Zasto DVA puta pise velikom slovom brzina svetlosti?
Cini mi se da sam negde procitao da su naucnici vise puta postigli brzinu vecu od brzine svetlosti,ali u eksperimentalnim uslovima i to sa cesticama reda velicine atoma,ili manje...
Mislim da je brzina svetlosti ipak najveca brzina koja je do sada izmerena i koja vazi kao validna u fizickom svetu koji poznajemo.

Nisam citao...ali valjda su rekli nesto pametno
http://en.wikipedia.org/wiki/Faster_than_light

U laboratoriji - da, u prirodi - ne

Hm, a ta laboratorija je izdvojena od prirode...

http://www.elitesecurity.org/tema/40925 i, iako nije tema o tome, pominje se ponegde - http://www.elitesecurity.org/tema/8536

Brzina svetlosti u vakuumu je maksimalna brzina u prirodi i to je osnovni postulat STR.

Eksperimentima je vec potvrdjeno, mnogobrojnim, na nivou elementarnih cestica i to je u modernoj fizici veoma elementarna stvar o kojoj vise niko (ozbiljan) ne diskutuje bas kao i o postojanju atoma. Pored toga i izmereno je kolika je brzina svetlosti.

Zanimljivo da iako ovo izgleda strasna brzina od 300,000 km/s ona ne samo da je nistavna u kosmickim razmerama vec stavise pravi prave smetnje i u zemaljskim komunikacijama u vidu raznih kasnjenja.

valjda se u lab. mogu stvoriti ne prirodni uslovi

osim ako te ne pojuri besna dzukela :)

Ko zna, ali ja DUBOKO verujem da će u budućnosti, ua nekoliko decenija, moći da se eksperimentalno dokaže teorija nemačkog profesora Hajma iz 1960-tih godina, koja je veoma kompleksna i za koju je ove godine interesovanje pokazala čak i vlada SAD-a.

To valjda dovoljno govori o tome koliko naučnici moraju da odbace svoje sadašnje uskogrude stavove i da počnu da stvari sagledavaju na više načina, a ne da samo kao konji gledaju pravo. Inače, Hajm je umro 2001 u dubokoj starosti(rođen je 1925)

Linkovi:

http://en.wikipedia.org/wiki/Heim_Theory (Detaljno objašnjenje njegove teorije)
http://www.answers.com/topic/burkhard-heim (O životu i delu Burkarda Hajma)
http://www.nasa.gov/centers/glenn/research/warp/warp.html (Nasin projekat koji uključuje njegovu teoriju)
http://en.wikipedia.org/wiki/Jochem_H%C3%A4user (nemački naučnik, direktni nastavljač Hajmove teorije)
http://www.rialian.com/rnboyd/burkhard-heim.htm (Hajm govori o antigravitaciji)


Mislim da vam je ovo veoma dobar materijal za čitanje.

Ne mogu.

Mislim da ne postoji

Verovatno postoji,ali nama jos to nije poznato.

dokazano je vetj vishe puta da je ta brzina mogutja, dobar primer su tesini skalarni talasi...

Ne znam, nisam baš stručnjak, ali čemu onda služi lab. i sve one stvarčice koje predstavljaju vrhunac nauke i tenologije

Transformisanju onog sto vec postoji u prirodi. Pitanje je samo koliko duboko zelis da gledas.

Brzina svijetlosti varira malim stepenom, zavisno o mediju kroz koji fotoni prolaze.

Medjutim, teorija specijalnog relativiteta nalaze da nista sta ima pozitivnu masu ne moze putovat brze od brzine svjetlosti. Opet, sve ovisi odakle se gleda. Trenutne teorije oko FTL putovanja kroz svemir nalazu distorziju space-time kontinuuma kao moguci kljuc. U takvim teorijama, objekt (recimo, svemirski brod) koji se nalazi u lokaliziranoj distorziji, se uopce ne krece, medjutim, kompletna lokalizirana distorzija se krece kroz svemir brzinom vecom od brzine svjetlosti.

(Mjerljive) Supraluminalne brzine nisu moguće, što ne znači da fizikalne uvjete nije moguće "našteliti" da novi c ne bude veći od 299 792 458m/s. Netko je već spomenuo Heimovu teoriju i vrlo je uzbudljiva činjenica da ju je moguće eksperimentalno potvrditi u bliskoj budućnosti!

Da, ja sam spomenio Hajmovu teoriju, i na sajtu www.heim-theory.com ima brdo PDF dokumenata za download.

Pre oko godinu dana neki svabo, tada prilicno anoniman fizicar, propustio je svetlost kroz neki cudni polimer, koliko sam shvatio jeftin klirit, i dokazao da svetlost kroz njega putuje brze nego kroz vakuum.
Znaci da svetlost moze da ide brzinom vecom od brzine svetlosti. ;-)

pa zbog cega onda to nije ‚‚usvojeno‚‚
ako je zaista tako sto mi jos uvek ucimo kako je to najveca nedostižna brzina ,koja ima znacaj u fizici kako nista ne može da se krece brže od svetlosti u vakumu
bas tako nesto procitah

Zasto se jos uvek uci njutnovska fizika iako imamo teoriju relativnosti?

