Ja bih samo želeo da pojasnim da se moja poruka koju je marija12 citirao nije odnosila na fiskalne račune, već na old-fashion fakture koje su za firme obavezni dokumenti koji prate svaku promenu na tekućem računu...

Postajem sam sebi dosadan a ne drugima, međutim sve ove tvoje tvrdnje mi deluju apsolutno nelogične. Kako objasniti promenu na računu koja je nastala uplatom od strane payment providera ako ne prilaganjem računa i ko je rekao da se radi nekim početnicima i o prodaji bilo šta izvan.... Mene zanima relacija između ozbiljne d.o.o. firme u Srbiji i ozbiljnog kupca u Srbiji i isključivo prodaja robe, jer kad se o uslugama radi tu uvek ima mesta za neku foru. Ispada sad da sam ja neuki početnik koji hoće da sazna kako da u foliju zavije maglu i proda nekom kinezu i sve to preko sajta, a da mu pare legnu legalno na račun u Srbiji. Već sam napisao da sam ja taj problem odavno sebi rešio i da me nešto sasvim drugo zanima (mada mi to nije bio problem...)!

//edit: bold tag

_{[Ovu poruku je menjao boccio dana 28.03.2007. u 10:29 GMT+1]}

Meni tako deluje ;)


(hint: racun i fiskalni racun nisu isto i ne sluze za istu stvar. Payment provider i merchan account nisu ista stvar kao sto ni usluga processinga i third party processsinga nisu ista stvar)


(ono gore je bilo saljivo, bez uvrede: ) )

Ajmo back na topic

Ha, ha, ha svi smo se slatko nasmejali i šta sad? Došao neko nov na ovaj forum pročitao sve ovo što ste Vi dobro upućeni i ja siroma neuki početnik napisali i sve mu jasno!!! I čemu ove napomene za razlike između računa i fiskalnog računa, koristite zamenu teze da bi ste ubacili klipove u točkove umesto da Vi koji ste dobro upoznati sa problematikom otvorite oči "nama neukim početnicima"
Slažem se da se vratimo temi, jer ova rasprava sa vređanjem gubi smisao. Žalosno je to da moderator foruma sebi daje za pravo da piše i ovakve komentare!

Gde sam nekoga vredjao?


Kao ilustracija: Ako ja napravim chargeback na transakciju koja je izvrsena preko tvog mrch naloga, kako ce se to "pravdati" ?

Kao povratak temi, pitanje za Pakom je kako zamisljaju da naprave 3Dsecure ako omogucavaju slanje zahteva za charge gde je broj kartice unet izvan njihovog okruzenja. 3d secure je preduslov za "Verified by"

_{[Ovu poruku je menjao McKracken dana 28.03.2007. u 01:43 GMT+1]}

Ne preteruj, nigde te nije vredjao. Ljudi pokusavaju nesto da ti objasne, ali i ja moram da primetim da imas prilicno arogantan stav... Spusti loptu malo, nije ovo salter na posti, pa da se prepucavas sa sluzbenikom preko stakla. Ovde ti ljudi na dobrovoljnoj bazi dele informacije, postuj malo to.


Prvo, ovde nema nikakve zamene teza. Moras shvatiti jednu tuznu i prostu cinjenicu - nasa drzava nema regulisane zakone po pitanju internet poslovanja. To ne znaci da se ovde baca magla, i prodaje rog za svecu, vec prosto da se neke stvari primenjuju fleksibilno. I to NIJE alternativa legalnom resenju - vec jedino MOGUCE legalno resenje.


Svasta. 2Checkout nista nije prosledio kupcu. Ti si. Tebi niko ne brani da uz svoj proizvod uredno spakujes i fiskalni racun krajnjem kupcu, i sve to zajedno posaljes, zar ne? I gde je tu problem? Racun NISI napisao 2checkoutu, napisao si ga kupcu. 2Checkout nije preprodavac, nego posrednik u bezgotovinskoj transakciji kojeg ti kao prodavac MORAS da imas, jer nisi ovlascen za bankarske poslove i procesiranje elektronskih uplata. I to opet ponavljam, nije nikakva ALTERNATIVA legalnom resenju, vec LEGALNO resenje.

