Category...UVI range...Colour
Low...0 to 2...Green
Moderate...3 to 5...Yellow
High...6 to 7...Orange
Very high...8 to 10...Red
Extreme...≥ 11...Purple

_{[Ovu poruku je menjao secret dana 15.10.2004. u 17:52 GMT+1]}

Područje Republike Srbije se više od šest meseci godišnje nalazi u zoni povišenog, pa i ekstremno visokog UV zračenja


Koliko je sunce opasno?

Dokazano je da UV zraci (UVB i UVA) predstavljaju jedan od najkancerogenijih faktora za čoveka i direktno prouzrokuju pojavu karcinoma kože i melanoma.


OSNOVNE INFORMACIJE O UV ZRAČENJU

Područje Republike Srbije nalazi se u zoni visokog i ekstremno visokog UV zračenja tokom letnjih meseci počev od kraja 90-ih godina prošlog veka.

Ovako visoko UV zračenje u Evropi beleži se još samo u Španiji, Grčkoj i u alpskim područjima centralne Evrope.


KARAKTERISTIKE UV TALASA

UV zraci spadaju u nevidljivi spektar sunčevih zraka talasne dužine od 10 do 400 nanometara. Zavisno od talasne dužine, UV talasi se dele na:
- UV vakum, talasna dužina od 10-200 nm,
- UVC, talasna dužina od 200-280 nm,
- UVB, talasna dužina od 280-315 nm i
- UVA, talasna dužina od 315-400 nm.

Kancerogeno dejstvo imaju UVB i UVA talasi, s tim što su UVB talasi opasniji.


UV TALASI I OZONSKI OMOTAČ

Na 8-12.000 m oko zemlje nalazi se atmosferski omotač. Od 8-12.000 m pa sve do 55.000 m rasprostire se pojas stratosfere u kojoj se nalazi ozon. Jezgro ozona je između 22-28.000 m, iznad i ispod on je razređeniji. Ozon je taj koji smanjuje i zaustavlja prodor UVA i UVB talasa.

Zavisno od njegove gustine sa jedne i položaja sunca sa druge strane regulisana je snaga i količina UVA i UVB talasa koji dospevaju do zemljine površine.
Smanjenje gustine ozonskog omotača, a time i povećano UV zračenje tokom poslednje četvrtine dvadesetog veka, uzrokovalo je veliki porast pojavljivanja karcinoma kože i melanoma.


UV INDEKS U SRBIJI

Prosečna visina UV indeksa u Srbiji po mesecima:
Decembar i januar UV indeks 0 - 1
Februar i mart UV indeks 1 - 4
April i maj UV indeks 4 - 7
Jun UV indeks 7 - 10
Jul UV indeks 7 - 11
Avgust UV indeks 7 - 10
Septembar i oktobar UV indeks 4 - 7
Novembar UV indeks 1 - 4

KO JE POSEBNO UGROŽEN

Deca su, bez obzira na boju kože, najosetljivija na UV zračenje. Osim njih, u u ugrožene spadaju i:

- osobe bele puti, svetlih očiju i kose, koje lako dobijaju pege posle sunčanja,
- osobe sa velikim brojem mladeža, kao i oni koji imaju mladeže neobičnog izgleda (veći od 6 mm prečnika, višebojni i nepravilnog oblika)
- osobe koje su u porodici imale pojavu karcinoma kože ili melanoma,
- svi koji lako crvene na suncu,
- osobe sa opekotinama od sunca u detinjstvu,
- svi koji previše vremena provode na suncu bez zaštite,
- osobe koje godišnje odmore provode u regionima sa visokim i ekstremno visokim UV zračenjem i
- osobe koje su imale terapijski tretman adolescentnih akni radijacijom.

dr Jadran Bandić


NAPOMENA

UV zračenje direktno prouzrokuje pojavu karcinoma kože i melanoma.


OBJAŠNJENJE GRAFIKONA:

- Područje Republike Srbije se nalazi u jednoj zoni UV zračenja i vrednosti u pojedinim regionima razlikuju se minimalno ( od minus 2 do plus 2 indeksna poena ) i to zavisno od tipa oblačnosti i nadmorske visine.

