B92, 16.08.2001.
VLADA: KORIGOVATI CENE IMPULSA I TARIFNI SISTEM
19:33 Vlada Srbije u cetvrtak je zatrazila od “Telekoma Srbija” da hitno koriguje usvojene cene i tarifni sistem. Vlada je trazila da “Telekom” odmah poveca broj besplatnih impulsa uracunatih u cenu pretplate sa sadasnih 40 na 150, tako da svaki pretplatnik za 48 dinara pretplate dobije 5 sati besplatnog telefoniranja u "jakom saobracaju", odnosno 10 sati u "slabom saobracaju", kao i da nadje najbolje resenje za povoljnije koriscenje internet-usluga, kaze se u saopstenju sa sednice Vlade. Imajuci u vidu situaciju u kojoj su se nasli mnogi gradjani, koji su dobili visoke racune za telefon, Vlada je formirala komisiju koja ce izvrsiti kontrolu primene tarifnog sistema i cenovnika PTT usluga, ukljucujuci nacin brojanja impulsa. Predsednik Vlade Zoran Djindjic je u razgovoru s ministrom za saobracaj i telekominikacije Marijom Rasetom Vukosavljevic, predsednikom Upravnog odbora “Telekoma” Dragorom Hiberom i direktorom “Telekoma” Draskom Petrovicem posebno dogovorio da “Telekom Srbija” u najkracem roku pronadje optimalno resenje za bolju dostupnost internet-usluga gradjanima, navodi se u saopstenju, javlja Fonet.
BLIC 16.8.2001.
Danas ističe rok koji su hakeri ostavili za sniženje cene telefonskih impulsa
Provajderi predložili nižu tarifu za Internet


BEOGRAD - Rok koji su hakeri dali „Telekomu“ da snizi cene telefonskih impulsa ističe danas u 16 sati. Hakeri su najavili, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, blokiranje komunikacija, pa čak i presecanje kablova kako bi se nanela šteta „Telekomu“. Prema rečima Predraga Damnjanovića, moderatora na sajtu www. zaštita.co.yu, ovakve pretnje ne zvuče realno, ali su, nakon isteka roka, „mogući malo žešći DoS napadi“. On objašnjava da ove napade vrše sitni „krekeri“ (hakeri koji koriste svoje znanje i otkrića da bi nekome naneli štetu).

- Krekeri do sada imaju delimičan uspeh, uspevaju da zaguše „Telekomov“ link samo u talasima, ali mislim da nije bilo napada koji je trajao duže od tri sata. Sudeći po vezama Internet provajdera, čiji Internet saobraćaj ide preko „Telekoma“, gde je teško otvoriti sajtove iz inostranstva, krekeri i dalje napadaju. Mišljenja sam da ove napade vrše sitni krekeri, jer još nijedan sajt koji pripada „Telekomu“ nije oboren, što je daleko teže izvesti od DoS napada - kaže za „Blic“ Damnjanović.

On tvrdi da se ovi sitni napadi lako zaustavljaju, tako što se „‘Fajervolom’ blokiraju IP adrese sa kojih dolazi napad“.

- Kada bi neko izvršio napad alatom koja je korišćen za napade na „Yahoo“ i ostale velike sajtove, to bi „Telekomovi“ administratori malo teže zaustavili. „Yahoo“ ima stotine puta veći link, a trebalo im je punih 30 sati da zaustave napad, jer kod takvog napada paketi koji guše link dolaze sa stotinak kompjutera. Ja ne podržavam ovakvu vrstu borbe protiv poskupljenja, prvenstveno zato što su krajnji korisnici onemogućeni da koriste Internet - kaže on.

Njegov predlog je da se formira jedna „Internet delegacija“, koja bi direktorima „Telekoma“ izložila zahteve „Internet zajednice“.

- Moj predlog je da se vrati noćna tarifa „jedan poziv, jedan impuls“ ili da za dail-up brojeve Internet provajdera naprave posebnu tarifu, kao svuda u svetu. Nećemo imati ništa protiv poskupljenja impulsa ako bude postojala posebna tarifa za Internet - kaže Damnjanović.

Slične predloge iznosi i Zoran Torbica, administrator na sajtu www.elitsecurity, koji kao kratkoročne mere predlaže da se za provajdere osnuje nova mreža 042 koja bi podrazumevala nižu tarifu.

- Zvanje preko te mreže bi se naplaćivalo flat tarifom i to za celodnevno korišćenje 20 maraka mesečno, a za noćno (12 sati) pet maraka mesečno. Smatram da „Telekom“ može ovom zahtevu da izađe u susret - kaže Torbica, dodajući da se radi na osnivanju Udruženja Internet servis provajdera, NVO za razvoj Interneta, kao i da će predstavnici „Internet zajednice“ do kraja meseca zatražiti prijem kod ministra saobraćaja Marije Rašete-Vukosavljević, ministra finansija Božidara Đelića i direktora „Telekoma“ Draška Petrovića kako bi im izložili svoje zahteve.

K.P.
Vlada pojeftinjuje impuls
Vlada Srbije je juče od Upravnog odbora „Telekoma Srbija“ zatražila da „hitno donese odluku kojom će se korigovati usvojene cene i tarifni sistem“. Vlada traži da „Telekom“ i to „odmah“ poveća broj besplatnih impulsa uračunatih u cenu pretplate sa sadašnjih 40 na 150 impulsa. „Na taj način će svaki pretplatnik koji plati 48 dinara pretplate dobiti pet sati besplatnog telefoniranja u ‘jakom saobraćaju’ ili 10 sati besplatnog telefoniranja u ‘slabom saobraćaju’“. Vlada je takođe tražila od „Telekoma“ da „iznađe najbolje rešenje za povoljnije korišćenje Internet usluga“.

trovano je još nekoliko pokuš

>„krekeri“ (hakeri koji koriste svoje znanje i otkrića da bi nekome naneli štetu).

Gore objašnjenje nisam u životu video.. Peco što uvodiš nove termine u haxorologiju?

>Slične predloge iznosi i Zoran Torbica, administrator na sajtu www.elitsecurity

Od kad to administrator postade?
I gde je .org na adresi?

Morao sam da komentarišem ovde, pa gde bih drugo?

