Jednostavan odgovor - neki nemaju 2.8 celom duzinom da bi bili jeftiniji :)

Maksimalni otvor blende nema veze sa kvalitetom fotke, ali kod nekih objektiva (chitaj: jeftinijih) blenda se mora zatvoriti da bi dobio maksimalan kvalitet tog objektiva. Kod onih skupljih, to nije sluchaj.

Broj koji predstavlja otvor blende je zapravo odnos prečnika i žižne daljine objektiva. Na većim dužinama je zato teže postići veći otvor blende, a to je i glavni problem objektiva sa fiksnom blendom. Tu ima dosta dizajnerskih problema, posebno ako se želi napraviti pošteno staklo, a ne samo mahati velikom blendom za reklamu i obično se pokazuju bolji rezultati na širem nego na dužem delu jel ima više "lufta".
Kada je objektiv skroz otvorene blende, svetlo se skuplja sa njegove cele površine, a po krajevima je jako teško korigovati sve probleme konstrukcije objektiva, razne aberacije i sl. Kada se blenda skupi, koristi se sve uži i uži krug oko centra stakla, smanjuje se zakrivljenost i dobija bolja slika. Kada se blenda suviše skupi dolaze do izražaja neki drugi fizički fenomeni (difrakcija receimo), pa se kvalitet onda smanjuje. Zato je najbolji kvalitet obično negde u sredini opsega otvora blende.

Hvala za odgovore! Da li je manje zlo povecavati otvor blende na max ili povecavati ISO, onda kada je to dvoje jedino resenje u oskudici svetla? Odnosno, da li prvo iscrpeti otvor blende, pa ako ni to nije dovoljno onda povecavati ISO? Konkretno za Rebel 350 D + Sigma 17-70.

Sve zavisi kako se ponasa objektiv kada je siroko otvoren. Ako tvoja 17-70 ne muti ni na jednoj blendi nema razloga da ga ne odvrnes ako mozes ali ako ti ostrina znacajno pada kada je skroz otvoren onda idi na ISO.

I postoji jedno jeftino resenje kada treba brze od f2.8... Magicni, plasticni 50mm f1.8.