Thunderbolt A-10 "Warthog", jurisni avion namenjen za borbu protiv tenkova i bunkera, standardno je opremljen podvesenim topom sa rotacionim cevima (Getling) kalibra (valjda) 20mm, koji koristi municiju sa osiromasenim uranijumom. Ovi avioni su tesko oklopljeni i nisu namenjeni za velike brzine i dolet, tako da skoro da nisu ni bili korisceni izvan teritorije Kosova, koja im je bila u doletu. E sad, problem sa Kosovom je sto je ta oblast kruna Balkanskog poluostrva i na njoj se sva tri sliva (Jadranski, Egejski i Crnomorski) sastaju, tako da sta god se nalazilo na Kosovu, to curi niz reke u sva tri mora.

Mozda imamo vise srece nego pameti sto nemamo napravljene sisteme za navodnjavanje u meri u kojoj nam trebaju?

A ko je autor onog prvog teksta?

Ja lično mislim da je glupost sve što se priča o osiromašenom uranijumu i da smo ne znam kako zatrovani od tog bombardovanja. Da je to tačno, i da je tačno ovo iz secret-ove poruke gde se kaže da samo jedna čestica može da razori imunološki sistem, mislim da bi smo već osećali posledice, imali povećanu stopu mortaliteta makar u nekim oblastima, a kao što vidite ni posle nekoliko godina ništa nije preko tih reka oteklo sa kosova niti na bilo koji drugi način stiglo do nas.

Sve je to bila antiratna propaganda prethodnog režima. Da problem postoji, videli bismo posledice i raznorazne organizacije za zaštitu prirodne okoline bi odavno reagovale. Ali nigde u Srbiji nema radijacije, gajimo i jedemo povrće sa njiva u blizini bombardovanih fabrika pa niko još nije umro od toga, itd..

hehehe, može je mnogo rastegljiva reč. Može se tumačiti i kao: "može a i ne mora".

Sa druge strane, u poslednje vreme sam čuo za mnogo malignih obolenja kod ljudi koje poznaju ljudi koje poznajem. I neki moji u familiji (doduše mahom stariji) su od onda dobili rak i umrli. To ne mora biti posledica bombardovanja, mnogi upiru prstom u Černobil (odloženo dejstvo, dok koncentracija u živim organizmima polako ne dostigne prag), ali svejedno, čini mi se da su pre 20-30 godina većina ljudi koji su tad umrli, a da sam ih znao, umrli od srca ili šloga. O malignim oboljenjima se tad pričalo kao o nečem čudnom i retkom. Danas i manje ljudi puši i manje njih pije žestoka pića, životinjska mast je maltene prognana iz jelovnika, ljudi su mahom svesni da je izlaganje Suncu opasno, rekao bih da su faktori rizika smanjeni, a ovamo...rak je na prvom ili drugom mestu kao uzrok smrti. Još uvek niko ne ume, ili ne sme, da kaže zašto. Kao da niko ne pravi statističku, epidemiološku analizu, osim u nekim slučajevima (Arsen u izvorištima vode u jednom gradu u Bačkoj sa visokom stopom malignih obolenja). Verujem da je na delu čuveno "neuznemiravanje javnosti" (da nije u toku neki "Kućni red"?).

Gojko,

Ta recenica je jednostavno izbacena iz konteksta. Tacna je koliko i da jedan neutrino moze da izazove rak kod coveka ako bas pogodi neko mesto u DNK i ako sistem za korekciju pri replikaciji zakaze - ali je verovatnoca da se to desi vrlo mala.

Osiromaseni uranijum je kao i svaki teski metal pre svega toksican, i gde god "koalicija voljnih" nabaca hiljade tona raznoraznih teskih metala to mesto je kontaminirano za dug period - da je DU neskodljiv, u USA bi ga upotrebljavali za baterije ili nesto slicno.

O radioktivnosti DU se jos i moze raspravljati, ali to ni u kom slucaju ne umanjuje njegovu toksicnost za zivotnu okolinu.



U savrsenom svetu, da - ali u ovom nasem.. bas i ne, a i protiv DU su mnoge svetske organizacije za zastitu prirodne sredine. Statistike povecanja maligniteta u Srbiji su neumoljive - na zalost. DU verovatno ne igra tu kljucnu ulogu, koliko propast celali svakako ima udela u povecanju broja malignih bolesti - sigurno ih ne smanjuje.

"One single particle of depleted uranium lodged in the lymph node can devastate the entire immune system," Dr. Roger Coghill, an experimental biologist, told the conference on links between depleted uranium (DU) and cancers in Iraq.

on http://cndyorks.gn.apc.org/news/articles/iraq/du2.htm




Peka Havisto, koji predsedava projektima Unep-a vezano za osiromaseni uranijum kaže...clilck links below

http://news1.beograd.com/srpsk...ja/bbc/030325_muci_Balkan.html
&
http://www.panonijapress.co.yu/060/plutonijum060.htm



Prema mapi koju je Nato prosledio Ujedinjenim nacijama, u Srbiji ima nekoliko ciljeva u Preševskoj dolini koji su gađani ovom vrstom oružja, kao i pojedina mesta u Crnoj Gori. Ciljevi u Beogradu nisu gađani ovom vrstom municije. Odnoso municija zbog doleta aviona A10 i njihovog "smeštaja" na pojedinim aerodromima bila je ograničena na manji deo (južne i stare) Srbije, odnosno CG.


Plus još dok sam bio u Bujanovcu dolazili su "eksperti" za ispitivanje povećanja radijacije i sl... pogledajte linkove ispod, tj. pojedine delove zvaničnih saopšenja koje govore o...

http://bujanovacpress.yubc.net/download/Obavestenje428.doc
http://bujanovacpress.yubc.net/download/Obavestenje429.doc
http://bujanovacpress.yubc.net/download/Obavestenje444.doc
http://bujanovacpress.yubc.net/download/Obavestenje%20454.doc

Osiromaseni uranijum ima odlozeno dejstvo, tek cemo da ga osetimo mada vec sad se oseca pogotovo u Bosni, na znam za tacne podatke ali pricali su mi ljudi koliko je povecan broj obolelih od raka u nekim mestima za koja se zna da su zatrovana uranijumom, cak sam slusao na tv-u i neke nase doktore da pricaju da je vec sad ovde kod nas povecan broj obolelih od raka i slicnih oboljenja, ali da se tek ocekuje lavina. Problem sto to niko kod nas ne prica je da verovatno niko nema yaya da izadje tome u susret ili se prica mada tiho a kada to cujemo skloni smo odbacivanju tih podataka (psihologija - mehanizmi potiskivanja). Takodje ovde postoje 2 razlicita mehanizma delovanja, jedan je taj sto te cestice mogu direktno da udju u organizam, ali druga stvar koja je verovatno mnogo opasnija je sto ce sav taj uranijum sa Kosova da se ugradi u lanac ishrane kroz vode i zemljiste i onda smo tek najebali...Sto se tice raznoraznih organizacija za zastitu prirodne okoline nemam neko preterano poverenje u njih, oni deluju gde i kako njima to odgovara, cak i ako neko progovori nesto vrlo brzo se sve to zataska - secate se slucajeva obolelih italijanskih vojnika - bilo je aktuelno pre jedno godinu-dve, ko se sad jos seca toga? Sve moze da se plati - kao sto npr. kompanije koje proizvode mobilne telefone placaju zdravstvene ustanove da cute o tome sta su ustvari otkrile o zracenju doticnih...

