Nemam nijedan rjecnik pri ruci, ali po sjecanju, 'bre' doslovno znaci 'budala/magare/stoka'. Turcizam. Opet, po arapskom, 'bara' - 'idi, kreni'. Takodje je moguce da povlaci iz grckog u znacenju...valjda 'ama, more'. Ove sve od zvakanja iste teme za lektorima prosle godine.

Da li ima neka dobra dusa koja bi mogla okaciti specificnija objasnjenje (+ izvor); po mogucnosti neko ko je lingvisticki nastrojen? :)

Kao sto je _djevojka_ rekla, BRE znaci stoka na turskom.

U pravu ste BRE zaista na turskom znaci stoka , a MEDJUTIM vodi poreklo od reci "Izmedju" i "Toga" ali je u srpskom prihvacena kao "ALI"

Postoji i hipoteza po kojoj je BRE kraca verzija od HOMBRE (covece) koje su u svakodnevni
govor u Srbiji doneli Jevreji izbegli iz Spanije (Sefardi) negde pocetkom 16 veka.

U to mi je malo teze da poverujem....

Evo nekih primera zbog cega mislim da ima dosta smisla:

1) "Pa dobro, bre, zasto to nema smisla ?" = "Pa dobro, covece, zasto to nema smisla ?" =~ "Wait man, why that does not make any sense ?"
2) "To bre nema nikakvog smisla" =~ "To covece nema nikakvog smisla" =~ "Man, that does not make any sense"
3) "Zasto bre to radis" =~ "Pa covece, zasto to radis" =~ "Why do you do it, man...?"
4) "On je bre mnogo cudan" =~ "Covece, on je mnogo cudan" = "Man, he is very strange"
5) "Bre, to je da ne poverujes" =~ "Covece, to je da ne poverujes" =~ "Man, that is unbelievable"

Daj mi neki izrazit kontra-primer...ili jak primer gde bi BRE znacilo pre 'budala/stoka/olos' nego 'covece'...

Moze da ima smisla.Ipak mi je lakse da poverujem o tudjici koja je nastala iz jezika naroda koji je vladao dugo na ovim prostorima i ostavio veliki kulturoloski uticaj.Mnogo lakse nego o varijanti koju ti pominjes.
Mada ima smisla,ipak ne deluje verovatno...

Mozda vam ovo pomogne, www.kobajagrande.com/?go=klip&fajl=bre.wmv

Da li mozes da navedes izvor? Na stolu od deset lektora/lingvista niko nije spomenuo ovo; samo priznaces, vise godi da se misli da je doslo odatle. Nije isto stoka i covjek. Bice da su i te izbjeglice prosle kroz Turske ruke, a 'bre' sve vise zvuci kao nesto sto bi neki razjareni Turci govorili sitnoj raji.

Pa da li je ovo bilo tvoje prevodjenje, ili slobodna produkcija nekog prevodioca i iz koje knjige? Ne znam da li si primjetio, ali neke stvari se uopste ne prevode na engleski, niti mogu. Ovo sto ti navodis, vise lici kao nesto sto bi Amerikanci govorili, nego sto bi Englez iz Engleske ili Australijanac rekao. Znaci, vise naginje ka 'street language' iliti jeziku ulice; sto i nije bas jezik svakodnevnice za mnogo ljudi, 'man'.

Sto se tice uzrecica, one se takodje zovu i postapalice, a mogu biti navika, razlog da neko pokusa da bude dio grupe i 'cool' (pa stalno...u bre...jeb'te...), a takodje mogu biti vrlo ocigledna posljedica nedostatka citanja i redovnog dopunjavanja vokabulara. Neki ce ljudi procitati lektiru u osnovnoj i srednjoj, i to im je za zivot. Ne znam kako zvuci onima koji ih govore, ali znam da nije prijatno za slusanje, i bar meni ostavlja negativnu sliku o osobi koja ih neprestano spominje. Ljenost da se radi na izrazavanju, pa to postane ustaljeno. E onda kada dodjes na intervju za posao, mozes da se pitas...ovaj, znas, zasto ga nisu znas, primili na posao?

