Sve je krenulo naopkako jos kada je Columbia napustala Zemljinu orbitu. Tada je sa donje strane Columbie otpalo deo zastitnog sloja.
Kada su u svemiru skontali sta se desilo, mislili su da to nece imati toliko uticaja.
Medjutim, temperatura oko shatla prilikom ulaska u orbitu je 1800C a na samom nosu je preko 2000C. I polako je poceo da gori i da se raspada.
Rasuo se po celom severnom Texasu na samo 16 minuta od Majamija gde su trebali da slete.

Danas sam to gledao na CNN-u, eto neke koristi i od tog ozloglasenog medija. Ono sto me zapanjuje je da je brzina satla dostizala i 6 mah-a (ili oko 20.000 km/h).
Mogu samo da zamislim kako je bilo ljudima u satl-u. Ili je gore bilo njihovima na zemlji da slusaju,
bezveze

ili sta kazete na to da je sve to neka vrsta zavere ,mozda se nije ni srusio.na tarabi pise p**** pa ona to nije

Najsmešnije je što su svi odmah počeli da pričaju o nekom terorističkom napadu. Što je stvarno smešno.

Kad su paranoični.. CNN je lepo objavio da za sada nema indicija o terorizmu. Kraj priče dok se ne pokaže suprotno.

Astronauts and cosmonauts killed in the history of space exploration...links

- 27. januar 1967: Komsonauti Guss Grissom, Edward H. White i Roger B. Chaffee poginuli su godine kada je vatra zahvatila komandni modul tokom testa u Centru za svemirske letove Kennedy.

- 24. april 1967: Sovjetski kosmonaut Vladimir Komarov poginuo kada se svemirska letelica Soyuz I srušila pri povratku na Zemlju.

- 29. jun 1971: Kosmonauti Georgi Dobrovolski, Vladislav Volkov i Viktor Pacajev poginuli su tokom povratka Soyuz 11 na Zemlju. Vladina komisija je odbacila mogućnost da su trojica astronauta poginula 30 minuta pre sletanja zbog gubitka pritiska u letelici zbog neispravnog ventila.

- 28. januar 1968: Spejs šatl Challenger eksplodirao je samo 73 sekunde nakon poletanja. U eksploziji je poginulo svih sedam astronauta, uključujući Christa McAuliffe koja je trebalo da bude prva učiteljica u svemiru. Poginuli su Francis Scobee, Michael J. Smith, Ellison S. Onizuka, Judith A. Resni, Ronald McNair i Gregory B. Jarvis.

- 1. februar 2003: Spejs šatl Columbia zapalio se i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa, 16 minuta pre sletanja na Floridi. U nesreći je poginulo svih sedam astronauta - William McCool, Rick Husband, Michael Anderson, Kalpana Chawla, David Brown, Laurel Clark i Ilan Ramon, prvi izraelski astronaut.

plus

CHRONOLOGY-Space disasters since exploration began...LINK

Mala ispravka - bila je to 1986

Hmm, Mach 6 je tesko 20.000km/h... Pre ce biti Mach 16..
Btw, brzina satla Kolumbije u trenutku raspadanja u atmosferi je tesko najveca brzina koju je postigao..

Poz, alex.

Moja greska, hvala ti
govorili su o brzini od preko 13.500 Milja na sat, sto sam ja prebacio u Km/h
Ne znam sta mi bi da napisem 6 maha

A, pronasli su i tela onih nesrecnika. Pa zar je moglo da ostane nesto od njih...

Ima li slika?

Tela, mislim..

Pratite rotten.com ovih dana..

Tesko - to ce biti vrlo classified materijal

U svakom slucaju - najveci ostatak bila je jedna noga (tj. ostatak noge) koju je naslo neko dete.

At launch, a piece of insulating foam came off the external fuel tank, causing a flash and possibly knocking off heat-resistant tiles on the shuttle.
NASA mission now is to find the smoking gun Palm Beach Post--- a donosili su vrlo vazne informacije jedan zanimljiv sajt za sve www.astronomija.co.yu

Posmrtni ostaci astronauta iz "Kolumbija”, biće analizirani u centru za forenzička ispitivanja "Charles C. Carson" pri vazduhoplovnoj bazi "Dover" u Delaveru.

Prema rečima stručnjaka, identitet nastradalih, na osnovu pronađenih ostataka, može da se utvrdi, iako je do ekplozije došlo na visini od 63 kilometara.