Zato sto tako nesto mora podrobno da se proveri. Cinjenicno je stanje da teorija relativnosti jako dobro radi (na slucajevima koje opisuje), i to je vise puta eksperimentalno potvrdjeno. Dakle moraju se dobro ispitati uslovi pod kojima svetlost putuje brze od sadasnjeg c kroz taj klirit, i zasto je to tako. Onda videti da li je to samo neki specijalni slucaj ili opste pravilo...
Postoji i pitanje na koji nacin je izmerena ta brzina, obzirom da su danasnji uredjaji upravo bazirani i ograniceni na c

Ovo je izuzetno važno pitanje. Čestitam! Upravo ovu činjenicu zanemario je autor Specijalne teorije relativnosti.
Naše oko ili bilo koji drugi uređaj za detekciju elektromagnetskih talasa mogu interagovati samo sa elektromagnetskim talasima t. j. sa onim talasima koji u odnosu na detektor imaju brzinu c.
Neshvatljivo je to kako se u Nauci zanemaruju svojstva detektora.
Evo zašto:
Eksperimentatori su izvodili eksperimente kojima su hteli da utvrde da li postoji svetlost brža ili sporija od vrednosti c, a nisu se zapitali čime bi detektovali TAKVU svetlost!!!
Jednostavno su pretpostavili da bi naše oko moglo detektovati i takvu svetlost - jer da nisu, takvi eksperimenti ne bi bili ni izvođeni. To je činjenica.
Ali ta pretpostavka znači da bi naše oko moglo detektovati i elektromagnetske talase (koji imaju brzinu c) i neelektromagnetske talase (čija se brzina razlikuje od vrednosti c). Sledi da je naše oko gotovo "svemoguće"
Budući da nije detektovana svetlost koja ima drukčiju brzinu od vrednosti c - zaključeno je da takva svetlost i ne postoji, jer kad bi postojala - naše "svemoguće" oko bi je detektovalo!
Kakvo katastrofalno zaključivanje.
Ko bi se razuman danas upustio u istraživanje vrednosti brzine svetlosti a da se ne zapita čime će detektovati svetlosti koje imaju drukčije brzine?
Zanemarenjem ove a i još jedne činjenice ( o njoj drugi put) stvorena je "grandiozna" Specijalna teorija relativnosti,
međutim, ako se eliminišu dve pogrešne pretpostavke koje uvažava STR, rešenje zaista misteriozne konstantnosti brzine svetlosti nudi se samo od sebe.

Ako postoje brzine koje ne mozemo da detektujemo,od kakvog je to znacaja?
Ograniceni svojim postojanjem na ovakav prostor i ovakvo vreme,od male nam je koristi saznanje da postoje vece brzine od brzine svetlosti,ako ne postoji nacin da tako nesto detektujemo.
Ako ne postoji mogucnost detekcije,onda ne postoji ni mogucnost ni da se dokaze postojanje takve brzine.To je jasno.
Uostalom,nauka vec dugo barata samo teorijama i pretpostavkama,bez sanse da odgovori na neka sustinska pitanja.

Koliko sam ja shvatio, na kozmološkoj skali (npr. između dva jata galaksija) više dominira širenje prostora (o čemu STR ništa ne govori) od gravitacije, pa se oni (mjerljivo sa Zemlje) zaista udaljavaju brže od c.

Ovakva pitanja su samo dobrodošla. Naročito ako imaš želju da i dalje postavljaš ovako logična pitanja.
Odgovor je vrlo jednostavan. Možemo da detektujemo svetlosti bilo kojih brzina - dovoljno je da ispunimo samo jedan očigledan uslov.
Koji?
Pokušaj da odgovoriš!

Ako najbrži voz na svijetu ide recimo 500 km/h, a ti se krećeš po njemu (kroz njega), onda se ti krećeš brzinom većom od 500km/h. Isto bi bilo i sa svjetlosti, samo ne znamo kako to postići. Stoga mislim da brzina svjetlosti nije najveća brzina.
Druga stvar, zašto se ograničavati: "to je najveći broj i od njega nema veći". Nije tačno. Mi samo ne znamo da je postignemo.
Da ne sviram više...

Ako se od nekog izvora svetlosti udaljavamo nekom brzinom v i ako naše oko detektuje svetlost koja u odnosu na nas ima brzinu c onda ta svetlost u odnosu na izvor mora imati brzinu c + v
Ako se u odnosu na izvor krećemo bilo kojom brzinom uvek detektujemo svetlost koja u odnosu na nas ima brzinu
c jer naše oko može interagovati samo sa tom svetlošću, a sa svim ostalim svetlostima, koje imaju drukčije bržine u odnosu na naš trenutni inercijalni sistem, ne može.
Šta je, prema tome, konstanta c?
Konstanta c je uslov detektabilnosti svetlosti.
Konstanta c nije nikakvo naročito svojstvo koje pripada svetlosti - to je svojstvo koje pripada našem oku ili nekom drugom detektoru elektromagnetskih talasa.
Samo onu svetlost koja u odnosu na detektor ima brzinu c možemo detektovati ili svaku svetlost bilo koje brzine možemo detektovati KADA ona ima relativnu brzinu c u odnosu na detektor
Prema tome svetlosti imaju brzine i veće i manje od vrednosti c i za njih važi princip sabiranja brzina, ali detektabilne su samo u onom inercijalnom sistemu u odnosu na koji imaju brzinu c
To je rešenje misteriozne konstantnosti brzine svetlosti!
Jednostavno je: kako god se krećemo možemo detektovati samo svetlost koja u odnosu na naše oko ima brzinu
c, ali to je svaki put druga svetlost koja odgovara našem trenutnom inercijalnom sistemu.
Konstantnost brzine svetlosti može se objasniti jednom jedinom rečenicom:

SVETLOST JE VIŠESTRUKA, A NAŠE OKO STROGO SELEKTIVNO

Doslednom primenom ove hipoteze mogu se objasniti svi fenomeni vezani za prostiranje svetlosti u prostoru bez kontrakcije dužine i dilatacije vremena.
Prema tome nema nikakvih ograničenja brzina koje slede iz STR i Lorencovih transformacija a koje su samo matematička nadgradnja pogrešnih pretpostavki.
Očekujem pitanja.
Samo bih napomenuo da se uvek, kada se govori o nekoj brzini, obavezno treba reći u odnosu na šta je ta brzina.