HIBER O “TELEKOMU”
17:03 Predsednik Upravnog odbora “Telekoma Srbija” Dragor Hiber izjavio je za B92 da u petak nije odrzana sednica tog odbora jer nije bilo tehnickih mogucnosti da clanovi iz italijanskog “Steta” i grcke “Ote” prisustvuju sastanku. U petak je odrzan sastanak srpskog dela Upravnog odbora i menadzmeta “Telekoma” na kome je razmatran predlog Vlade Srbije u vezi s koriscenjem telefonskih impulsa i doneta je odluka da se predlog usvoji, kaze za B92 Hiber. “Napravljene su sve potrebne analize i na osnovu njih sam kao predsednik UO pozvao clanove UO da se pismeno izjasne o predlogu. Moj predlog je da se odluka uvazi da se broj besplanih impulsa u okviru pretplate poveca sa 40 na 150”, izjavio je Hiber. Predsednik Upravnog odbora “Telekoma” je izrazio nadu da ce grcki i italijanski partneri prihvatiti ovakvu odluku, a na pitanje sta to konkretno znaci za gradjane i kada ce ona poceti da se primenjuje, Hiber je odgovorio: “Sredina naredne nedelje je otprilike vreme kada mozemo ocekivati zavrsetak izjasnjavanja stranih partnera, a kraj sledece nedelje je trenutak primene odluke”.


TEMA B92: POSKUPLJENJE USLUGA "TELEKOMA" I PRETNJE HAKERA
13:57 Republicka vlada zatrazila je u cetvrtak od "Telekoma" Srbija da hitno koriguje cene i tarifni sistem telefonskih i Internet usluga, koje su nedavno povecane. Ovoj odluci Vlade Srbije prethodilo je nekoliko napada nepoznatih hakera na internet veze Srbije sa svetom. Oni su otezali internet komunikaciju za nekoliko stotina hiljada gradjana Srbije, ali i – ocigledno – prisilili novu Vladu da privremeno napusti politiku velikog i naglog povecanja cena “Telekomovih” usluga.

Telekom “Srbija” treba da smanji procenat poskupljenja onoga sto drzava ovde naziva telefonskim uslugama. Proslog meseca gradjani su se suocili sa novom vladinom politikom u odnosu na cene telefonskog impulsa, koja je podrazumevala otimanje poslednjeg dinara iz deceniju gotovo praznog dzepa. Po dosadasnjem obicaju, oni su gundjali u sebi i platili i te racune, bez obzira na njihove iznose. Ipak, ispostavilo se da se kao novi i veoma uticajni faktor pojavila grupa nepoznatih hakera, u takodje nepoznatom broju. Oni su, inace, najpogodjenija grupa korisnika telefonskih usluga, jer je – u vreme kada je surfovanje internetom najcesce, i do sada najjeftinije – u vreme tzv. slabog telefosnkog saobracaja – procenat poskupljenja bio najveci, i gotovo besmisleno veliki. Ti – zasad nepoznati poznavaoci racunara – zapretili su Vladi da ce razrusiti drzavne telekomunikacione sisteme, i zakrciti internet veze sa svetom, ukoliko se ne ispuni njihov zahtev za pojevtinjenjem. Rok je isticao danas, ali se Vlada Zorana Djindjica u pet do dvanaest, odnosno juce, povukla, i pozvala Uporavni odbor “Telekoma” Srbija da opozove odluku o poskupljenjima. Nema sumnje da ce oni danas tako i uciniti. Predsednik UO ovog javnog preduzeca, dr Dragor Hiber, odgovara na nase pitanje da li se Vlada zaista povinovala pretnjama hakera i kaze: “Ne nije popustila pred njima ni Vlada Srbije ni Telekom Srbije, jer ono sto je stajalo u saopstenju Vlade Srbije je rezultat dogovora Telekoma i Vlade. Telekom je itekako ozbiljno primio pretnje hakera, ali uz svest da su pretnje upucene na pogresnu adresu – Telekoma, a da bi s druge strane efekat njihove akcije bio da su se usmerili na nekoga ko nije njihova meta a to su intertnet provajderi. Mnogo toga se desavalo u vezi sa poskupljenjem usluga Telekoma zbog toga sto javnost nije bila obavestena kako treba. Na Telekomu je zato odgovornost, mislim da smo omanuli u nacinu na koji smo obavestili javnost. Odluka Vlade Srbije i Telekoma je rezultat sagledavanja efekata poskupljenja narocito na korisnike interneta, a to znaci da svi ucesnici u lancu internet usluga treba da preispitaju svoje cene ne samo Telekom nego i internet provajderi”.

I dok gospodin Hiber priznaje da nije bilo dobro to kako je sprovedena kampanja o potrebi povecanja cena telefonskih usluga, novinar “Vremena”, Zoran Stanojevic kaze da je rec o opravdanom revoltu gradjana: “Ono sto je potpuno jasno je da usluge Telekoma moraju da poskupe i u dogledno vreme moraju da dostignu neke cene koje se uklapaju u nasu okolinu i koje omogucuju Telekomu da stvara profit, ali problem je u tome sto ljudima treba razlozno objasniti gde ce pare ici, jer su navikli u poslednjih deset godina da svako poskupljenje znaci prelivanje para iz jedne u drugu kasu. Vlada i Telekom se nevesto izvlace iz situacije u koju su se sami doveli”.

Tokom protekle nedelje, akcijama hakera internet veze PTT sistema sa svetom nekoliko puta su bile otezavane, ili onesposobljavane. Dragor Hiber o tome kaze: “Nije bilo kriticnog stanja u mrezi, ali nije naivno a i to je kaznjivo delo. Telekom je preduzeo mere zastite, meni su objasnili koje, ali ja ne bih to hteo da kazem javno jer bih time mozda olaksao onima koji u buduce planiraju neki sledeci napad. Nije trebalo napasti Telekom vec provajdere”.

Na pitanje ko su zapravo hakeri koji su se odvazili na napad na drzavni internet sistem, Zoran Stanojevic odgovara da su oni koji vrse ovakve napade pre svega jako mladi, dobro poznaju racunare, ali su sa jednom emotivnom nezreloscu i nepromisljeni. Dokazivanje moci na taj nacin je pokazatelj nezrelosti. To je nesto sto nikako ne treba podrzavati”. Ipak, novinar “Vremena” opominje i da nije uopste potrebno posebno dobro poznavati programske jezike da bi nekakva steta bila napravljena.

Predsednik UO Telekoma “Srbija” Dragor Hiber prenosi i podatak da je postojala komunikacija sa hakerima koji su pretili: “Komunikacije, sem javne pretnje na zvanicnom nivou nije bilo, ali bilo je posrednim putem. Jer, ako su oni koji se predstavljaju da su “oni zaista oni”, onda je bilo pokusaja da im objasnimo da gadjaju pogresnu adresu”.

Inace, prema nekim procenama, ne vise od dve do tri stotine hiljada ljudi u Srbiji ima nekakav dodir sa racunarom, odnosno internetom. Jedan od onih koji su je namucili prosle nedelje pod pseudonimom Rezist kaze za B92: “Vec tri dana ne mogu da odem na net. PTT ne radi uopste - jos uvek smo u turskom dobu. Ne mogu da ostvarim komunikaciju. Podrzavam svaki otpor establismentu – komunikacije su izvor zivota - sto manje komunikacije to jaca vlast – to zna svaka vlast”.