"DNK analiza svakako može da utvrdi identitet, ukoliko ima preostalih ćelija”.

Among the remains recovered are a charred torso, thigh bone and skull with front teeth, and a charred leg. An empty astronaut's helmet also could contain some genetic traces

Stručnjaci sudske medicine su, međutim, zabrinuti zbog činjenice da su ostaci zagađeni toksičnim gorivom, koje je korišćeno u šatlu, a sa kojim oni još nemaju iskustva.

U centru za forenzička ispitivanja "Dover" ispitivani su i ostaci astronauta posle eksplozije "Čelendzerra" 1986. godine, kao i ostaci žrtva posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001.


Inače konačan zrok eksplozije koja je iznad Teksasa raznela brod vredan dve milijarde dolara još nije poznat. Formirana je nezavisna istražna komisija, a federalne policijske snage i druge službe SAD pretražuju - prema opisu televizije CBS - "scenu zločina" do sada nezabeleženih razmera - stotine kvadratnih kilometara u dve američke države.

Šestoro Amerikanaca i jedan Izraelac - prvi kosmonaut u istoriji te zemlje - nalazili su se u 16-dnevnoj misiji tokom koje su izvodili uspešne naučne eksperimente za američku, evropsku, japansku, nemačku i kanadsku svemirsku agenciju. Naučnici su najavili rezultate bez presedana, piše agencija Rojters.

"Kolumbija" je trebala da sleti u svemirski centar Kenedi na Floridi u 9:16 sati po lokalnom vremenu. 16 minuta pre toga, dok je rodbina astronauta čekala spuštanje na Kejp Kanaveralu, kontrola leta je naglo izgubila kontakt sa posadom i letelicom. U tom trenutku, "Kolumbija" se nalazila iznad severnog Teksasa, na 62.100 metara visine.

Istovremeno, stanovnici Teksasa, Arkanzasa i Luizijane začuli su "snažan pucanj" i potom izvestili o vatri na nebu.

Ostaci letelice raspršili su se po nekoliko okruga u istočnom Teksasu i Luizijani. Delovi letelice su za sada pali na 70 lokacija, a posmrtni ostaci astronauta pronađeni su kraj seoskog puta u Hemfilu, na istoku Teksasa, saopštila je policija te zemlje.

NASA je, pošto je nesreća potvrđena, upozorila javnost da su delovi letelice toksični, zbog goriva koje je šatl koristio. Armija SAD poslala je helikoptere i vojnike da pronađu i čuvaju ostatke broad koji bi mogli biti ključni za utvrđivanje uzroka tragedije.

Ostaci broda veoma su mali i raspršeni, a ubrzo po nesreći na popularnom sajtu za aukcije eBay pojavile su se ponude za njihovu prodaju. Te ponude su povučene isto tako brzo, saopšteno je iz rukovodstva ove kompanije.

Svi snimci tragedije koji su video-kamerama načinili amateri biće prikupljeni i prostudirani "kadar po kadar", izjavio je Erik Engberg, penzionisani novinar CBS koji je 1986. godine izveštavao o eksploziji šatla "Čelendžer". Prema njegovim rečima, NASA je pozvala sve koji su snimali događaj da se jave toj agenciji, smeštenoj u Hjustonu.

NASA je saopštila da je nešto pre katastrofe oprema svemirskog šatla "Kolumbija" signalizirala tehničke probleme.

Nekoliko minuta pre prekida radio veze sa kapetanom šatla, prekinuo se prenos podataka senzora za temperaturu na levom krilu, rekao je direktor programa šatla Ron Dittemore novinarima u Hjustonu. Zatim se, prema njegovim rečima, prekinuo prenos podataka o pritisku u gumama u levom delu opreme za sletanje.

Veruje se da se prilikom poletanja "Kolumbije", sa tanka za gorivo letelice odvojilo parče izolatorske pene i oštetilo levo krilo.

Glavni šef letenja u kontroli misije na Floridi, Leroy Kain uveravao je novinare da je, prema zaključcima inžinjera, šteta na krilu bila minorna i da nije predstavljala opasnost po šatl.

Nesreća koja je zadesila šatl "Kolumbija" navela je NASU da do okončanja istrage odloži sve kosmičke letove. Tragedija će, najverovatnije, pokrenuti i pitanje o stanju svemirskih brodova. "Kolumbija" je naime najstariji šatl NASA, koji je prvi put poleteo 1981. godine.