_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 01.08.2006. u 10:20 GMT+1]}

Koliko ja znam vrednost c je dobijena iz Maxwell-ovih jednacina koje uopste ne razmatraju detektibilnost svetlosti, vec prirodu propagacije elektro-magnetnih talasa.
Konstantnost brzine svetlosti je otkrivena Michelson-Morley eksperimentom, koji su pustali zrak svetlosti u dva razlicita pravca. Izaslo je da se oba zraka vracaju u istom trenutku posle odbijanja od ogledala koja su postavljena na istim razdaljinama.
Nije mi jasno sta si hteo reci.
Pozdrav

Koliko ja znam brzina svetlosti je kasnije otkrivena i baš zbog toga što detektovana ili detektabilna svetlost ima istu brzinu c svrstana je među elektromagnetske talase, odnosno deo je elektromagnetskog spektra.
Odsustvo razmatranja svojstava detektora je nedopustivo u ozbiljnoj naučnoj analizi. Nema ni jednog eksperimenta koji je izveden u cilju dokazivanja zavisnosti brzine svetlosti od relativnog kretanja između izvora i promatrača (t. j. detektora) u kom obavezno ne učestvuje i detektor. Kako je moguće ozbiljno analizirati rezultate eksperimenata koji su obavezno plod interakcije najmanje dvaju učesnika: svetlosti i detektora, a da se jednom od učesnika te interakcije ne pridaje baš nikakva pažnja. Mi smo izvodili takve eksperimente kojima smo želeli istražiti zavisnost brzine svetlosti od relativnog kretanja između izvora i promatrača, ali prirodu ne interesuje naša želja i mora se pretpostaviti da rezultati eksperimenata mogu biti odraz svojstava učesnika u eksperimentu koji se uopšte ne podudaraju sa našom željom.
Kod svakog eksperimenta koji ozbiljno ne tretira svojstva svih učesnika u eksperimentu, postoji opasnost da rezultat eksperimenta krivo protumačimo i pripišemo ga pojavi (učesniku) kojoj ne pripada.

Zar nije opravdano ovo pitanje: "a šta može detektor?"?
(odnosno šta ne može).

Konstantnost brzine svetlosti uopšte nije otkrivena Michelson-Morley-evim eksperimentom, već istraživanjima brzine svetlosti sa terestričkih i vasionskih izvora svetlosti koji nam se približavaju ili udaljavaju.
Michelson-Morley-ev eksperiment kao krucijalni dokaz "valjanosti STR" je pokazao samo to da su ti putevi o kojima govoriš dva puta krivo sračunati - a autor i koautori STR nisu korigovali grešku u svojoj računici nego su "prilagodili" ovaj svet toj pogrešnoj računici deformišući i prostor i vreme za ljubav pogrešno protumačene konstantnosti brzine svetlosti.

P. S.
Meni je jasno šta je cynique hteo da kaže - postoje i veće brzine od vrednosti c što je u suprotnosti sa STR i GTR.


_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 01.08.2006. u 15:47 GMT+1]}

Moze lako da se postigne brzina veca od svetlosti ali ne i veca brzina od C .Kada elektroni prestignu svetlost u vodi(jer su tu brzi od svetlosti) javlja se neka slaba plavicasta svetlost. Ima detaljno na internetu o tome. To je otkrice nekog rusa. Kad budem malo prelistao internet dacu i tacan link

Eksperiment je bio prilicno jednostavan i ne bih rekao da je tu bilo mesta gresci u racunu. Zaista mi zvuci neverovatno da su pogresno sracunali duzine puteva ako na to mislis. Uostalom cini mi se da tu nije bilo racunanja nego jednostavno merenja dve iste duzine u razlicitim pravcima (11 km koliko se secam, davno sam o tome citao). Ocekivana razlika izracunata na osnovu teorije o etru je bila vidljiva i merljiva tako da je i sa te strane eksperiment valjan. E sad to sto ti ukazujes na razmatranje detektora je neobicno jer detektor detektuje svetlost. Ne znam koliko ima smisla pretpostavka da svetlost ima razlicite brzine. Cak i da je tako, opet ona svetlost koja se krece brzinom c je detektovana da je konstantna, tj ista bez obzira na brzinu kretanja izvora.

I upravo je ovim eksperimentom otkrivena konstantnost brzine svetla (verujem da znas pricu o etru, bez toga ne bi ni bilo eksperimenta). To je bio samo prvi korak ka stvaranju STR, (iako je Ajnstajn tvrdio da on nije bio svestan rezultata ovog ogleda?).
Tek poslednja njena stavka izvodi da je c maximalna moguca brzina u prirodi.
A nije mi jasno sta znaci "dominiranje sirenja prostora u odnosu na gravitaciju"?

Pa kako to može da bude? Einstein nije mogao toliko da laže. Znao je za konstantnost brzine svetlosti i pre ovog eksperimenta jer je istraživana brzina svetlosti sa levog i desnog kraja Sunca, sa dvojnih zvezda i t. d.
Michelson-Morly-ev eksperiment je pokazao da ne postoji etar ni t. zv. povlačenje etra. Tumačenje rezultata eksperimenta je provedeno upravo uvažavajući konstantnost brzine svetlosti. Nedostatak interferencije u MM iterferometru protumačen je kao dokaz o nepostojanju etra, a jednakost puteva u interferometru nije bila očigledna i stoga je interferometar rotiran tako da onaj put koji je bio paralelan sa dolaznom svetlošđu bude normalan na taj smer upravo zbog toga. Detaljno o pogrešnom sračunavanju tih puteva pogledaj prikačeni fajl "Ajnštajnova računica".

