[ Aleksandar Marković @ 16.06.2006. 21:14 ] @

Do radnog mesta nije lako doći, a još je teže izboriti se za dobru poziciju u firmi, biti zadovoljan platom i samim poslom. Ipak, devojka koja je spremna da zapne, da se stalno usavršava, i još ako na vreme planira budućnost - ima dobre izglede da postane deo pobedničkog tima



Na šta su sve ljudi spremni da bi postali deo ekipe moćnog Donalda Trampa, poslovnog gurua novog doba, slikovito nam otkriva reality-show "Šegrt" u kojem se obrazovani, pametni i kreativni momci i devojke kao lavovi bore da ispune zadatak, pokažu svoje sposobnosti i odstrane ostale konkurente. Jer, primamljivo mesto Trampovog asistenta može pripasti samo jednome od njih, onome ko je za nijansu bolji od ostalih.

Slična situacija vlada i na svetskom, a pogotovo na domaćem tržištu rada, gde za jedno radno mesto konkuriše stotinak kandidata. Kako da u takvoj situaciji ambiciozna devojka obezbedi sebi mesto u timu koji pobeđuje, koje zanimanje da odabere, gde će najlakše naći posao, gde joj se smeši visoka zarada i brzo napredovanje? Danas, kad Srbija broji blizu milion nezaposlenih, ova pitanja su aktuelnija nego ikad, pogotovo za više od 50 hiljada svršenih srednjoškolaca koji ovih dana planiraju upis na fakultet. Ili za njihove vršnjake koji će, umesto indeksa, potražiti zaposlenje.

- Upisaću bankarstvo na jednom od novih privatnih fakulteta jer se to ovde traži, a i plate su dobre, kaže 19-godišnja maturantkinja, koja ne brine za upisne kvote. – Moj otac smatra da je bolje da sada uloži novac u moje školovanje, nego da za koju godinu tavorim na birou ili radim za bednu platu.

Njen stav nije usamljen, jer je dolazak stranih banaka kod nas pratila fama da su one pravi raj u pogledu plata, uslova rada, beneficija. Da li je to tačno ne znamo, jer većina banaka, kao i druge firme uostalom, visinu zarada smatraju poslovnom tajnom, a statistika ne raspolaže preciznim podacima. Zna se, međutim, da je u sferi finansijskog posredovanja prosečna plata iznosila oko 450 evra, ali su ih za skoro 150 evra premašili zaposleni u duvanskoj industriji!

Prosek, sam po sebi, ne govori mnogo ako se uzme u obzir poslovica "Neko jede kupus, neko meso – u proseku svi jedemo sarmu". Od jednog upućenog sagovornika smo doznali da samo top-menadžeri u finansijskim institucijama primaju zarade "da padneš u nesvest, dok ostali tavore". To što su bankarski službenici dobro skockani i imaju najnovije računare ne znači da su im zarade iznad domaćih standarda. Jedina prednost je u tome što možda lakše dolaze do kredita, kaže on.

Rezultati skorašnje ankete među srednjoškolcima pokazuju da više od 70 odsto mladih mašta upravo o dobro plaćenom zaposlenju koje će im obezbediti luksuz kakav postoji u razvijenim zemljama. To, međutim, za većinu neće biti ni brzo ni lako ostvarivo, a da li je ipak moguće, pitali smo Vladu Majstorovića, direktora Srma consultinga, agencije koja pruža usluge posredovanja između poslodavaca i službenika i drži edukativne tečajeve o veštini pregovaranja, poslovnoj komunikaciji, upravljanju vremenom i tehnikama prodaje.

- Moj savet devojkama koje razmišljaju o sigurnoj egzistenciji je: pokrenite privatni biznis. Najbolje u okviru porodice, a još bolje u sektoru proizvodnje. To ne mora biti nešto grandiozno – velike pare se u normalnim uslovima prave mukotrpnim radom tokom dvadeset i više godina – već jedan običan, mali posao od kojeg može lepo da se živi. Proizvodnja dugmadi, na primer, ili izrada kolača može doneti više novca nego posao PR-a. Treba osluškivati šta tržište traži ili se vezati uz neku veću fabriku, pa nju snabdevati određenim artiklom.

Činjenica je, međutim, da od deset novoosnovanih privatnih preduzeća samo dva uspevaju da prežive. Razlog je što najčešće nemaju dobar biznis-plan, adekvatan nastup na tržištu i što odmah žele krupne aranžmane, a opstanak firme često počiva na malim poslovima.

Za one koji nemaju petlje ili mogućnosti da krenu u sopstveni posao, iz Nacionalne službe za zapošljavanje saznali smo da, uprkos velikoj stopi nezaposlenosti, ima i deficitarnih zanimanja (prošle godine je 20 000 radnih mesta ostalo upražnjeno): mesar, pekar, ugostitelj, kelner, kuvar, konobar, prodavac. Spremanje dobre hrane jedno je od najtraženijih i najisplativijih poslova, tvrde i u beogradskoj Ugostiteljsko-turističkoj školi, koja beleži najveći broj prijavljenih učenika u odnosu na kvotu.

