Zašto bi čovjek uzimao milion dolara, ako mu nisu potrebni?

Ludi Sovjet :)

Stallman je sasvim različita vrsta ludaka koja uopšte ne može ni da se poredi sa čovekom kao što je Perelman...

Kako sam čitao malo o njemu, on je izjavio da ne želi da preuzme Fieldsovu nagradu, jer tu nagradu dodeljuje savez matematičara, a on se ne oseća delom tog istog društva pa stoga smatra da nema pravo na nagradu. Što se tiče novčane nagrade, i toga da je neće prihvatiti, on je samo rekao da će razmisliti onda kada mu novac stvarno bude ponuđen, a nije rekao da je neće prihvatiti...

Ceo nesporazum oko tih milion dolara je nastao zbog Fieldsove nagrade koju je odbio, pa su mnogi automatski pretpostavili da je odbio i nagradu Clay instituta...

Tesko da bih mogao da poredim nekoga ko je unapredio nauku, i za to ne zeli da prihvati finansijsku nagradu sa nekim kvazi-filozofom koji nije unapredio nista ali pokusava ljudima da ogranici njihove slobode namecuci restriktivnu licencu i asocirajuci je sa sopstvenom definicijom slobode..

Što da ne uzme milionče, pa ako mu ne treba, nek' pokloni meni

Na slashdotu je bio link ka detaljnom objasnjenju
zasto odbija bilo kakvu vrstu nagrade.

Ukratko, zato sto mnogi pokusavaju da ukradu i prisvoje dio
dokaza. Najgori je medju njima neki kinez Yau ili tako nesto.

I matematičari k'o španska serija. :)

Pretpostavljam da ne koristiš EULA licenciran softver. Ili je možda EULA manje restriktivna od GPL?

@ventura

Pa... ovaj... neke stvari su se desile mnogo pre ovogodišnjih dodela Fildsove medalje i Kejlijeva nagrada i Fildsova medalja ninakoji način nisu povezane. On je ta članke objavio na internetu još 2002. i 2003. godine. Još tada je odbio da ispuni neophodan uslov za dobijenje nagrade Kejlijevog isntituta, da objavi rad u nekom uglednom matematičkom časopisu, već ga je objavio na internetu. Smeta bagri što su članci open source, a nisu u nekom časopisu koji se masno naplaćuje i koji bi imao isključiva prava na njih. Možda ih je Griša baš zato na internetu i objavio, da bi svima bili dostupni.

Ja nemam apsolutno ništa protiv da ljudi pišu proprietary članke, ali autor ima pravo ako želi da sa svojim člankom postupi i drugačije.

Ovaj Nedeljko, smisao objavljivanja u peer-reviewed časopisima jest da u tvojem radu _drugi_ pokušaju pronaći greške u dokazu (i pri tome ni ne znaju tko je autor papira kojeg pregledavaju) i na taj način te spasiti od eventualne javne blamaže. Jer ako javno objaviš dokaz u kojem neki dijelovi "fale" ili su pogrešno dokazani, bilo tko tko te ispravi podjednako dobiva zasluge za taj dokaz kao i ti.

Perelman je jednostavno lunatik koji je svjesno izoliran od međunarodne kolaborativne mreže, pa je zato jednostavno opičio rad na arXiv umjesto ga publicirao standardnim kanalima. I nije Perelman najpametniji čovjek na svijetu, niti je dokaz 100% njegov (samo je otklonio neke anomalije u Hamiltonovom programu, ali vjerujem da si upoznat sa time). Stvar postaje zabavna jedino kad mediji od toga naprave hype, kao što je Guardian napravio sa pričom na prvoj stranici:

http://education.guardian.co.u.../news/story/0,,1851245,00.html

A da, cynique, kao da je medijima ikada bilo stalo do icega sto ne moze biti hypeovano, da se proda sto bolje. Istina tu nije bitna. Sasavi naucnik, to je poznat stereotip.

jeste.. ustvari, skromnom coveku, koji po mogucnosti zivi sam, bez proodice, zapravo ni ne treba milijon dolara. sa takvim parama samo se podlozi opasnostima sa strane razlicitih mafija, plackasa itd.

al mogao bi bar da da 990 000$ ruskoj sirotinji, ili nekoj humanitarnoj organizaciji, a sa tih 10k dolara da kupi i sebi nesto..

ali sad.. matematicar jematematicar..

Mogao je $500,000 da da ženi, $500,000 da da ljubavnici, i onda bi se na miru mogao posvetiti matematici :)

Tu grešiš veoma. Smisao je da naučnici imaju pristup radu (zbog kritičkog preispitivanja, jer ne postoji nijedan "pečat" da je neka teorema dobra) i da se uspostave objektivni kriterijumi vrednovanja naučnog rada (koliko je članaka objavljeno, u kojim časopisima, koliko su citirani itd.). Naučniku uopšte nije potrebna nekakva komisija da mu kontroliše članak. Smisao postojanja komisija je savim drugačiji. Oni vrše selekciju članaka.

Zato se i svi članci objavljeni u časopisima podvrgavaju ovome:

http://en.wikipedia.org/wiki/Peer_review



Naravno da vrše selekciju članaka, neki kriteriji meritornosti moraju postojati, ali bez peer-reviewa teško da će itko tek-tako objavljen papir na Internetu u akademskoj zajednici uzeti za ozbiljno. Zato je i trebalo praktički 2 godine da nezavisni stručnjaci shvate da je Perelman zaista kompletirao Hamiltonov program, a što bi se dogodilo mnogo ranije da je papir publicirao kroz formalne kanale. I ne bi se događale ove neugodnosti sa Yau-ovim (the Yau iz Calabi-Yau manifolda) studentima.

Pa zar iko mora? Pre ili kasnije ce to biti potvrdjeno ili ne.

Mora, tako to funkcionira, pročitaj i ti onaj wikilink.

@cynique

Tako urednici časopisa brane svoju ulogu. No,

Mislim da su razlozi sasvim druge prirode. Kad nešto ne ide u glavu, ne pomažu nikakvi kanali, pa to ti je.

Uostalom, na recenzije se čeka i po više od godinu dana. Pitanje je šta je šta je brže. A Pereljman takođe nije pao sa kruške, nego je imao zavidnu reputaciju još u prošlom veku. Itekako je bilo razloga da neko njegovo pisanije shvati ozbiljno.

Ne budi tako siguran.

Cekaj malo Cynique, u matematici je nesto tacno ili nije nema treceg. Ono sto publikujes i bez peer reviewa ce biti dokazano kao tacno ili ne jednog dana, dok se to ne moze reci za nauke koje su vise empirijske npr. medicinu.