.1 miliona funti samo u new media)...

I da sad ne bi neko pogresno razumeo sve ovo, tipa lako im je jer imaju veze, mala informacija da vecinu clanova firme De Construct cine bivsi radnici u Deepend.co.uk, sa referencama koje su mozda jos i bolje, ali se krenulo da se pravi velika firma, pa otvori office u Italiji, pa u Ceskoj, pa zaposli 50 ljudi, mislice ljudi da smo neozbiljna firma... I tako su propali. Ista prica i sa RareMedium.

Inace, velicina firme u finansijama se ne meri prema broju zaposlenih, racunara itd, vec prema industriji i godisnjem prometu.

Mogu u potpunosti da se slozim s trninicem, a i ne zelim preterano da polemisem, samo sam iznela cinjenice iz jedne velike firme, kao covek ciji je posao tehnicka ocena ponuda vezanih za IT.

I pre nego sto pocnete ponovo da mi protivurecite, samo jedna napomena: naglasak je na tehnicka ocena, direktori rade poslovne odluke, e a njima je bitno sledece:
1. ako je moguce da je firma sto lokalnija
2. reference
3. image (sta komsija kaze)
4. ozbiljnost (tu je broj ljudi, mada sam se ja pokusala da obrazlozim da nije bitan broj nego kvalitet, jednoglasno sam nadglasana od ostalih prisutnih)
5. glasnogovornik iz kuce koji ce iz sve snage da hvali i zastupa necije interese

ima toga jos, ali ne mogu bas sve kompanijske tajne da vam kazem :)))

I sada ono najvaznije - bez obzira na sve ovo UVEK bude onako kako generalni direktor kaze :)))

Interesantna je ta priča s veličinom firmi. U našim uslovima sve zavisi od politike firme (ili još preciznije da li ima politike u firmi). Konkretno, moja agencija je bila angožovana do sada dva puta za posao u većim firmama nego što je Bubina.

Mnogo je bitnija stvar pojavljivati se kao pravno lice, jer je to mnogo ozbiljnije i jednostavnije za knjigovodstvo. Mislim na slučaj kada freelanceri pokušavaju da dobiju posao.

Pitanja za Bubu:

1) Da li moze da nam oda u kojoj firmi radi?
2) Moze li da nabroji (sa linkovima) nekoliko wd firmi u Yu sa 15+ zaposlenih ljudi?

Šta ti to tačno znači?

Pod pravnim licem podrazumeva se da iza bilo koje priče o poslu na kraju ipak nalazi firma kada se dolazi do plaćanja. Poznajem više pojedinaca (freelancera) koji rade s firmama preko računa tako što imaju nekoga ko je vlasnik firme, pa na taj način obavljaju legalnu naplatu posla.

Evo, nakon izvesnog vremena da i ja nešto kažem(napišem) o ovoj temi.

Po mom mišljenju, kao i kod svega drugog u bilo kojoj oblasti poslovanja, trebalo bi se držati nekih standarda (koji su proizašli iz poslovne prakse) i sopstveni rad usaglašavati sa zahtevima standarda.

Ma koliko se čudili i ova oblast (Ugovor o izradi sajta) je na neki način regulisana standardom propisanim i usvojenim od strane međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). Standard koji se može primeniti na ovu problematiku je JUS ISO 9001, odnosno segment JUS ISO 9000-3 gde se nalaze Smernice za primenu standarda ISO 9001 u razvoju, isporuci i održavanju softvera.

Ovde bih napomenu da se smernice odnose na razvoj softvera, stoga i jedan WEB SAJT možemo smatrati za neku vrstu softverskog proizvoda (čine ga datoteke, programi i dokumentacija), pa samim tim razvoj određenog web sajta možemo usaglasiti sa zahtevima koje nameće gore pomenuti standard. Jedan deo ovih smernica se odnosi i na ugovaranje razvoja i isporuke softverskog proizvoda, kao i kasnije revizije ispunjenosti korisničkih zahteva definisanih ugovorom. Prema standardu ISO 9000-3 ugovor o prodaji ili izradi softverskog proizvoda (web sajta) trebao bi da sadrži sledeće precizno definisane stavke:
- dokumentovanost ciljeva i zahteva
- identifikaciju potencijalnih rizika
- zaštita vlasničkih informacija
- odgovornost isporučioca
- usvajanje terminologije
- potvrdu isporučioca da je sposoban da izvrši sve zahteve
- potvrdu naručioca da je sposoban da zadovolji obaveze

Ne bih ovde sada ulazio u detalje, a ko je zainteresovan može da ovaj (kao i ostale) standard naruči kod Saveznog zavoda za standardizaciju.