Ja nisam autor ovog citata ali mislim da ću pogoditi "šta je pisac hteo da kaže". Ako bi dominirala gravitacija svemir bi se skupljao, sažimao, sužavao a ne širio kao što se sada dešava prema informacijama sa dalekih vasionskih objekata,
premda izraz "sada" ne odgovara toj informaciji - jer možda je svemir već počeo da se skuplja ali tu informaciju treba da sačekamo samo(!!!) nekoliko milijardi godina.

Mislim da je Michelson-Morley eksperiment bio prvi ozbiljan dokaz nepostojanja etra i konstantnosti brzine c. Kao sto rekoh eksperiment je u sustini jednostavan i nije bilo nikakve greske u racunanjima. Iz tvog dokumenta vidim da pretpostavljas gresku u interpretaciji rezultata experimenata, tj. smatras da STR nije tacna teorija. A za to je opet potrebno mnogo vise rada i znanja nego sto moze da stane na par A4 lista hartije :).
Takodje cini mi se da si pogresio u opisu experimenta, naime, izvor svetlosti bi trebalo da bude u istom referentnom sistemu kao i ogledala i interferometar, pa ti je ono, inace elegantno izvodjenje razlike puteva, bilo suvisno u ovoj stvari.
I jos jedna bitna stvar, po teoriji etra, kojoj je bio naklonjen najveci broj fizicara u to vreme, brzina svetlosti treba da bude manja u smeru kretanja izvora, a veca u suprotnom smeru. Znaci ako se ti kreces sa izvorom, brzina svetlost koju meris ce biti manja od c u pravcu kretanja.

Nemoj da ti se "čini" nego uzmi neku dobru literaturu i detaljno prouči eksperiment. Meni se "čini" da ovo što si napisao govori o nedovoljnom poznavanju Majklsonovog interferometra i samog eksperimenta, inercijalnih sistema i sistema referencije. Nemoj da se ljutiš, ja zaista ne želim da te uvredim. Ako uvažiš moj moj predlog i sam ćeš uvideti da je tako.
Posle toga ćemo da raspravljamo.

P. S.
Pogledaj naprimer:
Dr. inž. DRAGIŠA M. IVANOVIĆ i VLASTIMIR M. VUČIĆ
FIZIKA II - ELEKTROMAGNETIKA I OPTIKA (str. 531)
ili
G. S. Landsberg
Optika (str. 312 i dalje)




_{[Ovu poruku je menjao galet@world dana 04.08.2006. u 17:01 GMT+1]}

Naravno da se ne ljutim, nema nikakvog razloga, iako ne vidim kako si iz mog texta zakljucio da ne poznajem inercijalne sisteme i sisteme referencije. Za interferometar i sam eksperiment si u pravu. Mi smo u skoli izvodili STR direktno iz Lorencovih transformacija, a o eksperimentu nije bilo reci. O tome sam naknadno citao, ali prilicno davno.
Ipak, malo sam proguglao (knjige koje si naveo mi nazalost nisu dostupne) i nasao dobar text na wikipediji
http://en.wikipedia.org/wiki/Michelson_Morley_experiment

Po hronoloskoj listi eksperimenata se vidi da su od 1881 - 1924 svi experimenti izvodjeni sa laboratorijskom svetloscu, sto ipak ide u prilog mojoj tvrdnji da izvor, ogledala i interferometar cine jedan referentni sistem.

Sto se tice skupljanja i sirenja svemira, ovo zavisi vise od rasporeda i kolicine mase u njemu. Hablov zakon kaze da je brzina objekta u svemiru direktno proporcionalna njegovom udaljenju. Navodno su otkriveni, ili teoretski pretpostavljeni neki objekti koji su na takvim daljinama da se moraju po ovom zakonu kretati brze od c. Ali sve je ovo bilo u "modi" pre 10 i vise godina. Savremena kosmologija i fizika uopste se menjaju gotovo mesecno. Eto sad imamo i vec pomenutu Hajmovu teoremu o "svemiru- carsavu" :).
Zato se ja drzim starog dobrog Ajnstajna, po kome telo cija se brzina povecava takodje povecava i masu, odnosno inerciju. U trenutku kada dostigne brzinu svetlosti za dalje ubrzanje bila bi potrebna beskonacno velika energija, pa je stoga c maximalna brzina tela u prirodi, a ne zato sto nije pronadjeno nista sto putuje brze od svetlosti.

Ponoviću

Verovatno je problem u izražavanju. Na pr. rekao si "...izvor svetlosti bi trebalo da bude u istom referentnom sistemu kao i ogledala i interferometar..."
Reč istom me je zbunila.
Jer dovoljno je reći: "izvor svetlosti i interferometar su u referentnom sistemu". Mislim da je reč "istom" ovde suvišna, pa se meni učinilo da ona znači nešto drugo. Takođe mi nije jasno zašto kažeš: "i ogledala i interferometar". Ako kažeš samo "interferometar" to je dovoljno, jer interferometar i nije ništa drugo nego ogledala postavljena na određen način.