Broj obolelih od raka u Srbiji se drasticno povecao za poslednjih 15 god, ima dosta studija na tu temu. Ne mislim da je osiromaseni uranijum tu igrao neku presudnu ulogu, ali svakako je doprineo da situacija bude jos losija.

E broj obolelih od raka se povećao u celom svetu i ne vidim zašto tako olako povezujete mesta gde je padao uranijum sa brojem obolelih. Pa znate i sami koliko poznatih uzročnika raka postoji.

Poenta je da više ljudi umre od raka pluća izazvanog PUŠENJEM, nego od tog osiromašenog uranijuma protiv koga se svi bune, a nije dokazano da je IKO umro od posledica trovanja posle bombardovanja. To su samo špekulacije. Što se ne bunite malo protiv pušača, da se to zabrani na javnim mestima, neka puše kod kuće? Zašto ja da trpim to, stalno me neko truje, možda i ja dobijem na kraju rak pluća?

Pa i jeste zabranjeno pusenje na javnim mestima samo sto to retko ko postuje. Kada bismo krenuli da zatrpavamo policiju pozivima da neko pusi na javnom mestu mozda bi se nesto promenilo. Ali slobodno zovi policiju jer ti imas i pravo i obavezu da ih zoves ako neko krsi zakon :-)

Gojko, meni se čini da je broj pušača u opadanju (ovako, prostim gledanjem i nabrajanjem u mojoj okolini), ipak ljudima ponešto od zdravstvene propagande, a naročito preko američkih filmova i serija, uđe u uši.

Ali zato primećujem, nosom, naročito otkako je ovo sparno vreme, koliko se trujemo putujući automobilima i udišući sveže izduvne gasove na neposrednom mestu nastanka. Negde sam čitao su da aditivi koji se dodaju bezolovnom benzinu umesto tetra-etil-olova kancerogeni, tako da možemo i na njih (a i na olovo, naravno) da pokažemo prstom kao na mogućeg krivca. Ovo je mnogo intenzivniji izvor zagađenja od cigareta, a i domašaj mu je mnogo veći, jer zagađuje i lanac ishrane. Ipak, niko više ne obraća pažnju na taj problem, koji je (gle čuda) prvi put spomenut u vreme naftne krize sedamdesetih, valjda kao deo propagandne operacije "kiselo grožđe". Sad niko neće da lane nešto protiv naftne i automobilske industrije, svi su spremni da prihvate rizik, jer ne smeju ni da zamisle kako bi živeli bez njih, a narocito kako bi skupo ratovali bez njih ili kad ne bi postojala civilna potrošnja koja diktira veliki obim proizvodnje, čime cene i troškove drži na niskom nivou. Okolo-naokolo i dođosmo opet na ratnu mašineriju kao glavnog posrednog ubicu na planeti.
A ipak, ne mogu ni ja da se odreknem auta... , ali bih voleo da je napravljen drugačije, što bi sigurno moglo, samo kada bi hteli to da urade.

Pa dobro, sad mozemo do sutra da nabrajamo raznorazne uzrocnike raka, kao sto su orbit zvake, coca-cola tj. svi oni proizvodi koji u sebi sadrze neke od onih opasnih E-xx supstanci. Medjutim nije poenta bila u tome vec u uranijumu, i slazem se da on nije jedini uzrocnik raka, daleko od toga, ali je sigurno to da su podrucja bombardovana raketama sa DU izuzetno opasna po zdravlje ljudi, mozda mi ovde to necemo preterano osetiti, ali ljudi koji zive na tim podrucjima sigurno hoce. Pa koliko je bilo prica o obolelim vojnicima Nato-a od tzv. balkanskog sindroma (cini mi se da su ga tako nazvali) naravno nazivaju to "sindromom" jer naravno ne smeju da kazu da je to zapravo od DU, samo sto se takve price vrlo brzo zataskaju.

Podrucja bombardovana >bilo kakvim< bombama su opasna za zivot zbog:

1. Ostataka koji mogu da eksplodiraju
2. Toksicnosti teskih metala od kojih se bombe prave
3. Radioaktivnosti nekih elemenata (recimo DU, mada ih ima jos)
4. Poremecaja ekosistema

2. i 3. povecavaju i kancerogenost a i kontaminiraju zemlju teskim metalima pa samim tim i voce, povrce i zivotinje koje se hrane istim - dakle, ceo lanac ishrane je zatrovan.

Sto je najgore, "konvencionalno" oruzje pravi istu ako ne i vecu stetu od DU oruzja (zato sto se DU oruzje koristi za usku namenu, a "konvencionalno" sa sve "pametnim" bombama se baca svuda i u enormnim kolicinama) i sve to je tema za jednu duzu studiju.

SAD svetskoj javnosti prezentirale podatke o efektima 31.000 projektila sa osiromasenim uranijumom preciziravsi 112 lokacija.

Parlamentarna delegacija Velike Britanije, (koja je bila u poseti Beogradu), zatrazila je od naseg vojnog vrha stav u vezi pomenute municije.

Odgovor VJ bio je: "Nasa ocena je da je municija sa osiromasenim uranijumom izuzetno opasna za zdrave ljude, i da ce ta opasnost biti dugotrajna. Vasi vojnici oboljevaju i umiru, i vasi strucnjaci ocenjuju da je municija bezopasna. Na vama je da ocenite sta je istina, a ona je samo jedna. Tragicno je sto niko ne govori o ugrozenosti stanovnistva koje zivi na teritoriji po kojoj je dejstvovano"


Dodatak nevezan za "uranijum", ali...:
Na terioriji tadasnje Jugoslavije baceno je preko 23.000 tona bombi. U njenom vazdusnom prostoru je bilo preko 32.000 aviona, i utroseno je preko 130.000 tona avionskog goriva. Posto se radi o malom prostoru i kratkom vremenu aktivnosti, samo ovi parametri su dovoljni za zakljucak da je prirodnoj sredini nanesena ogromna steta povezana sa njenim narusavanjem i zagadjenjem, i sa fizickim delovanjem i poremecajima nizih slojeva troposfere.

Prvi put u istoriji oruzanih konflikata bombardovani su i razruseni objekti hemijske industrije. Eksperti su posledice takvog delovanja oceninili ekoloskom katastrofom. Nekoliko egzatnih pokazatelja potvrdjuju navedenu ocenu.