Ono što sam hteo da kažem je velika većina procedura u IT sektoru predviđena i definisana međunarodnim standardima, te bi ih se u radu trebalo (pokušati) i pridržavati (na dobit svih zainteresovanih).

Nisam video da li je neko spomenuo confidentiality, ali meni su poslednja 2 narucioca sa 2 razlicita kraja sveta trazili da potpisemo u ugovoru da "necu odavati poslovne tajne, necu davati delove koda koji napisem niti ga prodavati, necu kreirati konkurentske sajtove za druge klijente, necu odavati podatke o musterijama,..." i tako dalje.

BTW, sto se pravnih lica tice, danas me je jedan covek pitao kako se dobijaju poslovi sa "velikim" domacim firmama. Nisam znao sta da odgovorim tacno jer sam odavno odustao od rada sa takvim (jos od epizode sa mobtelom kada sam kukao za pisljivih 300DEM za neki redesign pa sam cekao da plate preko racuna {to je vreme inflacije} da bih na kraju odustao od rada sa njima jer me smara tolika birokratija kada je u pitanju placanje, jer kad god se spomenu pare "racunovodja je na odmoru", "udaje mu se sestra" i sl. pa se covek prosto zapita kako firma uopste posluje kada im racunovodja nikada nije tu, mada kada god je trebalo nesto da se odradi uvek su bili vrlo brzi i tacni)
No da ne gusim, cinjenica je da kod nas jos uvek vlada filozofija "jagnjecih brigada" gde je bitno da se dobro krka, da se obuce dobro odelo, da firma ima "15+" zaposlenih, da imaju lepe prostorije...

Pogledaj moj post. Jedan od sastavnih delova ugovora, prema međunarodnom standardu, je i "zaštita vlasničkih informacija".

U nekim slučajevima morao sam da potpisujem posebne tzv. diskrecione ugovore, tj disclosure aggreements, drugim rečima ugovore koji se odnose isključivo na diskreciono pravo klijenta.

Uh odlicna tema. Meni je interesantno pitanje vlasnistva nad kodom ovde. Kod nas vecina isporucilaca softvera smatra da je kod njihov a da klijentu isporucuje licencu za koriscenje.

Ako se primeni standard Ugovora koji je Goran naveo da li to onda isto vazi i za web sajt ( lele majke ) ? Ili je to predmet dogovora?

Ako ja recimo imam (skoro) sablon za izradu odredjenih komponenti sajta (dinamickih recimo) gde se menja samo client deo, da li ja mogu to da zastitim i na koji nacin moze klijent da me spreci da to koristim (kod ili verziju koda) u izradi slicnih sajtova?

Pa necemo valjda izmisljati stalno novi kod za, recimo, forum? A ipak ako ga prodam elitesecurity-ju da li cu smeti da ga prodam i nekom drugom (ali plave boje, bez opcije prepoznavanja IP adrese i drugacijim smajlijima)?

ma kapirate sta hocu da pitam...nije bas kao kod offline softwera.

Pricate o prihvatanju radova...

To se vrlo jednostavno resava.
Naime prve 3 verzije su besplatne, ukoliko nijedna od te tri verzije nebude prihvacena klijentu predlazem da prekinemo saradnju jer ocigledno da tu nesto nestima. Ukoliko klijent odbije da prekinemo saradnju (najcesci slucaj) kazem mu da ce ga svaka sledeca ne prihvacena verzija kostati 20% od ukupne cene projekta. U ovom trenutku se vecina opredeli za neko od postojecih, mada ima i onih kojima radim i po 5-6 layouta.

Kasnjenje materijala? Pa zasto pocinjete izradu sajta pre dostave materijala?

Evo jedan zgodan link:

http://www.sitepoint.com/article/guide-signed-contract

Odatle ima jos jedan link nakome se moze naci ugledna dokumentacija.

Moja iskustva u radu su bas razlicita (kolikoljudi toliko cudi,naravno). Moj prvi projekat za veliku firmu (sajt, cd) radio sam kao podizvodjac. Meni je veci problem bio moj "gazda" nego narucioc posla. Narucioc posla je bio spreman da plati helihopter, da bi se uradile slike. Imao je poverenja u mog poslodavca. Projekat je uradjen, ja dobio svoje pare koje sam propi.so. Jedini ko je bio zadovoljan poslom je poslodavac jer je zaradio 8000 maraka 2000te godine. Ni narucioc posla, ni ja, nismo bili zadovoljni. Prosto ocaj izgleda. Nigde ne navodim da sam radio na tome, iako bi bila super referenca svima.

