[ Nebojsa Milanovic @ 17.09.2006. 09:29 ] @
| FUJI F 30 test Nemilosrdna borba na tržištu digitalne foto tehnike obavezuje proizvođače da permanentno razvijaju svoja autentična rešenja da bi mogli da opstanu i makar u nečemu preduhitre konkurenciju. Fuji se veoma dobrim odnosom kvalitet-cena svojih modela praktično u svim klasama izdvaja, što ga čini posebno popularnim kod nas. Međutim, njegova veličina ogleda se i tome što je on jedan od malobrojnih proizvođača koji umesto da kupuje, sam izrađuje senzore za svoje aparate, pri čemu poznata Super CCD linija čipova doživljava već nekoliko generacija. Iako se u samom početku njenog razvoja to nije moglo pretpostaviti, u svojoj šestoj inkarnaciji ona predstavlja trenutni vrh u klasi kompaktnih aparata. Prvi model koji je značajnije odskočio svojim kvalitetnim senzorom bio je F 10. Međutim, nedostatak manuelnih kontrola i određene nedorađenosti oko upravljanja sprečile su ga da na pravi način skrene pažnju na sebe. Inženjeri u Fuji-ju bili su uporni i kod njegovog naslednika još dodatno usavršili senzor i obradu, dodali manuelne kontrole i pojednostavili i ubrzali celolokupan rad. Kao takav, F 30 ima ambiciju da od Canon-ove IXUS serije preuzme tron kada su u pitanju džepni aparati. Ovaj test će Vam pomoći da donesete sud o tome da li je on u tome uspeo. Osnovni tehnički podaci: Rezolucija i zum: 6.3 Mp, 3x optički zum, F2,8-5,0, 36-108mm (ekv.) Senzor: Super CCD VI generacije ISO raspon: 100-3200 (!) LCD ekran: dijagonala 2,5 inča, 230.000 piksela Načini snimanja: prioritet blende, ekspozicije i 15 scenskih modova Video: 640x480, 30 sličica u sekundi Napajanje: litijum-jon baterija visokog kapaciteta, xD memorijske kartice Novine u odnosu na prethodni model: F 10 je napravio malu revoluciju među kompaktnim aparatima svojim senzorom koji je pokazivao veoma malo šuma, a F 30 je u tom pravcu otišao još korak napred. Da se za njega obećava još čistija slika formalno je naznačeno uvođenjem ISO 3200 pozicije, dosad neviđene kod kompaktnih aparata, a retke i u DSLR klasi. Naravno ne treba očekivati i da su rezultati na DSLR nivou, ali pretpostavljamo da pomak postoji. Osim toga, ekran je znatno poboljšan po pitanju rezolucije i čitljivosti, meni je unapređen što bi trebalo da olakša korišćenje, a dodato je i par scenskih modova. Baterija sada traje duže i punimo je ne vadeći je iz aparata. Spoljni izgled i komande: Iako ne najmanji u klasi, kompaktnih je spoljašnjih dimenzija i zaobljenih stranica, pa lako staje u malu fotrolu ili veći džep. Nema poklopca objektiva, metalne latice ga štite kada nije u funkciji. Možda ovako izgleda veći nego što jeste ..pa je najbolje da se uporedi sa nečim poznatih dimenzija. Već sa prednje strane uočava se kvalitetna izrada, sigurno iznad proseka klase (mada ispod IXUS-a 800 IS), čemu poseban pečat daje metalno telo. Svetlosna jačina objektiva nije velika, ali to je danak najvećem senzoru u klasi od koga očekujemo da opravda tu žrtvu. U uglu je prilično jak blic, a činjenica da je senzor ubedljivo osetljiviji na svetlo od proseka omogućava da kontrolisanim dizanjem ISO vrednosti postignete daleko veću daljinu njegovog efektivnog dosega. Crvenih očiju će itekako biti, posebno na većim daljinama, ali kod većine konkurenata je slično. Malo ispod je AF lampa koja emituje svetlost zelene boje. Dve rupice u donjem desnom delu propuštaju zvuk u ugrađeni mikrofon. Sa gornje strane je glavni prekidač, mali i ne naročito precizan točkić