Blic, 18.8.2001.
Dr Dragor Hiber, predsednik Upravnog odbora „Telekoma“, za „Blic“ najavio
Više besplatnih impulsa na računu od 22. avgusta

BEOGRAD - Mislim da je zahtev Vlade da „Telekom“ poveća broj besplatnih impulsa sa 40 na 150 sa stanovišta kompanije prihvatljiv i ja sam već uputio pismo partnerima iz Italije i Grčke sa molbom da taj zahtev usvoje u što hitnijem roku i pismeno me obaveste o tome jer nema vremena za sazivanje sednice Upravnog odbora - kaže za „Blic“ dr Dragor Hiber, predsednik UO „Telekoma“, dodajući da će time svi pretplatnici koji plate 48 dinara, dobiti pet sati besplatnog telefoniranja mesečno po višoj tarifi ili deset sati po nižoj tarifi. Cena impulsa od 0,36 dinara i njegovo trajanje (u „jakom“ saobraćaju dva minuta u „slabom“ četiri minuta), ističe Hiber, ostaju isti.

On kaže da je inicijalni predlog iz maja, kada je pripremana odluka o novom tarifnom sisitemu, bila da se broj besplatnih impulsa poveća na 150 kako bi se zaštitili najsiromašniji korisnici, ali da Upravni odbor to nije prihvatio, imajući u vidu tarifne sisteme evropskih zemalja u kojima su besplatni impulsi eliminisani.

- Očekujem da će strani akcionari to prihvatiti, a da će „Telekom“ gubitke koje će zbog toga imati, nadoknaditi od sredstava koje dobija po drugim osnovama. Verujem da će takva odluka biti doneta tokom iduće nedelje, a svakako do 22. avgusta, kada počinje očitavanje impulsa za naredni račun - kaže Hiber. On pojašnjava da se odluka Vlade ne može primenjivati retroaktivno, već bi veći broj besplatnih impulsa važio od 22. avgusta, odnosno bio bi primenjen u računu za period od 22. avgusta do 22. septembra koji stiže u oktobru.

Hiber ističe da je Vlada od „Telekoma“ tražila i pronalaženje povoljnijeg rešenja za korisnike Interneta, koje bi trebalo da se nađe do kraja iduće nedelje.

- Vlada je odlučila da pozove za isti sto i „Telekom“ i provajdere, sa idejom da se pronađe model po kome bi se cene korigovale u korist korisnika Interneta. Mi smo izneli podatke da jedan sat noćnog korišćenja Interneta u delu za „Telekom“ košta 5,5 dinara, dok provajderi naplaćuju najmanje 30 dinara po satu. U Evropi je odnos između dela koji uzima „Telekom“ i provajder jedan prema 1,7. Kada bi se evropski model primenio kod nas, cene provajdera bi morale da idu dole, a cene „Telekoma“ gore. Ovaj odnos kod nas nije realan, ali ideja je da se ukupna cena koju korisnik plaća za sat vremena, a to je oko 40 dinara, raspodeli na logičan način između „Telekoma“ i provajdera. Predlog je da popuštanjem i žrtvovanjem i jedne i druge strane dođemo do cene koja bi za korisnike Interneta bila ista kao pre poskupljenja impulsa - objašnjava Hiber. On ističe da će to biti prelazno rešenje do donošenja novog zakona o telekomunikacijama, kada bi svi provajderi trebalo da pod ravnopravnim uslovima dobiju pristup „Telekomovoj“ mreži „putem javnog tendera, koji će stvoriti realan tržišni odnos“.

- Do sada su neki provajderi dobijali više, neki manje, pod različitim uslovima, pa verujem da je sada „Telekom“ jedini koji je u stanju da predoči svoje troškove - tvrdi Hiber. Povodom napada hakera na „Telekomov“ link, Hiber kaže da je smetnji bilo, ali da su one više pogodile domaće provajdere nego sam „Telekom“.

- Hakeri su pogrešno identifikovali koga treba da napadnu, a kada su to i učinili, napad je bio više na štetu provajdera - kaže Hiber.

Prema njegovim rečima, u okviru reforme tarifnog sisitema, predviđeno je da krajem ove ili početkom sledeće godine dođe do novih promena cena, pa se očekuje da bi domaći fiksni saobraćaj trebalo da poskupi za 22 odsto, dok bi međunarodni saobraćaj imao iste ili čak niže cene.

K.Preradović
Komisija za kontrolu
Vlada Srbije formirala je i Komisiju za kontrolu u preduzeću „Telekom“ povodom pritužbi građana na visoke iznose računa za telefonske usluge. Predsednik Komisije Andrija Bednarik, pomoćnik ministra saobraćaja i telekomunikacija, kaže da će njen zadatak biti kontrola primene tarifnog sistema i cenovnika, a da izveštaj treba da bude završen u roku od pet do sedam dana.

- Juče smo već počeli s radom, koji će osim uvida u dokumentaciju „Telekoma“ podrazumevati i kontrolu centrala. Vršićemo štih probu na svakom tipu centrale, čime ćemo ostvariti kompletan uvid - kaže Bednarik.

Dragor Hiber, predsednik UO „Telekoma“, uveren je da „svesnih i namernih propusta ‘Telekoma’ nema, već su moguće neke sitnije greške na pojedinim zabačenim centralama“.



[Ovu poruku je menjao torbica dana 08-18-2001 u 07:49 AM GMT]. Telekom je preduzeo mere zast

Politika 18.8.2001.

DANAS ISTIČE ULTIMATUM KOJI SU HAKERI DALI "TELEKOMU"



Igra lopova i žandara
Prvi put u Jugoslaviji organizovano napadnut najveći srpski provajder. - Tužilaštvo i policija u poteri. - Zakonsko regulisanje Interneta neophodan preduslov za dolazak stranih kompjuterskih firmi u našu zemlju



Ukoliko danas budete imali neuobičajenih teškoća sa pristupom Internetu moguće je da u pitanju nisu loše veze ili preopterećenost, već da je u toku napad hakera na "Telekomove" servere. Naime, danas ističe ultimatum od 168 časova koji su hakeri, kako navode, ogorčeni nedavnim poskupljenjem telefonskih usluga, dali najvećem domaćem provajderu, "Telekomu", preko čijih veza se odvija 80 procenata domaćeg internet saobraćaja.

U ultimatumu, koji se pojavio na mreži, zahtevano je da se u noćnim časovima vrati povlastica da jedan razgovor košta jedan impuls. Moderni Robin Hud, potpisan kao SomeBodÚ, "Telekomu" je čak zapretio ne samo kompjuterskim napadima, već i fizičkim uništenjem opreme. Od napad će odustati samo ukoliko se na "Telekomovom" zvaničnom sajtu objavi saopštenje u kome se pristaje na uslove ultimatuma.