- Naši učenici čim izađu iz škole mogu da se zaposle u lokalima, hotelima, restoranima, pekarama, kaže Ljiljana Marković, nastavnik praktične nastave, i dodaje da ih đaci često već sa prvom platom preteknu finansijski, a nadaren kuvar može lako da se zaposli na nekom brodu ili u inostranstvu, gde se taj posao i te kako ceni i nagrađuje.

Oni kojima je draži rad u kancelariji mogu svoje parče hleba da obezbede kao knjigovođe, operateri, blagajnici. "Knjigovođe su toliko tražene da, ukoliko ispunjavaju osnovne zahteve poslodavca (rad na računaru), mogu odmah da se zaposle, objasnila nam je nedavno savetnica beogradske Filijale NSZ. Ponekad se traži i znanje jezika, posedovanje vozačke dozvole, i druge osobine koje su deo osnovne poslovne kulture: timski rad, privrženost firmi, komunikativnost.

- Svaki mlad čovek treba da nauči da predstavi sebe budućem poslodavcu, da sebe uspešno "izreklamira i proda", objašnjava Vlada Marković. – Domaće vaspitanje, ljubaznost, entuzijazam i osmeh uvek su dobra preporuka. Prodavačica u butiku, sekretarica ili šalterska službenica mora ljubazno da pozdravi i usluži stranku, a ne da privatno telefonira dok klijent stoji i čeka. Ko tako radi, neće uspeti ni u jednom poslu.

Obavljajući selekciju kadrova za druge firme, gospodin Marković je uočio da su ubedljivo najtraženiji - komercijalisti. Moderno poslovanje počiva na prodaji robe ili usluga, a za pravog profesionalca u ovom poslu nema ograničenja u zaradi. Ovu tvrdnju potkrepljuju i konkursi u novinama u kojima se najčešće traže upravo ovi profili. U komercijali nije neophodna fakultetska diploma, ali se ceni ukoliko je kandidat ima.

Univerzitetska diploma već odavno ne garantuje radno mesto, ali za farmaceute, elektroinženjere, profesore (posebno matematike), defektologe, građevinske inženjere – nema frke. Ova zanimanja su i dalje deficitarna. I na kraju, ali ne kao najmanje važno treba pomenuti i neke nove struke koja su već sada tražene, a biće još više u vremenu koje dolazi.

Razvijene ekonomije vape za kreativnim ljudima svih profila, pa svako ko ume da razmišlja na nov, drugačiji, originalan i produktivan način, možda će baš na tome izgraditi uspešnu karijeru. Kreativna ekonomija, kako je nedavno istakao i Dragan Sakan, direktor agencije New Moment, jeste oblast koja se u svetu najbrže razvija i obrće najveći kapital. U Londonu se time (art, dizajn, produkcija, izdavaštvo, mediji...) bavi dva miliona ljudi i izuzetno dobro zarađuju.

I ovde ima sve veće potražnje za takvim profilima, kao i za menadžerima i osobama koje poseduju multidisciplinarna znanja iz sfere upravljanja ljudskim resursima, IT tehnologije, psihologije, organizacije rada, istraživanja... Lični savetodavci su u svetu trenutno takođe traženi, dok kod nas za ovu struku malo ko da je i čuo.

- Vreme je resurs koji se troši i treba ga pametno iskoristiti. Zbog toga svojim klijentima, pa i vašim čitateljkama preporučujem da što pre počnu da rade i da stvaraju porodicu. Obavezno treba da planiraju svoj život, jer onaj ko ne planira, u stvari planira neuspeh. Srbija je u velikom zaostatku za svetom i zato moramo da radimo deset sati dnevno u proseku da bismo ih sustigli. Stalna edukacija je uslov uspešne karijere, kao i promena profesije. U novom vremenu tokom radnog veka prosečno ambiciozni ljudi promeniće četiri, pet zanimanja.

--------------------------------------

Ući u tajnu profesije

Ako vam se neka profesija učini privlačnom, bilo bi dobro da najpre uradite malu anketu s osobama koje se tim poslom već bave, savetuje Vlada Marković iz Srma Consultinga. Najbolje je sastaviti listu od desetak pitanja tipa: Šta je najveći problem u ovom poslu? Šta je njegova najlepša strana? Kad vam je bilo najteže? Odgovore na ova pitanja dobro proučite jer mogu da vam skrenu pažnju na detalje koje ste prevideli razmišljajući o željenoj profesiji.

--------------------------------------

Top zarade u regionu

U Srbiji su prošle godine najveće plate primili zaposleni u duvanskoj industriji (600 evra), tri puta veće od proseka. Zarade u oblasti finansijskog posredovanja iznosile su oko 450 evra, a za njima sledi sektor avio-saobraćaja, pa proizvodnja energenata.

U Hrvatskoj su top-menadžeri ekstremno dobro nagrađeni (7.000 evra, jedanaest puta više od proseka. Daleko ispod njih su direktori sektora informacionih tehnologija (1.600 evra), pa direktori računovodstva, menadžeri za ljudske resurse, direktori proizvodnje, marketinga.