za izbor modova rada i okidač. Veliki 2,5-inčni ekran je postao standard i kod najmanjih aparata, pa F 30 ni po tome ne zaostaje. Štaviše, njegov ima jednu od najviših rezolucija u klasi, vrlo dobru čitljivost i vidljivost iskosa, a osvetljenost mu se podešava u širokom rasponu. Novi su i antirefleksni premazi pa se dobro vidi i na jačem svetlu. Optičkog tražila nema, pa je pri slabijem svetlu uloga ekrana još veća, ali on i tada povećavajući osvetljenost ostaje na nivou zadatka. Ako poželite pomoć pri komponovanju snimka, korisne grid linije se lako uključuju dugmetom DISP. Zum kontrola je rešena klackalicom, što je manje povoljan način. Za utehu, stabilnosti hvata pri zumiranju doprinose gumena izbočenja ispod nje osiguravajući bolji kontakt palca sa telom. Ipak je najbolje, posebno ako ste manje iskusni, da aparat držite sa obe ruke. Pored je diodica koja zelenim svetlom daje potvrdu fokusa, a trepće zeleno-crveno dok traje upis na karticu. Prvim od četiri dugmeta ulazimo u mod pregleda, a drugim F pozivamo grupu od tri komande. Dobro je što je prva od njih ona najvažnija, za ISO vrednost, jer se ona najčešće i koristi. Drugom menjamo rezoluciju i jačinu kompresije pri čemu imamo mali izbor: za 6 Mp samo dva nivoa, fine i standard, a za ostale rezolucije samo jedan. Trećim dugmetom biramo neki od foto-efekata (standard, chrome, black and white). Četvorostrani kontroler je gotovo nezaobilazni detalj, a tokom snimanja nudi korisne prečice i to: za trenutno posvetljavanje LCD-a, uključenje nekog od moda rada blica, samookidača (2 ili 10s) odnosno makro moda. Levim od dva donja dugmeta biramo količinu informacija koja se prikazuje na ekranu, uključujemo grid linije ili izlazimo iz nekog od režima podešavanja. Desnim korigujemo ekspoziciju, a u manuelnim modovima biramo željenu vrednost blende odnosno vremena eksponiranja. Ispod plastičnog kapka sa leve strane su USB i port za punjenje baterije, a na desnoj strani su samo dve rupice za remen. Navoj za stativ je plastičan i pomeren ka kraju, a na vratancima baterije i memorijske kartice (xD tipa) stoji natpis da je zemlja proizvodnje Kina, što više ne treba da čudi. Između je mali zvučnik koji reprodukuje audio komponentu snimljenog materijala. F 30 sadrži 10 Mb interne momorije što nije dovoljno ni za probu, pa ga odmah prilikom kupovine počastite modulom od najmanje 512 Mb. Snimanje i pregled fotografija: Nešto manje od dve sekunde je potrebno da F 30 izbaci svoj mali objektiv i odmah nakon toga je spreman za rad. S obzirom na dimenzije u ruci leži solidno, hvat je prilično stabilan i stiče se utisak kvalitetno izrađenog tela. Veliki LCD visoke rezolucije obuhvata 100% budućeg snimka i omogućava precizno kadriranje u praktično svim svetlosnim uslovima, osim po najjačem Suncu. Ako u toj ili bilo kojoj drugoj situaciji zatreba, trenutno mu možemo povećeti vidljivost pritiskom na gornji taster kontrolera. Fokus je na širem kraju zuma prilično brz, na užem očekivano sporiji. U celini se brzina rada pri snimanju može oceniti kao dobra. Svetla tačka u tome je izuzetno jaka AF lampa koja se, ako to omogućimo u meniju, automatski pali i do nekoliko metara (praktično i u najvećim sobama) osigurava pouzdan fokus i u totalnom mraku. Za veće daljine bila bi korisna mogućnost manuelnog setovanja fokusa na beskonačno, ali nje nema. Takođe, nekoliko snimaka gde je fokus trebalo da bude na beskonačnosti su bilo neoštri, iz čega se zaključuje da aparat može da ima problema