Poz.,
ja prevagu dajem za 600/133, jos ako ga malo klokujes

Takodje dajem prevagu ovom 600/133 samo si mogao malo detaljnije da napises koji su procesori u pitanju.

Ovaj sto ima FSB 133MHz uz njega memorija takodjer radi na toj frekvenciji a samim time ima i vecu propusnost. Mislim da neke prevelike razlike nema ( ovisi od toga za sto koristis i sto sve stavis). Ja bi osobno stavio 600/133.

ja bi za 700, stavi bolje kuler i overklokuj ga na 933MHz(7x133).

ja bih uzeo 600/133 (iz istog razloga kao i jojo)

XP+SP2 - najvise se koristi za rad (Photoshop, Corel, Dreamweaver, Office) i ponekad (1-2 puta u godini dana) za igre (one koje mogu).
256+64 MB RAM-a.

Pored toga navedenog na njemu od brojeva pise 256 (vjerovatno kes).
"600EB/256/133"

Ovaj od 700 mi je trebutno u kompu pa mi se ne da vaditi.

Potpuno se slazem sa preporukom, na taj nacin je i dobijen 933/133! Imam i jedan i drugi i rade potpuno isto (700/100 OC na FSB133 i 933/133), cak bez veceg grejanja overklokovanog procesora. Mislim, cak, da su svi PIII procesori sa FSB 133 overklokovane verzije procesora sa nizom frekvencijom magistrale zbog dobre arhitekture i velikih mogucnosti za OC. Ako se ne varam, u to vreme kada su se pojavali, bilo je mnogo prica bas o toj prevari.

pa ako tom 700mhz procesoru ide sabirnica na 133Mhz onda dvojbi nema.

Nedavno mi je iz jedne stamparije stigao na remont takav kompjuter koji tako radi od kad je kupljen, sa magistralom dignutom na 133MHz iako je, u stvari, PIII/700/100! I oni kazu da nikada nisu imali problema s njim izuzev kraha zbog HDD. Posle toga sam probao i moj primerak i bez problema radi u tim uslovima.

Koliko ja znam bilo je nekih, ali ne svi...
Ako taj na 700MHz ima manje cache memorije(mada ne verujem) nemoj ga uzeti, ali ako ima isto, uzmi pa se baci na overclock, ali za svaki slucaj obezbedi malo bolje hladjenje.

Nekada davno citao sam neki clanak o izradi procesora... Svodi se na sledece. Radni dan u Intelu nije pocinjao tako sto je neko od direktora rekao: "Danas pravimo PIII na 700MHz, a sutra na 933MHz..." To su zaista bliske serije u procesu izrade, ali ispitivanjem slucajno izabranih procesora doslo se do zakljucka da prva serija radi izuzetno stabilno na FSB 100MHz, dok na 133MHz ne radi bas tako stabilno. Za drugu seriju se ustanovilo da na FSB 133MHz radi bas izuzetno stabilno. Tako su prvi deklarisani na 700MHz, a drugi na 933MHz. Isto vazi i za mnozitelj, odnosno kako je kvalitet procesa izrade napredovao tako se povecavao i "klok" u okviru iste arhitekture. Mozda su nekog dana zeleli da naprave PIII na 1000MHz, ali je neko u hali otvorio prozor pa je od toga ispao PIII na 800MHz, tj. 8x100MHz je nesto najvise sto se moglo izvuci iz te serije.

Pozdrav

Coopermine je jadro oba Pentium3 modela, oba sa 256kB L2 i oba mogu da rade na FSB100 i FSB133. Bili su falsifikati sa FSB133, koji su bili fabrichki FSB 100MHz. Neki tajvanci ih modirali na 133MHz. Intel je izbacio FreqfencyID utility koji mozhe da prepoznaje originalni FSB.
Bez problema mozhesh da podignesh FSB na 133. Ako je nestabilan dodaj malo napon ili smanji multiplier na 5 ili 6.

OK Clockovacu ga. E sad je pitanje kako (da ne postavljam u drugi podforum) - u BIOS-u imam "CPU Ratio" sto je OK, ali ono sto me buni jeste "Cpu Host/Pci Clock". Pretpostavljam da bi to (CPU host) trebao biti takt magistrale, ali je problem u tome sto ono ima vrijednosti:
- Deafult; na koje je sad namjesteno
120/40 MHz
118/39
115/38
.
.
.
100/33
.
.
.
85/20.
Jel bi ovo trebalo znaciti da ploca (Soyo 7VBA133) ne podrzava 133 takt ili je OK? Ako je OK onda koja je opcija 133MHz?

Na tim procesorima je nemoguće menjati multiplikator, ali svejedno je velika verovatnoća da će taj 700/100 raditi na 933, samo ako nisi spreman da opsežno istestiraš sistem bolje uzmi onaj na 600. Skini CPU Stability Test i stavi ga na warming, a u pozadini pusti neki divx film ili tako nešto i obavezno da kompresuje neku veću zip arhivu. Ostavi ga nekoliko sati i ako ne pukne, i zip arhiva bude bez greške, onda bi trebalo da je OK.

EDIT: I obavezno proveri temperaturu procesora pod punim opterećenjem. Ne bi trebalo da je preko 50°C.

To je oduvek bilo tako, a i danas je :)

Kvalitativna segregacija je jedini način da se iz wafera postigne što veći stepen "yield"-a, što bi se slobodnom terminologijom moglo prevesti kao "učinak" ili procenat upotrebljivih primeraka.

Za one koji se nisu interesovali za ovaj proces do sada, samo par reči: WAFER je okrugla, silicijumska ploča, sjedinjena za gomilom tranzistora, koji zajedno čine... hmm... pa, gomilu procesora, jel'te. :)

Nakon završetka prve faze (zapravo druge, jer i njoj prethodi nešto, u ovoj priči nebitno), wafer se iseca na najmanje funkcionalne činioce, što predstavlja same procesore. Oni se testiraju na posebnoj mašini, koja je "sposobna" da testira maksimalne domete jednog procesora, u nekoliko različitih kategorija. Nakon ovoga, dobijene vrednosti se umanjuju za oko 20-25%, kako bi se osigurala maksimalna stabilnost.

Oni procesori koji ovo prežive, bivaju klasifikovani prema svojim karakteristikama i zatim se pakuju u odgovarajuću ambalažu :)

Tako se procesori iste arhitekture, a različitih cenovnih i brzinskih klasa, zapravo proizvode kao jedan, a tek nakon toga im se dodeljuje rejting broj pod kojim će biti prosleđeni dalje.

Zato dva procesora, bez obzira na iste oznake, najčešće nisu jedno te isto. Ovo navodi na zaključak da se smatra nemogućim da se dva primerka procesora (bili čak oni i sa istog wafera), oveklokuju u istom stepenu.

Pozdrav