Svjetlost je elektromagnetni talas. Kao i svi elektromagnetni talasi imaju neke osobine svojstvene česticama (fotoelektrični efekat) i imaju masu (jer imaju energiju; E=mc²).
To je talasno-korpuskularna teorija: čestice imaju osobine talasa (interferencija, defrakcija, talasna dužina - Debroljeva) i talasi imaju osobine čestica.

a mene zanima...prolaskom EM vala kroz sredstva razlicite dielektricnosti, sto se dogadja?

da li se samo lomi ili mu se mijenja valna duljina, frekvencija?...


i koji zakon to opisuje?...
(davno je bilo kad sam to ucio:) )


aj ak neko zna...nek napise, pliz..


tnx

Valjda se mijenja brzina (dielektrična propustljivost vakuma i sredine).

v<c

Sta je stvarno svetlost to niko tacno nije siguran, kao i za gravitaciju. Teorijski, to je EM talas, e sad koja je sustinska priroda EM talasa to je pitanje koje muci ljude odavno... kako se nesto prostire kroz vakuum, tek tako... U praksi, za neke primene je pogodnije da se posmatra kao EM talas, za neke kao snop cestica (fotona). Naravno, u oba slucaja dolazi do nekih kontradikcija kada se uporedi teorija sa eksperimentalnim rezultatima, zato se oba modela koriste po potrebi. Danas se u vecini teorijskih izracunavanja posmatra kao EM talas.

Sto se tice prelamanja, difrakcije, i slicno, pogledaj ovaj sajt, tu je jako lepo objasnjeno:

http://www.physicsclassroom.com/Class/light/lighttoc.html

Ovaj, mozda malo kasnim sa pitanjem (tj. odgovorom) , ali molim te objasni mi kako to svetlost (foton) ima masu. Da dam najbanalniji primer? > Sta se to onda krece brzinom svetlosti, kada tom brzinom mogu da se krecu jedino "tela" koja nemaju masu.
E=mc² je formula za energiju mirovanja. Da li foton miruje?
Ne bih rekao.

P.S.

Brzina svetlosti se (teorijski) dobija sledecom formulom

A, brzina svetlosti u nekoj sredini


gde je:
- dielektricna propustljivost vakuma
- magnetna propustljivost vakuma
- relativna dielektricna propustljivost sredine
- relativna magnetna propustljivost sredine




[Ovu poruku je menjao optix dana 23.07.2003. u 13:16 GMT]

Samo da dopunim optix-a

eta0 je poznatije kao epsilon0 (cita se epsilon-nula), a vrednosti za vazduh/vakuum su :

e₀=8.85419*10^-12 F/m
mi₀=4*Pi*10^-7 H/m

E, i ja se izvinjavam zbog ovakvog nacina pisanja formula, ali drugacije ne znam, pa ako lokalni moderator zna neka prepravi slobodno

pozz

Davno sam ja to radila, pa ti ne mogu dati precizan odgovor.... ali... odgovor bi bio foton nema zapravo masu, ali se ponaša kao da je ima.....
e, sad nastupa teži deo.... zaboravila sam u kojoj tačno situaciji se prikazuje to ... postoji tačno formula u kojoj učestvuje "masa" fotona...
Ako uspem da se setim ili pronađem to negde javiću.....

http://www.elitesecurity.org/tema/14709

Od polu-konstruisanih, polu-preciznih, polu-smislenih odgovora niko nema koristi, najmanje onaj koji ih pise (samo dokazuje da pouzdano ne zna o cemu prica)! Fizika je egzaktna nauka bas zato sto zahteva jasnost i preciznost.

To sto se on ponasa kao da ima masu to je jedna sasvim druga stvrar. Mozda si mislila na to da svetlost skrece u prostoru pod uticajem gravitacije, ali to je samo zato sto se i prostor savija.

Kad nadjete formule, tacne primere i situacije onda imamo o cemu da razgovaramo, ovako bi bilo suvise glupo da cak i pokusam da opovrgnem (polu)tvrdnje.

