[ Miroslav Jeftić @ 08.12.2006. 19:33 ] @
Citat:
Kad biraju profesiju kojom će se u životu baviti, mladi ljudi u Srbiji to čine intuitivno, jer nemaju kome da se obrate za pomoć. Ta činjenica može u budućnosti puno da ih košta.

Mlade trenutno privlači rad u bankama
Beograđanka Ljilja Spasić ima 15 godina i jedna je od najperspektivnijih srpskih takmičarki u sinhronom plivanju. Ljilja je, dakle, izabrala svoju sportsku karijeru. Ona, međutim, veruje da je odabrala i buduću profesiju. Ljilja se, poput mnogih njenih vršnjaka, nada da će jednog dana raditi kao bankar.

„Sviđa mi se kad vidim kako oni rade na kompjuterima, brzo kucaju, vade pare i daju ih ljudima, privuklo me je to. Mislim da će uvek biti posla u banci, zato što se sad otvaraju nove banke, i sve se vrti oko toga“, kaže on.

Profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković smatra da će Ljilja pogrešiti ako izuči za bankara. Bankama će, smatra on, ubuduće biti potrebno sve manje ljudi, jer će klijenti veći deo poslova umesto na šalterima moći da rade elektronski, uz pomoć računara ili telefona. Mladi, kaže Petković, nemaju gde da se obaveste o tome koje profesije će biti tražene kad završe školu, pa se opredeljuju za ona koja su trenutno aktuelna.

„Dešava se da greše, a da se to dešava vidi se i po tome da su česte prekvalifikacije. Relativno mladi ljudi, u tridesetim i četrdesetim godinama, često dolaze u situaciju da se prekvalifikuju, što znači da su pogrešili u izboru osnovnog zanimanja“ upozorava Petković.

Istraživanja pokazuju da bi mladi danas, više od bankarstva, voleli da se bave preduzetništvom, ali uglavnom ne umeju da objasne šta to zanimanje tačno podrazumeva.

Zbog čega tinejdžeri u Srbiji maštaju o preduzetništvu, iako uglavnom nemaju predstavu šta to zanimanje podrazumeva, mogu da ispričaju brojni kafići u kojima, kao i u brojnim drugim lokalima, svakog dana, često i po ceo dan, borave ljudi koji sebe nazivaju „preduzetnicima“. Takav preduzetnički „business style“ jednostavno je neodoljiv za srpsku mladež.

Petković kaže da najavljena ulaganja u srpsku privredu mogu da budu putokaz gde će ubuduće biti novih radnih mesta. On očekuje da će poslova biti u turizmu, ali i u trgovini, pre svega u velikim tržnim centrima koji tek treba da počnu da se grade.

To su institucije koje zahtevaju veliki broj zaposlenih i vrlo širok raspon kvalifikacija – od nižih stručnih zanimanja do vrlo visoko obrazovanih i specijalizovanih profesionalaca u oblasti prodaje, marketinga i informacionih tehnologija

Petković dodaje da će posla biti i u građevinarstvu, saobraćaju, logistici i informatičkoj industriji. Iako u Srbiji postoje institucije koje mladima kroz testove poslovne orijetnacije mogu saopštiti koje poslove mogu uspešno obavljati, tinejdžerima bi koristilo kad bi se u Srbiji otvorile ustanove koje bi ih savetovale o perspektivi određenih profesija. Onda bi oni mogli da odaberu pravo zanimanje. Budućnost pojedinih profesija je istraživao samo Ekonomski fakultet u Beogradu, a i on je nedavno prestao sa tim.


Izvor: B92
[ Miroslav Jeftić @ 08.12.2006. 19:45 ] @
Ja sam jedan od primera te priče. Upisah japanski jezik '97, jer nisam prošao na engleski, a i delovalo je egzotično, interesantno, i sve što uz to ide. Posle prve godine sam mogao da se prebacim na engleski da sam hteo, ali sam ostao na japanskom budući da je delovao egzotično, interesantno... Nakon što sam diplomirao, video sam da to nikom živom ne treba (50 nas je upisalo te '97, verovatno je bar pola završilo). Posle dve godine videh slučajno da filološki fakultet sad prima još i više japanologa svake godine (wtf?!). Mislim da sam negde 2001 pričao sa asistentom koji je završio '96, o tome da li zna ikog da radi u struci (ne računajući one što su ostali na faksu i otišli u inostranstvo), rekao je da ne zna ni za jedan slučaj.
Kada se podvuče crta, od kako sam diplomirao, nisam se nikada time bavio, a i verovatno nikada neću (osim ako ne dobijem na lutriji) budući da sam masu stvari zaboravio od onda. Kada sam upisivao niko mi nije rekao ono što smo polako svi otkrili kako se poslednja godina bližila kraju - da je u pitanju krajnje nepotrebno zanimanje. Na kraju, mada mi nije žao što sam ga studirao, moram priznati da je taj faks (smer, da budem precizniji) bio poprilično gubljenje vremena.
Naravno, možda je moj slučaj pomalo ekstreman, ali verovatno da nije usamljen.
[ Milan S. aka Morlak @ 08.12.2006. 21:56 ] @
>
Tinejdzer i ne moze imati dovoljno informacija, niti zrelosti, da realno
proceni trenutnu situaciju, a o trendovima da se i ne prica. Vecina njih
zivi u ilizijama, koje se pumpaju preko TV-a.