Drugo, 2checkout niti je jedini oblik posredovanja u elektronskom placanju, niti je primeran ovome sto ti zelis. Koristi Pakom, i mirna Backa...

Ili se vratite na topic (Pakom IPG), ili ako nameravate da nastavite ovu diskusiju da se lepo splituje.

Na žalost 2Checkout nije posrednik u transakcijama već je preprodavač, što piše na njihovom sajtu i ugovoru. Znači preko 2checkout prodavač ne prima kreditne kartice niti prodaje krajnjem kupcu već preduzeće u Srbiji prodaje prvo 2checkout-u, a oni krajnjem kupcu.

A fiskalne račune nije potrebno nikome izdavati, već je za primanje novca od 2checkout potrebno možda napraviti fakturu, ali i bez fakture, u svakom je slučaju potrebno uknjižiti takav prihod. A faktura se ne mora slati na 2checkout, jer su je oni primili automatski u sistemu, jer je sve definisano: roba, usluga, datum, isporuka, prema tome sistemska 2checkout faktura je već izdana i 2checkout plaća 2 puta mjesečno i to se onda knjiži i gotova stvar. Inače takva pitanja sredi svaki knjigovođa za 5 minuta.

Za direktno primanje kreditnih kartica potreban je drugi način naplaćivanja, taj koji ti navodiš, samo što 2checkout ne nudi takav način.

boccio,

Bojim se da nisi upravu. Očigledno je da postoji neko nerazumevanje između marija12, Davor i McKracken, pa je diskusija otišla off topic. Međutim, nikako se diskusija ne može zaključiti tako - što se konstatuje da je naplaćivanje robe i usluga domaćih firmi preko ino procesora domaćim kupcima legalan način rada. Ilustrovaću na primeru zbog čega to tvrdim:

Domaća firma XXXX d.o.o. prodaje robu ili uslugu domaćem kupcu Peri Periću. Pera plaća svojom karticom, koju procesira recimo 2Checkout. Peri se šalje roba ili pruža usluga, firmi XXXX d.o.o. legne na devizni račun novac (umanjen za za razne provizije) - i sve je OK po vama. Međutim nije tako.
Pera Perić kao fizičko lice po domaćem zakonodavstvu mora da dobije fiskalni račun sa načinom plaćanja: kartica. To nije problem, kao što kažete, uz robu može da mu se pošalje fiskalni račun. Međutim za to zaduženje u fiskalnoj kasi, mora da legne uplata na dinarski račun XXXX d.o.o. u istoj vrednosti kao što je zaduženje (ako to nije slučaj kazniće vas Tržišna inspekcija zbog neispravne Trgovačke knjige). To se neće desiti jer je uplata legla na devizni račun.
To što je uplata legla u devizama to je poseban problem. Jer za svaku uplatu morate da imate dokument (račun, fakturu) koja je kontra stav toj uplati. Ako se radi o robi, onda uz takav dokument mora da ide klasična izvozna dokumentacija. Uz to, ako je 2Checkout samo posrednik u transakcijama, ne možete da fakturišete 2Checkout jer nikakvu robu njima ne šaljete - i tu je odmah problem. Ako je, pak, 2Checkout preprodavac, onda roba zaista mora da izađe pa uđe u zemlju, da bi sve bilo po Zakonu (uz svu izvoznu, pa uvoznu dokumentaciju, i stvarni prelaz preko granice).

Sve u svemu, ovaj problem može da se "zaskače" na različite načine, ali ne postoji način da se reši naplata domaćeg prometa robe i usluga preko ino procesora (i nema mirnog sna za onog ko to radi). Ako hoćete online naplatu domaćim kupcima, treba vam domaći payment gateway. Ako hoćete online naplatu ino kupcima, onda vam je svejedno da li ćete koristiti domaći ili ino payment gateway.