Ovi eksperimenti su vršeni u cilju dokazivanja postojanja etra i dokazali su da on ne postoji, međutim, izvođeni su i eksperimenti sa svetlošću sa zvezda koja je uvođena u interferometar. Smatra se da su sve zvezde (osim dvojnih) u našoj galaksiji u približno istom inercijalnom sistemu. Zemlja nije u tom inercijalnom sistemu jer se vrti oko naše zvezde i tokom godine menja svoju brzinu prema drugim zvezdama od udaljavanja od oko 30 km/sek do isto tolikog približavanja. Ako bi brzina svetlosti sa neke zvezde zavisila od brzine Zemlje došlo bi do interferencije u interferometru, međutim, do interferencije nije došlo što je protumačeno nezavisnošću brzine svetlosti od relativnog kretanja između izvora i promatrača. Dužine puteva u interferometru (koje si pohvalio kao "inace elegantno izvodjenje razlike puteva, bilo suvisno u ovoj stvari") tako izgledaju sa stanovišta promatrača koji je za referentni sistem odabrao inercijalni sistem izvora svetlosti, pa ne razumem zašto bi to bilo suvišno. Ovi eksperimenti nisu bili u cilju dokazivanja etra nego u cilju dokazivanja zavisnosti brzine svetlosti od relativnog kretanja. (Uh..., raspričao sam se!)

Što se tiče "širenja" vasione ja mislim da tako nešto ne postoji niti je bilo "velikog praska". Doplerov efekt koji je evidentan sa udaljenih vasionskih objekata je posledica nečeg drugog, ali ne ćemo sada o tome!

Pozdrav.

Zapetljao si se Dane.
MM eksperiment je izvođen sa ciljem da se utvrdi apsolutna brzina Zemlje.Pojam apsolutno mirnog etra je bio opšteprihvaćen .Tj neki
medij koji ne reaguje sa materijom,a omogućava kretanje svjetlosnih valova u prostoru.
U eksperimentu su pravljene dvije interferentne slike zakretanjem
uređaja za 90 stepeni.Očekivalo se da će biti različite zbog kretanja
zemlje oko sunca.Odatle je trebalo da se na osnovu poznate brzine
zemlje oko sunca izračuna apsolutna brzina.
Ispalo je da se zemlja u odnosu na eter ne kreće jer su slike bile iste.
Korišteni su izvori monohromatske svjetlosti (blic) koji se nisu kretali u odnosu na uređaj.Kasnije su koristili i filtrirane komponente sunčeve svjetlosti.A ni
tu nema promjene udaljenosti izvora i prijemnika.
To ih je zbunilo pa su se zapetljali baš kao i ti.
--------------------
Detekcija svjetlosti i drugih EM zračenja nije tajanstvena.Poznato je kako ti uređaji rade.Počevši od oka,fotografskog papira,fotoćelije,
radio prijemnika,Teslinih generatora,mikrovalne peći ..pa do el. zvonceta na vratima stana.
Mjerenje frekvencije EM zračenja nije problem.
Mjerenje talasne dužine EM zračenja nije problem.
Pomnožiti ove dvije vrijednosti i tako dobiti brzinu nije problem.
A kako se svjetlost prostire između izvora i prijemnika niko još
nije razjasnio.Tu ima nekih problema.
Pozdrav.

_{[Ovu poruku je menjao zzzz dana 06.08.2006. u 00:36 GMT+1]}

Milane da si zdravo!
Rimljani rekoše: "qui bene distinguit bene docet". Treba razlikovati ove dve vrste eksperimenata:
1. Izvor svetlosti, interferometar i promatrač su na Zemlji. Inercijalni sistem Zemlje je referentni sistem.
2. Izvor svetlosti i promatrač su u istom inercijalnom sistemu koji je referentni, a Zemlja i interferometar su u inercijalnom sistemu koji se promatra iz tog referentnog sistema.

Citat sa tačkicama između tekstualnih delova ne bi trebalo navoditi jer gubi smisao citata. Tačkice nikako ne mogu da zamene ispuštenu rečenicu: "...tako izgledaju sa stanovišta promatrača koji je za referentni sistem odabrao inercijalni sistem izvora svetlosti,..." koja pravi razliku između delova citata kojeg si ti kreirao.

Prva vrsta eksperimenata istražuje postoji li etar, jer ako postoji onda bi trebalo da etarski vetar koji tokom godine mora da menja smer u odnosu na Zemlju treba da ima uticaja na brzinu svetlosti, odnosno na pojavu interferencije u interferometru. Tu se dakle istražuje i postojanje i uticaj hipotetskog etra na brzinu svetlosti

Druga vrsta eksperimenata istražuje da li postoji uticaj relativnog kretanja između izvora i promatrača na brzinu svetlosti. Iako u konkretnom slučaju promatrač nije stvarno u inercijalnom sistemu neke zvezde ipak mu to ne smeta da zamisli da jeste i da onda sračuna puteve zvezdane svetlosti u interferometru onako kako bi ih video.

Postoji, dakle, principijelna razlika među ovim eksperimentima i nisam se ja upetljao, nego ti nisi pažljivo čitao.

(opet sam se raspričao).

P. S.
Pogledaj i ti ovo ako ti je dostupno:
Dr. inž. DRAGIŠA M. IVANOVIĆ i VLASTIMIR M. VUČIĆ
FIZIKA II - ELEKTROMAGNETIKA I OPTIKA (str. 531)

Kad ste me već misinterpretirali, red je da odgovorim :) Ne, nisam mislio na odnos gravitacije kao sile balansa u otvorenom vs. zatvorenom modelu svemira, već na sljedeće: Galaksije se od nas (promatrača) mogu udaljavati brzinom većom od c (da sad ne govorim brzina svjetlosti, jer je ista varijabilna s obzirom na medij kroz koji se giba na c/n gdje je n indeks loma medija), bez da to narušava STR.

STR zabranjuje da relativna brzina dvaju tijela u prostoru premaši (odnosno dosegne) c. Brzina kojom udaljene galaksije bježe od nas zapravo je brzina rastezanja samog prostora i STR nema ništa s time! Relativno gibanje galaksija u prostoru određeno je gravitacijom, no na kozmološkoj skali dominira rastezanje prostora. Tek za relativno bliske galaksije (npr. unutar vlastitog skupa) gravitacija može prevladati. Npr. Mliječnom putu najbliža galaksija - Andromeda, se ne udaljava od nas nego putuje prema nama.

