sam bakar hemijskim kalajisanjem. znači pasivni rastvor, bućneš, i posle recimo minut ima presvlaku. e sad, to valja samo ako koristiš tinol sa umereno agresivnim fluksom inače ume da izgleda i čudno i ružno jer fluks ako je jači pojede presvlaku tako da u okolini lema imaš ponovo crveno od golog bakra.
što se tiče laka , najjednostavniji je plastik sprej ali onaj švapski "PLASTIK70" kojeg ima i kod tebe da se kupi. pa baš ako treba da nešto kasnije dolemiš, 70ica ne pravi gluposti po lakovanoj površini kada se lemi. u principu ništa specijalno, nešto je kao na nitro bazi...samo u spreju. al što dobro izoluje, tu je tek ++

Mozes li malo pojasniti to hemijsko kalajisanje posto se prvi put susrecem sa tim,a nije lose znati
Pozdrav

pa postoje u principu 2 načina.
elektrohemijsko , znači izvor napona, kalajna elektroda (druga elektroda je pcb sa svojim bakrom) i rastvor kalajne soli , valjda kalaj hlorida ili čega, nemam pojma te detalje. ovaj postupak se koristi kod naprednije izrade štampi u procesu nanošenja kalaja na bakarisane površine buduće štampane ploče i to daje stvarno lep sloj i deblji naravno od onog u drugoj metodi.
drugi način je ovaj kućni gde se gotova štampa umače u rastvor koji čine kalaj hlorid , tiourea (kažu neki-jako nezdrava stvar), so, i još ponešto. takav rastvor se ponegde može dobiti gotov kao tečnost a obično se kupuje kao kesica pripremljene smeše soli koja se jednostavno rastvori u destilovanoj vodi. toga ima recimo u konradu ili birklinu a slabo se donosi jer je mali interes. ovakav rastvor pravi perfektnu površinu na početku a vremenom njegov efekat slabi tačnije sve lošije pokriva površine. ne zato što se soli troše
koliko što je sam rastvor nestabilan pa se posle 6 meseci podosta razgradi.

Kazi ti Gujo sta koristis tj. sta preporucujes

Ja svoje štampane pločice pre lemljenja elemenata prekalajišem, prevučem sve vodove tankim slojem kalaja i evo hvala Bogu traju više (desetina) godina.
A mnogo lepše izgledaju zaštićene lakom, što jes jes.

pa vidi, meni je jedan deo posla u firmi pravljenje brzih stampi i ja moram imati rastvor da bih finisirao plocice i prebrinuo posao za taj dan. rastvor koji ja koristim se pravi po narudzbini (zgadi ti se koliko moras da molis neke likove za litar) i iako pravim puno ploca , desi mi se da i meni rastvor omatori. inace imam sve hemikalije koje se koriste ali ...nemam vise recept, inace bih se igrao "malog hemicara". gledano po netu, slabo ima recepata osim jednog koji je totalno netacan. sto bre to kriju ko zmija noge nemam pojma. ili jednostavno nema interesa, kada se mogu kupiti gorenavedene kesice sa prahom koji samo razmutis.
e, sad ide ona nasa pirocanska fora: ako je vec gotov rastvor nestabilan, zasto onda muckati ceo prah? ljudi se dosetili pa kad kupis kesicu, podelis prah na nekoliko delova pa razmutis samo recimo 1/5 kolicine. pa kad propadne, ti imas materijala za jos 4 ture.

posto nemam hemiju a ni uslove za metalizaciju rupa ali mi je bilo ovo zanimljivo za elektrohemijsko kalajisanje, palo mi na pamer da na pcb nanesem negativni predlozak i posle razvijanja bucnem na kalajisanje naravno "na struju" pa da posle uklanjanja fotolaka ecujem goli bakar a da vodovi ostanu zasticeni kalajnom presvlakom. e sipak, po netu nadjoh da kalajna maska moze samo ako se nagriza u amonijum persulfatu a sve ostale nase metode (ferihlorid ili kiselina) reaguju i sa kalajem. ostaje jos jedino mogucnost da se cela ploca pokalajise pa onda klasicnom pozitiv metodom zastiti i ecuje. pa kad skines fotolak a ono belo. nisam probao sve dok-imam-pasivni-rastvor-a-nemam-vremena, necu ni pokusavati.

Ja već neko vreme koristim Lotlak sprej, to je nešto kao kad kalafonijum rastvoriš u alkoholu pa time premažeš štampane veze. Lakše se lemi i štiti bakarne površine od korozije.

Isprobano, šljaka pouzdano, a može i sa benzinom.
Rastvoris u bočicu od lekova, sa dobrim zatvaračom, pa imaš i za kasnije.
Samo paziš da sa četkice ne opadaju dlake.

Ja sam kositrio vodove tako da ih zalijem tinolom, ugrijem pistoljem an vruci zrak i ostruzem 'visak' celicnom vunom.
Moze ispasti jednako ljepo kao i kemijsko kositrenje ako se dobro izvede.