Takodje rec nemac ili rech kojim oznacavamo Germane je u stvari izvedena od nem, jer nisu razumeli sta govori pa je kao nem.
Imamo rec medijapan koja sluzi za materijal, zapravo ova rec je dobila ime tako sto je na kutiji pisalo "MADE IN JAPAN" a mi smo to uzeli i sastavili medijapan, isto tako digitron je bila firma koja proizvodi kalkulatore, opet imamo i zilet, u stvari tako se zvala firma za proizvodnju.

Bila je isto neka smesna pricha zasto mi Wienu zovemo Bec ali ne mogu da se setim, da li neko mozda to zna?

Ne znam da li ste primetili da nisam svugde stavljao znakove jednakosti, nego simbol za 'priblizno' (iliti =~).

Cinjenica je da su moji primeri malo nategnuti u formalnom, ali ne u sustinskom smislu. Ako se umesto 'man'
upotrebi 'bloke' ili 'mate' ili 'buddy' ili 'dude' ili 'love' ili 'honey' nema sustinske razlike - sve su reci koje oznacavaju
nekakvog sagovornika, te da nekako cela prica drzi vodu, te ti _djevojko_ ne mogu bas dati mnogo
za pravo.

Cinjenica je medjutim da je vreme je jedan veliki mikser koji na sve moguce nacine izmesa stvari tako da je na
kraju krajeva tesko rekonstruisati sta se zapravo desavalo, narocito kada je u pitanju jedna tako elasticna i
promenljiva kategorija kao sto je jezik. U odsustvu audio zapisa od pre nekoliko stoleca ko moze da sigurno zna
sta se i kako govorilo. Pogotovo ako je pisani jezik bio striktno konvencionalan i drasticno razlicit od jezika ulice.
Sa narodom kao sto je nas, koji izuzetno vlada pretakanjem trenutne realnosti u zvuk i jezik (o cemu svedoce
zvucno slikoviti i precizni nadimci i slikovite reci zargona koje odlicno opisuju subjekat), krajnje je tesko ispratiti
nit razvoja jezika kroz vreme.

Tako je i sa 'bre' - ako su ga doneli Turci i niko drugi, i ako su ga upotrebljavali samo u pogrdnom smislu (tipa:
"s'a je bilo, volino") ostaje pitanje kako i zasto je to 'bre' prodrlo u mnostvo jezickih situacija, narocito u one
koje imaju podtekst nekog cudjenja ili neverice, gde bi 'covece' imalo mnogo vise smisla nego 'stoko'.

Sto se panela lingvista tice, priznajem da sa formalnom lingvistikom nemam bas nikakve veze - usvajam sve
sto kazu. Znam samo da su Sefardi sigurno ponesto doneli u svakodnevni jezik Srba sa kojima su ziveli
vise od cetiri veka (naprimer rec 'patispanj' = pa d'Espagna = spanski hleb).

Sto rekao Bregovic: 'znat' sta - ne znam, ne znam...' - moze da bidne a ne mora da znaci.

@milanche Sviđa mi se tvoja teorija da je Bre od Hombre, mada mi je teško da poverujem. U svakom slučaju, činjenica je da jezik nastaje pod uticajem raznoraznog mešanja. Reč za koju sam skoro siguran da su doneli Jevreji iz Španije je patišpanj (za one koje ne znaju to je ono testo od kojeg se prave torte). Koliko ja znam, patišpanj je isrivljeni izvgovor za frazu pan de espagna (pan de španja), tj. hleb iz španije. Ne treba zanemariti da je puno Jevreja došlo u Srbiju (odnosno u sve delove Otomanskog carstva) iz Španije jer su tamo bili izloženi progonima, A uticaj tog jezika je ostao i dugo nakon što su Turci otišli...

