Ovo izgleda kao čisto matematički problem.

Ne slazu ti se jedinice sa ponudjenim odgovorom.

Konkretno, element povrsine u 2D ti je a ne . Dakle, za naelektrisanje od R1 do r treba:

2D?Misliš 2D kao dvodimenzionalno?Ali to naelektrisanje je raspoređeno po zapremini,a ne po površini i ja sam primjenio integraljenje po zapremini valjka.

No dobro,prihvaćam to objašnjenje,iako ne vidim precizno zašto i ovaj moj postupak nije valjan.

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 14.12.2006. u 17:30 GMT+1]}

Jeste po zapremini... samo sto je problem simetrican prilikom translacije po osi valjka. Zato je postojanje trece dimenzije nekako trivijalno -- nista se u njoj ne desava -- ako integralis po l na jednoj strani, integralis na drugoj.... Ali, nije bitno --

Da te ne bih zbunio, trebao sam da napisem pravi *3D* zapreminski element kao i
i


U svakom slucaju, *zapreminski* element *nikako* ne moze da bude -- jedinice ne ispadnu zapremina!

Interesantno!Je li ima neko da doda još neki komentar iz svoga ugla i dublje pojašnjenje?

Sistem:Provodna kugla sa koncentričnom šupljinom oblika kugle i sa veličinama kao na slici.U centru kugle nalazi se naelektrisanje .Kako glasi izraz za potencijal tačaka u prostoru izvan kugle?



Rezultat:

E sad može li neko da da komentar na rezultat.Ovo prije prvog plusa razumijem a ovo poslije ne baš. Znam da je potencijal u unutrašnjosti provodnika konstantan.

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 10.03.2007. u 19:12 GMT+1]}

Kako glasi tačan izraz za admitansu predstavljen simboličkom metodom: ili ?

U knjizi piše ovaj drugi,ali mislim da je u pitanju štamparska greška.

Kada rješavamo kolo istosmjerne struje metodom konturnih struja,a imamo u jednoj grani koja je zajednička dvjema konturama strujni generator,kako ćemo uvesti taj s.generator u jednačine?

Da li ćemo uzeti da je konturna struja jedne od kontura u čijem je sklopu ta grana sa strujnim generatorom jednaka struji tog s. generatora a konturnu struju one druge konture računamo na uobičajeni način?

Mislim da je dovoljno jasno,da ne moram raditi ilustraciju.

Odaberi konture tako da izbjegnes granu sa tim generatorom ;) cini mi se, da tako treba, ako se dobro sjecam, jer ti je struja u toj grani vec poznata, tako da je ne moras ni racunati. Pozz

Verovatno si vec resio do sada. :)
Kada imamo strujni generator (Ig) u nekoj grani, kroz nju smes da provuces samo jednu konturnu struju.
Ta konturna struja je jednaka struji strujnog generatora, ako su usaglaseni smerovi, tj poklapaju se (I1 = Ig).

Primer je prikacen uz poruku.


_{[Ovu poruku je menjao loonies dana 19.06.2007. u 20:54 GMT+1]}

Zadatak iz rezonantnih kola.

Otpornik otpornosti R = 200 [oma], kalem induktivnosti L = 1,5 [mH] i kondenzator kapacitivnosti C = 3,3 [µF], vezani su paralelno. Sirina propusnog opsega B ovog rezonantnog kola iznosi:

1. B = 1,5 kHz;
2. B = 4,76 kHz;
3. B = 1,5 krad/s;
4. B = 4,76 krad/s.


Mene sada ovde intresuje da li se ovo B racuna kao susceptansa (B) kod paralelne veze ili se racuna nekako drugacije?

B jeste susceptansa, ali tebi treba sirina propusnog opsega sto smo mi obelezavali sa ∆f sto je
∆f=f0/Q (f0-rezonatna ucestalost, Q-faktor dobrote). Iskreno moje osnove su malo zardjale sto se tice ove oblasti. Uzmi knjigu pa sad bar znas gde da trazis. Jos me buni to sto kaze da je rezonantno PARALELNO kolo, jer pod rezonatnim kolom smo podrazumevali redno kolo. Ali kazem da mi ovo nije jaca strana osnova tako sve ovo jos proveri.

Ne pomaze mi ovde, tj. ne dobijem ni jedan od ponudjenih rezultata.

fo = 1 / (2*pi * sqrt(L*C))

Q = X/R

∆f=f0/Q => radi kasnije kod nekih zadataka gde imam samo fo, Q i B (tj. ∆f), pa se trazi neka od tih velicina.