U Dunav i Moravu slilo se vise od 530 kubnih metara nafte, 17.000 tona naftnih derivata, 3.000 tona alkalijuma, 800 tona sone kiseline, preko 1.000 tona etilen-hlorida, osam tona metalne zive i njenih hlorida i sulfida, nekoliko tona piralena, i drugog opasnog materijala.

Karakteristicna su desavanja posle bombardovanja velikog naftno-hemijskog i hemijskog peduzeca Azotara i Petrohemija u Pancevu, i rusenja fabrike koja je proizvodila radioaktivni amonijak, koje je izvedeno 18. aprila. Stvoren je ogromni oblak u kome je koncentracija radioaktivnog amonijaka sto puta bila veca od dozvoljene. Oblak se prosirio i zahvatio teritorije susednih zemalja na istoku. Naucnici su jos tada taj oblak nazvali evropskom ekoloskom katstrofom.

Ako se svemu doda podatak, da je pre agresije na Jugoslaviju na teritoriji Republike Srpskei, upotrebljeno oko 11.000 projektila sa osiromasenim uranijumom, onda je slika o ekoloskom stanju na Balkanu jasnija.

Majk Dzeminson

[Ovu poruku je menjao secret dana 23.02.2004. u 11:43 GMT]

Nesrecna prica o usiromasenom uranijumu koji je zadesio BiH i SCG je dovoljno losa i svakako bi DU trebalo zabraniti medjunarodnim konvencijama ili njegovu upotrebu svesti na najmanju mogucu meru.. Takodje za bombardovanje hemijskih instalacija i izazivanje ekoloskih opasnosti treba podneti prijave medjunarodnom sudu pravde i slicnim institucijama za odgovorne koji su takve stvari naredili.

Medjutim.. ovde bih takodje pomenuo jos neke stvari koje se ponekad gube iz vida a usko su povezane sa kancerogenim oboljenjima.

- Koliko se u balkanskim zemljama postuju norme, recimo nivoa EU, prilikom proizvodnje/gradjevine itd? Pri ovome mislim prvenstveno na ekoloske norme - standarde o zagadjenju sredine, otpustanju gasova, emitovanju EM i svih ostalih zracenja, i sl..?

- Uzevsi u obzir indeks korupcije, da li je realno reci da su takve norme apsolutna prepreka za uvoz neceg toksicnog / formiranje nezdravog proizvodnog procesa, i sl...?

- Koliko se stite radnici u ugrozenim okolinama? Da li neko ima neke statisticke podatke o broju kancerogenih oboljenja i ostalih poremecaja nastalih usled nepostovanja pravila/normi (ili slabih pravila/normi) koje sam naveo? Recimo - Bor, posledice teske industrije na kraj? Elemir / voda u Zrenjaninu - koja se ne resava decenijama dok konacno neko nije objavio da je puna arsena, i sl..?

Za vreme bombardovanja je takodje pomenuto izlivanje piralena iz trafo stanica - da li je ljudima takodje poznato da smo mi jedna od retkih zemalja koja uopste koristi piralen, tj. nije presla na novija ulja za transformatore? Naravno, krivac za bombardovanje objekata sa koncentracijom piralena treba da bude identifikovan i tuzen - ali opet ostaje tuzna cinjenica da je neko u EPS-u pre 30-35 godina odlucio da kupi ovaj otrov iako su vec tada zemlje EEZ uveliko izbacivale piralen kao izuzetno kancerogeno i toksicno jedinjenje... kako li su se ponasali u drugim "koncernima" kada im se nudilo jeftino otrovno resenje i skuplje ali zdravije.. mogu samo da zamislim ...


Ne bih da prejudiciram nista, ali misljenja sam je da Srbija i pre bombardovanja imala izuzetno los rezultat postovanja eko-normi, a bombardovanje je tu situaciju ucinilo mnogo gorom - kontaminacijom terena teskim metalima i na odredjenim lokacijama - radioaktivnim otpadom.

Cele ove price sam se setio, jer u nekom skroz neformalnom razgovoru o ulaganjima u Srbiju sa nekim ljudima iz EU cuo i da je cinjenica o nizim normama i standardima za radnike (ne samo manje plate, vec minimumi uslova za rad, standardi kojih moras da se pridrzavas i sl..) i proizvodne procese jedna od zanimljivijih stvari koja nas cini konkurentnim :( Na zalost. Jasno je da striktne norme nisu izvodljive dok ekonomija ne dodje na neki pristojan nivo, ali opet.. kad si poznat po tome, nije bas neka uteha.

Da se malo i ja ukljucim u temu. Kod nas se godinama proizvodi potkalibarna municija od teskih metala, uglavnom na bazi volframa koji spada u teske metale. Niko ne pominje gde je takva municija upotrebljivana (inace je u pitanju protivoklopna municija) DU se koristi samo zato sto je nesto jeftiniji od volframa i sto ga ima u dovoljnoj kolicini, pa se volfram koristi u druge svrhe (ekonomija, bato). Kod nas se dugo vodila polemika o upotrebi DU u istu namenu, ali se odustalo jer ga kod nas jednostavno nema na raspolaganju u dovoljnoj kolicini.

- Niko ne pominje sulude kolicine vinil hlorid monomera (VCM) koja je pustena iz Panceva
- Niko nepominje da smo druga zemlja na svetu po broju pusaca (odmah iza Turske)
- Niko ne pominje postrojenja za preradu kadmijuma u otvorenim pecima

Pored toga na q su mi se popele price o "kancerogenim E-xxx" aditivima, zato sto zvuce strasno i opasno a kod nas se dodaju aditivi koji nisu ni klasifikovanikao aditivi jer su opasni.

Sve ove price su igranje sa statistikom kojom se moze dokazati sve kao u : "Ako su covek i slon teski 5 tona, Koliko je prosecna tezina coveka? 2.5t?" Mislite o tome . . .

Vidim naslov DU, onda brzo scrollnem, pa odjednom naletim na "zakon o zabrani pusenja na javnim mestima" :),onda opet ozbiljna rasprava, pa da nastavimo malo neozbiljnije (ne zamerite :)).
Sto bi jedna od profesorki rekla: "Ah, Boze, strasno je to povecanja broja ljudi obelelih od raznih oblika raka...Eto ja ne pusim....ali jedem dzem (wtf?)" .... "Ma ustvari sve je kancerogeno, ma radite sta hocete :)".

E, da zasto dzem ... znate kako uvek kada se uhvati ona skramica od budji na povrsini dzema, a mi je najcesce fino skinemo i koristimo dzem ili pekmez. A ono, skinuli smo potpuno benigan deo gljive, jedan od najjacih prirodnih kancerogena aflatoksin uvek pada na dno tegle (produkt gljive Aspergillus parasiticus i Aspergillus flavus, koje se mogu naci u sastavu budji pekmeza).
Tako da onaj ko pomaze, ili uzme zadnju kasiku - je ustvari najvise najeb*o... :)

zakljucak: iza svakog ugla vreba Dragan Kojic - Keba

Da, ovo sa bombardovanjem je sad postala dimna zavesa za zagađivače, umesto da se diže uzbuna i traži odgovornost sadašnjih i budućih prekršilaca (pa i donosilaca, kad nisu adekvatni) propisa, ponavljaće se "mi smo bili bombardovani" kao ono "mi smo petsto godina bili pod Turcima". Ukratko, "što da se džaba trudimo, ionako je zagađenje toliko da šta god radili ostaće skoro isto..."