Do tada.....

http://silver.neep.wisc.edu/~lakes/mu.html

[1] R. S. Lakes, "Experimental limits on the photon mass and cosmic magnetic vector potential", Physical Review Letters , 1998, 80, 1826-1829.
Download pdf.



Hmm - cini mi se da se ovde pominje masa fotona, ali umesto odredjivanja iste se odredjuju samo maksimalni limiti.

http://www.usatoday.com/weathe...ics/wonderquest/photonmass.htm

Ako se dobro secam, mc² je izraz za ukupnu energiju, a m₀c² je izraz za preostalu, ili energiju mirovanja.

Kako bilo da bilo, ono sto ima energiju ima i ekvivalentnu masu , makar nemalo masu mirovanja, kao sto je foton nema.

Foton se ponasa kao da ima masu u smislu da ima impuls (p = mv, tj. p=mc) koji moze preneti na objekt koji ga apsorbuje, (v. suncev vetar, radiometar, Komptonov efekt) i da gravitacija deluje na njega, skrecuci ga sa pravca.

Duboko se izvinjavam što sam htela da pomognem!
Fizikom se jako dugo nisam bavila odatle polu-konstruisani, polu-precizni, polu-smisleni odgovori....

Inspirisana tvojom podrškom.... ako i budem našla odgovore sigurno ih neću postovati

[Ovu poruku je menjao Tea_ dana 07.08.2003. u 14:50 GMT]

Ja sam učio da nešto što ima energiju ima i masu. To je opisano poznatom Ajnštajnovom jednačinom. Međutim, negdje na Net-u sa našao da danas fizika definiše masu kao Ukupna Energija Mirovanja podjeljeno sa Kvadratom Brzine Svjetlosti. Ukoliko se ovako definiše masa, onda foton nema masu, jer svjetlost nema masu mirovanja (jer ne postoji referentni sistem u kom bi svjetlost mirovala).
Ali ostaje u važnosti da energija ima masu određenu pomenutom jednačinom, pr. navijen sat ima veću masu od nenavijenog.

Ooo, poceli smo da shavatamo ovo suvise licno i preozbiljno.
Medjutim, ja i dalje stojim iza tvrdnje da se takvim odgovorima ne moze bas nekome pomoci. Prvi ja nisam shvatio sta si ti to htela da kazes (i ako studiram fiziku) sa tim da u nekim slucajevima foton ima masu i da negde postoji tacna formula u kojoj "masa" ima ulogu. U kojim slucajevima, koja formula???
Nemoj se odmah ljutiti pa svatati da ja imam nesto protiv tebe i cinjenice da si se fizikom bavila davno.
Imam samo protiv loseg iskazivanja misli uopste, bilo da je ono (misljenje) tacno ili ne.
Na kraju, ne smes shvatati kritiku tako kontra produktivno, mnogo bi bolje za tebe (i losije za mene, mada to nije bitno) da si umesto prethodnog posta, napisala sta tacno mislis i time pokazala, izmedju ostalog, da ja nisam u pravu. Budi objektivna i reci mi da sam pogresio negde.

Elem, sad da se vratim na samu temu posto, ocigledno, nisam bio dobro shvacen.
Ne moze se govoriti o nekakvoj ekvivalenciji masa = energija u okviru kvantnog pogleda na cestice pogotovu na "cestice" kao sto je foton. Energija moze da se pretvori u masu u samo odredjenim slucajevima (za foton kada je njegova masa jednaka a i onda je proces sa nekom verovatnocom desavanja) Ono sto foton nema to je masa mirovanja. Ta dva pojma (foton i masa mirovanja) jednostavno ne idu jedan sa drugim Ova i prethodna i tvrdnja su unele pometnju. Osnovno, mozda i filozofsko pitanje je, sta je to sto se moze smatrati masom fotona. Svakako da se ne moze poistovetiti sa obicnom predstavom o masi takozvanoj inercijalnoj masi. Prilikom sudara sa nekom cesticom on, neosporno, iskazuje efekte dejstva mase u obliku impulsa i tek onda je tako nesto merljivo. Ne postoji dakle skladna povezanost mase i energije kao striktno ekvivalentnih stvari, u nekim slucajevima to je tako u nekim nije. Fizika danas potvrdjuje da ce foton interagovati sa poljima i da postoji povezanost izmedju gravitacionog i elektromagnetnog polja, zasto jos se ne zna. Kolika je interakcija, pokusava se izmeriti.
Dakle, postoji, na tom - kvantnom nivou, razlika izmedju impulsne i inercijalne mase i mase i enegrije. To sam hteo da napomenem.