sa zaključavanjem fokusa na toj poziciji. Možda je to slučaj samo sa testiranim primerkom, ali dobro je povesti računa o tome i pri takvom snimanju pažljivije kontolisati ostvareni fokus. Iako iste grafike, meniji su drugačije organizovani nego npr. na S 9500 i može se videti napredak pri odabiru pozicija pojedinih opcija u cilju jednostavnosti. Samookidač ima direktnu prečicu a balans bele boje je pri vrhu menija. Za moj ukus, meni je i dalje prilično komplikovan, a stvar dodatno otežava što nisu sve opcije dostupne u svim modovima, odnosno da bi pristupili pojedinoj opciji morate prethodno biti u odgovarajućem modu. Na primer, ako ste u "Shutter priority" modu imate na raspolaganju određivanja ekspozicije samo do 3s, a ako želite dužu, morate prethodno ući u Night mod. Takođe, manuelne kontrole nemaju direktan pristup preko točkića, nego se na njemu prvo odabere A/S pozicija, pa se onda željeni mod bira iz menija. Ako omaškom napravite snimak pa želite da ga odmah obrišete, to nećete moći, nego prvo morate ući u mod pregleda. Činjenica da imate na raspolaganju ISO vrednosti do čak 3200 Vam daje dosad neviđenu mogućnost kod kompaktnih aparata: opušteno možete snimati bez blica u sasvim umereno osvetljenim zatvorenim prostorijama ISO 800 Ko ima manje iskustva pa nije siguran treba li mu blic ili ne, obradovaće se "Natural Light & With Flash" modu. Tada jednim pritiskom okidača aparat u kratkom roku snima dve fotografije, jednu bez, a jednu sa blicom (parametri se određuju automatski) i memoriše obe. Tada Vam se pruža mogućnost da odaberete onu koja vam se više sviđa. Naravno, moja preporuka bi se odnosila da maksimalno izbegavate sve automatske modove, nego da zadržite što veću kontrolu nad procesom snimanja. Razlog je što automatika gotovo nikad ne odabere sve vrednosti optimalno, u najmanju ruku se prečesto odlučuje za povećanje ISO vrednosti (u tome naročito preteruje "Anti blur" mod). Zato je najbolje da, ako već niste, što pre ovladate direktnim podešavanjem parametara snimanja. U tome će Vam sa svojim manuelnim kontrolama F 30 biti veran partner. Neki će žaliti za pravim manuelnim modom gde se istovremeno ručno podešavaju i ekspozicija i otvor blende, ali imajući u vidu klasu F 30 i ovo je sasvim dovoljno. Jedna od većih mana F 30 je burst mod. Ima tri varijante od kojih je klasičan (neograničeni) veoma spor: jedan snimak na oko dve sekunde, što je znatno iza konkurenata, a i današnjeg vremena. Top 3 opcija će snimiti tri fotografije zaredom u intrevalu nešto dužem od sekunde, a najinteresantniji je Final 3 mod kojem možete okidati do 40 snimaka u nizu, pri čemu će biti memorisana samo poslednja tri. Ovo je korisno kada želite da snimite neki kratak događaj za koji ne znate tačan trenutak početka, pa počnete nešto ranije i čim se on završi, prestanete. Ideja nije loša, ali tri snimka je premalo da bi se ozbiljnije oslonili na tu mogućnost, bolje bi bilo da ih je bar pet. Dobra stvar je što sve vreme slika ostaje na ekranu i osigurava kadriranje. Snimanje filmova je u skladu sa vremenom: maksimalna rezolucija je 640x480 sa 30 slika u sekundi do popunjenja kartice. Fokus je tada fiksiran na najširem delu, pa zumiranje tokom snimanja nije moguće, ali se ekspozicija i balans bele boje kontinuirano automatski podešavaju. Međutim, osim ove najveće možete odabrati samo još jednu manju rezoluciju, ali ne i manji broj slika u sekundi jer je on fiksiran na 30. To znači da je preporučljivo imati što veću