:)))))))))))


Bio je jedan izveštaj koji je statistički obrađivao respiratorne bolesti
u području gde se smešta pepeo iz Termoelektrana, ali ne znam šta je bilo
sa njime. Čak ne bih rekao ni da je namerno sakriven, jednostavno, ljudi
su ga ignorisali. Ako ne vidiš opasnost, onda i nema opasnosti...


E pa baš i nije tako. Piralen je i kod nas postepeno izlazio iz upotrebe.
Ne zaboravi da se uništavanje piralena plaća.
Mislim da je najmanje u jednom slučaju došlo do izlivanja piralena koji
je bio uskladišten pred uništavanje (ili "pred uništavanje"), ali svakako
nije bio korišćen ni za šta.


....i to NAŠIH eko-normi, koji su ceo vek iza evropskih standarda.

--
“Never underestimate the power of human stupidity.”

Nisam baš od početka pratio temu, ali moram da se uključim sa par komentara:


Tu postoji jedan mali problem. Sumnjam da će se neko iz naše vlasti usuditi da tako nešto uradi – bar u narednih 10 godina, naročito kada se uzme u obzir da takva tužba ne bi imala praktično nikakvih izgleda na uspeh (il’ bi se proglasili nenadležnim, ili ne bi bilo dokaza, ili nešto treće). Druga opcija je masovno podnošenje privatnih tužbi. Tu se javlja problem finansiranja – država, iz gore navedenih razloga, to ne bi smela da radi, neka NVO – hm, I don't think so. I tako opet od svega ništa ne bi bilo. A sem toga, bez finansijske, pravne i naučne podrške jako teško bi bilo dokazati da je nečije oboljenje ili eventualna smrt uzrokovana baš NATO bombardovanjem – kad se uzmu u obzir svi štetni uticaji kojima smo bili izloženi proteklih godina.


Još manje je poznato da su za vreme sankcija ljudi masovno krali Piralen iz transformatora (naročito po selima) i koristili ga za premazivanje podova i drvne građe!
BTW, za PCB jedinjenja (u koja spada i Piralen) se još 40-tih godina prošlog veka znalo da su štetna za životnu sredinu i što je još gore, da su veoma postojana što znači da je potrebno da prođu vekovi da bi se razgradila. Naravno, visoki profiti koje su proizvođači ostvarivali od njihove prodaje su bili isuviše velik izazov, te su PCB tek 70-tih godina zabranjeni u USA a zatim i u Evropi. Na žalost, do tada je hemijska industrija, predvođena kompanijom Monsanto (koja se, ako se ne varam, danas bavi proizvodnjom GM hrane!!!) uspela da zagadi bukvalno čitavu planetu tako da danas praktično svako živo biće na Zemlji u sebi ima tragove tih hemikalija. Ah da, kasnije se ispostavilo da pored toga što su izuzetno kancerogeni, PCB (iliti polihlorovani bifenili) izazivaju genetske mutacije kod ljudi...


Iz mog iskustva (rad u hem. industriji), mogu reći da je svest o zaštiti kod naših ljudi nerazvijena. Uostalom, vremenom se čovek opusti, tako da ako u početku i poštuje sve mere zaštite, kasnije prestane to da radi ako nema nekoga da ga na to primora. A u sveopštem haosu nikoga nije briga za takve trice i kučine.


...i koji se još uvek nalazi u podzemnim depoima hemijskog kompleksa, zajedno sa još jednim «finim» jedinjenjem po imenu EDC.

Pored sveg ovog zagađenja, 15-godišnje preplavljenosti domaćeg tržišta prehrambenim artiklima sumnjivog (najblaže rečeno) porekla, neslavnog rekorda u konzumiranju cigareta i dugogodišnjih stresova usled poznatih događanja, biće jako teško utvrditi šta je uzrok povećanog mortaliteta...onda kad se neko bude setio da napravi istraživanje na tu temu.

Čovek bi pomislio da su nešto naučili... ustvari i jesu! Naučili su da kad jednom korumpiraju političare da štite jedan njihov prljavi posao, na dalje praktično imaju monopol na zaradu od svih prljavih poslova, jer već imaju razrađen mehanizam odbrane.

Prirodni uran predstavlja smešu tri izotopa zastupljena u sledećim procentima:
U-238 = 99,283 %;
U-235 = 0,711 %;
U-234 = 0,005 %.

U zemljištu se obično nalazi u koncentracijama od nekoliko delova na milion. Svaki dan ga unosimo u organizam iz vazduha, vode, hrane i zemlje.

- Vodom se u proseku dnevno unese oko 2,1 mikrogram (milioniti deo grama), A
- hranom 0,9 - 1,5 mikrograma.

Deo urana eliminiše se iz tela sa urinom.

Za potrebe nuklearnih elektrana i izrade nuklearnih bombi iz prirodnog urana se izdvajaju U-235 i U-234 (obogaćivanje), a kao nuzproizvod dobija uran heksafluorid (UF6).

Upravo iz UF6 dobija se osiromašeni uran, koji sadrži manje U-235 i ima 40 % manju radioaktivnost od prirodnog urana. Ministarstvo energetike SAD poseduje tako velike količine UF6 (oko 728.000 metričkih tona) uskladištene širom zemlje, da je svaka ideja o njihovom smanjenju dobrodošla.

Zbog svoje velike gustine (1,7 puta veća od gustine olova), OU se koristi za izradu municije velike probojne moći, kao i za izradu oklopa za vojna vozila. Zrna od OU imaju izvanredne balističke karakteristike i osobinu da se po prodiranju u materijal ne tupe i izobličavaju (kao volframova), već naprotiv postaju još oštrija. Oklopi američkih tenkova M1A1 Abrams ojačani su umetanjem ploča od OU u sendvič između čeličnih ploča. U jednom incidentu zabeleženo je da je takav tenk izdržao tri direktna pogotka od strane iračkih T-72 tenkova. Tenkovi Abrams koriste i municiju sa OU. Pored tenkova, municiju koriste oklopna vozila tipa Bradley i avioni A-10 Thunderbolt i AV-8 Harrier.