Pozdrav
[ Trikki @ 09.12.2006. 07:34 ] @
naravno da klinac ne zna nista, ali nema puno izbora. Jednostavno mora da odluci u 14.
[ zlobnino1 @ 10.01.2014. 10:26 ] @
Klinac sa 14 još i ne mora ništa konkretno, upiše gimnaziju. Ali neko sa 19, 20 već mora ako misli da studira. A to je malo teže ako nemaš već izražene sklonosti ka nečemu. Boriš se između nečeg što bi voleo da radiš, a što u isto vreme ima neku perspektivu zaposlenja. Nije sve to ni strašno u naprednim zemljama, tamo možeš i da promeniš karijeru lakše. Ovde je već malo veći problem ako si zakucao sa npr. tim Japanskim. Inače i ja sam primetio da na nekim smerovima uporno povećavaju proj primljenih studenata svake godine uz obrazloženje "zbog povećanih zahteva ptivrede za ovim profilom" a da nisam čuo da iko od diplomiranih radi taj posao niti da se negde u oglasu ta tiploma traži. Fakulteti mlate lovu dok mogu i dok se prevara ne razotkrije.
[ DaliborP @ 10.01.2014. 10:38 ] @
2589 dana kasnije....
[ gwork @ 14.01.2014. 18:14 ] @
Nazalost lepo sam izabrao skolu i sve je islopo loju ali posao nisam mogao sta reci.....:)
[ Pecaroš @ 14.01.2014. 19:11 ] @
Nov sam na forumu ali što se tiče ove teme, mislim da presudan uticaj ima opšte stanje u našem društvu (bez želje da ulazim u domen politike). Oni koji se sećaju 'veselih 90-ih' svakako se sećaju koje su profesije bile 'glavne' počevši od vrtića, preko osnovne i srednje škole, kada su ih anketirali u par tv snimanja.
Da sam slušao starije i iskusnije, sigurno bi poodavno završio MF ili ETF, međutim, odlučio sam se za profesiju koja je u tom momentu (1989.) delovala čudno. Nisam imao želju da bilo kome objašnjavam šta je to, čemu služi a sada posle toliko godina mogu da konstatujem da sam dobro procenio budućnost.

Najbitnije je da se pre izbora profesije, upitate šta je to što vas zanima i prosto 'vuče' da učite nešto novo a pri tome obezbeđuje normalnu egzistenciju. Bilo bi odlično, kada bi još u OŠ pa potom u SŠ počeli bar na jednom času nedeljno razgovor na ovu temu. Siguran sam da bi odluka o budućoj profesiji bila drastično lakša.

Nekada smo gledali 'Branka kockicu' kako deci objašnjava jednu po jednu profesiju i zanimanje, na licu mesta, gde se odvijaju. Verujem da je to mnogima bilo od pomoći.

Mediji popularišu teme i ličnosti koje im omogućavaju profit...pa me ne bi čudilo da se pojave neka nova zanimanja o kojima malo ko od nas zna šta su ona u stvari...starleta, wtf ??? I mnogi drugi primeri (bez uvrede, samo konstatujem).

Siguran sam da na ovom forumu ima dovoljno ljudi dobre volje, koji bi mogli u par rečenica da 'demistifikuju' određene profesije i na taj način pomognu...Uostalom, suština foruma je pružiti i dobiti pomoć kada je potrebno i naravno, uljudno komunicirati.

Pozdrav
[ baxmax @ 25.02.2014. 23:02 ] @
u sluzbenom listu pod kvalifikacijama postoje preko 20tak hiljada zanimanja ... :)
a cudim se mladim što kada "biraju" to bude par svega i to: inžinjer elektronike-elektrotehnike, doktor opšte prakse, stomatolog, pravnik, ekonomista, politolog, sociolog, zurnalista
znaci: 20.000 : 5-10 zanimanja jer niko, ni država, ni mediji niti ngo obrazuju / uče mlade da imaju pravo izbora.
U stvari, društvo im u vidu kulture daje "provjerena" pomenuta zanimanja.

izabrao sam profesiju koja je tada bila neobična a danas jako tražena i popularna.