Najplaćenija profesija u susednoj Makedoniji su brokeri i agenti osiguranja, zatim zaposleni u vazduhoplovstvu, pa u sektoru finansijskog posredovanja.

Sanja Lazarević
[ prvul1 @ 19.06.2006. 09:39 ] @
Dobro, evo ja sam diplomirao matematiku (istina pre 20 godina) sa najvecim
prosekom u generaciji. Radio sam u obrazovanju 10 godina; onda sam digao
ruke od skole i poceo privatno da radim softwer. Kako ne uspevam da naplatim
dovoljno (da prezivim od onoga sto zaradim), radio bih za nekog drugog
(ustanovu, poslodavca...). Dajte mi jedan primer nenamestenog konkursa gde
se diplomiratni matematicar, koji uz to solodno poznaje i profesionalno
programiranje, moze da se zaposli. Castim pice :) ali ozbiljno.
S postovanjem,
[email protected]
[ hecky @ 19.06.2006. 09:51 ] @
Paa, 25 + 20 = 45 godina.

Iskreno, ja nisam video dobrog programera sa 45 godina (moja politika je da radim do 35-te u IT, pa ako do tada nemam svoju firmu ili neku menadzersku poziciju, menjam zanimanje hehe).

Mozda da potrazite posao kao menadzer u IT kompaniji, ili nekoj privatnoj skoli?
[ Ivan Dimkovic @ 19.06.2006. 10:01 ] @
Citat:

Mozda da potrazite posao kao menadzer u IT kompaniji, ili nekoj privatnoj skoli?


Menadzersku poziciju obicno karakterise direktno iskustvo sa ljudima a ne samo godine, tako da tu moze da skripi ako osoba nije u poslednjih 5-10 godina radila direkntno u nekom timu kao lider.

Medjutim, posto je ovde u pitanju osoba sa izuzetnim talentom za matematiku - mislim da je daleko bolje probati naci neku privatnu firmu kojoj je, recimo, neophodan ekspert za algoritme, statisticku analizu, optimizaciju matematickih procesa i sl.. - to bi bile znacajno bolje placene pozicije od "obicnih" programera, a opet postoji objektivno pokrice koje ukazuje da je u pitanju dobar kandidat za takvo mesto.

Problem je sto takvih firmi nema puno po Srbiji - mada se secam da je neka firma bas na ES-u trazila diplomiranog matematicara za ekspertsku poziciju.
[ Milan S. aka Morlak @ 19.06.2006. 12:47 ] @
>
Ne bih da lupim , al' mislim da matematicar koji programira ima dovoljno
mogucnosti po drzavnim institutima, a i nista ga valjda ne sprecava da
radi za nekog iz inostranstva.Internet je cjudo. :)

Znam da ima kojekakve protekcije, ali za profesionalca to ne bi trebao
biti problem.Sem toga, sta ce njemu posao u firmi u kojoj protekcionizam
nije izumro ?
[ Milan S. aka Morlak @ 19.06.2006. 12:55 ] @
>
Kolki post :)

Profitabilnost ? Po mojoj definiciji svaka delatnost gde imas do 30 %
profita.Preko 30 % ? Kriminal :)
[ ventura @ 19.06.2006. 13:16 ] @
Citat:
prvul1: Dobro, evo ja sam diplomirao matematiku (istina pre 20 godina) sa najvecim
prosekom u generaciji. ...
... Dajte mi jedan primer nenamestenog konkursa gde
se diplomiratni matematicar, koji uz to solodno poznaje i profesionalno
programiranje, moze da se zaposli.


Mi smo tražili (i našli) matematičara pre par meseci, konkurs za poziciju je bio oglašen u dva izdanja Blica i ovde na Elitesecurity (http://www.elitesecurity.org/tema/169387)... Zaposlili smo čoveka koji je diplomirao na PMF-u verovatnoću i statistiku, i pošto je i programer, zaposlen je fulltime i izrađuje matematičke modele, simulacije itd. za software koji pravimo...

Ne vidim razlog zašto bi neko nameštao konkurse u privatnim firmama, pogotovo na tako specijalizovanim pozicijama...
[ hecky @ 19.06.2006. 14:25 ] @
Citat:

Razvijene ekonomije vape za kreativnim ljudima svih profila, pa svako ko ume da razmišlja na nov, drugačiji, originalan i produktivan način, možda će baš na tome izgraditi uspešnu karijeru. Kreativna ekonomija, kako je nedavno istakao i Dragan Sakan, direktor agencije New Moment, jeste oblast koja se u svetu najbrže razvija i obrće najveći kapital. U Londonu se time (art, dizajn, produkcija, izdavaštvo, mediji...) bavi dva miliona ljudi i izuzetno dobro zarađuju.


London (u siri, Greater London) ima 7.1 miliona stanovnika, a 2 miliona se bavi kreatinim poslovima... zanimljivo :)