Na 12 lokacija u Bosni u periodu 1994-1995 američki avioni A-10 Thunderbolt ispucali su oko 3,3 tone municije sa OU. Na 85 lokacija na Kosovu je 1999. godine ispucano oko 10,2 tone. Od tada, nekoliko međunarodnih organizacija radilo je na utvrđivanju nivoa kontaminacije životne sredine i ljudi, kao i mogućih puteva izlaganja. Nijedno od ispitivanja nije pronašlo širu kontaminaciju OU, povišeni uran u urinu veterana ili značajan zdravstveni rizik po stanovništvo. Krajem 2000. i početkom 2001. godine, različiti novinski izveštaji (uglavnom iz Evrope) pisali su o povećanom broju slučajeva leukemije kod vojnika koji su služili na Balkanu. Nezavisna ispitivanja Svetske zdravstvene organizacije, Evropske komisije, Evropskog parlamenta, UNEP-a i Britanskog kraljevskog društva odbacila su mogućnost postojanja veze između OU i leukemije ili drugih medicinskih problema kod balkanskih veterana.


U Zalivu, u periodu 1990-1991., od "prijateljske" vatre (viđeno i u najnovijem ratu) kontaminirano je 31 američko vozilo: 16 Abrams tenkova i 15 Bradley oklopnih vozila. Ovi incidenti, kao i kasnije operacije dekontaminacije, izložile su određen broj vojnika kontaminaciji. Najizloženiji su bili vojnici koji su se nalazili u samom vozilu ili u blizini tokom incidenta.

Naime, pri udaru uranskog jezgra u čvrstu prepreku stvara se visoka temperatura i najmanje 40 % od ukupne mase osiromašenog urana sagori i pređe u aerosole uran oksida. Ove čestice kontaminiraju najviše okolnu sredinu (zavisno od meteo uslova mogu se preneti i na udaljenosti do 40 km), a u organizam se mogu uneti udisanjem. Jedan deo čestica se rastvara u plućnom fluidu i apsorbuje u krvotok. Čestice koje nisu rastvorene zaostaju u plućima i mogu prouzrokovati intenzivnu jonizaciju u tkivu a-česticama koje se emituju tokom procesa radioaktivnog raspada. Uran koji se našao u krvotoku deluje kao hemijski otrov oštećujući male tubule u bubrezima. Deo urana se vezuje na proteine ćelijskih zidova, trujući ćeliju i ometajući vitalne funkcije eliminacije otpadnih metabolita i održavanja balansa elektrolita. Celokupni efekt naravno zavisi od primljene doze. Iako su studije sprovedene u prošlosti zaključile da te doze nisu dovoljne da prouzrokuju značajan rizik, neki istraživači su počeli da sumnjaju da u kombinaciji hemijski i radiološki efekt mogu naneti značajnu štetu.


Sinergizam

Ideja da hemijsko i radiološko oštećenje pojačavaju jedno drugo (deluju sinergistički) je veoma verovatna i dobija na pažnji. Uran je "genotoksičan" - hemijski menja DNA, izazivajući aktivaciju gena koji su inače neaktivni. Postoji bojazan da rezultujuća neprirodna aktivnost u ćeliji može voditi rastu tumora. Naučnici su nedavno dobili prvi direktan dokaz da zračenje OU oštećuje hromozome u ćelijskim kulturama. Dejstvom zračenja hromozomi se kidaju, a fragmenti preuređuju na načine koji rezultuju neprirodnim spojevima. Ovakvi prelomi i spojevi često se nalaze u ćelijama tumora. Još važnije, nađeno je da zračenje OU povećava aktivnost gena u ćelijskim kulturama u dozama za koje nije poznato da uzrokuju hemijsku toksičnost. Moguće posledice čine sve još neizvesnijim, pošto niko ne zna da li geni aktivirani zračenjem povećavaju oštećenje uzrokovano genima aktiviranim toksičnom efektima, ili obrnuto. Britansko kraljevsko društvo se u prošlogodišnjem izveštaju o zdravstvenim posledicama upotrebe municije sa OU kratko osvrnulo na ove sinergističke efekte: "Postoji mogućnost oštećenja DNA usled hemijskih efekata pojačanih efektima ozračivanja alfa-česticama". Međutim, nikakva preporuka za buduća istraživanja u cilju procene rizika nije data.

Sledeći razlog za zabrinutost oko OU je efekt blizine. Naime postoji slaganje u mišljenju između naučnika da zračenje ne oštećuje samo ćelije koje direktno pogađa. U eksperimentima u kojima su pojedine ćelije u kulturi ozračene alfa česticama, aktivacija gena porasla je kako u ozračenim ćelijama, tako i u susednim ćelijama koje nisu bile izložene zračenju. Kod visokih doza ovaj efekt je nebitan, pošto se ionako ubija mnogo ćelija. Međutim kod nižih doza dobija na značaju.

Od skora je poznato i da efekti zračenja ne moraju odmah da se ispolje. Oštećenje gena može da bude pojačano delenjem ćelija, tako da se pune posledice mogu pojaviti tek mnogo generacija nakon događaja koji ih je izazvao. Naučnici upozoravaju da su preporučeni bezbedni nivoi često zasnovani na ideji da su samo ozračene ćelije pogođene, a ignorišu efekt blizine i moguće pojačavanje kroz generacije. Vojska nastoji da odbaci ovu opasnost navodeći da ona ima samo teoretski značaj, bar kad se radi o civilima.

Prema Pentagonu, jedini rizik izlaganja je tokom borbe. Čestice uran oksida koje nastaju udarom zrna su teške i brzo se talože na zemlju, smanjujući rizik od izlaganja. Ovo zvuči ubedljivo dok se ne pročita poslednji izveštaj UNEP-a o OU zaostalom iz konflikta u bivšoj Jugoslaviji iz sredine devedesetih. Ekspertski tim koji sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, Svetskom zdravstvenom organizacijom i NATO, zaključio da OU u Bosni predstavlja mali rizik, iako se još uvek može detektovati na mnogim lokacijama.

Prema UNEP-u, međutim, mora se ispitati mogućnost kontaminacije lokalnih izvora vode i bunara usled rastvaranja i mobilizacije urana kroz zemljište. Za ovo treba vreme. Prema izveštaju, hiljadu zrna OU zarivenih u zemljište moglo bi povećati nivoe urana u vodi do 100 puta. Ovo bi premašilo 2 mikrograma po litri - limit koji je predložila Svetska zdravstvena organizacija.

Jedan avion A-10 ispaljuje i do 150 zrna u jednom poniranju, koja se u meko zemljište mogu zariti i do dubine od sedam metara. Ovo je jedan od razloga zbog kojih UNEP forsira hitno proučavanje OU ispaljenog tokom netom završenog konflikta u Iraku. Na području bivše Jugoslavije procene su načinjene nekoliko godina nakon što je municija sa OU primenjena, te bi startovanje proučavanja u Iraku, dok se prašina nije slegla, doprinelo mnogo boljem shvatanju ponašanja OU u životnoj sredini. Čak i sada, ispitivanja u Iraku mogla bi dati neke procene o riziku koji se odnosi na municiju ispucanu za vreme Zalivskog rata 1991. godine.