Knjigu nemam(o), nego neke skripte gde nema nista. A i po netu slabo.....




_{[Ovu poruku je menjao loonies dana 25.06.2007. u 10:52 GMT+1]}

Znam to,ali moje pitanje se odnosilo na ovo:šta ako je strujni generator u grani koja je zajednička dvjema konturama(već je Kolins više-manje odgovorio na to).

Je li mi može iko objasniti rezonovanje pri pisanju jednačina po Drugom Kirchoffovom zakonu po zatvorenoj konturi kola naizmjenične struje a koja sadrži zavojnice koje imaju međusobnu indukciju?

Ja to ne mogu nikako da shvatim,šta god da probam dobijem pogrešno,makar i u jednom predznaku.

Evo primjer kola:



Dakle,riječima,kako se prilazi tom problemu i riješava,a ne samo jednačine jer ih i ja imam.

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 27.08.2008. u 20:14 GMT+1]}

Gornji problem riješen.



Da li može neko pojasniti kada pri proračunu kola sa naizmjeničnim strujama da koristim algebarski oblik kompleksnog broja a kada da preferiram eksponencijalni za izražavanje veličina?

Izmjena:U redu,pri množenju i dijeljenju preferira se eksponencijalni oblik,pri sabiranju i oduzimanju valja koristiti algebarski.

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 14.09.2008. u 20:26 GMT+1]}

Šta radiš kada trebaši da sabiraš i da množiš? ;) Računanje se vrši u algebarskom obliku jer je jednostavnije, na kraju dobijeni rezultat prebaciš u eksponencijalni da bi dobio fizički smisao - amplitudu i fazu.

Množiti i dijeliti je jednostavnije sa eksponencijalnim oblikom.

Ja npr. nekada moram da izračunam vrijednost determinante kojoj su elementi kompleksni brojevi.Makar bili svi oni dati u eksponencijalnom obliku,u jednom trenutku se mora preći na algebarski da se dobije rezultat.



Evo jedno pitanje:kakva je praktična korist Tevenenove i Nortonove teoreme u zadacima?

U zadacima koje sam ja sreo potrebno je koristeći ove dvije teoreme proračunati struju kroz neku granu,ali zašto baš te teoreme jer se struja može jednostavnije proračunati i bez njih nekom metodom,npr. metodom konturnih struja?

Ili je njihov smisao samo da dadnu uvid u jedan od aspekata kola?

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 18.09.2008. u 09:53 GMT+1]}

fazon je u tome, Tevenenovom i Nortonovom teoremom izracunavas direktno struju kroz neku granu, dok ostalim metodama moras izracunati ostale struje, da bi dobio tu koju trazis. znaci poenta je u kracem postupku.

Ali ja ne bih rekao da je postupak kraći.Čak štoviše,upotreba tih teorema zahtijeva šire znanje dok nema nekog bitnog skraćenja u broju sabiranja,oduzimanja,množenja...Možda na nekim kolima koja imaju razuđeniju topologiju.



Kako se najlakše riješavaju nehomogeni linearni sistemi gdje su koeficijenti kompleksni brojevi u algebarskoj formi.Je li ima neka specijalna metoda?

Postupak jeste kraći. Ako su ti svi elementi kola poznati, u najgorem slučaju ćeš sistem skratiti za jednu jednačinu. Ne znam kakve zadatke radiš, ali šta kad nemaš sve elemente kola poznate? Tevenenova teorema je odlična i mnogo puta olakša posao, a nije ni teška za učenje. Bukvalno dve rečenice. Mogu da ti dam nekoliko primera gde se zadatak mora uraditi Tevenenovom teoremom. Možda i ne mora, ali ne znam kako bi se radio drugačije.

Vjerujem da vrši skraćivanje u nekim zadacima.Samo npr. recimo za zadatke koje sam ja vidio,tamo gdje se umanji sistem za jednu jednačinu,dobije se dodatno posla računajući Tevenenov generator i Tevenenov otpor.

Ne vidim isprva kako Tevenenova teorema pomaže kod kola koje nema sve elemente poznate.

Npr. u nekim zadacima se ona mora koristiti,kao što je prilogođavanje generatora da bi dao maksimalnu snagu potrošaču.

Usput,da li si ti na beogradskom ETF-u?Da li polažete ispite po zadacima iz knjige Nada Pekarić-Nađ - Vera Bajović?Vidio sam zadatke iz te knjige i moram reći da su teži nego naši najmanje za jedno dva do tri puta.Sumnjam da bi naš najbolji student mogao uraditi išta iz te knjige,a da prethodno nije preradio je cijelu pa izašao na ispit.