E sad se vi vjerojatno pitate: Ako se takove galaksije od nas udaljavaju brže od c, kako ih mi "vidimo", jer su fotoni ipak omeđeni sa c? Naime fotoni emitirani iz takovih galaksija početno nisu u stanju doći do nas, ali Hubbleova udaljenost nije konstantna već raste s vremenom i može obuhvatiti taj foton. Jednom kad se to dogodi, foton nam se približava i eventualno nas može doseći.

Zanimljiva posljedica svega ovoga jest da uz svemir star (po današnjim predviđanjima) 13.7 milijardi godina NE slijedi da je granica opažanja "vidljivog svemira" tih 13.7 milijardi godina! Jer kako foton putuje iz nekog udaljenog kozmičkog objekta (nekog udaljenog kvazara iz prapovijesti vremena), prostor kroz koji prolazi se rasteže, tako da foton prevali put koji je puno veći od stvarne udaljenosti tog objekta. Može se pokazati da je ta udaljenost oko 3 puta veća, tako da je današnja granica vidljivog svemira 3*13.7 milijardi ly. S obzirom da je polumjer zakrivljenosti svemira > 70 milijardi ly, nikad nećemo moći "vidjeti" ni 10% ukupnog volumena svemira :/

Ponavljam - ovo ne vrijedi za objekte kao što su Sunčev sustav, galaksije pa i lokalna jata galaksija, jer su to područja u kojima galaksija nadmašuje širenje i drži objekte na okupu. Dosta ljudi pogrešno shvaća Big Bang kao nekakav "početni impuls gibanja", da ne kažem aristotelovski "impetus impressi" :) Ali to je pogrešno - Big Bang je bila eksplozija samog prostora, i zato su ovakvi čudni fenomeni mogući, bez narušavanja STR (jer je brzina lokalni koncept, foton koji se giba ne prelazi c, iako se nama čini da tako jest). Za brzu demistifikaciju Big Banga preporučam: http://brahms.phy.vanderbilt.edu/~rknop/blog/?p=68

Svojom famoznom "dilatacijom vremena" i "kontrakcijom dužine" Einstein je otvorio put raznim neverovatnim i proizvoljnim mistifikacijama kao što je na primer ova: "eksplozija samog prostora"!!!

Po Ajnstajnovoj teoriji relativiteta sva tela bez mase mogu se kretati samo brzinom svetlosti, a sva tela sa masom brzinama manjom od te. Ali ako se u jednacinu relativiteta stavi telo sa negativnom masom onda ispada da ono moze da se krece samo brzinama vecim od brzine svetlosti. Takva hipoteticka tela nazivaju se tahioni (na grckom tahion = brz),ali svi znamo koliko je ovo realnom mada kako su neke sada svakodnevne stvari izgledale neverovatno pre par stotina godina mozda i ovo bude otkriveno.

Ne znam kako bi to masa mogla biti negativna. Da li to znači da se telo kreće u suprotnom smeru od smera delovanja sile?

Misao je brza od brzine svetlosti.

mi smo iz fizike učili da je brzina svetlosti najveća moguća brzina prenošenja energije (prilikom sudara i sl.) tako da je brzina misli približno jednaka brzini svetlosti... inače, misli su elektromagnetni talasi što bi značilo da je njihova brzina prostiranja takođe jednaka brzini svetlosti...

Jedan vic....

Uciteljica pita : Deco sta je najbrze na svetu?
Tamara : Metak je najbrzi uciteljice.
Uciteljica: Tamara metak jeste brz ali nije najbrzi. Ima li jos nesto brze, ko zna? Reci Andjela...
Andjela : Uciteljice, ja mislim da je svetlost najbrza.
Uciteljica: Bravo Andjela , to je tacan odogovor.
Vesna : Uciteljice, ja mislim da je misao najbrza, brza od svake svetlosti...
Uciteljice : Bravo Vesna Svidja mi se kako razmisljas, ajmo aplauz za Vesnu, neka to bude najprecizniji odgovor.

PERICA : Uciteljice, ja mislim da je moj tata najbrzi.
Uciteljica : Pa kako Perice sine , ajde objasni nam.
PERICA : Pa vidim ja tu vi nesto smarate kao svetlost, pa kao misao najbrza. A moj tata sinoc
rece mami... "Draga svrsio sam brze nego sto sam mislio..."

Nikola Tesla i prenos signala nadsvetlosnim brzinama
http://www.beotel.yu/~gmarjanovic/schtesl.pdf