Ugroženi veterani

Kraljevsko društvo je priznalo da lokalizovane zone kontaminacije OU predstavljaju rizik, naročito za decu, i morale bi se očistiti kao prioriteti. Pukotine su se pojavile i u argumentima da municija sa OU nije štetna po vojnike. Tokom rata iz 1991. godine više od 100 vojnika koalicionih trupa bilo je izloženo kontaminaciji usled "prijateljske" pucnjave. Veći deo vojnika je udahnuo uran oksid, dok je ostatak ranjen šrapnelima. Neki još uvek imaju OU u svom telu. Amerikanci i Britanci su naglasili da niko nije dobio kancer ili ispoljio probleme sa bubrezima. Ali istraživači sa Bremenskog instituta za preventivno istraživanje, socijalnu medicinu i epidemiologiju u Nemačkoj su našli da kod veterana nije sve u najboljem redu, bar što se fizičkog zdravlja tiče. U krvi 16 kontaminiranih vojnika i 40 zdravih ispitanika prebrojani su hromozomi u kojima su prekinute niti DNA nepravilno reparisane. Kod veterana ove nepravilnosti su pet puta veće nego u kontrolnoj grupi.

Ekonomist

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 25.03.2005. u 16:59 GMT+1]}

Ako je takvo stanje neko utvrdio već posle pet godina, onda nas za 10 do 15 godina očekuje prava eksplozija malignih bolesti. Ne možemo ni da zamislimo šta će to sve da bude, kaže prim. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka.

Posledice dejstva bombama sa osiromašenim uranijumom 1999. godine stigle su nas, nažalost, mnogo ranije nego što su domaći lekari mogli i da pretpostave.

Iako su naši lekari govorili da ćemo prve posledice ozračenosti uranijumom posle NATO bombardovanja videti posle deset do 15 godina, u nekim krajevima na Kosmetu broj obolelih od malignih bolesti povećao se i za 200 odsto. Ovako, bar, tvrdi nevladina organizacija "Milosrdni anđeo" iz Kosovske Mitrovice koja se bavi praćenjem porasta maligniteta. Tako se, inače, nazivala i akcija bombardovanja Srbije 1999. godine.

Koliko je tačno lokacija bombardovano bombama koje su punjene uranijumom i koliko je takvih bombi ispaljeno, još niko nije zvanično rekao. Londonski radio Bi-bi-si u svom izveštaju navodi da je u pitanju 113 lokacija, a koja je količina uranijuma na njima ispuštena - za našu javnost, po svemu sudeći, ostaće dugo tajna. Bi-bi-si napominje da je osiromašenom uranijumu, kada prodre u zemljište, potrebno 250 godina da se u potpunosti razgradi, a za to vreme truje tle, vodu i vazduh.

- Osim povećanog broja obolelih, na Kosmetu su među obolelima sve mlađe osobe. Prosek godina obolelih spušten je sa 65 na 40 godina - izjavio je direktor nevladine organizacije "Milosrdni anđeo" dr Nebojša Srbljak, internista bolnice u Kosovskoj Mitrovici.

On je u izjavi za Bi-bi-si napomenuo da su vrlo česti slučajevi raka kod muškaraca koji su 1999. godine bili ratno raspoređeni duž granice sa Albanijom. Dr Srbljak to dovodi u vezu sa podatkom NATO da je upravo na tom području većina od 113 lokacija koje su gađane bombama sa osiromašenim uranijumom. Sada je taj deo pod kontrolom italijanskog kontingenta Kfora, a marta 2002. godine mediji u Italiji su objavili da je 13 italijanskih vojnika vraćeno kući zbog narušenog zdravlja usled pojačane radijacije.

Inače, svi vojnici Kfora i službenici UNMIK vodu za piće isključivo kupuju, a ne piju sa česme.

- Koliko ja znam, nemamo a nismo ni imali problema sa vojnicima u vezi sa tim. Nismo imali vojnike koji su išli kući zbog toga. Naglašavam da je to ono što ja znam, za ovo vreme koje sam proveo ovde - kazao je za Bi-bi-si portparol južno-zapadnog kontingenta Kfora Stefano Toneati.

Prim. dr Slobodan Čikarić, radiolog u Institutu za onkologiju Srbije i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, prokomentarisao je juče za Glas da pacijenti sa Kosmeta ne dolaze na lečenje u ovaj institut tako da on u kliničkom materijalu nema dokaz za tezu o povećanju broja obolelih, ali dodaje:

- Ako je takvo stanje neko utvrdio već posle pet godina, onda nas za 10 do 15 godina očekuje prava eksplozija malignih bolesti. Ne možemo ni da zamislimo šta će to sve da bude, s obzirom na to da i ne znamo koliko je ispaljeno bombi sa osiromašenim uranijumom.

On kaže da u ovako kratkom roku mogu da se otkriju maligni limfomi i leukemije kod dece.

- Očekujem da se konačno ovim povodom oglasi međunarodna zajednica i dođe da očisti uranijum. Za to je, koliko ja znam, neophodno nekoliko milijardi evra. Oni treba da plate za štetu koju su napravili - kaže dr Čikarić.

Dr Srbljaka takođe ne čudi ćutanje međunarodne zajednice, ali mu se čini da je i u Beogradu kucao na pogrešna vrata kad je tražio da se napravi strategija za rešavanje problema koji uzrokuje osiromašeni uranijum.

Tanjug- D. S.

NATO bombardovanje Jugoslavije ostavilo je Srbiji i Crnoj Gori zastrašujuću dilemu koja ni posle pet i po godina nema rešenje: u kojoj meri je bombardovanje (o)trovalo zemlju i ljude?

O dometu municije sa radioaktivnim uranom, koju su NATO vojnici obilato koristili na Kosmetu, manje na jugu Srbije i u Crnoj Gori, govori jezivo povećanje broja bolesnih od raka i leukemije na teritorijama gde su padale “obogaćene” bombe. U nekim delovima Kosmeta u poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast malignih oboljenja i do 200 odsto, javio je nedavno Bi-bi-si.

Javnosti je, međutim, gotovo nepoznat podatak da su za ozbiljno trovanje srpske nacije i dugoročne posledice bili dovoljni i prosti preleti vojnih aviona, otkriva Nikola Soro, inženjer mašinstva, predsednik Udruženja termoenergetičara SC i predsednik programskog saveta Ekološkog pokreta Novog Sada.

Tokom nepuna tri meseca, u proleće 1999. godine, NATO avijacija je imala oko 33.000 letova preko našeg neba i u relativno kratkom vremenskom periodu sagorela oko 43 tone avionskog goriva.

I klasično avionsko gorivo čiji je sastav poznat, kaže Soro, NATO je stavljao aditive, dodatna sredstva, čiji je sastav vojna tajna.

Produkti koji su otišli u vazduh sagorevanjem takvog goriva nisu tajna - oslobođene su velike količine visokotoksičnih, kancegorenih, mutagenih i međunarodnim obavezama zabranjenih materija.