memorijsku karticu ako nameravate da češće snimate filmove. Značajan detalj je da je kompresija pri tome veća od proseka, pa jedan sekund filma zauzuma tek nešto više od 1 Mb, mada po cenu nešto slabijeg kvaliteta zapisa od proseka. Makro mogućnosti nisu impresivne, oko 5 cm je minimalna daljina, a trajanje izoštravanja u makro modu je primetno duže od uobičajenog. Autonomija je jedna od najvećih vrlina F30 u čemu je otprilike duplo bolji od konkurencije. To naslućujemo već samim pogledom na prilično gabaritnu bateriju kapaciteta 1800mAh koja je u dobroj meri zaslužna i za nešto veće spoljašnje dimenzije. Sa umerenim korišćenjem LCD-a moguće je napraviti preko 500 snimaka, a ako baš pazimo na potrošnju i više. U pregled se ulazi posebnim dugmetom predviđenim samo za tu radnju, što je bolje nego preko komandnog točka. Prelazak sa jednog na drugi snimak je dovoljno brz, ali je uvećanje i skrolovanje, mada brže nego ranije, i dalje Fuji-evski sporo. Isto važi i za brisanje pojedinačnog snimka. Sviđa mi se što se u mod snimanja vraćamo u maniru znatno skupljih aparata, samo laganim dodirom okidača. Međutim, pomalo je neshvatljiva činjenica da histograma nema ni pri snimanju, ni pri pregledu. Za prenos slika na računar zadužen je USB 2,0 protokol što znači da se on odvija veoma brzo. Kvalitet fotografija: Centar crop Donji levi ugao Donji desni ugao Oštrina ja veoma dobra i to preko celog formata, bez ikakvog pada u uglovima. Prosto je neverovatno koliku količinu detalja je tako mali aparat u stanju da zabeleži (na, istina, nešto većem senzoru od proseka klase). Boje su u proseku solidne, ali ne uvek, ponekad su nedovoljno zasićene, što zavisi od koloriteta objekta snimanja i kvaliteta osvetljenja. Dodatna obrada u npr. Photoshop-u može po tom pitanju značajno poboljšati izgled fotografija. Osim toga, može se primetiti određena nekonzistentnost u eksponiranju, pri čemu je u proseku ekspozicija "jača" od idealne. To rezultuje "pregorevanjem" odnosno gubljenjem detalja na svetlim površinama. Iskusniji korisnici će znati da prepoznaju te momente i da koriguju parametre snimanja bilo direktno kompenzacijom, bilo rekadriranjem ili promenom načina merenja svetla (spot). Sve u svemu, ako posmatramo uslove sa dovoljno svetla gde se koristi najniža ISO vrednost za ukupni kvalitet slike može se reći da je u vrhu klase. Međutim, ako uzmemo u obzir prosečne realne uslove, kada svetla gotovo nikada nema dovoljno, F 30 nema konkurenciju. Činjenica da on može da snima onda kada su ostali nemoćni je kolosalna. To se moglo videti na koncertu Simply Red (izvinjavam se, bio sam u gledalištu pa nisam imao bolju poziciju za snimanje): ISO 1600 Čim se osvetljenje iole pojača, možemo smanjivati ISO vrednost: ISO 800 U ovako teškim situacijama posebno nepovoljno utiče činjenica da F 30 voli malo da preeksponira. Bez obzira na ISO mogućnosti ekspozicija postaje preduga za hvatanje bilo kakvog pokreta. Osim toga, mestimično "pregoreni" delovi kadra su neizbežni. Tada je dobro posegnuti za manuelnom podešavanjima i ići svesno na u celini podeskponiran snimak. To će omogućiti zamrzavanje pokreta, ali i čuvanje najsvetlijih delova slike. Live-histogram bi u tim trenucima pomogao, posebno onima sa manje iskustva, ali njega na žalost nema. Primer: Veoma malo svetla, ISO 1600, namerno podeksponiranje: Međutim, već na ovim primerima možete primetiti da su hromatske aberacije izraženije nego što smo navikli. Na dnevnim snimcima se gotovo