Ako nisam bio jasan oko razlike i nemogucnosti tako prostog zakljucivanja na osnovu Ajnstanove formule, rado cu biti i opsrniji i dacu primere.

Pozdrav svima.

Izgleda tebi ne treba pomoć (koju bi trebao da tražiš na konsultacijama na katedri), nego imaš neku ideju o kojoj bi diskutovao sa nekim?


Na koje još čestice misliš osim na fotone?


pretpostavljam da si hteo da kažeš: "...kada je njegova energija jednaka..."

Jednaka, ili barem tolika, ili možda celobrojni multipl te energije?

Pretpostavljam da si mislio na gama foton i raspad na elektron/pozitron par. Ali šta je sa primarnim kosmičkim zracima (fotoni energija viših nego gama zraci) i njihovim raspadom na sekundarne kosmičke zrake (čestice sa masom), ili ćemo to podvesti pod "sudar sa česticama atmosfere"? Mislim, ako je rezultat raspada koji uvek posmatramo uvek isti par čestica (ista ukupna masa), zar nije logično da uvek u pitanju bude ista energija tog fotona? To nije dokaz da fotoni veće energije ne mogu takođe da se rekombinuju u par čestica sa masom (...što me iz nekog razloga podseti na "par viršli sa senfom" :) . "Jednu viršlu i jednu antiviršlu molim". Kalorično! ).



Sa time se svi slažemo, tj. svi smo to učili.



A skretanje u gravitacionom polju? To je dokazano posmatranjem zvezda stajačica za vreme potpunog pomračenja Sunca.



Impuls, gravitacija, inercija,... kako još detektuješ masu? Ako foton ima masu zbog ekvivalencije energije i mase i zbog toga trpi gravitaciono privlačenje, to još uvek ne implicira posebnu interakciju elektromagnetnog i gravitacionog polja.

Naravno, ako je izračunata masa različita za fotone iste talasne dužine u različitim ogledima, to onda jeste problematično. Imaš li neki takav primer?

OK, budi opširniji i daj linkove. Moraš priznati da je i ovo tvoje takođe bilo "polu-..."

Bas mi je drago sto se vodi diskusija na ovu temu, cesto o njoj razmisljam...

Evo koje je moje misljenje: Svetlost je elektromagnetni talas. Priroda EM talasa je takva da on NEMA masu. To je ustvari poremecaj, perturbacija vakuuma, koja se prostire u jednom odredjenom smeru usled cinjenice da vakuum tezi uniformnosti. Dakle, inicijalno izazvan poremecaj (usled prelaska nekog elektrona na nizi energetski nivo, na primer) prostire se tako sto se vakuum ustvari "talasa" u nekom pravcu. Tacan opis tog talasa dat je Maksvelovom jednacinom.

Skretanje tog talasa u gravitacionom polju, po mom misljenju, ne potice ni od kakve zakrivljenosti svemira, vec od cinjenice da je gravitaciono polje takodje ELEKTROMAGNETNE prirode. O tome se sve cesce prica, i nije daleko dan kad ce neko to i dokazati. Ja takodje smatram da je i masa, i sve sto postoji, elektromagnetne prirode, odnosno samo niz razicitih poremecaja u vakuumu.