Nadam se samo da je PakomPay samo inicijalna kapisla za ostale internet procesore kartica koji će se uskoro pojaviti u našoj zemlji. Jer samo je konkurencija zdravo podneblje :)

Pozdrav,
Veljko Radovanović
www.logik.co.yu

Da krenem redom:
@boccio, odgovor na prvu opasku.

Dobro, nije me vređao već kulturno ponižavao, a ja se izvinjavam zboga arogancije. ako ste Vi to tako protumačili.

Drugo:

Bilo je zamena teza, ja sam naglasio da se radi o izdavanju fiskalnog računa što su neki menjali sa računom (razlika je velika).

Treće neću da citiram biće predugačko. Srećom našao se neko ko je razumeo o čemu se radi. Ako je ovo što @Thetaworld i @vradovanovic napisali tačno,a isto sam i ja pokušavao da dokažem prethodno onda nema potrebe da se zahvaljujem ikome za pogrešnu informaciju:


@Thetaworld hvala ti što si objasnio dobro upućenima šta je i kako funkcioniše 2checkout. O tome ne bi trebalo dalje da raspravljamo.

@vradovanovic ovo što si ti napisao je uparvo to o čemu svo vreme govorim i slažem se sa tobom da je to suština problema, možda se ja nisam dobro razumeo sa ostalom gospodom, ali zato sam dao primer koji bi trebalo da ilustruje suštinu problema. Na taj primer se niko nije obazirao već su mi svi savetovali neku zaobilaznu varijantu. Ako je to što @boccio tvrdi da "XXXX" d.o.o. u Srbiji može da ima čiste knjige i da istovremeno proda robu 2checkout-u i da za tu istu robu da fiskalni račun kupcu, onda dajte napišite koje su to poznatije firme u Srbiji koje na taj način prodaju nekom "opipljiva dobra" da vidimo gde grešimo.

Spusti tu loptu više da može kulturno da se diskutuje ;)

Ok izvinjavam se sto sam nekoga ponizavao.

Naravno, sacekacemo "poznate" firme da prve urade jer su one "pametnije". Ok onda cekajte

Drago mi je da svi polako spuštaju loptu. To je u duhu ES-a.

'Ajde da ne čekamo
Baš me briga da li to rade poznati ili nepoznati, jedino me interesuje da li postoji potpuno legalan način naplate preko interneta (gde domaća firma prodaje domaćem kupcu). Za jedan znamo, to je PakomPay. Verovatno će uskoro biti još domaćih internet procesora kartica, a i PakomPay će uvesti procesiranje drugih kartica.

Ako postoji primer sa ino procesorima koji je potpuno legalan, dajte navedite ga, opišite ga
Verujem da će ceo ES community biti zahvalan!
Možete i sajt da otvorite sa naplatom preko ino procesora, gde ćemo svi mi da doniramo ovaj konsalting

Pozdrav,
Veljko Radovanović
www.logik.co.yu

Ne postoji !

VISA kartica kojom se placa preko interneta je devizna. Koliko ja znam, ako kao firma iz Srbije hoces da prodajes robu kupcu iz Srbije, ne mozes da joj prodajes robu u starnoj valuti. Ne mozes sa firmom iz svoje drzave da poslujes devizno.
Ako prodajes robu kupcu iz Srbije, taj PakomPay ti vazi ako kupac kupuje dina karticom ili VISA electron, koja je u stvari vezana za dinarski racun (bar zakonski to tako stoji).

Ili shta?

Bug je u nasem zakonu.

Tebi za domace kupce treba jedna fiskalna kasa (ako ces poslovati sa fizickim licima) i kada ti naruce robu i plate lepo otkucas racun i upakujes u kovertu ili paket sa robom), ili pravis redovnu fakturu ako poslujes sa firmama.

Pakomu svaka cast sto je prva nasa firma koja je krenula sa ovim poslom.

Dakle, dok se lepo zakonski sve ovo ne regulise, neka radi ko se kako snadje, kao i do sada u Srbiji.
Mi nemamo jos uvek ni skupstinu, pa cemo za zakon jos malo pricekati.

