[ Aleksandar Marković @ 28.05.2003. 14:38 ] @
| Recept za "instant" planetu nalik na Zemlju glasi: sakupite kosmičku prašinu iz vrtloga oko novorođene zvezde i sačekajte samo tri miliona godina. Čak i jezgra džinovskih gasovitih planeta poput Jupitera mogu da se stvore isto tako brzo, tri puta brže nego što veruju mnogi naučnici, saopštio je tim američkih astronoma na sastanku Američkog astronomskog društva u Nešvilu (Tenesi). Tri miliona godina zvuči kao veoma dug period kada se uporedi sa čovekovim životnim vekom, ali je to gotovo samo tren u kosmičkim relacijama vremena. Zemlja sa svojih oko 4,5 milijardi godina smatra se sredovečnom planetom, a u poređenju sa Zemljom te teoretske planete nastale posle tri miliona godina odgovaraju bebi od jedne sedmice. Astronomi Elizabet Lada sa Univerziteta Florida u Gejnsvilu i Karl Hajš sa Univerziteta Mičigen u En Arboru zaključili su da planete počinju da se stvaraju oko tri miliona godina posle zvezda na osnovu proučavanja diskova prašine koji se formiraju oko mladih zvezda. Ti diskovi se sastoje od kosmičke prašine i gasa koje može da apsorbuje zvezda u nastajanju ili da se u vrtlogu skupe u gomile materijala od kojeg mogu da nastanu planete. Bez diska, međutim, nema izgleda da se planete stvore oko zvezde. Astronomi su otkrili da diskovi okružuju mnoge mlade zvezde dok su još okupljene u "zvezdanim jaslicama", dok su stare oko million godina, ali da ih ima relativno malo oko zvezda starih tri miliona godina. Kada "napune" šest miliona godina, zvezde više uopšte nemaju kosmičke diskove. "U najmlađim rojevima zvezda, 80 do 90 odsto zvezda ima disk", rekla je Lada agenciji Rojters i dodala da u starijim rojevima broj zvezda koje imaju tragove diska opada sa njihovom starošću do pet ili šest miliona godina kada diskovi potpuno nestaju. Američki astronomi su posmatrali četiri područja formiranja zvezda u sazvežđima Orion i Persej, na oko 1.000 svetlosnih godina od Zemlje. (Jedna svetlosna godina je oko 10.000 milijardi kilometara, odnosno udaljenost koju svetlost pređe za godinu dana.) Da bi otkrili diskove u kojima bi mogle da nastaju planete oko mladih zvezda u roju, naučnici su posmatrali infracrvenu svetlost jer su otkrili da diskovi prašine preuzimaju tu svetlost od centralne zvezde i odaju sopstvenu infracrvenu svetlost, pa su naučnici našli višak infracrvenih emisija što ukazuje na moguće prisustvo diska prašine. Pošto su otkrili da u većini slučajeva disk prašine nestaje u periodu do tri miliona godina, zaključili su da bi stenovite, zemljane planete poput Zemlje - koje nastaju iz takve vrste kosmičke prašine - mogle da počnu da se formiraju u tom periodu. Američki astronomi su procenili i da bi gas iz diskova oko novih, mladih zvezda mogao da se skupi istom tolikom brzinom, pa bi i džinovske gasovite planete, poput Jupitera, mogle da nastanu u istom tolikom periodu. Astronomi su ranije pretpostavljali da je za nastanak planeta potrebno najmanje 10 miliona godina iz materijala oko novonastale zvezde. Prema jednoj simulaciji na superkompjuteru, objavljenoj prošle godine u časopisu Sajens (Science)...Link, planete se možda stvaraju još brže, pa bi čak i one veličine Jupitera mogle da nastanu za nekoliko stotina, a ne miliona godina. Link [Ovu poruku je menjao secret dana 28.05.2003. u 17:15 GMT] |