- Takve elemente nazivaju polutanima, mutantima, jer menjaju svojstvo kada uđu u zemljište i vodu. Mutante ne možemo da kontrolišemo, nemamo znanje i tehnologiju za to, sem da utvrdimo da u životnoj sredini postoji nešto nepoznato. Zabrinjava što ni autori zagađenja nemaju takvo znanje. Izvršili su eksperiment uživo nad našim stanovništvom i sada prate šta se dešava.

Naš sagovornik tvrdi da ovi otrovi prave dugoročna genetska oštećenja i da je pouzdano utvrđeno da ostavljaju posledice na reproduktivnu moć ljudi.

- Novi Sad je primer, nad njima je bilo najviše preleta i bombardovanja. Sada se javljaju problemi nepoznate prirode kod žena. Sve ih je više koje nisu sposobne da rađaju, a zdrave su. Lekari ne mogu da utvrde razlog.

OZON UNIŠTEN

LETELICE F-16 iz NATO eskadrile ispuštale su u vazduh halone, kao efikasno sredstvo za zaštitu od požara, slučaju da ih pogodi srpski protivavionski projektil. Ova hemijska jedinjenja izuzetno su štetna za ozonski omotač i njihova proizvodnja i promet biće zabranjeni 2010. godine, objasnio je Miroslav Spasojević, pomoćnik direktora za međunarodnu saradnju Uprave za zaštitu životne sredine, na nedavno održanom sastanku zemalja regiona o korišćenju halona.

Procena je da je tokom bombardovanja SRJ bilo između pet i deset hiljada naleta aviona F-16, tako da su emitovane “ubice” ozona na našem nebu bile bez presedana.

Novosti

Porast malignih bolesti ali i povećane malformacije kod životinja u poslednje vreme otvaraju nove dileme šta se sve nalazilo u NATO projektilima, kojima su nas bombardovali 1999. godine. Pored potvrđenih šest zona uranijumske ozračenosti na jugu Srbije i jednog lokaliteta na rtu Azra u Crnoj Gori, i na drugim područjima detektovano je radioaktivno atmosfersko zagađenje. To je potvrđeno i u izveštaju koji je Evropska komisija naručila od Regionalnog ekološkog centra za srednju i istočnu Evropu u Budimpšti.

Oko plantaže višanja PKB-a u selu Begaljica, kod Grocke, tokom bombardovanja palo je šest NATO projektila. Posle bombardovanja, sa svih stabala lišće je “nestalo”. Višnje su ostale na svom mestu, ali su promenile boju, postale su ružičaste i bezukusne. Ista pojava zabeležena je i na plantaži i u okolnim voćnjacima. Seljaci svoje višnje nisu brali, ali je sa polovine PKB-ove plantaže, ukupne površine oko 10 hektara, plod obran.
Sumnja se da je NATO ratne 1999. godine koristio i specijalne termo-svetleće bombe, koje pored eksploziva sadrže i smesu finih prahova aluminijuma i magnezijuma. Tome je pridodata i izvesna količina otpadnih koloidnih prahova osiromašenog uranijuma.

Prilikom eksplozije ovakve bombe, čija jačina zavisi od sadržaja eksploziva, dolazi do inicijalnog paljenja aluminijuma i magnezijuma.

Milovan Purenović, profesor niškog Filozofskog fakulteta, odsek za hemiju, kaže da se pri ovakvim eksplozijama oslobađa bela bleštava svetlost i toplota, a pri tome temperatura doseže 2.000 do 3.000 stepeni.

- Usled inicijalnog paljenja i istovremenog nuklearnog raspada praha uranijuma, temperatura raste do nivoa stvaranja niskotemperaturne plazme usled čega se javljaju alfa, beta i gama zračenja - ističe dr Purenović. - Pri ovom procesu, dolazi do jonizacije azota i kiseonika. U toku ovog tihog i svetlećeg pražnjenja dolazi do susreta ovih čestica i sintetiše se nuklearni oblak, pri čemu nastaje dodatna bleštava svetlost plazme azota i kiseonika i stalno se izazivaju veštačke munje. Neprestano povećavanje koncentracije nuklearnog oblaka u vazduhu ugrožava živi svet.

Koliko i kako će dejstvo osiromašenog uranijuma na našim prostorima u predstojećim godinama delovati na ljude, za sada, samo se pretpostavlja. Izvesno je, međutim, da opasnost od upotrebe osiromašenog uranijuma po ljudsko zdravlje i životnu sredinu potiče od činjenice da zrno, sačinjeno od ovog materijala, pri udaru u cilj sagoreva, oslobađajući uranijum-oksid, radioaktivni aerosol, koji sadrži alfa-čestice. Ovaj aerosol je lak, pa je tako podoban da se prenosi kroz vazduh, posebno vetrom, na velike daljine, zagađujući vazduh, vodu i zemljište.

Posebna opasnost je mogućnost da čestica osiromašenog uranijuma bude udahnuta ili unesena u sistem organa za varenje, kada može da prodre kroz tkiva i stigne u krvotok, neposredno ozračujući krv i organe. Prema mišljenju pojedinih stručnjaka, mnoge oslobođene tvari mogu da izazovu abortuse i defekte ploda, dok su druge vezane za smrtonosne bolesti nerava i jetre.

Na nedavnom Balkanskom simpozijumu o tumorima, prezentovano je zabrinjavajuće istraživanje Medicinske sekcije SANU. U studiji “Reproduktivno zdravlje u Srbiji od 1989. do 2001. godine”, iz statistike uzete iz skoro svih naših zdravstvenih centara, uviđa se drastičan pad porođaja ali i porast spontanih pobačaja. Prema rezultatima 30 centara, koji su obrađeni prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, ističe se da se najveći broj bolesti povećava upravo od 1999. godine.

Kako je konstatovano, povećan je broj premalignih bolesti, dobroćudnih i zloćudnih tumora.

RAK DOJKE
U istraživanju SANU konstatuje se da je za poslednjih pet godina rak dojke među tri najčešća oboljenja žena u Srbiji i da je smrtnost od te bolesti 50 odsto, iako je ona u razvijenim zemljama smanjena.

Miša R.

A sto redakcije ne kupe novinarima diktafone... i ne zaposle ili ne angazuju honorarno strucne redaktore? Uskoro ce svaki strucnjak u ovoj zemlji da bezi od intervjua za novine kao djavo od krsta.

NA jugu Srbije, ispod 44. paralele u širem rejonu Vranja, životna sredina dugotrajno je kontaminirana osiromašenim uranijumom, utvrđena je i interna kontaminacija stanovništva kao i rane posledice na humanoj populaciji“. Ovako glasi i te kako zabrinjavajući najnoviji zaključak stručnjaka Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“ iz Beograda, posle sprovedene analize zdravlja ljudi na jugu Srbije.

Uz konstataciju da je detekcija i utvrđivanje posledica dejstva osiromašenog uranijuma stanovnika, koji žive u okolini kontaminiranih područja, bila do sada predmet nevelikog broja istraživanja, predočava se da je analiziran humani uzorak grupe od 29 žitelja ovog područja, prosečne starosti 39,5 godina.