Nesrećni let "Kolumbije" bio je 113. misija jednog američkog svemirskog šatla, a sama letelica letela je u orbitu 28. puta, izvestio je CBS.

NASA je, nakon udesa šatla "Čelendžer" 28. januara 1986, u kome je takođe bilo sedam članova posade, obnovila svemirske letove tek 32 meseca kasnije.

Nakon udesa "Kolumbije", ostala su samo tri američka šatla - "Atlantis", "Disakveri" i "Endejvor", a nezavisni savetnik za avijaciju William Loh kazao je da će NASA najverovatnije napraviti četvrti šatl kako bi nadomestila poslednji gubitak.

U NASA su pre dve godine razmišljali o povlačenju "Kolumbije" iz upotrebe, izvestila je u nedelju televizija CNN i dodala da je najstariji šatl u svemirskoj floti SAD i ranije imao tehničkih problema.

Letelica je u septembru 1999. godine podvrgnuta generalnom remontu koji je trajao 17 meseci i koštao 90 miliona dolara. Ranije probleme na šatlu niko ne dovodi u vezu sa onim što se dogodilo u subotu.

"Kolumbija" je bila teža od svih šatlova u floti i jedina nije bila prilgođena za spajanje sa Međunarodnom svemirskom stanicom. NASA je 2001. godine razmišljala o njenom povlačenju - iz budžetskih razloga - ali je odlučila da je zadrži u službi, delimično zbog održavanja nekoliko misija koje su bile zakazane.

Šatl je 1999. godine odneo u svemir moćni svemirski teleskop Čandra, opremljen iks-zracima, a na palubi je imao prvog ženskog komandanta jedne kosmičke misije - Amerikanku Eileen Collins, podseća CNN.

Ta misija je imala brojne probleme. Prilikom poletanja iz letelice je obilato curelo gorivo, te je njena orbita u kosmosu bila nepravilna, ali ipak funkcionalna.

Nekoliko sekundi po uzletanju, kratak spoj je isključio kompjutere koji su kontrolisala dva od tri motora na šatlu. Otkazao je I pomoćni kompjuterski sistem, te je posada zamalo pribegla vraćanju na Zemlju.

Inače, uzletanje i ulazak u zemljinu atmosferu su najopasniji momenti svake kosmičke misije. U protekle 42 godine, koliko traju letovi ljudi u kosmos, nikada nije došlo do nesreće prilikom ulaska u atmosferu ili sletanja na Zemlju, navodi agencija Rojters.

"Čelendžer" je 1986. eksplodirao nešto više od jednog minuta po uzletanju, dok se šatl "Kolumbija" juče raspao 16 minuta pre nego što je trebalo da sleti u svemirski centar Kenedi, na Floridi.

Linkovi:
Prvi

Drugi

Citat:

"Veruje se da se prilikom poletanja "Kolumbije", sa tanka za gorivo letelice odvojilo parče izolatorske pene i oštetilo levo krilo."

A ja se celog zivota pitam: "Kako to moze: led je meksi od celika a ipak led lomi celik!" (Titanik)

Drugi citat:

"Glavni šef letenja u kontroli misije na Floridi, Leroy Kain uveravao je novinare da je, prema zaključcima inžinjera, šteta na krilu bila minorna i da nije predstavljala opasnost po šatl."

Nisam imao pojma da 'stvar' ulece u atmosferu sa 20.000km/h i da se zagreva do 1800 C (vrh 2000 C). Posto je to tako, ocigledno je da je i "minorna steta na krilu" dovoljna za pocetak procesa razaranja, koji se posle sam od sebe siri.

Unapred se izvinjavam sto sam cepidlaka, ali ovo gore-receno je naprosto glupost.
Pre svega, nije bilo moguce videti nikakvu vatru (osim teleskopom, mozda), a drugo, apsolutno nije moguce da su ti ljudi prvo culi pucanj pa tek onda videli raspad Kolumbije na nebu.

Pa bre i maloj deci je poznato da se zvuk prostire kroz atmosferu znatno sporije nego svetlost.. Brzina zvuka je oko 343 m/s, dok je brzina svetlosti 300 000 000 m/s, sto je oko 900 000 puta brze.