Da u pitanju nije prazna pretnja "Telekom" se uverio prošlog petka u 9.30 časova, kada su njegovi serveri bili napadnuti velikim brojem nepotrebnih poruka koje je trebalo da zaguše veze i obore sistem. Ono što je do sada kod nas moglo da se vidi samo u holivudskim filmovima naučne fantastike, postalo je realnost.

Šteta oko 250 hiljada dinara

- Primetili smo da se nešto čudno dešava na mreži oko 10 časova. Od "Telekoma" smo ubrzo dobili informaciju da se radi o hakerskom napadu na njihove sisteme, a ubrzo smo i od PTT Srbija net-a dobili potvrdu da je ugroženo redovno odvijanje internet saobraćaja u našoj zemlji. U skladu sa zakonskim ovlašćenjima, preduzeli smo mere da utvrdimo ko je odgovoran za ove napade - kaže Branko Stamenković, član radne grupe za kompjuterski i internet kriminal, formirane pri Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Tužilaštvo je od organa MUP-a zatražilo prikupljanje potrebnih podataka koji bi mogli da pomognu u identifikaciji lica koja su počinila krivično delo iz člana 188, stav 1 Krivičnog zakona Srbije. Po njemu, svako ko ošteti ili uništi javni uređaj, a što važi i za sistem veza, krivično će odgovarati.

- Stupili smo u kontakt sa beogradskom policijom čiji nam je načelnik, general-major Boško Buha, u potpunosti izašao u susret. Tim iz Tužilaštva sastao se sa policajcima, a pozvan je i načelnik Prvog odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala, u čijem okviru je formirana grupa koja će raditi na ovom slučaju - kaže Stamenković i dodaje da su se akciji pridružili i pripadnici republičkog MUP-a, iz Uprave za suzbijanje organizovanog kriminala i Uprave za informatiku.

Tužilaštvo je prošlog petka, u vreme napada oko 13.40 časova, izdalo zvanično saopštenje, koje je dostavljeno novinskim agencijama. Dvadesetak minuta kasnije napadi hakera su posustali, a potom i potpuno prestali.

Prema nekim grubim proračunima, šteta od ovog, ograničenog napada, koji su hakeri, radi svoje bezbednosti i zametanja tragova, izveli zaobilaznim putem, čak i preko dalekih ostrva u Pacifiku, iznosi oko 250.000 dinara.

Za sada bez hvalisavaca

- Još nije ustanovljeno ko je izveo napad, ali smo sigurni da je neko sa naših prostora. Raspolažemo određenim informacijama koje nas upućuju na neke osobe, pa očekujemo da budu obavljeni i prvi informativni razgovori. Pomoć očekujemo i od samih hakera. Jer, pitanje je dana kada će procuriti informacija i kada će se neko od napadača pohvaliti svojim uspehom - kaže Branko Stamenković, dodajući da je ipak interesantno da se hvalisavci još nisu pojavili na mreži, što navodi na pomisao da nisu u pitanju klinci već ozbiljniji hakeri koji znaju tačno koga i zašto napadaju. Zanimljivo je i to da žrtva - "Telekom" nije Tužilaštvu poslala nikakve materijale koji mogu da pomognu u istrazi.

Ovo je prvi slučaj velikog i organizovanog ataka na kompjuterske sisteme u našoj zemlji. Međutim, interesantno je, čak i ako bi se prihvatilo tumačenje, da je napad prouzrokovan povećanjem cene telefonskih usluga, da je do njega došlo upravo u vreme kada vrh vlasti govori o uključenju naše zemlje u moderne informatičke tokove. Naše susede ovih dana brine činjenica da bi Srbija i Jugoslavija mogle da postanu lider na polju informatike u ovom delu sveta. Ali, da bi ta mogućnost dobila pravu šansu neophodno je da ovo polje, izuzetno pogodno za sve vrste kriminala - od finansijskih malverzacija, pa čak i do naručivanja ubistava - bude zakonom regulisano. Bez toga, sasvim sigurno, nijedna velika kompjuterska firma neće doći na ove prostore koji će, onda, ostati tamni kutak Starog kontinenta.

M. Lakić
M. Ž. Lazić
Telekoma “Srbija”

Politika 18.8.2001.

OCENA PREDSEDNIKA SINDIKATA NEZAVISNOST "TELEKOMA PAN�EVO"

Na�i impulsi skuplji od evropskih

Rukovodstvo "Telekoma" isteralo u park sindikalnog �elnika

Pan�evo, 17. avgusta

Dragan Zafirovi�, predsednik sindikata Nezavisnost "Telekom Pan�evo" - da bi verno prikazao kako mu rukovodstvo firme ne omogu�ava da radi pa nema ni svoj radni sto - odr�ao je konferenciju za novinare u parku Kralja Petra �. Saop�tio je i vi�e interesantnih podataka:

- Odgovorno tvrdim da se posle ovog velikog poskupljenja na�ih usluga ne�e obezbediti ni kvalitetniji rad ove slu�be niti �e do�i do modernizacije telefonskog saobra�aja, a nije ni ta�na tvrdnja gospo�e Marije Ra�eta- Vukosavljevi� da su time na�e cene izjedna�ene sa evropskim. Na�e cene su vi�e - tvrdi Zafirovi�. - U Telekomu do�lo je samo do personalnih promena, a stari sistem i dalje funkcioni�e.

Pan�eva�ki sindikalista jo� isti�e da i nova vlast kupuje socijalni mir, jer uzima novac od ove firme da bi "za�epila" neke bud�etske rupe. Od ukupne zarade "Telekoma" samo osam odsto ide za plate zaposlenih pa je neminovan konkurs za novog operatera u srpskoj telefoniji da bi se prekinuo monopol "Telekoma Srbije"...

M. �.

Blic 21.8.2001.

**prvi tekst-prebacivanje lopte na provajdere

O Internetu u ponedeljak
Kako „Blic“ saznaje u Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija, sastanak predstavnika „Telekoma“ i Internet provajdera, na kome bi trebalo da se nađe rešenje za povoljnije korišćenje usluga Interneta, biće održan u Ministarstvu saobraćaja u ponedeljak 27. avgusta. Sastanak organizuje ministar saobraćaja Marija Rašeta-Vukosavljević, a ideja je da se „popuštanjem“ obe strane dođe do kompromisnog rešenja, koje će za korisnike Interneta značiti vraćanje na cene koje su važile pre poskupljenja telefonskog impulsa.

K.P.

**drugi tekst - "zastita"

Impulsi na proveri
BEOGRAD (Tanjug) - Ministar za saobraćaj i telekomunikacije Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević rekla je juče da očekuje da će joj Vladina komisija, čiji je zadatak da izvrši kontrolu u preduzeću „Telekom Srbija“ povodom pritužbi građana na visoke iznose telefonskih računa, dostaviti izveštaj najkasnije do kraja ove nedelje.