- Prognozirana prosečna vrednost UV indeksa je prosečna vrednost maksimalnog i minimalnog UV indeksa .

- Bezbedno vreme na suncu odnosi se na vremenski interval između 10 i 15 h i to u onim slučajevima ako ne koristite nikakvu zaštitu (odeća, kapa ili šešir, naočare, mesta u hladu i kreme za zaštitu).



_{[Ovu poruku je menjao secret dana 15.10.2004. u 17:53 GMT+1]}

Od ukupne energije koju emituje sunce, jedan dvomilijarditi deo stiže do Zemlje. Sunčevo zračenje se sastoji od ultraljubičastog (UV) zračenja, vidjivog dela spektra i infracrvenog (IR) zračenja.

UV zračenje se karakteriše talasnom dužinom izraženom u nanometrima (1nm =10-9m).

Posmatrano po biološkom značaju, UV zračenje se deli na tri spektralna podrucja:
UV-c zračenje (100-280nm);
UV-b zračenje (280-315nm) i
UV-a zračenje (315-400nm).

UV zračenje se može meriti kao ozračenje (ili iradijacija) koje je pristiglo na jediničnu površinu, ili kao energija pristigla na površinu u određenom vremenskom intervalu. Intezitet UV zračenja zavisi od nekoliko faktora - najvažniji je količina koncentracije atmosferskog ozona, odnosno, debljina ozonskog omotača.

Najopasnije je UV zračenje najkraćih talasnih dužina (UV-c) ali se ono u višim slojevima atmosfere apsorbuje na molekulima kiseonika i ozona tako da ga već na visini od 60 km nema. Većinski deo UV-b zracenja apsorbuje se u stratosferi i samo nekoliko procenata dolazi do zemlje.

Zbog toga je UV zračenje na zemljinoj površini sastavljeno od velikog iznosa manje opasnog zračenja. Bitan regulator UVzračenja je visina sunca. Za velike visine sunca zračenje je intezivnije jer prolazi kraći put kroz stratosferu. Zbog toga se UVzračenje menja sa geografskom širinom, dobom godine i dana.

Najjače je u tropskom području, leti, oko podneva. Oblaci generalno smanjuju UV zračenje, ali to zavisi i od njihove vrste i debljine, tako da u nekim situacijama (koje obično kratko traju), mala oblačnost moze povećati zračenje u odnosu na potpuno vedar dan. Bitan je i sastav tla jer većina prirodnih površina kao što su trava, zemlja i voda reflektuje manje od 10 odsto pristiglog zračenja, dok svež sneg može reflektovati i do 80 odsto. Pesak odbija oko 25 odsto zračenja pa je stoga izloženost UV zračenja na peskovitim plažama veća. Da bi se ljudi informisali o UV zračenju i mogućim štetnim posledicama, naučnici su definisali parametar koji predstavlja indikator izloženosti zračenju - UV indeks - koji predstavlja jedinicu mere UV zračenja definisanu u odnosu na efekte koje izaziva na koži čoveka, a koju su usvojile Svetska zdravstvena organizacija, UNEP i Međunarodna komisija za nejonizirajuće zračenje.

Koža i oči su najviše izloženi UVzračenju, što može rezultirati akutnim i hroničnim posledicama na kožu (eritem, starenje kože, rak kože) i oči (fotokeratitis, snežno slepilo, katarakta). UV-b zračenje uglavnom uzrokuje eritem i različite vrste raka kože, dok UV-a ima izrazit učinak na potkožno tkivo i može promeniti strukturu kolagena i elastičnih vlakana podstičući starenje kože. Važno je znati da koža se koža može prilagoditi UV zračenju stvaranjem melanina, dok oko nema tu sposobnost.