Brze od svetlosti

Koliko su osnovne postavke izlozenih modela bliske realnosti mozemo proveriti i na tzv. "FTL" (Faster Then Light) eksperimentu Prof. Dr. G. Nimtz-a i njegovih saradnika.
Po klasicno shvacenoj T.R-i, brzine koje premasuju brzinu prostiranja svetlosti, su apsolutno "nemoguce" (zbog porasta mase npr.). Prekoracenjem te granice, kao rezultat matematickih operacija dobijaju se imaginarne velicine [npr. velicina "vreme" dobija vrednost drugog korena iz nekog negativnog broja (?)] kojima nas um kao "sprava za metafore" nije u stanju pridruziti bilo kakve slicne (ili bar donekle srodne) pojmove iz oblasti realnih velicina, pa njihovo stvarno znacenje nasem razumu ostaje sasvim nedostupno.
Uz malu izmenu u shvatanju i tumacenju velicina koje figurisu u Lorentz-ovim transformacijama, u skladu sa hipotezom 3 - Modela kvantovane gustine energije, dobijamo prilicno korektne, i sto je najvaznije, ne neke imaginarne nego sasvim realne vrednosti iako koristimo iste matematicke obrasce.
Pokazimo to na konkretnom primeru.
U jednom od svojih eksperimenata, koristeci poseban uredjaj sa izrazenim kvantno tunelskim svojstvima (za mikrotalase ima isti efekat kao i dve, neznatno razmaknute, prizme za svetlost), prof. Dr. G. Nimtz sa svojim saradnicima (Univerzitet u Kelnu), uspeo je da ostvari prenos signala brzinom koja gotovo pet puta (4,7 * c) premasuje brzinu svetlosti. U tom eksperimentu duzina "tunela", odnosno energetske barijere iznosila je d = 0,1142 m. Taj put bi elektromagnetski talas frekvencije f = 8,7 GHz, tj. talasne duzine od l = 0,0345 m, prostiruci se "slobodnim prostorom", trebao prevaliti za (t = d/c) 3,819* 10-10 s. Medjutim, na izlazu kvantnog tunela dobijeni su zvucno sasvim razumljivi zvuci Mocartove 40-te simfonije kojim je nosioc bio modulisan, PRE nego sto je to uopste bilo "moguce" (?!), tj. nakon svega 81*10-12 sec., tj. 81 pikosekunde, umesto ocekivanih 38 nanosekundi ?!
Po modelu VOS-a ovo je sasvim prihvatljiv dogadjaj. Objasnjenje je slicno kao i u slucaju kvantne teleportacije fotona, jer su to, u osnovi, isti dogadjaji.
Model VOS-a fotone smatra i cesticom i talasom (vidi dualizam) pri cemu "oblik" njihove manifestacije ovisi iskljucivo o brzini kretanja. Nase tumacenje ovog eksperimenta je sledece.
Zbog nemogucnosti prolaska "sa ove" strane, zbog postojanja energetske barijere, fotoni "tuneliraju" tu barijeru kao neku "zabranjenu zonu", krecuci se sa "one druge" strane, pri cemu pojmovi talasne duzine i odgovarajuceg poluprecnika (istog) objekta zamenjuju mesta. Elektromagnetskom talasu, l = 0.0345 m odgovara Comptonova talasna duzina (lc = [(1-( v2 / v max2)]1/2, / uz v = c /, od: lc*0.037 = 0,93 m. Ova velicina odgovara pojmu "tamo" predjenog puta, maksimalno mogucom brzinom u prirodi, naravno "vidjenom" sa "ove strane" od vmax=3*108 m/s. U tom slucaju, vreme, mereno odavde, trebalo bi iznositi "tamo predjeni put" vidjen "odavde", tj. manji za 1056 puta (RIV / RSV) podeljen sa brzinom kretanja talasa merenom "ovde", odnosno ocekivano vreme tuneliranja iznosi ttun = 0,93/(1056*2.99793*108 = 2,94*10-12 s. Kao sto vidimo dobijena vrednost se poprilicno razlikuje od eksperimetalno izmerene (81*10-12 sec.) ali imajuci u vidu da se u proracunu koriste vrednosti (samo priblizno procenjenih velicina) poluprecnika Univerzuma u "smeru" njegove III (RSV i IV (RIV) dimenzije, dobijeni rezultat je naprosto - neverovatno krektan.
Prethodno objasnjenje je dato zbog mogucih analogija sa onim koje je dato za kvantnu teleportaciju. Inace slican rezultat se moze dobiti i jednostvnije ako se isti dogadjaj tumaci sa aspekta posmatraca "sa one strane". Tada se talasna duzina elektromagnetnog talasa frekvencije 8,7 GHz koju merimo "ovde" moze uzeti kao Comptonova, pa je sada lc = 0,0345 m. Njoj odgovara talasna duzina koju vidi (meri) posmatrac (iz "tamo") od l = lc*[(1-( v2/vmax2)]1/2 = / uz v = c / = lc*0.037=1,27*10-3 m, odnosno pripadajuce vreme ttun = l/c = 4,2*10-12 sec. Ovde mozemo uociti ne samo to da je komplikovani pojam "kvantnog tuneliranja energetske barijere" zamenjen mnogo jednostavnijim pojmom pripadajuceg tj. nekog sasvim konkretnog i realnog vremena. Rezultati dobijeni "gledanjem" i sa jedne i sa druge strane imaju vrlo bliske vrednosti cime potvrdjuju valjanost uvedenih hipoteza. Ne samo to. Oni nam daju mogucnost grube ali jednostavne procene (ocekujuce vrednosti) vremena "tunelskog kretanja" kao:
t<tun = (1/f)[(1-( c2/vmax2)]1/2 = (0,037 / f (sec), gde je f frekvencija mikrotalasa (Hz) kosristenog u eksperimentu!
Koristeci osnovne postavke modela o kvantiranosti gustine energije, duzina energetske barijere (duzina tunela) moze biti shvacena kao "rezonantno odgovarajuca" za dati talas nosioc, u istom smislu u kojem je to i npr. l / 4 (prijemna) antena. Jednostavan proracun pokazuje da bi njena velicina otprilike trebala biti desetak (1056*0,037/4 = /priblizno/ = 10) puta veca od talasne duzine noseceg talasa. U datom eksperimentu duzina energetske barijere varirala je od 0,4 do 0,1142 m, ali to nije imalo uticaja na vreme "tuneliranja". Istovremeno, tokom raznih merenja, ono je bilo proporcionalno reciprocnoj vrednosti frekvencije mikrotalasa, sto se u potpunosti slaze sa nasim postavkama. Drugim recima "Tunel" iskazuje rezonantno-energetska svojstva za njemu odgovarajuci spektar frekvencija iz paketa talasa (grupna brzina, fazne brzine...) pa u skladu sa tim mozemo definisati neku "za eksperiment preporucenu", rezonantno odgovarajucu, duzinu tunela:

dtun,pr = 10 l (m),

koja je identicna "energetski rezonantnoj" talasnoj duzini, pa u skladu sa tim mozemo odrediti i ocekujucu vrednost vremena tuneliranja:

ttun,oc = (dtun,pr/c)*0.037 = 0.37 / f (sec).