Prema njenim rečima, komisija je dobila zadatak da obavi kontrolu primene tarifnog sistema i cenovnika telekomunikacionih usluga, uključujući način brojanja impulsa, kao i primenu tarifnih razreda na utvrđene impulse i njihovo obračunavanje.

**i treci tekst pretnja...

Saša Milosavljević, tužilac, o pravnom tretmanu hakera u svetu
Za hakerski upad pet godina zatvora

BEOGRAD - Srpski hakeri najavili su pre nešto više od nedelju dana rušenje svih komunikacija „Telekoma Srbije“, povodom poskupljenja telefonskih impulsa, čime je znatno poskupelo i korišćenje Interneta. Neposredno pre isteka roka od 168 sati, koji je dat „Telekomu“ da vrati cene na nivo iz januara 2000. i da se u periodu rasterećenog saobraćaja jedan poziv računa kao jedan impuls, Vlada Srbije je od UO „Telekoma“ zatražila da poveća broj besplatnih impulsa na računu i sniženje cene telefonskog impulsa za korisnike Interneta. Ovim pritiscima hakeri su pokazali, kako sami kažu, „svoj veliki društveni uticaj“, ali i ukazali na čitav niz pravnih nejasnoća. Kako je njihov rad nelegalan i računa se kao krivično delo svesnog nanošenja štete, postavlja se pitanje kako će se vlasti odnositi prema ovoj vrsti „ostvarivanja prava kroz kompjutersku sabotažu“.

Prema rečima Saše Milosavljevića, zamenika tužioca Petog opštinskog tužilaštva, ovo nije prvi napad domaćih hakera. U novembru prošle godine izvršen je upad na zvanični sajt „Serbijan kafea“, a hakeri su svoj zanat imali priliku da ispeku tokom Nato bombardovanja, kada su bili angažovani na rušenju kompjuterskih sistema stranih vojnih službi.

- U našem zakonodavstvu ne postoji zakon kojim se pravno reguliše rad hakera. Njihove aktivnosti obuhvaćene su prastarim članom 188 Krivičnog zakona koji sankcioniše oštećivanje i uništavanje komunikacionih veza. Kada je on donešen, kompjuterski sistemi nisu ni postojali, i odnosio se na uništavanje bandera, telefonskih centrala i slično. Zakon koji je u pripremi predviđaće velike kazne, međutim, glavni problem se javlja prilikom regulisanja identifikacije počinioca, jer je kod nas slabo razvijena tehnologija otkrivanja i dokazivanja kompjuterskih razbojnika. U svetskoj praksi, zakoni o hakerima su veoma strogi, tako da, na primer, u Velikoj Britaniji kompjuterski upad definiše se kao terorizam, a u SAD predviđena je kazna od pet godina zatvora. Što se tiče nelegalne kupovine robe preko Interneta, još uvek ne postoji međunarodna konvencija koja to reguliše. Po našem zakonodavstvu, ona se definiše kao krađa i počinitelj odgovara i pred našim organima vlasti, kao i pred organima iz zemlje iz koje je roba ukradena - rekao je ovim povodom za „Blic“ Milosavljević.

A.R.

terski i internet kriminal, for

POLITIKA 21.8.2001.

Hakeri odustali od napada

Napad na "Telekomove" servere koji su hakeri nezadovoljni povećanjem telefonskih usluga najavili za proteklu subotu, na svu sreću našeg najvećeg provajdera nije izveden. Dan "D", kada je istekao ultimatum da se cene vrate na pređašnji nivo, protekao je mirno na vezama koje su radile bez problema.

Od ataka na telekom preko kojeg se obavlja više od 80 odsto internet saobraćaja, kako se može čuti među hakerima, odustalo se jer je ovaj slučaj došao i do policije koja se u akciju uključila pretprošlog petka, kada je "Telekomov" server iz istih razloga napadnut velikim brojem poruka koje je trebalo da zaguše veze. Potera nije urodila plodom jer su se uljezi zaštitili povezivanjem koje je vodilo preko Azije.

Blic 22.8.2001.

.Arhiva

Vodi� kroz Beograd

INFO ambasade apoteke drus. apoteke priv. banke benz. pumpe biblioteke domovi zdravlja drus. ustanove klubovi laboratorije putovanja obavestenja savetovalista servisi taksi sluzbe vazni telefoni



UO „Telekoma“ danas odlu�uje o predlozima Vlade Srbije
Hiber: Jeftiniji impuls ili podnosim ostavku
BEOGRAD - Ukoliko strani partneri odbiju zahtev Vlade Srbije da se pove�a broj besplatnih impulsa, podne�u ostavku na mesto predsednika UO „Telekoma“. Preuzeo sam obavezu da sprovedem zahtev Vlade, i ako u tome ne uspem, ose�am moralnu obavezu da odem. To �e biti samo jedna od mera, koju �u preuzeti u tom slu�aju, a druge bi bile da objasnim stranim partnerima gde gre�e i bojim se da bi onda kompanija pretrpela ve�u �tetu, jer bi dr�ava o�trije reagovala prema njoj - ka�e za „Blic“ dr Dragor Hiber, predsednik UO „Telekoma“, povodom zahteva Vlade Srbije da „Telekom“ pove�a broj impulsa koji se dobijaju pretplatom od 48 dinara sa sada�njih 40 na 150.

On isti�e da su strani akcionari na njegov zahtev da se pismeno izjasne o stavu Vlade, tra�ili dodatna poja�njenja i finansijske kalkulacije.

- Poslali smo im dodatna obja�njenja i ostavio sam im rok do danas da mi odgovore. O�ekujem da pristanu na zahtev, jer bi sve drugo bilo nerealno - obja�njava Hiber.

Prema njegovim re�ima, sastanak predstavnika „Telekoma“ i provajdera na kome bi trebalo da se na�e povoljnije re�enje za korisnike Internet usluga, zakazan je za ponedeljak.

- Mi u „Telekomu“ radimo analize stanja, i o�ekujem popu�tanja obe strane kako bi se iza�lo u susret korisnicima Interneta. Imamo signale i da je i druga strana, tj. provajderi, spremna na kompromis. Re�enje ne bi bilo uvo�enje posebne tarife za Internet, jer je to mogu�e samo na digitalnim centralama, a manje od polovine na�ih centrala su digitalne. Problem se mo�e re�iti kroz izmenjen odnos cena „Telekoma“ i provajdera, i o�ekujem da �emo dogovor posti�i ve� u ponedeljak - obja�njava Hiber, dodaju�i da bi to bilo samo privremeno re�enje do dono�enja Zakona o telekomunikacijama. On isti�e da „Telekom“ ve� radi na projektu oja�avanja postoje�e mre�e po Srbiji, koja �e „biti ki�ma Interneta kod nas, u smislu boljih i kvalitetnijih veza“, a zavr�etak projekta o�ekuje se do kraja ove godine.