Ako je Kolumbija u trenutku raspada bila na 62.100m visine, "beng" se na zemlji tacno ispod tog mesta cuo posle 3 minuta.. (62100/343 = 181.05 sekundi).

Ako su ti stanovnici prvo culi "beng" pa tek onda pogledali ka nebu, tamo je sve vec uveliko bilo gotovo...


Just my 2 ISK.

:o)

Pozdrav,
alex.

Još samo da nadjem mejlove pomenute gospode, pa da pišemo direktno to NASA :-)

Pod uslovom da su se prasak i plamen desavaju istovremeno... Npr, ako eksplodiraju celije za kiseonik (prasak) a zatim nekoliko minuta kasnije pocinje da gori rezervoar za gorivo (karikirano ali izvodivo)... Ili lom oplate...

Ono sto glupo zvuci je "pena za izolaciju".. Ako se nesto sto po MOS-ovoj skali ima vrednost 9, zove pena onda do qrca....

Izvini, McKracken, ali pri toj brzini i pri toj temperaturi, tesko da ce se gorivo zapaliti tek par minuta kasnije..

Ceo udes Kolumbije desio se za svega nekoliko sekundi, posle cega je sve vrlo brzo pocelo da ide u... U sitnim komadicima :o)

nisam siguran, ali zar prasak nije mogao da bude i od same brzine kretanja shatla koja je bila od nekoliko mah-a?

Opremljen iks-zracima? A gde to može da se kupi? I kako se oprema teleskop iks-zracima? Oprostite na mom nerazumevanju, ali nekako mi se dati tekst ne čini kao tekst kome bih posvetio dovoljno pažnje, i pokušao da na osnovu njega izvršim analizu.

Shuttle je leteo brzinom od 18 maha.
Kao i Challenger, poleteo je usred rane zime. Iako se za Floridu uglavnom vezuju toplo vreme i plaze (k****-palac), u toku zime je vrlo hladno tamo. Tako da se ne zna da li je to parce koje je poletelo i udarilo u levo krilo zapravo taj foam-tile (koji sluzi da pokupi toplotu i odrzava temperaturu shuttle-a na 300F) ili parce leda. Challenger je svojevremeno otkazivan nekoliko dana, medjutim tog dana kad je poleteo je bio State od the Union speech, i izvrsen je veliki pritisak na NASA-u da se krene s tim. I bum...
Takodje je zanimljivo jos i to da posle prvih nesreca vezanih za apollo projekat, nije se cekalo ni malo do sledeceg leta. Sada ce se verovatno sacekati malo...
Inace i Challenger i Columbia su konstruisani u isto vreme, 1981. godine. Od 5 shuttle-ova koji su napraljeni te godine, samo 3 je jos uvek zivotu...
Ono sto mene cudi je: komercijalni avioni ne lete 20 godina, kako onda jedan space shuttle bude pusten u let, ako je 22 godine star...
Kao i u svakom aspektu zivota i na svakom mestu na planeti, ponovo se nasao neko ko jednostavno nije dorastao takvoj poziciji (Peter principle).... Man will always rise to their level of incompetence...

Samo sam karikirao.. Postoji jos gomila potencijalnih razloga da se prasak na zemlji prvo cuje pa onda vidi eksplozija..

Pored ostalog, vecina ljudi uglavnom ne "zijeva" u nebo

Pa, nesto su ga kao obnavljali, osvezili. Drugo, komercijalni avion leti tako reci svaki dan i spusta se i uzlece po nekoliko puta dnevno, a shatl mnogo redje, pa se materijal valjda manje zamori. Trece, e..., to je to - te plocice za zastitu od toplote su ziv problem svo vreme, specijalni materijali, specijalno pricvrscivanje na shatl itd. Ovde ima detaljan osvrt http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/2720631.stm . Licno mislim da je to vrlo nesretan koncept, bolje bi bilo da ima neke rakete da ga malo uspore, ali koji sam pa ja faktor da imam svoj koncept...

A, jos nesto sam razmisljao: zasto im nisu poslali drugi shatl da se njime vrate na zemlju ako su videli da je ovaj ostecen i da je opasan i slicne kombinacije. Ako su videli da je ostecen i ako su shvatili da je opasan...

Postoji samo jedan prasak uzrokovan brzinom - probijanje zvucnog zida, momenat kada letelica pocinje da se krece brze od zvuka (brze od Mach 1). Isto tako, "boom" se cuje i kada letelica usporava sa brzina vecih od Mach 1 na brzinu manju od Mach 1.