@dragoljub_le



Pošto praviš tako blatantno glupe izjave kako je ilegalno da se radi sa ino procesorima, preporučujem ti da promjeniš websajt: http://disney.go.com/

Jedno preduzeće u Srbiji ima prava poslovanja sa svim preduzećima u inostranstvu, pa tako i sa procesorima kreditnih kartica. Prestani da širiš ovde lažne informacije, idi prvo kod advokata i informiši se i ne odmaži ljudima željnim poslovanju i normalnom poslovnom naplaćivanju sa svojim izjavama, kad nisi napravio domaći zadatak i dobro provjerio stvar.


_{[Ovu poruku je menjao Thetaworld dana 29.03.2007. u 04:11 GMT+1]}

Kakve izmišljotine se sreću na ovom forumu, to je za povraćanje. Kako možeš tako nešto da izvališ, a da ne uradiš domaći zadatak i da ne provjeriš zakone. Bez veze pričaš tu i praviš neke izjave, ko si da možeš tako da tvrdiš? Jesi otišao kod advokata za pravni savjet, pa onda pišeš na ovom forumu i izjavljuješ takve gluposti što mogu da otežaju rad nekom u Srbiji ko naplaćuje kreditne kartice nekom?

Sasvim je normalno da srpsko preduzeće može da radi ugovore sa bilo kim drugim preduzećem ili fizičkim licem o bilo čemu i ako unajmi stranog procesora kreditnih kartica koji naplaćuje kreditne kartice nekome u Srbiji, ne krši s time nikakav zakon.

Linkovi za devizna poslovanja i zakone:

Narodna banka Srbije: http://www.nbs.yu/export/internet/cirilica/20/index_dev.html

Odluka o plaćanju, naplaćivanju, uplati i isplati koji se mogu vršiti u efektivnom stranom novcu novo:
http://www.nbs.yu/export/inter...plac_upl_ispl_strana_efekt.pdf

Pa ti lijepo piše:

3. Rezident - pravno lice, (zarez, znači nabraja se), preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica, mogu... vršiti naplatu u efektivnom stranom novcu...kada pružaju usluge rezidentima, fizičkim licima i nerezidentima u međunarodnom robnom i platnom prometu.

A pored toga, kad radiš sa stranim procesorom, praviš ugovor sa procesorom i za taj ugovor imaš puno pravo jer oni naplaćuju za tebe, a ne ti direktno, a od njih tražiš i dobivaš svoj novac, a ne od preduzeća u Srbiji. Ako je potrebno izdaš preduzeću u Srbiji fakturu kakva je potrebna i dogovoriš uslove plaćanja kreditnom karticom i gotovo. Samo ne vidim zašto bi neko plaćao u Srbiji kreditnom karticom, kad može da ti prebaci novac na račun što dođe jeftinije i sigurnije.



Pa kad radiš sa procesorom u inostranstvu, već si prešao granicu i nalaziš se u međunarodnom poslovanju i kako ćeš drugačije da posluješ u međunarodnom poslovanju nego devizno. I ako ti je stalo da naplatiš u dinarima, onda se dogovoriš sa procesorom u inostranstvu da ti otvori valutu u dinarima. Ne znači da su uslovi procesiranja kreditnih kartica propisani na takav način da ne možeš da utičeš na te uslove, jer sve komercijalne ponude proizilaze ujedno iz potražnje za njima.



Jeste da za nekoga treba fiskalna kasa, a to je velika glupost jer se na takav način nigdje u svijetu ne kontrolišu poslovne osobe niti se na takav način otežava poslovanje.

http://www.mfin.sr.gov.yu/html...p;req=viewpage&pageid=1090



Samo što naplatu preko procesora ne vrši direktno prodavač, već procesor, a procesor izdaje fakturu usluga prodavaču koji onda plaća te usluge u procentima i dobiva svoj novac na račun. Nema tu ništa zabranjeno i ne treba prodavača da brine kome je prodao svoj proizvod dok god uredno pošalje robu i nikoga ne prevari. Kupac u Srbiji ima račun od procesora ili od prodavača, može da dobije i taj račun sa fiskalne kase, u svakom slučaju mora da dobije jedan račun kao potvrdu i gotova stvar.

