Apstraktni objekti ne mogu da se instanciraju (ne mozes da uradis aps a;), tako da ne mozes ni da napravis niz apstraktnih objekata.

Takodje ne mozes da napravis niz ne-apstraktnih objekata A i da ih onda referenciras kroz *B (gde je B izvedeno iz A), a zvuci kao da si to opisao.

OK,kako onda da koristim klasu koja treba da sadrzi niz odredjenih objekata razlicitog tipa,izvedenih iz apstraktne klase,konkretno ako imam predmet za police...klasa predmet je apstraktna...neka predmeti recimo budu knjige,kasete i diskovi;kako da definisem policu koja ima odredjenu nosivost i na nju mogu da stavljam i uzimam predmete razlicitog tipa?

Pa bas onako kako si gore napisao, pomocu duplog pointera: Predmet **niz;

mislim da sam dosao teorijski do resenja ;)
posto se radi o apstraktnoj klasi,objekti mogu biti razlicite vrste a u niz ne moze da se pakuje vise razlicitih vrsta vec samo jedan tip podataka...kada definisem **p definisao sam niz pokazivaca te tako nema problema...u svakom slucaju hvala puno

marko

hmmm...jos jedna mala nejasnoca

ako imam:

Podatak **niz; //gde je podatak apstraktna klasa

zasto prostor za niz dodeljujem sa

niz=new Podatak *[..neki broj..];

Možda sam već dosadan, ali ti najtoplije savetujem da ne koristiš te duple zvezde, nego lepo da uzmeš



Veruj mi, mnogo je bolje.

Jesi, dosadan si...

Elem od programera zavisi da li će koristiti pokazivače ili neće. Da budem najiskreniji pa da javno iznesem šta mislim - svako ko kuka o pokazivačima (a na to kukaju svi ljudi koji se bave razvojem softvera u drugim jezicima) treba odmah da prestane da programira u C/C++ i da se pozabavi nekim jezikom koji nema pokazivače, niti namerava da ima... :)

A sada ja malo ja budem dosadan... - Naime, smatram lično da je UPRAVO draž (što napisa jedan mnogo pametniji čovek od mene u jednom članku negde u nekim novinama) programiranja u C/C++ BAŠ korišćenje pokazivača da bi se došlo do kompaktnijeg izvršnog koda, za koji ne treba NNNN Mb RAM-a, NNN GB tvrdog diska i NN GHz procesor(i).

No, ovo je možda za neku diskusiju tipa "programerska filosofija". :)

Ne znam... čovek mora nekada da sedne i razmisli da li želi da programira nisko, ili visoko. Ako odabere prvo - koristiće pokazivače kao bela lala, ako odabere drugo, koristiće STL.

E, sada još malo filosofije... U pitanju je kreativnost - koristiti gotove STL stvari po meni čoveku ostavljaju sve manje i manje prostora za kreativni rad. Uglavnom se onda čitav posao svodi na instanciranje tamo nekih objekata, vezivanje istih na pravi način, postavljanje nekih relacija, akcija, reakcija, i to je to. "HighLevel" programer je sa MOG stanovištva najobičnija radna snaga i generalno svako ko vidi/shvata poentu STL-a i svih sličnih stvari (JAVA je fantastičan primer) zna da sam u pravu, jer je to osetio na svojoj koži.

reinventing the wheel 4ever!

asm 4ever!


real programmers use

copy con > virus.exe

Leka, nemoj tako, DT ukazuje na vrlo dobru alternativu. Naravno da je do programera da li ce da koristi pokazivace, C++, neki skript jezik ili ce da ide na plazu. Ali, IMHO, greska je predstavljati kreativnost u programiranju kao koriscenje pokazivaca i optimizovanje na niskom nivou. Kreativnost je u dizajnu sistema, u necemu malo vecem, u biblioteci klasa, itd. Optimizacija se prvo radi na visokom nivou, a dosta kasnije na niskom. Nije tesko koristiti pointere, tesko je napraviti neki veci sistem koji je pritom ekstenzibilan i jeftin za odrzavanje.

