[ Aleksandar Marković @ 09.10.2006. 14:02 ] @
Nerazdvojni deo bilo kakvog održivog razvoja privrede u Srbiji jeste uporedni razvoj IT industrije, koja je preduslov za dolazak ozbiljnih multinacionalnih kompanija. Moderno poslovanje u svim svojim segmentima ne može se ni zamisliti bez savremenih tehnologija, tako da svetski analitičari predviđaju da će već 2015. godine nepoznavanje rada na računaru po svakodnevni život čoveka imati posledice koje danas ima nepismenost. Kada se pogleda slučaj Srbije, sa pravom se može reći da nismo mogli odabrati gorih deset godina za bacanje u vetar sankcija, ratova i opšteg ekonomskog propadanja: tih devedesetih godina prošlog veka izgubljeno je pedeset godina informatičkog razvoja koji je ostali deo Evrope iskoristio za puni razvoj svojih ekonomija. Sada se, uz velike muke, taj gotovo nenadoknadivi zaostatak pokušava dostići. I kao po nekom pravilu, jedinstvene državne strategije razvoja IT industrije nema, a glavni deo posla na sebe je preuzela domaća IT industrija, uglavnom bez ozbiljnije državne pomoći. Nedavno potpisivanje ugovora između kompanija Telekom Srbija, COMTRADE, Microsoft, Intel i Findomestic Banke još jedan je pokušaj da se proširi baza korisnika kompjutera u Srbiji, a broj internet korisnika u Srbiji sa postojećih 17% podigne na znatno viši nivo. O ciljevima i realnim dometima ovog projekta, postojećim preprekama bržem razvoju savremenih tehnologija, ali i potencijalima IT industrije u Srbiji, za Danas govori Veselin Jevrosimović predsednik kompanije COMTRADE Group. Kako vidite trenutni stepen razvoja IT industrije u Srbiji, i njegove potencijale? Pre svega ovo je tržište koje ima potencijal eksplozivnog razvoja, upravo zato što je čak i u poređenju sa državama poput Mađarske, IT industrija u Srbiji neuporedivo nerazvijenija. To ima svoje mane, ali i prednosti, tako da je potražnja na tržištu velika za ovom vrstom proizvoda i usluga, i zahvaljujući tome COMTRADE i jeste postao regionalni igrač broj 1 na tržištu koje ima preko 30 miliona ljudi, a u pitanju su pored Srbije, države poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Albanije... Sama činjenica da smo kao kompanija za manje od deset godina naveliko prevazišli okvire Srbije govori o ogromnom potencijalu koji ovde postoji. Ono što bi taj stepen razvoja moglo da ubrza jeste jedinstvena državna strategija koja bi pomogla da se zaostatak u ovoj oblasti nekako nadoknadi. Nažalost, toga još uvek nema, tako da bi zbog toga napredak koji je do sada postignut, mogao biti znatno usporen zato što, posebno van Beograda, razvoj IT industrije zahteva i izgradnju adekvatne infrastrukture koja bi stvorila preduslove za ozbiljnije širenje baze korisnika računara u Srbiji. Vaš zajednički projekat sa Telekomom Srbija usmeren je u pravcu širenja korisničke baze u Srbiji. Međutim, da li smatrate da je znatno veći problem činjenica da obučenog kadra u ovoj oblasti nema dovoljno i da uglavnom učenici znaju mnogo više od svojih nastavnika. Šta ako svaki učenik u Srbiji i dobije svoj računar, postoji li dovoljno stručnog kadra, posebno van Beograda, koji može da isprati zahteve edukacionog programa u ovoj oblasti? Po meni je važnije da se obezbede preduslovi za bilo kakvu edukaciju, jer ako nema opreme u školama, ako u proseku u osnovnim školama jedan računar ide na 42 učenika, a u srednjoj jedan na 32 učenika, onda je to znatno veći problem od trenutnog manjka edukovanog kadra. Sama potražnja na tržištu, uveren sam, biće dovoljna da se obezbedi dovoljno obučen kadar, ali trenutno te potražnje nema zato što nema dovoljno kompjuterske opreme. Zato je po meni svaka akcija, bio to ovaj naš projekat sa Telekomom Srbija, bilo to investiranje u kompjuterizaciju škola koje je predviđeno Nacionalnim investicionim planom, nešto što je neophodno za dalji razvoj privrede Srbije kao celine u godinama koje dolaze. Bez toga, neće biti ni potražnje za edukovanim kadrom, niti mogućnosti da se takav kadar edukuje. Kako komentarišete zakonski okvir koji reguliše rad IT industrije, posebno kada govorimo o poreskoj politici ? Priznajem da smo svi mi koji se bavimo ovim poslom u početku strepeli od toga kakav će efekat imati uvođenje PDV-a na promet i obim poslovanja. Međutim, efekti su bili veoma pozitivni, pre svega zato što je u znatnoj meri suzbijeno sivo tržište, koje je neprirodno snižavalo kvalitet i cene kompjuterske opreme, tako da je sveopšti uticaj bio krajnje povoljan. Takođe, uvođenje PDV-a dovelo je do ukrupnjavanja na tržištu, tako da je i to doprinelo povećanom kvalitetu usluga IT industrije. Ono što je ostao problem, jeste potpuno neregulisano tržište mobilnih telefona, na kome vlada isti onaj haos piraterije i lošeg kvaliteta, koji je pre uvođenja PDV-a bio svojstven tržištu računarske opreme. Šta bi država trebala da uradi, pa da i ovaj segment IT industrije efikasnije pravno reguliše ? Tržište je malo popravljeno u odnosu na raniji period, manji je haos, jer su mobilni operateri nabavljali mobilne telefone iz legalnih kanala i tako su za nijansu smanjili za sada još uvek veliki procenat sivog tržišta. Ono što bi država mogla da uradi je da smanji stopu poreza za legalni uvoz mobilnih telefona sa 15% na 1%, čime bi, po našoj proceni, država znatno više prihodovala nego sada u trenutnoj situaciji gde postoji veliko sivo tržište mobilnih telefona. COMTRADE je uspeo da se veoma uspešno proširi na regionalno tržište. Gde vidite prostor za dalju ekspanziju domaće IT industrije, da li je to Zapad ili Istok? Zapadno tržište je zasićeno do te mere da ekspanziju u tom pravcu za sada ne planiramo. Prostor postoji na velikim tržištima poput Rumunije ili Ukrajine, koja još uvek nemaju razvijene IT industrije, tako da kao i u slučaju Srbije, postoji veliki potencijal u godinama koje slede. Poslovna strategija COMTRADE Grupe je upravo zasnovana na potencijalima takvih tržišta, a njihov kapacitet je toliko veliki da verujem da je potpuno moguće da, ukoliko u potpunosti iskoristimo taj potencijal, za desetak godina budemo u vrhu svetske IT industrije. U tom vrhu ja sam bio još u Americi kada sam bio suvlasnik druge po veličini kompanije u Americi koja se bavila prodajom računarske opreme, i imala godišnji obrt od 9 milijardi dolara. Nakon što sam prodao svoje akcije u toj kompaniji, vratio sam se u Srbiju da gradim jedan novi brend, koji takođe ima potencijal za najveće domete. Zato je moj poslovni san, moja poslovna vizija, da za 10 ili 15 godina, ovoga puta sa COMTRADE Grupom dostignem rezultate koje sam imao dok sam živeo i radio u Americi. Bez obzira kako to danas nekome može da zvuči, ja verujem da je ostvarenje ovog sna nešto potpuno održivo i realno. Željko Pantić |