Procesora ima u svijetu koliko hoćeš, nema potrebe za izmišljanjima i šarenim lažama; a ovaj Pakom se ovde masivno reklamira, maltene se ne dozvoljava pokazati da postoje međunarodni procesori kod kojih svako može da se prijavi.

http://www.asianpay.com/
http://www.instabill.com/services.html
http://www.telekurs-multipay.c...ch_index/tkmpch_acceptance.htm
http://www.aduno.ch/de/ueberuns/index.php (potrebno samo prijaviti srpsko preduzeće u Švicarskoj - obradi se za kratko vrijeme i nema poreznih problema)
http://world.ccavenue.com/content/quick.jsp
http://www.klixxx.com/resources/billing.shtml
http://www.mbda.gov/?section_i...ket_id=125&content_id=3043

Za svako preduzeće, bez obzira da li iz Srbije ili druge zemlje, moguće je pronaći riješenje koje će da bude i jeftinije i brže i mnogo fleksibilnije nego što je trenutno riješenje sa Pakom-om, sudeći po njihovoj reklami i web sajtu i to bez obzira šta se prodaje i kome se prodaje.

Bez teskih reci, molim.

Ovde se dosta igramo "gluvih telefona", i to je jedan razlog nesporazuma.

Drzimo se teme: prodaja domacim licima (pravnim i fizickim) putem interneta. Ako je u pitanju ino-kupac, placa se devizama, i to nije sporno. Sporna je situacija prodaje domacem kupcu.

Ja sam na prosloj strani hteo da uprostim stvari, i rekao da je 2co "posrednik" a ne "preprodavac", jer fakticki vi ne saljete robu njemu, a on kupcu. Medjutim, onaj ko me ispravio je u pravu - pravno gledano on jeste preprodavac, ja sam samo hteo malo da pojednostavim stvari.

Ono sto mislim da je osnovni problem nerazumevanju ovde je razlika pojmova "3rd party payment processor" i "merchant account". Zato sam i rekao da za primer koji @marija12 trazi 2CO nije odgovarajuce resenje, jer 2co je samo posrednik u radu sa pravim merchant-om. Zasto? Iz razloga sto 99% vas (i nas) ne bi moglo da se kvalifikuje za pravi merchant account, ili nema dovoljnu finansijsku podlogu za to, pa koristi usluge "trecih lica", odnosno "preprodavaca". A to su upravo 2checkout, PayPal, iBill, ClickBank, i ostali.

Dakle, prodavac iz Srbije moze legalno da posluje sa domacim kupcem preko inostranog gatewaya (uz jezive muke), ali da bi to uradio mora da ima pravi merchant account, tj. "specijalan" racun u banci koji vam dozvoljava/omogucuje online procesiranje transakcija. Pozeljno je (iako ne i neophodno) da koristi i usluge tzv. "gateway-a", kao sto je Authorize.net za procesiranje uplata, ukoliko ne zelite da sami pravite ceo sistem :) Da li to omogucuje neka nasa banka? Iskreno - ne znam. Nisam ulazio u to, ali sumnjam da je moguce. Dakle, tu nije problem "dinarska transakcija", jer vi mozete realizavati scenario da vama leze uplata u bilo kojoj valuti. Sad, da li uz dve konverzije dinar - dolar/evro - dinar, to bas i nisam siguran.

Problem je gde otvoriti merchant account, jer vi onda morate to uraditi u nekoj ino-banci, recimo odete u Barclays u London. Oni vas pitaju gde vam je firma? Firma nije registrovana u UK, ili jednoj od zemalja koje su podrzane (Srbija, naravno nije). Znaci nista od merchant accounta. Etc, etc... problemi se gomilaju. I onda shvatite, who gives a fuck, otvoricu 2checkout i idemo dalje... :)

Bottom line - ko hoce da tera mak na konac, nek koristi Pakom, ili ceka da na vrbi rodi grozdje. Ko hoce da posluje juce, danas i sutra - zna se koje opcije ima i na koji nacin moze da ih realizuje. Uz manji ili veci hassle.