Igor Đurović

Sunce je izvor života na zemlji. Međutim, sa sunčanjem treba biti oprezan, preterane doze sunčevih zraka mogu imati i štetno dejstvo. Ukoliko zloupotrebimo sunce UV (ultraljubičasti) zraci znaju da oštete najvažnije delove kože, a posle izvesnog vremena može da dođe i do pojave ozbiljnih bolesti kože.

U sklopu sunčevog zračenja postoji UV spektar, koji se u zavisnosti od količine zračenja deli na:

1. UV-A (320-400 nm)
2. UV-B (250-300 nm)
3. UV-C (100-200 nm)

Zbog važnosti zaštite od UV zračenja Svetska zdravstvena organizacija je načinila UV indeks, koji predstavlja količinu zračenja u jedinici vremena na površini kože. UV indeks se meri od 1 do 10 i prema veličini UV indeksa treba sprovoditi i zaštitu od sunca. Najmanji je 1.

Treba znati da se sunčevi zraci odbijaju od raznih podloga, pa tako refleksija na pesku iznosi 25 odsto, u vodi 10 odsto, a na snegu oko 80 odsto. Važno je napomenuti da UV zraci prodiru i do jedan metar ispod površine vode, tako da i u vodi lako možete da izgorite.

Kada odlazimo na more, reke, jezera, planinu uvek se dodatno izlažemo suncu da bi pocrneli i izgledali lepše i svežije, a svi kažu da je sunčanje zdravo i da leči mnoge bolesti kože. To je sve tačno, ukoliko umemo da se sunčamo. Postavlja se pitanje zašto crnimo. To je odgovor organizma i odbrana na povećano izlaganje suncu. U dubini kože nalazi se melanin, koji se, kada dođe do pojačanog izlaganja kože suncu penje u površinske slojeve. Tako stvara zaštitu od sunčanja, a koža postaje tamna. Telo treba postepeno izlagati suncu, osobe svetlije puti brže izgore od tamnoputih. Treba voditi računa kojem tipu kože pripadate, jer postoje tipovi od A, B, C i D ( A je najsvetliji, D najtamniji).

Produžena izloženost sve jačem UV zračenju može da dovede do ubrzanog procesa starenja. Koža pocrveni, zategne se, isušuje, uništavaju se elastična vlakna i pojave solarne elastaze). Mogu se javiti i staračke fleke, a produžena izloženost UV-B zracima može da dovede i do raka kože. Ni oči nisu pošteđene, tako izloženost pojačanim dejstvu UV-A zraka može da dovede do fotokeratoze. Nekontrolisano izlaganje tela sunčevim zracima često dovodi do pojave plikova i opekotina, a uz to i povišena spoljašnja temperatura može ugroziti zdravlje.

Šta kad izgorimo
1. Održavati higijenu kože i tuširati se blagim sapunima ili kupkama koji neće dodatno da iritiraju već oštećenu kožu
2. Namazati kožu kremom
3. Stavljati hladne obloge
4. Uzimati dovoljno tečnosti
5. Ukoliko imate bolove uzimati analgetike po uputstvu lekara
6. Kod jačeg stepena opekotina obavezno konsultujte lekara
Primena neadekvatnih krema i nekih lekova mogu da izazovu fleke od sunca. U zavisnosti od konsultacija, godina starosti, zdravstvenog stanja i drugih faktora različito reagujemo na sunčevo zračenje. Tako vam predlažemo nekoliko korisnih saveta kako se odnositi prema suncu.


Kako se sunčati
1. Ne treba se sunčati od 10 do 16 časova jer je tad UV indeks najveći.
2. Koristite kreme, ulja, mleka za sunčanje i to od proverenih proizvođača ili prirodna ulja napravljena od masline, nevena i drugih prirodnih ulja. Koristite najveći faktor zaštite. Ne mislite da ste apsolutno zaštićeni od zračenja ako ste stavili kremu ili ulje na kožu. To je pogrešno.
3. U toku sunčanja pravite česte pauze sa kupanjem, odlaskom u kafe, šetnje. Neka izlaganje suncu bude minimalno i više vremena provodite u hladu. Nikako ne dozvolite da vam koža pocrveni ili postane roze.
4. Nikada naglo ne ulazite u vodu pregrejani nego se prethodno rashladite i postepeno uđite u vodu (zbog naglog skupljanja krvnih sudova u hladnoj vodi).
5. Obavezno nosite naočare sa UV zaštitom, šešire sa velikim obodom, odeću sa drugim rukavima, koristite suncobran...
6. Uzimajte uvek dovoljno tečnosti, voća i povrća, izbegavajte upotrebu alkohola i jako začinjenu hranu.