Evo i jednog fenomena koji ukazuje na tako nesto (bilo je reci o njemu gore, ali nije zgoreg da se ponovi u malo opsirnijem obliku):

Jedan od najneobjasnjivijih fenomena u fizici je tzv. proizvodnja para elektron-pozitron. Posmatra se jedan gama-foton (takodje EM talas, tj svetlost, ali mnogo manje talasne duzine od vidljive svetlosti). Ako mu je energija veca od 1,02 MeV, tj. talasna duzina manja od 1.22 pm (valjda sam dobro izracunao), odjednom se, sa izvesnom verovatnocom, desi sledeci fenomen: EM talas na tom istom mestu volsebno NESTAJE, a odjednom se pojave jedan elektron i jedan pozitron, ciji je zbir energija (m_e*c²+m_p*c²) jednak tacno 1,02 MeV. Ako je foton koji ih je "stvorio" bio energije, na primer, 1,32 MeV, onda onaj ostatak od 0,30 MeV odlazi na kineticku energiju elektrona i pozitrona.

Dakle, imali smo svetlosni talas, odjednom njega vise nema, a tu se pojave niotkuda dve CESTICE sa MASOM. Paul Dirac ovo objasjava svojom teorijom anticestica, tj. postojanjem "antisveta" iz kojeg se povuku dve cestice, ali meni to zvuci isuvise apstraktno.

Po meni, pre ce biti da je ovo dokaz da je i masa poremecaj vakuuma, samo se ne prostire, vec ostaje u vidu jednog "oscilatora" u prostoru. I onda nastaje tzv. gravitaciono polje. To polje je posledica teznje vakuuma ka svojoj uniformnosti, odnosno, da potisne tu masu, izbije iz samog sebe. Sva polja su ustvari posledica te teznje svemira, tj. vakuuma ka minimumu informacija - ka uniformnosti.

Bas me zanima sta vi mislite, posto se bavim ovom temom vec dugo?

Pozdrav

EM talasi međusobno ne interaguju (direktno). Takođe, u podeli sila na jake nuklearne, slabe nuklearne, elektromagnetske i gravitacione, jasno se vidi razlika između gravitacije i EM talasa.
Teorija ti se ne poklapa sa važećim teorijama. Ko zna, možda je čak i tačna, ali meni baš i ne deluje tako.

Mnogi savremeni fizicari upravo i rade na tome da objedine sva cetiri navedena polja, da dokazu da su iste prirode. Za sada su su uspeli da dokazu samo vezu izmedju slabe nuklearne i elektromagnetne sile.
Naravno da se jasno vidi razlika izmedju gravitacione i EM sile, ali po dejstvu, a ne po prirodi. Nisi me razumeo, odnosno ja se nisam dobro izrazio. Ono sto ja tvrdim, to je da postoji samo jedna jedina priroda. Neka se ona zove, na primer, elektromagnetna, ali bitno je da ta priroda potice samo i jedino od vakuuma koji tezi uniformnom rasporedu. Mozda je greska fizicara u tome sto posmatraju iskljucivo poremecaje - talase i materiju, umesto da posmatraju sam vakuum. To sam vec ispricao. Hajde malo diskusije, ja sam bas zagrejan i sigurno ne mislim da sam najpametniji na svetu. Zar nije interesantna tema?

Istok

Pa mene to suvo teoretisanje baš i ne zanima. K'o da mi ga nije dosta što ga slušam na faksu. Više me interesuju konkretne primene svetlosti u raznim stvarima. :)

stari postovi ali su vezani za jednu drugu temu na forumu ovde:
http://www.elitesecurity.org/tema/50113/1

pa mozete da pogledate nesto o usporavanju svetlosti. pretpostavaljam da oni sa fizike (optix) malo vise znaju o tome pa ako mogu da nastave ili bolje objasne.

Iako je tema malo starija, zaintrigirala me je da dam svoje misljenje



Ne slazem se sa tobom istok77, to nestajanje talase ne desava se na bilo kom mestu vec mora doci do interakcije sa nekom cesticom, kako bi se impuls gama fotona preneo na tu cesticu zato sto zakon o odrzanju energije i impulsa mora biti zadovoljen u svim interakcijama. Zatim se taj elektronsko-pozitronski par usled naglog kocenja pri prolasku pored atoma vazduha ponovo pretvara u dva gama kvanta i tako se nastavlja taj lancani proces sve dok je energija gama kvanta dovoljna za obrazovanje elektronsko-pozitronskog para.

nadam se da sam bio jasan, a ako neko neko ima drugojacije misljenje voleo bih da ga cujem (procitam)...

poz