Having said that, mislim da je bolja putanja za ucenje da se prvo ovlada pointerima, jer ce i pored STLa Marko morati kad tad sa tim da se suoci. Ali kasnije, kada jedanput to nauci / izvezba, nema vise svrhe izmisljati toplu vodu - onda treba koristiti STL.

Sto se tice jezika bez pointera, takvih vise prakticno i nema (osim ako se neko ne uhvati stare verzije VBa). Imaju doduse mnogo jednostavnije pointere.



Zanimljiva ideja. Cisto diskusije radi, koji programeri po tebi onda nisu radna snaga? Mislim cime se oni bave po ceo dan?

Auuu..
Od kad je to izmisljanje tople vode kreativnost?
Pa majku mu, koja je osnovna poenta OOP-a?
I ko ce to da kaze gde se konacno treba zaustaviti ako krenes tim putem (vidi post zombija)?
U svoj toj prici, gde je tu produktivnost? I ko ce to da placa - da ti radis ono sto mislis da je ove nedelje cool? Ako se radi za svoju dusu ajd jos i da razumem (mada i tada - koja je poenta ponavljanja istog???)

Bez ljutnje, al' zvucis kao da ti je programiranje bolje od seksa.

sve je to lepo sto ste vi napisali ali meni niko ne odgovori na pitanje ;)))))

salim se,stvarno bi mi znacilo da mi neko obajsni u cemu je fora sa

Predmet **pp=new Predmet *[...int...];

ako je Predmet apstraktna klasa


pozdrav

Šta te konkretno zbunjuje? Tim kodom rezervisaćeš prostor za niz pokazivača na klasu Predmet, tj. neće doći do kreiranja instanci klase, pa nema veza što je apstraktna.

Hvala, trudim se :)



A ko je protiv pokazivača? Pokazivače treba koristiti za ono za šta su originalno i napravljeni - da se drži adresa neke promenljive/objekta u njoj. Ja sam protiv korišćenja C-like nizova, jer su nečitljivi i zahtevaju puno koncentracije kad se radi sa njima. Što se performansi tiče, STL šabloni su pravljeni tako da omoguće zero-overhead; vector u odnosu na C nizove nije ni malo sporiji. Mada, istina je da u nekim implementacijama (npr VC++) korišćenje C++ standardne biblioteke implicira i povezivanje (statičko ili dinamičko) sa još jednom dodatnom bibliotekom.



Kao što rekoh gore, ništa od toga nećeš da postigneš ako koristiš C nizove umesto STL šablona.



IMHO, STL te oslobađa od nekreativnog rada - recimo praviti binary search "od nule" je dobra vežba za studente, ali za profesionalnog programera je ne samo gubljenje vremena, već i dosadno. Kakva mi je to kreativnost da se otvori neki udžbenik o algoritmima i da se iskodira nešto odatle u nekom programskom jeziku?

Da apsolviramo:

Ne može se napraviti objekat tipa apstraktne klase iz
jednostavnog razloga što bi takav objekat bi neodređen.
Stoga, mogući su jedino pokazivači i upućivači (reference)
na objekte tipa apstraktne klase.

Recimo da imaš apstraktnu klasu Predmet i izvedene klase
Knjiga i Frizider, a treba ti niz Predmeta.
Budući da ne možeš koristiti konkretne objekte tipa Predmet
napravićeš niz pokazivača na Predmet.

Ukoliko je niz konstantne dužine:

Ako dužina niza nije poznata u trenutku prevođenja, koristićeš
dinamičko kreiranje niza (pretpostavljam da znaš vezu između
nizova i pokazivača):

Ukoliko ti ovo izgleda ružno, koristi std::vector<Predmet*> koji
pruža mnogo udobniji rad.

alkale ti si kralj...
ne mogu da ti objasnim koliko si mi pomogao
veliki pozdrav

marko