Sve ostale brzine ne uzrokuju nikakve praskove niti bilo sta slicno.

Retrorakete bi morale da se iznesu na orbitu da bi se upotrebile pri povratku, a njihova težina bi išla na račun korisnog tereta. Osim toga, reaktivni motori imaju problem sa velikim opterećenjem kao što je veliki kontra tok vazduha. Reaktorska komora bi eksplodirala! Sa druge strane, ako bi reaktivnim kočenjem održavali nisko ubrzanje pri povratku (pre ulaska u atmosferu), utrošili bi skoro isto toliko energije kao pri polasku, pa bi te rakete morale biti velike skoro kao one koje ga podižu.

Problem je u tome što je atmosfera relativno tanka (nalazi se na kraju puta duž kojeg šatl ubrzava u gravitacionom polju) i relativno gusta za brzinu koja se postiže pri povratku.

Možda bi neki "žrtveni" termički štit, kao kod kapsula, bio bolje rešenje od fiksnih pločica (vidi se da su im pomrli Nemci, a nove generacije suviše gledale SF opere). Kinetička energija utrošena kočenjem mora negde da ode, a efikasnije je da se utroši i na isparavanje štita nego samo na zagrevanje vazduha koji prolazi oko šatla, kao sada. Sem toga, ne znam zašto odbacuju ideju da svemirska letelica rikošetira od gušćih slojeva atmosfere? Iz nekoliko faza bi postepeno izgubila brzinu, uz manje termičko opterećenje. Njena ukupna energija ne bi mogla da je izbaci dalje od Zemlje nego što je bila kad je povratak počeo.

Istražni timovi koji tragaju za ostacima svemirske letelice "Kolumbija" uočili su njen prednji deo u šumovitom području na istoku Teksasa, što bi se moglo pokazati od velike važnosti za utvrđivanje uzroka neserće.

Jedan tim danas će se otići na to mesto kako bi nagoreli deo izvukli iz rupe promera šest metara. Pronalazak ovog dela, jednog od najvećih i najlakše uočljivih, najvažniji je u dosadašnjem toku potrage jer postoji mogućnost da se njegovim ispitivanjem utvrdi kako je došlo do raspada letelice.

Svemirska letelica se raspala na područje veličine Irske, a u pojedinim delovima kao što je veštačko jezero Toledo bend, na granici Teksasa i Luizijane, u potragu su uključeni i ronioci koji uz pomoć sonara traže deo veličine automobila.

Prema rečima zvaničnika, do juče popodne pronađeno je 12.000 krhotina letelice, a na 15 lokacija pronađeni su ljudski ostaci.

Prednji - "nosni" deo je pronađen nekoliko kilometara od Hemphila, mesta koje je dospelo u središte potrage za ostacima letelice. Hemphil se nalazi na 210 kilometara od Hjustona i Svemirskog centra Džonson.

Državna policija postavljena je na puteve u blizini tog mesta kako bi se onemugućio prilaz predstavnicima medija i drugima koji su zaintersovani da vide potragu za delovima.

Direktor programa svemirskog šatla Ron Ditmor izjavio je da je Nacionalna agencija za svemirska istraživanja (NASA) posebno zainteresovana da li su krhotine "Kolumbije" dospele na područja država Novi Meksiko, Arizona i Kalifornija.