- Istraženo je područje na kome su utvrđeni visoki nivoi kontaminacije zemljišta, vode, vazduha, flore i faune osiromašeni uranijumom i drugim radionuklidima iz transurasnog niza, kako je prikazano u izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu od aprila 2002. godine - dr Radomir Kovačević, načelnik sektora za radiološku zaštitu Instituta „Dr Dragomir Karajović“.

Kako se navodi u analizi „Uranijum - karakteristike, dejstva i posledice NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine“, ističe se da je na jugu Srbije visokospecifičnim testovima ispitivana interna kontaminacija ljudi i karakteristične posledice.

Kako je uranijum izuzetno toksični materijal sa posebnim afinitetom za bubrežno tkivo, analizirani su i specifični markeri poremećaja bubrežnih funkcija. Rezultati su pokazali da nema oštećenja bazalne membrane glomerula, ali je konstatovano oštećnje tubularnog epitela.

Stručnjaci Instituta „Dr Dragomir Karajović“ iz Beograda u svojoj analizi podsećaju da je uznemirenost međunarodne javnosti zbog pojave takozvanog „Balkanskog sindroma“, u leto 2000. godine primorala predstavnike Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP-a) da se ponovo pozabave posledicama korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom po životnu sredinu. Te iste godine procenili su ugroženost životne sredine na Kosovu i Metohiji, a krajem 2001. godine i na lokalitetima na jugu Srbije i Crnoj Gori. UNEP je potom sačinio izveštaj, u kome se ističe da su zabeležena dva „noviteta“ u reagovanju uranijuma.

Novo je zapanjujuće brzo koordiniranje penetratora koji istovremeno stvaraju prašinu i ostavljaju je na površini zemlje. Kako su konstatovali, to stvara indirektnu opasnost, pre svega od zagađenja podzemnih voda, a druga opasnost je da se putem vazduha, u kome se čestice uranijuma beleže i posle tri godine mogu još da se prenose na velike daljine putem vazduha, što može da ugrozi životnu sredinu i zdravlje ljudi. Eksperti UNEP-a su predočili i da je potrebno stalno praćenje zdravstvenog stanja stanovništva, jer neki izveštaji kažu da su se već pojavile promene na hromozomima ljudi.

Dr Radomir Kovačević kaže da je neophodno da se uspostavi redovan monitoring životne sredine u zoni uticaja bombardovanih lokaliteta osiromašenim uranijumom i, što je najbitnije, monitoring zdravstvenog stanja stanovništva.

- Zato država mora da napravi realnu procenu rizika - konstatuje dr Kovačević. - A njen posao nije da plaši ili paniči stanovništvo, niti da ga teši, već da ga zaštiti.

DETEKTOVAN I PLUTONIJUM
PRILIKOM misije stručnjaka UNEP-a 2000. godine na Kosovu, procenjena je ugroženost životne sredine na 11 lokaliteta. Kako navode stručnjaci Instituta „Dr Dragomir Karajović“, u zaključcima UNEP-a je potom umanjena ugroženost životne sredine.
Ipak, evidentirano je korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom, a u nekim uzorcima je pronađen i plutonijum, što donosi posebnu zabrinutost.

POVEĆANJE BROJA TUMORA
NA nedavnom Balkanskom simpozijumu o tumorima, prezentovano je istraživanje Medicinske sekcije SANU. U studiji „Reproduktivno zdravlje u Srbiji od 1989. do 2001. godine“, iz statistike uzete iz skoro svih naših zdravstvenih centara, uviđa se drastičan pad porođaja, ali i porast spontanih pobačaja. Prema rezultatima 30 centara, koji su obrađeni prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, ističe se da se najveći broj bolesti povećava upravo od 1999. godine.

Kako je konstatovano, povećan je broj premalignih bolesti, dobroćudnih i zloćudnih tumora. Primera radi, broj dobroćudnih tumora jajnika materice popeo su se sa 26 na 496, a na grliću materice na 176. Višestruko su se uvećali spontani i prevremeni pobačaji. Broj umrle prevremeno rođene dece popeo se sa 50 na 357, a broj umrle malformisane dece sa 121 na 610.

Miša RISTOVIĆ

Jedna stvar mi samo nije jasna u vezi upotrebe osiromašenog uranijuma. Osiromašen ili ne, on je radioaktivan. Kako se takva municija čuva. Kako se njome rukuje. Kako se štite oružari na aerodromima koji naoružavaju avione. Kako je moguće da se radioasktivnost ne indukuje na sam avio ili na tenk koji ima OU u sastavu oklopa. Kolika je stopa malignih oboljenja kod pilota, tenkista i oružara u USA army. Znam da se do ovog podatka ne može doći, ali možda neko zna na koje vreme se smenjuje ovo osoblje.

Radioaktivnost OU je jako mala i jedina prava opasnost je unosenje organizam uranijumovih oksida kad dolazi do jonizacije alfa cesticama. Kada se udahnu rasprseni oksidi, alfa cestice mogu da dopru do npr. pluca i tu zracenje ima efekta.

Kolicina gama zracenja u municiji od OU je jako mala (neznatno visa od one koja od npr. woframa) tako da se skladistenje skoro isto, i prilicno sigurno.

Do sada je bilo poznato da radioaktivni uranijum može da ošteti DNK, ali je biohemičar Univerziteta severne Arizone dr Diane Stearns sa timom naučnika sada dokazala da uranijum oštećuje DNK slično teškim metalima, nezavisno od toga da li je radioaktivan. Tim naucnika na čelu sa dr Sterns je prvi dokazo da se u slučaju izlaganja ćelija uticaju osiromašenog uranijuma, on spaja sa DNK, čime dolazi do mutacije ćelija, izvestio je EurekAlter.

Kada se uranijum spaja sa DNK, on menja taj genetski kod žive ćelije. Zbog toga DNK počinje sa pogrešnom sintezom belančevina, što utiče na rast ćelija. Takve ćelije mogu da stvore maligne tumore. Ranije je utvrdejno da se teški metali spajaju sa DNK, ali je dr Sterns prvi put dokazala istu osobinu uranijuma. Ovo otkriće je od velikog zančaja za ljude koji žive u blizini napuštenih rudnika uranijuma i vojnike koji koriste oružje sa osiromašenim uranijumom.

Uticaj uranijuma na zdravlje ljudi, koji praktično nije ispitivan od Menhetenskog projekta - usavršavanja atomske bombe početkom četrdesetih godina prošlog veka - danas je veoma aktuelan. Ispitivanja tima dr Sterns će pomoći u razjašnjenju velikog broja obolelih od kancera na Bliskom istoku i na drugim lokacijama gde se koristilo oružje sa osiromašenim uranijumom, pa i na prostorima bivše SFR Jugoslavije.

http://www.physorg.com/news63620093.html

<irony> A svi znamo da je uranijum u stvari gas </irony>

Uranijum definitivno upada u teske metale (iako je poznatiji kao radioktivni)