Ne znam zašto ti je to toliko bitno, osim za neke teorijske rasprave.
U praksi se lako sve podesi, pa i "impedansa" od 50 oma.
Dodavanje direktora i reflektora na precizno određeni razmak menja impedansu zračenja i ugao zračenja, a ugao je najbitniji u pogledu usmerenosti i pojačanja kvada.

Na 144 Yagi je zakon! Quadu trebas da ugadjas rezonancu reflektora,simetrizirati...

Nominalna impedansa solitarne jednotalasne kvad petlje je oko 110-120 oma pri efektivnim visinama vecim od 1 lambda. Dodavanjem jos jedne petlje, nesto vece od zracece, koja pretstavlja reflektor, smanjuje se impedansa u tacki prikljucenja i vrlo zavisi od udaljenosti od zraceceg elementa kao u ostalom i svi drugi parametri antene. Pri razmaku koji je vise-manje optimalan po pitanju maksimuma pojacanja, a to je oko 0,11-0,12 lambda, impedansa pada do blizu 50 oma. Generalno gledajuci, smanjenje tog rastojanja smanjuje impedansu i obrnuto. Dodavanje jos jedne ali sada krace petlje=kvadrata sa suprotne strane od reflektora jos se vise podize pojacanje i usmerenost sistema ali se znacajno smanjuje impedansa u tacki prikljucenja. Kao i uvek, i tu se mora ici na kompromis i to tako da se reflektor namerno vise udaljava od zraceceg elementa nego sto bi to bilo optimalno kada je u pitanju pojacanje. Obicno se tada reflektor udaljava na oko 0,2 do 0,22 lambda i pri tom rastojanju se impedansa penje na preko 70-75 oma kada ne bi bilo direktora, ali se zbog njegovog prisustva koje je obicno na rastojanju od oko 0,12-0,16 lambda impedansa ipak vraca na negde oko 50 oma. Rastojanje reflektora ima mnogo veci uticaj na impedansu zraceceg elementa nego na ukupno pojacanje sistema. Promenom razmaka reflektora od 0,08lambda pa do 0,25lambda, menja se pojacanje najvise za nekih 10-15% ali se zato impedansa menja od oko 32oma pa skoro do 80oma. Uticaj direktora takodje je znacajan ali iskreno receno ne raspolazem posebno preciznim podatcima pa o tome ne mogu nista detaljnije reci. Ono sto je vazno je da najveci UTICAJ NA IMPEDANSU vise-elementnog kvada imaju reflektor i prvi direktor i u mnogo manjoj meri drugi direktor, dok je uticaj ostalih direktora prakticno zanemariv.

Ivan je nazalost za neke stvari pomalo u zabludi. Pri istom broju elemenata i duzine antene, kvad UVEK ima bolje pojacanje u proseku za barem 1,5dB. Takodje pod istim uslovima poredjenja, kvad je sirokopojasniji i ima bolji odnos napred-nazad. Kvad je znacajno manje osetljiv na uticaj okoline na njegove osobine nego sto je to slucaj kod Jagi antene, mada to na 2m opsegu zbog male talasne duzine ne dolazi toliko do izrazaja jer su efektivne visine postavljanja antena uvek dosta vece od onih kriticnih minimalnih 1/2 lambda. Dobro dimenzionisan i uradjen kvad moze se izvesti a da mu impedansa u tacki prikljucenja bude vrlo blizu 50oma. To moze da potrosi dosta vremena i truda! Iako je u sustini simetricna antena, bolje ga je napajati direktno koaksom i bez elemenata sa simetriranje jer je jer je vrlo mali praktican uticaj nesimetrije pobudjivanja na simetriju karakteristike zracenja.

Neke cinjenice su ipak na strani Jagi antena: sve u svemu lakse ih je napraviti, mogu se konstrukciono resiti da budu generalno gledano cvrsce konstrukcije nego kvad i pruzaju manji otpor vetru.

Znam,u pravu si! Zato sam precizirao za ovaj opseg :) .Jos ako razmisljamo o obrtanju antene,otpornosti na (ne)vreme

Svaka čast, Boro na iscrpnom objašnjenju.

Kvad je i za mene uvek bio bolja antena za VHF i UHF opsege, naročito za UHF, zbog manje veličine i bolje otpornosti na vetar. Malo ga je teže napraviti da bude fizički stabilan, ali kad se lepo podesi sa SWR metrom i (obavezno) meračem polja, radi izvanredno.

Puno hvala na odgovorima.
Najvise me zanimala razlika u impendanciji dodavanjem 3 ili 4 direktora a 10XB mi je rijesio tu dilemu.

quad ima impedanciju od 50 ohma

I Ferari ima brzinu od 83,7km/h... ;-)

I ja sam nekad imao 25 godina

Pozdrav svima!
Nije baš da navijam za Yagi zato što ih najbolje poznajem ali mi svejedno nije jasno, kako može antena koja je široko-pasovnija imati veće pojačanje od usko-pasovnije. Ja mislim da je razlog taj, što je uskopojasnu antenu puno teže napraviti, Dakako da je za taj posao SWR metar daleko premalo. Ipak mislim da je Yagi antena bolja za uže područje. Sa 50 posto teorije i 50 posto eksperimentiranja i merenja network analyzerom, yagi antena se može napraviti tako, da izgleda kao propusni filter. Tako bar ja mislim.

Nesto se setih jedne pitalice:
Zasto voz ide brze danju nego po sinama... zato sto se nocu bolje vidi nego napolju...

a kako bi se šine mogle koristiti kao antena ?