Link

Aj da sumiramo.
-Satl je prilikom poletanja doziveo jedan od udara i to parceta leda od 2.5 funte u donjaku levog krila. Smatra se da je to parce palo sa maksimalnih 50m visine+ubrzanje letelice u tom trenutku. Nije tesko izracunati njegovu energiju u momentu udara, koja zapravo i nije toliko velika. Ono sto je moguce je to da je on zapravo udario u delu poklopca za stajni trap, a to je najosetljiviji deo toplotnog stita. Obzirom da plocice mozemo da aproksimiramo kao keramiku koja ima veliku tvrdocu a malu cvrstocu, i obzirom da su one zalepljene za oplatu ( smatra se da je taj lepak zapravo najveca tajna i uspeh konstrukcije satla) mozemo predpostaviti da je doslo do inicijalne naprsline koja je dalje pokrenula lanac raspada stita, odnosno da su prvo prekunuti vodovi hidralulike i elektro sistema na tom mestu jer su izgoreli, i onda nisu mogli da upravljaju letelicom i gotovo. NASA je inace i obavestila javnost od tome da je doslo do odkaza temp.pokazivaca na stajnom trapu.
- NASA je obavestila javnost da svaki put prilikom poletanja dolazi do problema sa ledom, odnosno da se na letelici posle sletanja nalazi od 20-150 ostecenih plocica, od kojih su neke i odpale. Na osnovu ovoga zakljucujem da im je apsolutno poznata problematika, odnosno , da su inzenjeri koji su rekli posadi da je sve OK za sletanje , imali i to u vidu i znali su sta rade. ALI , niko nije mogao da zna za obim stete, jer astronauti nisu mogli da izadju napolje i da vide donjaku, nisu mogli da snime donjaku jer nisu imali robotsku ruku , nisu mogli da je vide kroz prozor, nisu mogli da se koriste sateliti i teleskopi da bi se to proverilo , tako da se obim stete nije znao . Tu je eventualno mogla da pomogne ISS koja mozda ima kamere koje bi snimile satl , mada je najmanje rastojanje izmedju njih bilo 1000milja.
Opet mozda zaista postoji neki mocniji US spy statelit koji bi mogao da snimi donjaku, i na osnovu toga se moze postaviti terorija da su to inzenjeri znali ali nisu smeli da kazu posadi.
Zasto nisu smeli da im kazu? Zato sto ukoliko satl Atlanitis nije spreman da krene gore u roku od 7 dana , koliko je Kolumbija imala zaliha, oni bi bili prepusteni sebi, odnosno izgubljeni.
- Postojalo je par scenarija spasavanja posade, ali nijedan osim Atlanitisa nije moguc. Prvi je Atlanitis, znaci ako je spreman satl on bi krenuo u roku od 7 dana, sa dvojicom u posadi , dosao gore, prebacio ih i zavrsio. Pitanje je da li je bio spreman, odnosno, da li je NASA htela da se upusta u taj rizik slanja drugog satla i rizika da i njega izgubi.
Drugi je da odu do ISS, ali nisu imali goriva da odu do tamo, eventualno je ISS mogla da dodje do njih negde, ali pitanje je da li su hteli da rizikuju celu stanicu
Treci je da oni to poprave, ali oni nisu imali rezervne delove, i da su ih imali nisu mogli da izadju napolje, i da su mogli tj, da su bili obuceni za izlaz napolje i rad napolju, to nisu mogli jer bi operacija trajala preko 10 sati a za to nemaju kiseonika u odelima, plus neke kalkulacije astronauta na Zemlji su da bi za postavljanje sistema kojim bi se doslo do donjake, trebalo 8-9 sati!
I zadnja mogucnost je da su eventualno mogli da probaju da se se nekako spuste i sve rizikuju, da im NASA napravi novi program spustanja koji bi im dao kolike tolike sanse.
Zbog ovog zadnjeg mislim da ovi dole nisu imali pojma o obimu stete gore.
Najopasni deo misije je poletanje, sto se i sada pokazuje (teoretski bar) jer je na poletanju doslo do ostecenja .
Kolumbija je od projektovanog resursa iskoristila tek 1/4 , tako da je sa te strane dosta mlada, inace neko gore rece da se avioni u civilstvu koriste oko 20 god, koriste se i mnogo vise , s tim sto satl moramo da gledamo kros vojnu prizmu, a tamo npr B52 napravljen pre 40 god, a sluzice jos do 2030.
Ono sto je meni sada zanimljivo su reci Kratnika, inzenjera i naucika koji je upozoravao na bezbednost satla, a to je da se on kladi da je problem nastao na desnom krilu, jer prilikom pada leda na donjaku, desno krilo je vise izlozeno udarima, i on kaze da ko prihvata tu opkladu, a kvota je 60/40 za desno!!!!!
Na kraju bi zakljucio , i na osnovu Kratnikovih reci, da je zaista po sredi bilo nesto drugo, a u tu diskusiju sada nebi ulazio.

Pozdrav svima:)

Da je NASA planirala nekakvo spasavanje, mislim da bi prvi pik ne bi bilo slanje drugog satla, vec Soyuz-a 1, koji je mogao da se spoji sa Kolumbijom i da vrati posadu na zemlju.