Dr Ksenija Maid

Prvo je važilo pravilo - sunčanje je lek. Ublažava kostobolju i izvlači reumu. Potom su usledila upozorenja - izlaganje suncu je opasno jer uspavljuje nerve i širi krvne sudove. Poslednjih godina vlada zabrinutost jer od raka kože oboleva sve više ljudi. U svetu godišnje umre oko 60.000 ljudi od prevelikog izlaganja suncu, uglavnom zbog različitih tipova raka kože.

Zračenje je takođe uzrok ozbiljnih opekotina, starenja kože, katarakte i drugih bolesti, navodi se u prvom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o globalnim posledicama izlaganja suncu.

U Srbiji godišnje od raka kože oboli više od 3.000 ljudi, dok maligni melanom, najteži oblik tumora kože koji se vrlo teško leči, svake godine dobiju 462 stanovnika Srbije, podaci su Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Naši stručnjaci navode da je broj maligniteta kože u stalnom porastu i da je u direktnoj vezi sa izlaganjem suncu i tamnjenjem u solarijumu.

- Svima nam je potrebno sunce, ali previše može biti opasno - čak smrtonosno. Srećom, bolesti koje mogu nastati UV zračenjem, poput malignih melanoma, drugih tipova raka kože i katarakte, mogu se u potpunosti sprečiti jednostavnim zaštitnim merama - navodi se u saopštenju direktorke za javno zdravlje i okolinu u SZO Marije Neire.

Najveća oštećenja kože zabeležena su kod ljudi starih između 20 i 30 godina, i zato doktori apeluju da se svi građani pridržavaju uputstava zaštite pri sunčanju.

- Najbolja zaštita od sunca je hladovina, ali ako neko želi da se sunča, najmanje štetno izlaganje suncu je do 10 ujutru i posle 17 sati. Na suncu se obavezno mora nositi šešir ili boraviti ispod suncobrana, zatim su obavezne naočare i odeća koja ne propušta sunčeve zrake. Zaštitni faktor bi trebalo da bude oko 30, koji treba da se nanosi temeljno na kožu i to na svakih sat vremena. Decu bi osim zaštitnog faktora 50 trebalo štititi i šeširićem. Bebe starosti do 12 meseci ne treba izlagati suncu, a do treće godine samo minimalno, uz obaveznu zaštitu kremama sa visokim faktorom - objašnjava za „Blic“ dermatolog dr Gorana Isailović.

Rizičnu grupu za dobijanje raka kože čine ljudi sa svetlom ili pegavom kožom, sa brojnim mladežima, riđokosi ili svetlokosi, oni sa zelenim ili plavim očima, dodaje doktorka.

Sonja Todorović

Jedna lepa slika, cisto da se vide gde se nalaze ti "nanometri".

Koja zamka u savjetu. Ne navode vrstu hlada. Ako je debeli hlad npr. od neke zgrade - oke; ako je u hladu nekog drveta, dosta zraka prodje, pa mozes takodje biti ispecen. Isto sa suncobranima...sta je sa upozorenjem ako sjedis u hladu suncobrana, a oko tebe tepih pijeska? Ili si u vodi? Zastitni faktor 50? Wtf? Da ljudi imaju iluziju i trackaju svoju djecu hemikalijama, misleci da je dijete dvaput bolje zasticeno od zastitnog faktora 25 ili 30. Naocare za sunce i odjecu koje predlazu - da li prosli adekvatne testove? Jel' drzava ima neki standard? ...kao sto pise na fiskalnom racunu - 'povracaj'.