Hmm.

Uopštavanje u smislu "99% Vas ne bi moglo da se kvalifikuje" nije prikladno, a te postotke definitivno nisi uradio na osnovu ankete ili pravilne analize. Neko preduzeće u Srbiji može da se kvalifikuje ako je preduzeće i ako ima bankovni račun da prima novac. Nije problem u kvalifikaciji, problem je u nedovoljnim informacijama koje kulaju na sve strane, ljudi pišu činjenice, ali nisu istražili te činjenice. Bitno je samo da se nađe procesor koji radi na međunarodnom osnovu i koji prihvata srpsko preduzeće, a takvih procesora ima naravno. I svakom procesoru je u interesu da radi sa preduzećima koja prodaju, a ne sa onima koja ne prodaju. Tako ako neko ima hiljadu eura prodaje mjesečno, to se procesoru ne isplati, a ne isplati se ni prodavaču, pa je i bolje da radi sa 2checkout.com i da tamo plati nešto veće procente, nego da radi direktno sa procesorom kreditnih kartica.



Gateway i procesor nisu ista stvar. Ako je prodavač u Srbiji (D.O.O. ili drugo preduzeće) zainteresovan da naplaćuje kreditne kartice, onda je najgore ako treba da traži i plati posebno gateway i posebno procesora za naplatu kreditnih kartica. To definitivno nije preporučeni način. Preporučuje se da se radi sa procesorom koji pruža kompletnu uslugu, tako da prodavač ne mora da misli o tome šta je gateway.

Gateway je samo softver koji u stvarnom vremenu provjerava kreditnu karticu kupca, povezuje se sa računarima procesora i povezuje online trgovinu sa procesorom. Za tu vezu i softver se u nekim drugim zemljama plaća posebno, a usluge procesora posebno. To se u svakom slučaju ne preporučuje i smatra se običnom otimačinom. Jer se ili uzima kompletna usluga ili se nađe procesor koji nudi kompletnu uslugu.

Merchant account - prodavački račun za primanje kreditnih kartica, obično nije račun kod bilo kakve banke, jer vrlo rijetko banke nude takvu uslugu. I kad banke nude takvu uslugu, onda je to obično posebno odijeljenje ili posebno preduzeće koje pripada banci. Uobičajeno, takav prodavački račun se dobije kod preduzeća koje obrađuje uplate kreditnim karticama (procesor) i kod tog preduzeća se nalazi taj račun, a novac šalje to preduzeće na Vaš račun u intervalima po dogovoru.

Da bi se dobio merchant account, nije potrebno praviti komplikacije, dobiva se jednostavno ako neko ima preduzeće, ima usluge i proizvode koje prodaje i očekivani promet i ako ima bankovni račun.



Zašto bi to bilo poželjno ne znam i ne vidim. Poželjno je da se ima što jeftinija ali kompletna usluga bez posebnih usluga kao "gateway" i poželjno je da se prima što veći broj kartica sa što manjim procentima.



Banke većinom nemaju ništa s obradom naplate kreditnih kartica, pa to pada u vodu.



Ne znam za koga radiš, ali kad spominješ Barclaycard Busines onda je jasno da pošto su oni u UK da rade pretežno sa UK preduzećima. Znači ne nude procesiranje za međunarodna preduzeća. Upravo sam nazvao Barclaycard Business i lijepo su mi rekli da rade samo sa UK preduzećima, a nema nikakvih problema ako je direktor preduzeća u nekoj drugoj zemlji. Osnivanje UK preduzeća je mnogo jednostavnije i brže nego osnivanje srpskog preduzeća, nema potrebe za kapitalom, otvori se bankovni račun u UK i kartice mogu da se primaju iz bilo kojih zemalja. Preduzeće može da ima ogranak u Srbiji i može tamo da posluje sa istim pravima kao i jedno D.O.O. http://www.barclaycardbusiness.co.uk/accepting_cards/index.html I prvo upišu podatke o preduzeću i podatke o direktorima i ako direktori i preduzeće nemaju negativne kreditne poene u Velikoj Britaniji, onda nema razloga da Vas ne prime. Prema tome ko kuka i žali se kako ne može ovo i ne može ono, a nije napravio domaći zadatak i provjerio situaciju lično, zašto onda iznositi takve lažne podatke?

