[ Aleksandar Marković @ 14.05.2003. 13:56 ] @
| Glad, bolesti, ekonomski kolaps, tiranija i ratovi oko resursa - čekaju svet ako se brzo ne smanji potrošnju energije, zaključio je Ričard Hajnberg u svojoj knjizi "Žurka je završena: Nafta, rat i sudbina industrijskog društva". Hajnberg tvrdi da će svetska proizvodnja nafte dostići maksimum za tri do 12 godina, a ako do tada ne bude učinjen veliki napor da se koriste novi izvori energije, poput vetra, sunca ili gorivih ćelija, posledice će biti veoma teške. Nije nikakvo čudo da su na čelu Hajnbergove liste energetski neodgovornih zemalja Sjedinjene Američke Države - koje troše četvrtinu nafte u svetu, a uvozom pokrivaju polovinu od 20 miliona barela (1 barel = 159 litara) sadašnje dnevne potrošnje, prenosi Reuters. Autor, međutim, naglašava i da će jak rast u zemljama žednim nafte, poput Kine i Indije, uvećati nevolje jer će se pojačati konkurencija među potrošačima nafte, pa smatra da je zato još potrebnija preorijentacija na alternativne izvore energije. "Veselo trošenje fosilnih goriva u poslednjih 200 godina bliži se kraju, a mi još uvek možemo da nađemo način da taj provod srećno okončamo", rekao je Hajnberg i dodao da će to morati da se uradi milom ili silom. Njegov katastrofični scenario izazvao je pažnju i među onima koji se slažu da bi svet mogao da se suoči sa nekom vrstom krize kada proizvodnja nafte počne da se smanjuje. Hajnberg predviđa da će svet biti manje globalizovan, a gradovi će se smanjiti jer će se ljudi seliti bliže izvorima hrane i vode. U tom će svetu valute biti lokalne, struju će obezbeđivati kooperative, a ljudi će ponovo početi da koriste bicikle ili da pešače. "Naš film o globalizaciji će se odvijati unatraške", kaže Hajnberg, profesor ekologije na Kalifornijskom novom koledžu u Santa Rozi. On smatra da bi mnogi Amerikanci rado zamenili svoj životni stil baziran na velikoj potrošnji energije za to da Amerika bude skinuta sa liste svetskih terorista. Hajnbergovi stavovi su u jakom kontrastu sa onima koji veruju da će prelazak sa nafte na alternativna goriva biti blag, čak i ako novi izvori energiju budu skuplji. Alternativa za naftu će verovatno koštati više , ali to ne mora da znači da će doći do katastrofe. To može da bude blaga tranzicija, kaže ekonomista Ron Minsk, specijalni savetnik za ekonomsku politiku bivšeg američkog predsednika Bila Klintona. Da bi izbegle katastrofu, SAD moraju odmah da smanje svoju zavisnost od nafte, rade na promeni svog životnog stila zasnovanog na intenzivnoj eksploataciji resursa i orijentišu se na očuvanje i razvoj obnovljive energije, naglašava Hajnberg. U svojoj knjizi on citira Kolina Kampbela, geologa i autora poznate prognoze da će proizvodnja nafte u svetu dostići maksimum za jednu deceniju, da bi pokazao da je vreme suštinski faktor da bi se izbegla katastrofa. Kampbelovu tvrdnju da ljudi danas na svaka četiri barela nafte koju potroše otkriju samo jedan novi, protivnici teorije katastrofe, poput Rona Minska, odbacuju kao jeftino stvaranje panike. Protivnici Hajnbergove teze priznaju da će nafta jednom nestati, ali smatraju da će cene skočiti kada se ponuda smanji, pa će tržišne sile na vreme upozoriti da se izbegnu nevolje. "Od pedesetih godina 20. veka ljudi predviđaju u narednih 10 godina maksimum proizvodnje nafte. Sad smo već u 21. veku, a ljudi još uvek predviđaju to isto", kaže Minsk, koji smatra da će skupa nafta kratkoročno pogoditi privredu, ali će podstaći napore na razvoju alternativnih izvora energije koji su ranije bili previše skupi. Cena nafte je pred rat u Iraku dostigla 40 dolara za barel zbog straha da bi uništavanje tamošnjih nalazišta moglo da izazove potres u svetskoj privredi, ali je od tada pala na oko 26 dolara. I Hajnberg misli da su SAD krenule u rat protiv Iraka zbog nafte, a ne oružja za masovno uništenje. Američko-britanska invazija je, po njegovom mišljenju, prva najava ratova za resurse u budućnosti, ako se brzo ne pređe na druge energetske resurse. Bez velikih ulaganja u alternativnu energiju - u milijardama, a ne milionima dolara kao što je američki predsednik Dzordž Buš predložio u poslednjem budžetu - ne vredi se oslanjati na porast cena nafte kao prvi indikator problema u snabdevanju, kaže Hajnberg, jer će naredna velika kriza u snabdevanju biti signal kraja ere nafte i početka haosa, najpre u zemljama u razvoju a na kraju i u industrijskom svetu. Reuters p.s. Američki trgovinski deficit je zbog velikog porasta uvoza nafte u martu dostigao 43,5 milijardi dolara, drugi u istoriji SAD. Američki uvoz sirove nafte dostigao je u martu rekord od 9,1 milijarde dolara, a uvezeno je 300,7 miliona barela (1barel = 159 litara). Cena nafte je u martu pala na 30,27 dolara za barel, što je bilo najviše za poslednjih 20 godina. [Ovu poruku je menjao secret dana 14.05.2003. u 16:40 GMT] |