Sto se tice laka, i mene zanima ali po mogucnosti neki bolji (dvokomponentni?) lak koji bi dobro zapekao, da bude barem donekle slican tom laku na tvornickim plocicama. (lemna mjesta nije problem zastititi).
Kad treba lakirati korisitm poliuretan sprej preko kojeg se moze lemiti ali je dosta krhak i nisam zadovoljan s njim kao dobrim i cvrstim izolatorom.

Vidim da ovdje ima ljudi koji se s tim bave i puno znaju o tome, znaci kakav se lak korisit na tim 'profi' plocicama.. ?

Ono sto napisah u proslom postu nikako se ne moze zvati “profi”
ali za pojedinacne komade i radioamaterske uslove je vrlo upotrebljivo

A kako da zastitim lemna mesta

Pravi lot-stop lak se moze kupiti, doduse nema ga u obicnim trgovinama el. komponenti ali ga je problem nanositi jer se mora nanositi sitotiskom sto naravno trazi otvaranje sita, a sve to raditi zbog par prototipskih ploca se naravno ne isplati. Druga stvar je ako se radi serija. Treba sacekati da se neko sjeti pa da napravi printer koji bi printao takvu boju, mada cemo na to dugo cekati.
Ja kad radim prototipske primjere poslije ecovanja dobro ocistim plocu, premazem je tankim slojem paste i lemilom je pokositrim prevlaceci vrh lemila po svim vodovima. Pri tome je vazno da na vrh lemila uzmes veoma malu kolicinu tinola i razvlacis je po vodovima sve dotle dok se tinol hvata na bakar, a zatim opet vrlo malo tinola pa dalje. Ako se pri tome ima konkavni vrh na lemilu (kao sto se moze naci za Welera) stvar je puno laksa. Poslije toga se ploca opere razrijedjuvacem ili alkoholom da se uklone ostaci paste. Poslije lemljenja komponenti se cijela ploca prespreja bezbojnim lakomi stampa je sigurna. Naravno da ovaj postupak nije za serijsku proizvodnju.

''razvlacis je po vodovima sve dotle dok se tinol hvata na bakar, a zatim opet vrlo malo tinola pa dalje. Ako se pri tome ima konkavni vrh na lemilu (kao sto se moze naci za Welera) stvar je puno laksa.''

Pa isto tako, samo sto ja nakon toga ugrijem plocicu vrucim zrakom i onda suvisni tinol samo lagano ostruzem celicnom vunom.
Pasta nije ni potreban za to.


Taj lot-stop lak, daj bar ime, brand, kemijsku formulu.. :), za zastitu ploce se lako snaci jer kako radim for fun netreba mi sad nikakva preciznost sitotiska.

Razni zamascivaci, ljepljiva traka, solventi i sl. mogu sasvim OK posluziti za obicne smrtnike.

na zapadu imaju plumbers paste, neku kao kremu sa kalajnim zrncima. naravno da joj je originalna primena za lemljenje cevi al se neko dosetio da to namaze na pcb i isto vrelim vazduhom rastopi. neko mrlja novinama, neko celicnom vunom, ali efekat je kazu super.
eee da i to zaluta u nase ekrajeve...

inace za nasu pastu (bese CINOL?) ide prvo deterdzent i topla voda pa tek posle aceton ili alkohol. efekat je tako bolji.

Postoje i foto folije, koje sluze kao zastitni lak. E sada, ja sam to iscackao, ali tako je "nedostupno" u ovim predelima, da je obeshrabrujuce. A praviti porudzbinu 2500$, nije bas za "igranje". Lakse je profesionalcu dati desetak evra.

Ja koristim FLUX SK-10 , kupljen u Senti ~ 600.00 din. Dosta je dobar, recimo možeš lemiti preko njega i posle nekoliko meseci.
pozdrav

Sada sam "zbunjen", da li je "lak" let-stop lak, ili kao "lak" moze da posluzi rastvor kalafonijuma u alkoholu?

let stop lak = zeleni "lak" na pcb
kalafonijum u alkoholu = jeste neka vrsta laka tj premaza.

E hvala ti, brate, a sta je "osnovno" pitanje u tredu?

Zanima me jel ima neko ko koristi lot stop lak i ako ima neka slika plocice uradjene sa njim?

Pa zar nije moguce koristiti onu pastu za lemljenje smd komponenti, i ona valjda ima flux+mikro zrnca Sn-a, a sto se tice te paste za lemljenje Cu cevi, odavno ovde moze da se kupi würth-ova pasta koja je ustvari kiselina sa kalajnom prasinom (onako tamno sive boje izgleda) i kada se zagreje brenerom posle nekog vremena postane srebrne boje . . .

Moze za "kalajisanje" vodova, ali je skuplja pasta od plocice. I nije neka "zastita", pocrnece vrlo brzo.