Zato mislim da NASA uopste nije imala predstavu kolika je steta u pitanju od tog udarca, ako je to uopste i bio uzrok nesrece. To sto je ta pena udarila u levo krilo, i to sto su senzori prvo otkazali upravo u levom krilu uopste ne mora da znaci da je taj udarac uzrok nesrece. Mozda je od vibracija pukla neka od hidraulicnih cevi koje drze stajni trap u mestu, pa je stajni trap odvalio vrata i tako napravio rupu u termo-stitu?

Pozdrav,
alex.

Sojuz nije mogao da ih spase iz vise razloga.
1. Uz jednog pilota Sojuza, unutra ima mesta za jos 2 osobe,
2. To je letelica za jednokratnu upotrebu, znaci jednom bi povezla to dvoje i gotovo
3. Ne postoji trenutno ni jedan Sojuz koji bi mogao da ide gore, jer za to je potrebno vremena za pripremu leta ( Rusija godisnje proizvede 2 komada), jedan postoji na ISS ali on sluzi onoj posadi, tako da se taj ne moze koristiti.
4. Ne postoji nacin da se spoji Sojuz sa satlom, jer je misija izmedju ostalog bila naucna, sa laboratorijom u kargo prostoru
5. Ukoliko bi se pokusalo sa nekim izlaskom u otvoreni svemir, to bi bilo samoubilacki,jer posada nema one raketne module koje stave na sebe da bi se kretali u svemiru, odnosno, nije postojala robotska ruka koja bi ih prenela do tamo, sve u svemu izlaz bi bio prilicno sigurna smrt.
Pozdrav svima

Čuo sam zanimljivu teoriju u vezi pada Kolumbije, a kaže da su je Amerikanci sami oborili kako bi pokazali da im fali još para za svemirske projekte.

Ja mislim da je glupost ali ljudi veruju u to :)) i u terorizam. ehhh

Ma da, to je kao ona priča da je 11. septembar bio delo CIA. Smešno! Više mi je muka od tih teorija zavere.

Astronauti američkog šatla Kolumbija živeli su još skoro minut posle prekid veze sa kontrolom leta znajući da idu u sigurnu smrt.

Prema neimenovanom istražitelju nesreće NASA šatla, koja se dogodila 1. februara, u početku se smatralo da je posada nastradala odmah po raspadu rakete.

Međutim po istražitelju posada je "ostala dosta dugo zajedno" u kontejneru koji se poslednji raspao.

Istragom je utvrđeno da je nesreću bilo moguće sprečiti, jer se za oštećenje krila, koje je prilikom poletanja prouzrokovao komad pene za izolaciju, znalo, ali da ništa nije bilo preduzeto.

Preko uređaja za snimanje podataka smeštenog u kabini, a koji je funkcionisao i posle prekida komunikacija, zaključeno je da je kabina još "dosta dugo" bila netaknuta.

Trenutno se analiziraju dostupni podaci tog sistema kako bi se umanjile mogućnosti nesreća budućih letilica, a možda i preostala tri šatla.

Full story

Eksperimentalne životinje koje su bile na američkom kosmičkom brodu Kolumbija preživele su havariju tog broda, 1. februara 2003. godine, saopštili su eksperti NASA. Naučnici su otkrili žive crve (caenorhabditis elegans) u četiri od pet hermetičkih boksova koji su pronađeni među ostacima broad.

Ta vrsta eksperimentalnih crva je boravila i pre toga u kosmosu. U vreme poslednje misije u kome je izgoreo deo broda bili su smešteni u posudama s hranljivom tečnošću. Pokazalo se da su crvi ne samo izdržali bestežinsko stanje nego i opterećenje izazvano eksplozijom broda i padom njegovih ostataka.

"To je prva potvrda da se život može održati u uslovima sličnim prolasku meteorita kroz atmosferu", smatra naučnica Ketrin Konli, rukovodilac eksperimenta.

Prema njenim rečima, tako se može pretpostaviti da se biomaterija može naći i na drugim nebeskim telima koje mogu slučajno doneti kosmički brodovi sa zemlje. Pre dve godine na Kolumbiji se prilikom ulaska u atmosferu Zemlje zapalio oštećeni deo krila, a zatim i kosmički brod. Sedmoclana posada je nastradala, a ostaci broda su bili rasejani na području nekoliko američkih država.

http://www.astrobio.net/news/m...thread&order=0&thold=0