Tesko!
1.uzemljene su
2.povrsina zemlje je blizu
3.veliko je prigusenje 10KHz se prostire samo par metara

Mislio sam na onu prugu kojom je išao "Đalinski" šinobus,
Ta nema uzemljenje garant

A šta su ti truli pragovi? 50%koloseka je u dodiru sa tlom.Vezice najčešće znače prekid (električni)

hmmm,mozda bi moglo da se napravi neka modifikovana verzija beverage antene za 137KHz ))

Ako si pored pruge probaj.Obrati paznju na par stvari sine su kratke,vezice predstavljaju elektrcni prekid,prigusenje celika je veliko (za punktualnu kontrollu se koristi 10KHz prostire se par metara) kolko ja znam beverage antena treba da je na preko 1m od tla.Drugu sinu koloseka nemozes da koristis kao virt.zemlju jer je otpor zbog trulih pragova sigurno manji od 400

Horvat I
Pogledaj privatne poruke.

Poz.
Ne bih da mudrujem, ali to su tipične reakcije ljudi bez argumenata. Unapred se izvinjavam ako se ti post-ovi ne odnose na moje razmišljanje.

baresi, otkud tebi informacija da je quad širokopojasnija od yagi antene? Postoje i quad antene sastavljene od više elemenata, slično yagi anteni, pa i kombinacija quad i yagi tzv quagi. Da bi antena bila bolja, ne znači da mora biti komplikovana. Čak šta više, kod nekog složenog sistema moraš voditi računa o više parametara da bi sve zajedno radilo kako treba. Potraži sajt Dragana YU1AW i pogledaj jednostavan dizajn 3D kornera, antene za 2.4 GHZ. Mogu da zamislim koliko muke bi imao da napraviš yagi sa 18 db pojačanja na toj frekvenciji.
Ove reakcije na tvoju konstataciju nisu iz nedostatka argumenata...

baresi

i nema, samo ima "manje gubitke" ..

svaka antena se moze napraviti da izgleda kao propusni filter i tu je glavni trik

Da do krajnosti uprostimo stvari, zamisli sistem :

Obican dipol na nekoj visini , transmisioni vod, radio uredjaj, uzemljenje kao na slici (ako uspem da je zakacim ).
da li te to podseca na redno oscilatorno kolo ?

Oscilatorno kolo , gde su induktivnost (mrzilo me da crtam zavojnicu, pa sam nacrtao kao pravougaonik)
i kapacitet vezani na red, propusta neku rezonantnu fekvenciju, za razliku od primera gde su kapacitet
i induktivnost vezani paraleno. Takvo kolo predstavlja veliku otpornost za rez. frekv.
(Necu ovde da davim sa matematickim formulama)

Osc. kolo ima i znacajnu karakteristiku: "Q" faktor.
Ako je on veci, gubitci u kolu si manji i obrnuto.
e tu je odgovor na pitanje zasto "...antena koja je široko-pasovnija ima veće pojačanje od usko-pasovnije"
a ne u to me da li je ili nije teze napraviti.

Mada , moguce je , cak verovatno , da se veci q-faktor postize komplikovanijom izradom antene.

Znaci, ako imas dva sistema, sa istom rezonantnom frekvencijom, koji se razlikuju se po Q faktoru
onaj sa manjim Q-faktorom ce propustati siri opseg frekvencija, ali ce istovremeno imati vece
gubitke. Analogno tome, sistem sa vecim Q-faktorom ima uzzu frekventnu karakteristiku, ali zato
manje gubitke i samim tim mozes da privedes, vise prihvacene energije na ulaz prijemnika.
( ako je ulaz prilagodjen na sistem )

Ista prica je i quad odnosno yagi antene u pitanju, samo sto tu ima jos stvari koje "komplikuju zivot", ako je je Bora lepo opisao.

Uskladjivanjem svih tih parametara trebala bi se dobiti idealna antena.... ali ja sam se pomirio sa sudbinom ... idealna antena ne postoji !

Ponovo napominjem da je ovo jako uprosceno objasnjenje, a mozda sam negde i pogresio
(mator pa prolupo ) pa me slobodno ispravite...
Ovo boldovano ne mojte da shvatite kao viku, samo sam hteo da naglasim...

PS kako da ubacim sliku u text poruke ? Probao sam sa [img][/img]
al ne umem



_{[Ovu poruku je menjao yu7br dana 02.02.2007. u 23:06 GMT+1]}

Pozdrav!
pbenka, tu informaciju sam dobio u ovoj temi. Pročitaj sve postove pa ćeš je i ti naći. Ja se jednostavno s time ne slažem.
To da izgleda 3D korner jednostavan je zaslužan onaj koji ju je napravio, što nikako ne znači da je to jednostavna antena. Možda za izradu. Yagi koja ima 18 dbi pojačanja je puno jednostavnije napraviti. Traži malo više preciznosti. Ako želiš mogu ti poslat podatke o izradi sa merenjima network analyzerom (ne simulaciju).
yu7br, hvala na objašnjenju, ali mislim da su ti neka objašnjenja kontradiktorna. Mislim da je antena puno kompliciranija stvar da bi se je tako moglo objasniti. U svakom slučaju, nisam razumio to kao svađu, što nije ni moja namera.

Pa barem isto toliko muke kao i kada bi pokusao da napravi ugaoni reflektor za 3,5MHz sa pojacanjem 18dB! Svaki opseg ima "svoje" antene, a sto se poredjenja quada i yagi tice, citaj pazljivo sta je napisano: POD ISTIM USLOVIMA tj. pri istom broju elemenata!!!

daj konkretno , a predlazem da ne davimo ljude na listi trivijalnostima, pa mozes i na moj mail...

kako hoces