Pored toga, postoji mnogo raznih procesora kojima je skroz svejedno gdje se vaše preduzeće nalazi. Takvi procesori mogu da budu i jeftiniji i skuplji od Barclaycard Business procesora ili Worldpay-a koji se nalazi u UK. Prema tome ko želi takvu uslugu može i da je dobije, ako zna da se informiše na pravom mjestu.



Bottom line - nisi informisan pa ne širi lažne podatke.

bitno je da je lavina krenula i da je neko konacno poceo:)

a sto se tice stranaca koji rade sa Srbijom , tj nude kompletnu uslugu SAMO firmama je www.allpay.eu Poljaci

A gde sam rekao da jesu, izvini?

Nije?

http://www.google.com/search?h...account&btnG=Google+Search

Dobro, ako ti kazes... Ne prepucava mi se, lakse mi je da citiram gugl... Ne kazem da nema scenarija koji ti opisujes, ali po difoltu - zna se sta je pravi merchant account.

Apsolutno se slazem, tu si potpuno u pravu. ALI, samo da podsetim - ovde ne pricamo o osnovama e-commerca, vec o scenariju da SRPSKA firma prodaje SRPSKOM kupcu preko ino-procesora i da sredstva lezu na dinarski racun u domacoj valuti. Ok? Znaci varijanta "ja registrujem UK firmu" ili "ja registrujem off-shore" nije nesto o cemu pricamo ovde... Taj scenario je kristalno jasan, opste prihvacen i uopste ga ne sporim.

Predpostavljam - kod Thetaworld-a? Hm... mogao si odmah da kazes da ti ova tema sluzi za reklamiranje vasih usluga, nije bilo potrebe za celom ovom tiradom :)

Odlicno. Napokon smo dotakli srz :) Onda lepo objasni @mariji12 i ostalima kako da svoj d.o.o. osposobe za prihvatanje uplata za domace kupce i da im sredstva lezu na njihov dinarski racun u domacoj banci.

Nadam se samo da ne mora da se ide na tvoj sajt da bi se to videlo ili, sasvim slucajno, da koriste vase usluge :)

Možda ne čitaš, ali već sam objasnio i dao referencne linkove od Narodne banke Srbije, prema tome pokazao zakone po kojima rezident u međunarodnoj trgovini može da naplaćuje u devizama.

Prema tome srpsko preduzeće može bez bojazni da prodaje srpskom kupcu putem korištenja stranog procesora kreditnih kartica. A sva ta zastrašivanja što se ovde pišu na ovoj diskusiji sigurno imaju neki drugi cilj.

Nisam dao ni jedan link od naših usluga, već sam napisao nekoliko linkova drugih preduzeća kod kojih se takva mogućnost može dobiti. Ako ne pratiš i ne čitaš temu, pokazuješ da sam nisi zainteresovan na temi, već na nečemu drugome.

A marija12 i svi ostali, mogu sami da zaključe gdje i kako da primaju kreditne kartice, jer je ovde navedeno više linkova preko kojih se može to obavljati. Kako ti sredstva ležu na račun, da li u dinarima ili u devizama, uopšte nije bitno. Ako neko ima račun u dinarima i dospiju devize, onda se to pretvori u dinare i ako neko ima devizni račun to onda legne u devizama i nije sporno.

Banke rade po zakonu, pa ti tako neće dati ni mogućnost da dobiješ račun ako ne možeš da primaš u devizama. Mi šaljemo novac u devizama na lične račune u Srbiji od strane raznih preduzeća i pri tome nema nikakvih problema.