Pa nije vazno da li si stavio znakove jednakosti ili simbol za priblizno, ako se 'bre' ne prevodi. Govoris o rijecima koje oznacavaju nekakvog sagovornika, ali ako primjetis, 'bre' je postapalica pa s' time i (neophodni? qq) dio zivog jezika; ali ne nesto sto ces svakodnevno naci u novinama, u pisanoj rijeci, u knjigama. Takodje, ako cesto koristis 'covece', i to vremenom postane postapalica, kao i 'znas', 'ovaj', 'aman', 'ba', 'elem', da ne nabrajam dalje. Citajuci knjige i na ekavskom i na ijekavskom, i njihove prevode na druge jezike, nisam nailazila na prevode postapalice 'bre'; ali takodje, nisam imala priliku da citam Kaporovu pricu o 'bre' na Engleskom, pa ne znam ni sta se tu smuckalo. (Kad smo vec kod prevoda, jel' znate da je Gorski Vijenac preveden i na Japanski?)

Sto se tice uzrecica i postapalica, i psovke su lingvisticki k'o dobar dan u pojedinim dijelovima Srbije, i to se cini sasvim normalno za te krajeve; dok na drugim mjestima, ljudi ih ozbiljnije shvataju. Sta reci za 'Gde si, pi%*a ti materina'? =~ 'Where are you, motherf^c*er?' Prije nekoliko godina, jedna zena je izvrsno obradila citav koncept psovki na nasim terenima; cak je napisala naucni rad o tome. Nemam papirologiju pored sebe, ali koliko se sjecam, u pitanju je bio Novosadski fakultet.

Sta ti mislis o ovome, bre?

mene zanima poreklo reci svekrva, svekar, jetrva, zaova, tast, tasta....

Ako neko nesto zna o tome volela bih da to podeli sa mnom

Došlo od mađarskog Bécs, ne znam zašto je to smešno.



svekar, svekrva: poteklo iz sanskrtskog pisma, sa još mnogo reči koje označavaju rodbinske veze — tata, nana, brat, prija, sestra, strina, dever, kum, svastika.

zaova: složenica od zla ova.

tast, tašta: poteklo od prideva sa istim značenjem (u hrvatskom punica — „puna sebe“).

_{[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 18.08.2006. u 16:19 GMT+1]}

@Bojan Basic

Ja sam cuo drugu pricu, al izgleda da je tako kao sto si ti rekao.

Vrlo zanimljiva spekulacija, ali nazalost netacna.
Mediapan iz Busovace (60 km od Sarajeva) je bio najveci proizvodjac tzv. MDF (Medium Density Fiberboard) panela, jedne vrste iverice, u staroj Jugoslaviji. To je klasicna prica o tome kako brend postaje sinonim za celu klasu proizvoda, na isti nacin kao i zilet ili digitron.

Aham, dobro ja sam cuo onu pricu koju sam rekao al izgleda da ni ta nije tacna. :)

Tasta znaci mršava, a punica debela. Fizički, a ne puna sebe.


Ne znam kako u srpskom, ali u hrvatskom je službeno kalkulator, baš zato jer je Digitron ime firme.

ZANIMA ME poreklo reci:

regres ?????

mislim da svi grese kada govore da rec bre na turskom znaci magarac, ako bar malo prosetate netom, mozete videti da se magarac na turskom kaze Eşek, dok za stoku nisam nasao nista, a budala je budala i na turskom. ono sto sam ja saznao je da se rec bre korosti i u turskom, i u grckom jeziku, i da ni u jednom nema nikakvo znacenje, bas kao ni kod nas, vec znacenje iskljucivo zavisi od konteksta u kome se ta rec upotrebi. Kod nas je neajverovatnije stigla iz turskog jezika, a da li je u njega stigla iz grckog, ili su je i grci preuzeli od turaka to vec ne bih znao...