Na pitanje kako te�e rad Komisije za ispitivanje rada „Telekoma“, on isti�e da je komisija izvr�ila pregled na�ina merenja impulsa i tarifiranja u Beogradu i jo� nekim gradovima i da nije nai�la ni na jednu nepravilnost.

- Ju�e sam razgovarao sa predsednikom Komisije Andrijom Bednarikom i od njega sam �uo da za sada nisu na�li nepravilnosti ili nezakonitosti u radu „Telekoma“. Sada obilaze centrale po Srbiji, a mislim da �e rezultat biti isti. Komisija je zatrpana i �albama gra�ana na visoke ra�une i tu su radili provere pojedinih ra�una, i koliko sam �uo, nisu na�li nepravilnosti. Uostalom, ideja o formiranju Komisije stru�njaka je i potekla od nas iz „Telekoma“. Problem s visokim ra�unima, prema mojim saznanjima, uglavnom je tamo gde je bilo poziva raznih igara na sre�u, �ije cene formiraju provajderi, a mi im samo obezbe�ujemo vezu. Zato �e „Telekom“ u narednim danima iza�i u javnost sa ta�nim podacima, koliko �ta ko�ta, kako bi gra�ani znali ta�no �ta pla�aju - obja�njava Hiber.

K.Preradovi�

Politika 22.8.2001.

Elektronsko glasanje o besplatnim impulsima
Članovi Upravnog odbora "Telekoma Srbije" ovih dana bi trebalo da prihvate vladin predlog o povećanju broja besplatnih impulsa



"Telekom Srbija" bi uskoro mogao da donese odluku kojom će po obavezujućoj preporuci vlade povećati broj besplatnih impulsa. Članovi upravnog odbora "Telekoma" narednih dana će se, kako "Politika", saznaje, pismeno i preko elektronske pošte izjasniti o ovom pitanju. Ukoliko odluka bude pozitivna korisnici telefonskih usluga, sa pretplatom od 48 dinara, dobiće pet sati besplatnog razgovora u jakom i deset u slabom saobraćaju. Internet izjašnjavanje članova upravnog odbora primenjeno je kako bi odluka bila donesena u što kraćem roku jer pripreme za održavanje sednice upravnog odbora ove kuće mogu na duže vreme da odlože donošenje dobrih vesti za telefonske pretplatnike.

Međutim, šta će biti i ko će se pozabaviti preporukom vlade da se nađe najbolje rešenje za korišćenje Internet usluga za sada nije poznato. Ova sugestija, stiče se utisak, nije odmakla zasad dalje od papira jer do institucija, organizacija i ljudi koji su na bilo koji način povezani sa radom na globalnoj informatičkoj komunikacionoj mreži nisu stigle vesti o konkretnom delovanju. Svi su ipak složni da predstoji obiman posao kojim bi trebalo da budu zadovoljni svi interesenti, od države, provajdera do krajnjih korisnika, preduzeća i fizičkih lica.

- Ko danas nema Internet prezentaciju on za svet ne postoji. Stanje kod nas slikovito može da se opiše kao kabl prečnika samo jednog milimetra kojim mi komuniciramo sa svetom a u stvari nam treba "cev" prečnika dva metra. Cene usluga padaju sa većim kapacitetima, ali da bi se to dogodilo moramo da imamo sve uslove za rad - kaže Simo Ivaneža, generalni menadžer ŮUBC sistema u kojem je primećeno da je vreme provedeno na netu posle poskupljenja telefonskih usluga opalo za 40 odsto.

Za ovako loše stanje na domaćem informatičkom polju, smatra Ivaneža, dobar deo odgovornosti snosi "Telekom Srbija" preko kojeg se obavlja više od 80 odsto Internet saobraćaja u našoj zemlji. Najveći nacionalni provajder, po njegovim rečima, nema odgovarajuću opremu dok sporost glomaznog sistema kao što je "Telekom" ne dozvoljava provajderima da se razvijaju.

- Godinu i po dana čekamo da nam odgovore na naše zahteve. U ovom trenutku provajderi imaju moderniju opremu nego "Telekom", a kakvo stanje je u toj kući najbolje ilustruje podatak da oni i dalje nemaju biznis plan za ovu godinu. Svi ti uslovi onemogućavaju komunikaciju sa svetom - kaže Simo Ivaneža.

Problem nastao povećanjem telefonskih usluga, po njegovim rečima, mogao bi da se razreši upravo novim tehnologijama i ugovorom "Telekoma" i provajdera. Ako se to postigne, korisnici Interneta mogli bi da uspostavljaju veze posebnim linijama, tzv. signalizacijom SS7, koje ne bi išle preko telefonskih već specijalnih Internet centrala. Na taj način bi telefonske centrale bile rasterećene, a kompjuteristi bi imali kvalitetne veze. Upravo dobre veze najviše zanimaju korisnike E-komunikacije jer sada se, po rečima Ivaneža, često dešava da ako veza u "Telekomu" "pukne" posle četiri časa popodne ponovo bude uspostavljena tek sutradan. Upravo zbog toga sve veći broj provajdera odlučuje se za uspostavljanje direktnih veza sa inostranstvom, što poboljšava uslugu ali to znači i drastično povećanje cena Internet sati.

M. Lakić



arednim danima iza�i u javnost

CENE RAZGOVORA FIKSNIM I MOBILNIM TELEFONIMA U SRBIJI
politika 3.9.2001.


Neistinita igra brojkama
U letku koji je Telekom delio putem štampe "zaboravljene" neke cinjenice. - Jedna usluga naplacuje se nekoliko puta. - Poskupljenje 80 puta



Letak koji je Telekom Srbije, putem dnevne štampe, delio potrošacima sa obrazloženjem o neophodnosti povecanja cena izazvao je ogorcenje korisnika Interneta. Uzrok njihovog negodovanja je tekst na dnu strane, odštampan crvenim slovima, uokviren da bi se naglasila njegova važnost, koji glasi: "Treba znati: U ukupnoj ceni korišcenja jednog sata Interneta u slabom saobracaju (za fizicka lica), koja iznosi od 30 do 41 dinar (u zavisnosti od provajdera), Telekom Srbija ucestvuje samo sa 5,46 dinara, dok ostatak pripada Internet provajderima". Zanimljivo, ovim povodom nije se oglasio nijedan provajder, ali ne treba se cuditi njihovom cutanju jer vecina, oko 70 procenata, koristi usluge Telekoma, pa su i primorani na tiho gundanje.