uvek vide 100% crop, centar U uglovima slike, očekivano, mogu biti još izraženije 100% crop, ugao Dakle, zaključujemo da je najveća vrlina F 30 što je po količini šuma praktično dosegao DSLR klasu. To se najbolje može utvrditi posmatrajući 100% isečke u uslovima slabog svetla ISO 100 Savršeno glatka slika, praktično na DSLR nivou ISO 200 Skoro neprimetno povećanje! ISO 400 Neverovatno čista slika na poziciji gde konkurencija već grca u šumu! ISO 800 Ni ovde šuma nema puno, ali se vidi gubitak detalja kao posledica unutrašnjeg čišćenja. Međutim, s obzirom na visoku rezoluciju i shodno tome veliku početnu količinu detalja, ova vrednost se, osim za najveća uvećanja, može opušteno korititi u svakodnevnom radu ISO 1600 Gubitak detalja je ovde velik, ali imajte u vidu da koja je osetljivost u pitanju. Ipak je to kompaktni aparat i njegove "kolege" se u ovakvim uslovima već nalaze u torbicama ISO 3200 Ova vrednost postoji više iz razloga da i "brojčano" potuče konkurenciju, nego što je upotrebljiva. Prava veličina F 30 je u činjenici da su prethodne osetljivosti onakave kakve jesu, a ne da bi se koristila ova, koju preporučujem da samo u krajnjoj nuždi Konačna ocena: Šta je dobro: - Fascinantno nizak šum, daleko najniži od svih kompaktnih aparata, praktično u rangu sa slabijim DSLR modelima - Visoka rezolucija, dobra oštrina preko celog formata - Izuzetno jaka AF lampa i u totalnom mraku do nekoliko metara osigurava pouzdan fokus, snažan blic - Mogućnost manuelnog određivanja vremena ekspozicije i otvora blende - Veliki LCD ekran visoke rezolucije i dobre čitljivosti - Automatski balans bele boje se solidno snalazi na veštačkom svetlu - Kvalitetna izrada i lep spoljni izgled - Posebno dugme za ulazak u pregled, povratak u mod snimanja samo dodirom okidača - Jaka baterija osigurava veliku autonomiju - Izuzetan odnos kvalitet-cena Šta je moglo biti bolje: - Hromatske aberacije oko kontrastnih objekata u priličnoj meri narušavaju snimak - Nekonzistentna ekspozicija i zasićenost boja, u proseku preeksponiranost, što može rezultovati mestimičnim gubitkom detalja - Mali izbor mogućih kompresija slike - Auto modovi previše dižu ISO vrednost pri određivanju parametara snimanja (u nekim slučajevima to može biti dobro za početnike) - Mogući problemi sa fokusiranjem na beskonačnost, nema mogućnosti ručnog zaključavanja na tu poziciju - Nedostatak histograma i pri snimanju i pri pregledu - Spor upis na karticu, veoma spor kontinuirani burst mod - Sporo uvećanje i zumiranje pri pregledu, a posebno brisanje pojedinačnih snimaka Zaključak: Ko ultimativno želi nizak šum, alternativa jednostavno ne postoji. Manuelne kontrole su vrlo pozitivna nadgradnja, takođe retka u klasi. Već samo to obezbeđuje siguran rad u uslovima kada je konkurencija nemoćna. Kvalitetan ekran i jaka baterija ulivaju dodatnu dozu sigurnosti. Sve to zajedno čine Fuji F 30 fotografskom mašinom čija snaga daleko prevazilazi njegove spoljašnje dimenzije. Međutim, određene nesavršenosti postoje, od kojih meni lično hromatske aberacije najviše smetaju. Nepreciznost i sporost u nekim segmentima rada takođe donekle kvare utisak. Na kraju svako donosi svoj sud, a izbor je veći nego ikada. Nema savršenog aparata, svaki ima određene prednosti i mane. Veština biranja je u tome da se odlučite onaj čiji Vam profil osobina najviše odgovara. Onda je on za Vas najbolji, a to je najbitnije. Tekst i fotografije: Nebojša Milanović Ilustrovana verzija na www.axelfoto.com |