Ili je isto,jer ta knjiga pokriva 5 oblasti,dok mi iz tih pet oblasti imamo 4 zbirke gdje su nešto lakši zadaci,ali je zato povećan obim gradiva.

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 27.09.2008. u 17:14 GMT+1]}

Jesam na ETF-u u Beogradu ali ne radimo iz te knjige. Radimo iz knjiga koje je pisao profesor koji nam i predaje, Antonije Đorđević.

Evo ti jedan zadatak koji je bio u februarskom roku ove godine => http://oet.etf.rs/OE1080223.pdf
Probaj da uradiš drugi zadatak sa tog roka.

U težim zadacima (kod nas) uglavnom se sve svodi na upotrebu Tevenenove teoreme, kompenzacionog strujnog/naponskog generatora i teoreme superpozicije.

Imam slijedeće teoretsko pitanje,pa mi je potreban nečiji komentar na odgovor koji sam dao:

Pitanje:Napon i struja su različite fizikalne veličine.Ima li smisla porediti njihove početne faze?Ima li onda smisla porediti njihove amplitude?

Odgovor:Ima smisla porediti i početne faze i amplitude naizmjenične struje i napona,ali poređenje njihovih amplituda nema praktičnu vrijednost.

Ako mjenjamo broj zavoja ili površinu kondenzatora?Možda bi nekakvi omjeri
amplituda mogli ukazati na ove promjene.Pitanje je konfuzno.

Zašto misliš da nema praktičnu vrednost? ;)

Heh,pa reci ako ima! To je neko tzv. "mudro" pitanje gdje je cilj razmisliti nezavisno od uobičajenog bubanja napamet.A ja sam odgovorio tamo gdje mislim da je trik.

Zato sto ampitude dostize samo u jednom delicu vremena.Zato se koriste efektivne vrednosti struje i napona.
Efektivna struja bi bila ona vrednost jednosmerne struje koja bi za isto vreme oslobodila istu kolicinu toplote kao i naizmenicna.

OK si odgovorio, nije u tome problem... Nisam te prvi put razumeo jer "porediti" je malo širok pojam, trebao si odmah reći da su u pitanju "Osnovni pojmovi o el. mrežama sa p.p. strujama"

Hmmm, "porediti" je definitivno sirok pojam.

Recimo, ako uporedis pocetne faze napona i struje tako sto ih oduzmes i kosinujes rezultat dobices faktor snage.

Takodje, ako amplitude uporedis tako sto amplitudu napona podelis sa amplitudom struje, dobija se impedansa.

Naprimer, ako to sve radis za velicine merene odmah iza generatora, rezultat je ulazna impedansa sistema Z, tako da ima smisla porediti i jedno i drugo.

Pitanje je iz OET, teorijsko pitanje iz jedne oblasti, nalazi se u zbirci i odgovor je upravo taj. U svakom slučaju nije namenjeno ljudima koji su ispit prošli odavno... :)

Hotdigitydamn, i am GOOD! :D

Druga recenica je takav penal za pocetak flejming monologa o likovima koji uce samo i iskljucivo za ispit, ali MUST RESIST MUST RESIST MUST RESIST

Ne, to mi nije bila namera i ne znam na osnovu čega si to zaključio... I nema veze ko kako uči, i za šta. Pitanje je postavljeno uopšteno, ali se odnosi na tačno određenu oblast u čijem kontekstu jedino ima smisla takav odgovor.


_{[Ovu poruku je menjao rile77 dana 05.11.2008. u 08:56 GMT+1]}

Zadatak iz elektrostatike:
Tri tačkasta naelektrisanja, Q_A=10pC, Q_B i Q_C, nalaze se u vakuumu u temenima jednakostraničnog trougla stranice a=sqrt3 m.
a* Odrediti naelektrisanja Q_B i Q_C tako da električno polje u težištu trougla (tačka 0) bude jednako nuli.
b* Za vrednosti naelektrisanja određene pod a* izračunati rad pri prebacivanju tačkastog naelektrisanja Q=1pC iz beskonačnosti u tačku 0.

Uradio sam pod a*. Postavim pravougli koordinatni sistem x0y (sa početkom u tački 0, x||AB, C pripada y). Iz uslova E_A+E_B+E_C=1/(4pi*eps₀)[(sqrt3)/2(Q_A-Q_B)i+(Q_A/2+Q_B/2+Q_C)j]=0 dobijem Q_A=Q_=B=Q_C=10pC.

Kako se radi ovo pod b*?