Inace, sat korišcenja Interneta ne mora da bude izmedu 30 i 41 dinar. Telekomov partner i akcionar, PTT Srbija, takode je i jedan od provajdera i u poštama, gde se može naci Telekomov pamflet, stoji i cenovnik Internet usluga: 10 sati košta 250 dinara, 20 košta 460, za 50 sati treba izdvojiti 460, a za 100 casova provedenih na mreži 1.800 dinara. Cene drugih provajdera su, manje-više, slicne, a po nekim proracunima, kada se sve cene uzmu u obzir, prosecan sat treba platiti 26 dinara.

Dvostruko placanje

Jedna od stvari koje treba znati je i da 5,46 dinara treba platiti u vremenu slabijeg saobracaja, od 21 sat do sedam ujutru. Ukoliko neko koristi mrežu u vremenu jakog saobracaja, cena se duplira i iznosi 10,92 dinara.

Svoje usluge korišcenja Interneta Telekom naplacuje u isto vreme i od direktnih korisnika, koji su vec platili sate provajderima, koji su, naravno, deo novca prosledili Telekomu. Korisnici Interneta ce tako za svaki sat koji provedu za racunarom morati i Telekomu da plate 5,46 dinara. Umesto dosadašnje prakse da jedan poziv košta jedan impuls u slabijem, nocnom saobracaju, sada se svaki sat placa jer je impuls sveden na cetiri minute. Ukoliko potrošac na mreži provede cetiri sata, što nije mnogo za prosecnog korisnika Interneta, morace za to zadovoljstvo da izdvoji 21,84 dinara, umesto dosadašnjih 0,27 para. Korisnici Interneta, tehnologije koju je srpska vlada proglasila prioritetom, tako su najviše pogodeni poskupljenjem telefonskih usluga, jer trošak za korišcenje mreže, ukoliko se nocu koristi cetiri casa, porastao je 80 puta.

Telekomovi marketinški strucnjaci, slucajno ili namerno, zaboravili su da spomenu da se oni u cenu Interneta ugraduju na nekoliko nacina. Dok u drugim zemljama telefonske kompanije besplatno ustupaju brojeve provajderima, to kod nas nije slucaj. Takode treba izdvojiti lepu cifru, hiljade maraka, za zakup linka - veze sa medunarodnim Internetom.

Telekomovi strucnjaci takode porede domace cene telefonskih usluga sa cenama u inostranstvu, pri tome zaboravljajuci da pomenu kvalitet usluga. U Austriji se, recimo, uvodenje linije ne placa, dok je kod nas cena za fizicka lica 6.000, a za pravna 12.000 dinara. U Švajcarskoj, na primer, gde postoji nekoliko telefonskih kompanija, i niko nema monopol, na pozive u inostranstvo (korisniku se daje mogucnost da izabere dva broja u zemlji koju zove), moguce je ostvariti popust od 30 procenata, a pri tome kao nagradu dobija i po pet casova korišcenja Interneta besplatno.

Pucanje veza

Standardni modem za kucni racunar ima moc od 56 hiljada bita, što kod nas ni provajderi ne mogu da postignu. Vecina centrala u Srbiji radi na zastarelom, analognom, sistemu. Tu je, u izuzetnom slucaju, moguce ostvariti protok od 33 Kb, dakle za trecinu manji. To znaci da korisnik mora utrošiti trecinu vremena više, samim tim platiti trecinu cene više, ukoliko koristi Internet. Ali, rekord u sporosti ostvaruju korisnici koji imaju tu nesrecu da im je broj na PCM prikljucku, koji deli jednu liniju na dva broja, ali nije u pitanju dvojnik, i njihova brzina dostiže neverovatnih 14,4 Kb.

Procene su da u Srbiji, što sa posla (a to je posebna prica), što od kuce koristi Internet oko 500.000 ljudi - što je ogromna cifra. Svako od njih susretao se sa problemom "pucanja" veze, kada se prekine poziv i sav posao, vezan za Internet, pocinje iz pocetka.

Vecina korisnika kod nas su mladi ljudi, bez sopstvenih prihoda, tako da su oni i najviše pogodeni ovim poskupljenjem.

Miloš Ž. Lazic
�
CI scan
(II) LoadModule: "s

05-SEP-2001 15:09:50
Agencija: Beta

Beogradski Insstutut ekonomskih
nauka (IEN) ocenio je dana da "igrama sa cenama" Telekom Srbije
narussava makroekonsku stabilnost i istakao da bi jos jedno povechanje
moglo da posredno ugrozi ili uspori ekonomske reforme.

Na konfenreciji za novinare urednik "Meseccnih analiza i prognoza"
(MAP) Stojan Stamenkovich je istakao da je drzzava Srbija vechinski
vlasnik i da tu poziciju mora iskoristiti da ne dodje do jos jednog
poskupljenja od 20 odsto do kraja 2001. godine.

On je ocenio da bi ponovno povechanje cena u toj profotabilnoj i
monopolizivanoj delatnosti moglo dovesti do toga da izostane
najavljeno razumevanje Medjunarodnog momnetarnog fonda (MMF) za zahtev
da struja u oktobru poskupi manje od predvidjenih 40 odsto.

"Ne samo da bi moglo izostati to razumevanje Fonda, vech bi splet
posledica, zbog opsteg rasta cena, socijalne napetosti i sliccno,
mogao da ugrozi ili uspori dalji tok reformi", istakao je urednik
MAP-a.

Stamenkovich je ukazao da bi Vlada Srbije mogla revidirati ugovor sa
stranim partnerima u Telekomu, pozovajuchi se na to da je ugovor
sklopila vlast koja je bila u sukobu sa celim svetom, i tom revizijom
odredbu o monopolu mogla ucciniti nevazzechom.

On je rekao da avgustovsko poskupljenje imulsa nije 48,5 kako je to
Telekom predstavio, vech da skrachenje imuplsa sa tri na dva minuta
znacci da je telefoniranje poskupilo za 50 odsto. "Zajedno sa
poskupljenjem impulsa to znacci da je telefoniranje u jakom
saobrachaju poskupelo za 123 odsto, istakao je saradnik IEN-a.

On je naveo da Evropa ne poznaje monopol u telefoniji i da gradjani
mogu da izaberu uslugu koja im najvisse odgovara po ceni. Stamenkovich
je naveo primer tarife Dojcce Telekoma "aktiv plus", u kojoj je poziv
za SRJ nekoliko puta jeftiniji nego kad se Nemaccka zove iz
Jugoslavije.

P/S

LONDON - Najave evropskih proizvodjacca telekomunikacione opreme o
lossijim prihodima, uticale su na pad vrednosti evropskih berzi.
Indeks evropskih tehnolosskih akcija DJ Stoxx opao je za ssest odsto,
dostigavssi najnizzi nivo u poslednje tri godine. Akcije britanskog
proizvodjacca "Markoni" pale su za 18 odsto, francuskog "Alkatela" za
12 odsto, ssvedskog "Eriksona" za 8,8 odsto, finske "Nokije" za 5,2
odsto i nemacckog "Simensa' za ccetiri odsto. Panevropski indeks 300
najvrednijih akcija Eurotop 300 opao je za 1,45 odsto, a nessto uzzi
indeks koji obuhvata 50 najvazznijih akcija evro zone Euro Stoxx 50
izgubio je dva odsto svoje vrednosti.