Proverimo izlozene ideje koristeci ponovo podatke iz prethodnog eksperimenta. Za f = 8.7 GHz, l = 0.0345 m, sada dobijamo: dtun,pr = 10 l = 0.345 m i ttun,oc = 0.37 / f = 42*10-12 s. ! Kao sto znamo, eksperimentalno je izmereno 81*10-12 sec. pri cemu je duzina tunela iznosila 0.1142 m.
U drugom eksperimentu je koristen mikrotalas frekvencije 9.15 GHz (l = 3.28 cm). Po nasim pretpostavkama preporucena duzina energetske barijere ("Tunela") dtun,pr = 10*0.0328 = 0.328 m, a ocekivano "vreme tuneliranja" iznosi ttun,oc = 0.37 / 9.15*109 = 40.43*10-12 sekundi ili 40,4 pikosekunde. Eksperimentalno ustanovljena vrednost je 125 pikosekundi, pri cemu je duzina tunela iznosila tacno 30 cm. Kao sto vidimo procene su istog reda velicine, sto je iznad svakog ocekivanja jer klasicne teorije, izuzev nekih imaginarnih velicina, razumski nejasnih formulacija (u stilu cestice bez mase ???) ne mogu dati nikakvu, pa cak ni pribliznu vrednost.
Ipak, najbolja potvrda valjanosti iznetih hipoteza, dolazi iz iste grupe eksperimenata, ali radjenih sa optickim talasima.
Po osnovnoj postavci modela (hipoteza 3) moramo razdvojiti pojam eksperimentalno ustanovljene brzine svetlosti (kao korpuskulama ipak dostizne brzine) i njene teorijske vrednosti, a koje su do sada poistovecene. Na taj nacin Lorentzove transformacije ostaju nepromenjene ali se slika koju dobijamo bitno - sustinski menja. Naime u tacki v = c nemamo beskonacnu masu itd ..., nego KONACNE vrednosti, i sto je najvaznije, u delu od tacke v = c do tacke v = vmax koju zapravo objekat dostize u beskonacnosti ( a ne c kao sto je do sada tumaceno) posmatrac sa one strane "luksonskog zida" vidi sve suprotno od nas sa "ove strane". (U smislu, OTR ovo "sa druge strane" odnosi se na udaljenosti vece od oko 1.42*1026 m) ...
Primenjujuci klasicno tumacene obrasce T.R. na sledeci eksperiment, nebi dobili nista realno, niti shvatljivo. Primenjujuci gornje obrasce bez razumevanja sustine i smisla ponudjenog modela, dobili bi sledece. Za frekvenciju talasa nosioca od f = 2*1014 Hz, dtun,pr = 10 l = 1.5*10-5 m, i ttun,oc = 0.37 / f = 1.85*10-15 m, sto je prilicno nekorektno. Model nam ipak namece obavezu razdvajanja pojmova "c" i "vmax, pa posto smo u slucaju mikrotalasa vrednost njihove Comptonove talasne duzine dobijali kao l / 0.037, onda u slucaju optickog talasa koji se (vec) krece brzinom svetlosti (tj. za svetlost nesporno vazi v = c ), tj. njegova talasna duzina vec jeste Comptonova, odgovarajucu talasnu duzinu dobijamo po istom obrascu ali "obrnuto". U kontekstu vec recenog u konkretnom slucaju posmatranja "sa "one strane", zbog jednostavnijeg postupka i prostijih obrazaca kako je vec pokazano, "rezonantno odgovarajucu" duzinu energetske barijere (duzinu tunela) dobijamo takodje u smislu "l/4 (prijemne) antene", ali sada kao: (1056 ("tamo" projektovana duzina) / 0.037)*l/4 = 7135 l. Prema tome, ocekujuce vrednosti za opticke talase su:

dtun,pr = 7135 l (m), odnosno,
ttun,oc = (dtun,pr /c)*0.037 = 240 / f (sec).

Za frekvenciju talasa nosioca od 2*1014 Hz (l = 1.5*10-6 m) sada dobijamo dtun,pr = 7135*l = 0.010 m, odnosno ttun,oc = 240 / f = 1.2*10-12 m. Gotovo fascinantno zvuce podaci da su eksperimentalno izmerene vrednosti ttun = 1*10-12, pri cemu je duzina tunela (ovde vise odgovara pojam "zabranjene zone" - razmak izmedju prizmi) iznosila 3 cm !
Imajuci u vidu "dubinu" prostorno-vremenskih ponora u koje smo zavirili, nasi, za oficijelnu nauku, mozda nedovoljno precizni rezultati, ipak su dovoljno korektni. Sto je jos vaznije, oni nam, ipak dozvoljavaju razumna objasnjenja cinjenica koje na taj nacin postaju samo prividno kontradiktorne sa TR i QT.

Nisam najkompetentan da raspravjlam o ovoj temi ali smatram i da u ovoj nauci vazi pravilo n+1

nekada je najveca brzina za koju je covek znao bila brzina kojom neko trci a u buducnosti ce se svakako otkriti i nesto brze od svetlosti