To mi je bila skola.

U mom ugovoru je definisan obim posla i penali za klijenta ako dostava materijala kasni. Prosto. Cak ako je rok dosta prekoracen, ponistavam ugovor, a zadrzavam avans. Ceka me sledeci posao. U mom ugovoru klijent mora da potpise screenshot svake prezentacije. U mom ugovoru stoji da nisam odgovoran za slovne greske i los kvalitet fotografija, ako je klijent preuzeo na sebe da nabavlja materijal (mada, kad se jave ovi slucajevi, ja ih upozorim).

Ugovor mene stiti od klijenta, ali i klijenta od mene. Iako radim kao freelance, imam saradnju sa nekoliko razlicitih agencija koji mogu klijentu da pruze dodatne usluge, a ja ne mogu.

Ako imam prilike, izbegavam da sam radim account. Insistiram na pisanoj komunikaciji. Ok,hitno je, mora odma da se uradi, mejl kasni.... Ja cu da uradim, ali ti posalji mejl. Kad stigne mejl, bice gotovo.

Izbegavam sve poslove koje ne mogu da uradim. Tada preuzimam account, jer moram da budem siguran da osoba kojoj poveravam posao (ili firma) to radi kako treba.

I, ne zaboravite, vi ste taj ko zna posao. Ne treba prihvatati nebulozne zahteve klijenata. Necete ih ispuniti. Objasnite sa stanovista profesionalca zasto ne treba imati neke stvari.

I nemojte da budete multitasking. DOS je stabilniji od Windowsa.

Ajde i ja da kazem nesto na ovu temu......

Generalnih ugovora nemas u ovoj zemlji ... upravu je bluesman kad kaze "jagnjece brigade" .... zadnjih par klijenta za koje sam radio su bili u fazonu "usmeni dogovor",a recimo za Doncafe je bio ugovor cisto pro forme,zbog isplate autorskog honorara ,i imamo neki anex ugovora da moj kod nece da zataji vremenom

Pa recimo što se tiče dizajna sajta naučio sam da primenjujem jednu interesantnu taktiku po pitanju "zakerala".

Naime, za ljude koji generalno neznaju šta im treba ili imaju gadnu naviku da menjaju svoje mišljenje, praktikujem da generalno uradim jedno rešenje (dizajn) koji mi se apsolutno sviđa i znam da postoji velika verovatnoća da će isti slučaj biti i sa klijentom i da pored njega uradim par rešenja osrednjeg da ne kažem lošeg kvaliteta.

Sve što preostaje da uradim je da ubedim klijenta da je ovo prvo rešenje najbolje po njega jer "ako koza laže rog ne laže"

Da i ja dam svoj skroman doprinos temi. Naime, moje iskustvo, a vrlo je kratko što se tiče web dizajna govori da većina klijenata traži da se sve reguliše ugovorom. Meni to odgovara, a najviše zbog kako drug kaže " zakerala ". U svojim ugovorima, taksativno navodim sve obaveze koje preuzimam na sebe, i sve obaveze koje naručilac preuzima na sebe. Nema nikakvih nedoumica i nejasnoći. Dakle, napišem šta ću uratiti i to uradim.... I naravno, obavezno u ugovoru stoji da je u slučaju spora koji se ne može rešiti dogovorom nadležan sud taj i taj..... Dakle, sve je profesionalno, sve je jasno. To i mene štiti od naknadnih reklamacija jer ugovorom regulišem samo ono što ću sigurno i uraditi. Dakle, čist račun duga ljubav...

Najveci problem i cesta pojava je dostavljeni materijal, klijent posalje jednu verziju, vi usadite to u kod da prikazuje kako treba, onda dostavi drugu verziju materijala vi to uradite onda dostavi trecu kaze kako nije lepo srocio tekst ili formu sta znam vec i vi tri puta radite jedan isti posao koji je uglavnom placen jednom. Treba u startu se ograditi od ovoga i najbitnije komunikacija preko emaila kao sto je napisano ranije jer uvek imate da kazem 'history' sta je koliko i kada radjeno uvek dodje zgodno kada treba klijentu da ispostavite racun za dodatne stavke kao sto su ove gore pomenute jer ih ima precesto :( i oduzimaju vreme. Nazalost kod nas, mada mislim da je tako i vani uvek je kod ugovaranja posla napisati deo stavke ili chak naplatiti unapred visu cifru za 'nepredvidjene troskove' kojih uvek nazalost ima