SAN FRANCISKO - Kompjuterski gigant "Hjulit Pakard" (HP - Hewlett
Packard Co.) saopsstio je danas da che preuzeti "Kompak kompjuter"
(Compaq Computer Corp.) za 25 milijardi dolara u akcijama. Aranzzman
je deo nastojanja proizvodjacca kompjutera da prevazidju pad trazznje
na trzzisstu i privredno usporavanje. Nova kompanija che imati prihode
od 87,4 milijardi dolara, a integracija che doneti usstedu od 2,5
milijardi dolara do sredine fiskalne 2004. godine. HP che imati 64
odsto vlasnisstva zajedniccke kompanije, a "Kompak" 36 osto. Kompanije
occekuju da konaccan ugovor bude zakljuccen u prvoj polovini 2002.
godine. Obe kompanije su utvrdile prava akcionara. Akcionari "Kompaka"
dobiche 0,6325 akcija HPza svaku akciju koju poseduju. Time akcija
hjustonskog "Kompaka" dostizze cenu od 14,68 dolara, ssto je za skoro
19 odsto visse od cene postignute na trzzisstu prosslog petka. Nova
kompanija che biti jak rival "San Majkrosistemsu" (Sun Microsystems) i
Aj-bi-emu (IBM), ali i vazzan "igracc" na trzzisstu personalnih
raccunara uz "Del kompjuter" (Dell Computer) i "Gejtvej" (Gateway).
Zajedno HP i "Kompak" u drugom kvartalu ove godine imaju 19 odsto
globalnog trzzissta personalih raccunara, ssto je dovoljno da nova
kompanija lako preuzme lidersku poziciju. O lossijem poslovanju
sektora nove tehnologije pokazuju i podaci "Internessnl data
korporejssn" (International Data Corp) prema kojima je svetsko
trzzisste raccunara u drugom kvartalu manje za dva odsto u odnosu na
isti period prossle godine, a isporuke "Kompaka" pale su za 10,5
odsto, HP za 8,6 odsto.Nova kompanija che poslovati u 160 zemalja sa
visse od 145.000 zaposlenih.

BRISEL - Evropska komisija je danas saopsstila da che ispitati
najavljenu integraciju americckih kompjuterskih kompanija "Hjulit
Pakard" i "Kompak". Iako su obe kompanije sa sedisstem u SAD-u,
Evropskoj uniji (EU) je dozvoljeno da ispita integraciju ukoliko
zajedniccka prodaja kompanija koje se spajaju iznosi visse od pet
milijardi evra na svetskom trzzisstu i ukoliko svaka od kompanija ima
prodaju od bar 250 miliona dolara u EU.

LONDON - Britanski proizvodjacc opreme za telekomunikacije Markoni
(Marconi) saopsstio je danas da che otpustiti joss 2.000 radnika, ili
oko pet odsto zaposlenih. Ta najava ukazuje na ozbiljnost finansijskih
tesskocha komopanija u sektoru visoke tehnologije, a "Markoni" je u
julu objavio i da profit neche biti u skladu sa occekivanjima.
Operativni gubitak kompanije u prvom kvartalu poslovne godine
(april-jun) iznosi 227 miliona funti (329 miliona dolara). Vrednost
prodaje u prvom kvartalu je 1,64 milijarde dolara ssto je pad od 12
osto u odnosu na isti period prossle godine. Kompanija namerava da
smanji trosskove u sektoru komunikacije otpusstanjem 2.000 radnika, a
ranije je vech objavljeno otpusstanje 8.000 zaposlenih. Prema novom
planu, najvechi broj radnika koji che ostati bez posla (1.000 radnika)
je iz preduzecha u SAD-u. U planu je da broj zaposlenih do marta bude
29.000, dok je u martu ove godine bilo ukupno 39.000 zaposlenih.


[Ovu poruku je menjao secret dana 09-07-2001 u 08:54 PM GMT]

Danas, 10.09.2001.
Telekom: Do kraja godine bez poskupljenja

Beograd - Telekom Srbije do kraja godine nece podizati cenu telefonskog imuplsa, rekla je republicka ministarka saobracaja i telekomunikacija Marija Raseta-Vukosavljevic. On je rekla da je na saveznom nivou bilo planirano jos jedno poskupljenje od 22 odsto, ali da se odustalo u interesu zastite standarda stanovnstva.
"Vlada Srbije je procenila da u interesu socijalne zastite ljudi u ovoj godini vise ne bude povecavanja cena impulsa i da to bude na stetu Telekoma", rekla je Raseta-Vukosavljevic i dodala da je ta odluka donesena i pored toga sto su cene telefoniranja nekoliko puta nize nego u susednim zemljama. Telekom Srbije je u ovoj godini dva puta povrecao cenu impulsa - 1. jula za 35 odsto i 1. avgusta za 48,5 odsto, tako da sada jedan impuls kosta 30 para. (Beta)

Politika 17.9.2001.
...
Šansa u softverima

Najveću šansu ministar Domazet vidi upravo na polju informaciono- komunikacione kompjuterske tehnologije, u delu softvera i različitih informatičkih servisa, sektoru koji zahteva relativno mala ulaganja (jedno radno mesto može da se opremi i za 3.000 maraka), a u kome su profitne stope visoke.

Uz to posebnu pažnju, kaže, valja posvetiti i razvoju servisnih usluga, pre i posle svega, negovanju permanentnog i modernog obrazovanja (obuka preko Interneta).

Jaz koji danas postoji između nas i razvijenog sveta veliki je. Kako neko reče, što pre valja pronaći prečice. Šta bi mogla da bude ta kopča i koje su naše prednosti?

- Moramo pre svega imati dobre komunikacije od saobraćajnih do telekomunikacionih i što pre učiniti sve da privučemo direktne strane investicije, kako bismo postigli ono za šta bi nama samima bilo potrebno deset godina, ukazuje Domazet.

A strane direktne investicije, veruje ministar, biće jasne već za godinu-dve, a dominantne u narednih tri do pet godina.

Već kaže, ima zainteresovanih. Jednom našem privredniku Italijani su ponudili ulaganje od 12 miliona maraka u fabriku aluminijumskih profila koja bi počela da radi u roku od šest meseci, a zauzvrat bismo dobili 50 odsto vlasništva u toj firmi i 80 odsto proizvodnje koju bismo plasirali na svetskom tržištu.

Vesna Jeličić



to. Na ko1�
od sajt ubacis ovo