Predzadnji link je pokazao allpay.eu i to je jedna od mogućnosti primanja kreditnih kartica. Postoje naravno razni međunarodni procesori kreditnih kartica i pri tome nije bitno gdje se nalazi preduzeće (Srbija), već je još jednom ponavljam bitno da preduzeće ima neki plan prodaje usluga i proizvoda i da ima mogućnost primanja novca od procesora, tj. da ima bankovni račun.

Ti si dao primjer Barclay Banke i još tvrdiš na osnovu "definicija" na Google da su banke koje to primaju, a sam vidiš da Barclaybusiness nije banka već je preduzeće koje je samo za tu svrhu primanja kartica i još jednom napominjem, vrlo rijetko su to banke što primaju kreditne kartice, već su to posebna preduzeća koja rade takva naplaćivanja. Ako ti misliš da ti je Google definicija sa nekih bez-veze sajtova dovoljna da tvrdiš suprotno, pa ti izvoli, samo ne vidim smisao. Ako hoćeš da pokažeš činjenicu, pokaži.

Evo ja ću da pokažem činjenicu usporedbe računa za primanje kreditnih kartica i može lijepo da se vidi da su procesori preduzeća za tu svrhu, a ne banke:
http://www.mbda.gov/?section_i...ket_id=125&content_id=3043

Ja sam ovaj topic nekako drugačije naslovio negde u januaru mesecu, više se i nesećam kada, sve dok ga @mungos sa pojavom PakomPay-a nije preimenovao u sadašnji naslov "PakomPay - Internet Payment Gateway u Srbiji", mislim da sve ovo o čemu diskutujemo u poslednje vreme više nema nikakve veze sa naslovom i ako se slažete ja predlažem da se sve od ovog odgovora pa nadalje prebaci u novi topic u kojem će se diskutaovati o "Domaći ili strani Internet Payment Gateway". Vidim da čak i mnogo bolje upućeni imaju jako veliki sukob stavova oko ovoga, pa smatram da bi svima pomoglo da se čitava ta misterija malo razjasni u jednoj posebnoj temi.

Da, da mnogo je dilema. A mi zivimo u zemlji Srbiji pa se pitamo zasto nije jeftinije.

VISA, DINERS, MASTER i slicne firme nisu banke nego



U principu svako moze tamo da se ukljuci ako ispuni njihove uslove. E, oni nisu nimalo naivni, narocito u domenu sigurnosti. Da li ste pomislili zasto sve nase banke nisu u svim tim sistemima? Kosta, i to mnogo.

Pakom je uspeo da zadovolji kriterijume Diners-a pa radi sa njima. Ili je Diners prihvatio Pakom kao partnera. To samo oni znaju.

Posto mnogo kosta to treba da se isplati. Verovatno postoje istrazivanja koliki ce biti obim takvog poslovanja pa su tako odredili cene.

Link na NBS se odnosi na efektivni strani novac (gotovina), što sa naplatom preko interneta blage veze nema. Odluka uglavnom obrađuje "pologe" stranog efektivnog novca po saopštenju NBS.


Nadam se da tvoj advokat nije diplomac sa Kragujevačkog pravnog fakulteta, ili možda jesto sudeći po savetima koje ti daje.

Elem.
Svi navodi od vradovanovic su OK

Cela priča će biti još manje izvodljiva zbog skorašnje Odluke NBS da čak i kao fizičko lice prilikom prispeća LORO doznake, recimo od 2CO ili bilo koga iz inostranstva moraš da napišeš izjavu i navedeš po kom osnovu si primio novac iz inostranstva.
Ne treba biti vidovit i naslutiti da Ministarstvo Finansija sada procenjuje koliki je udeo priliva sa neoporezovanom dobiti u odnosu na ukupan priliv fizičkih lica. U svakom slučaju nećeš moći da napišeš da je uplata od 2CO ili bilo kog drugog "naplaćivača" izdržavanje člana porodice ili neka druga nebuloza.
A onda "zaključak". Oni se bave nekim uslugama, i to u inostranstvu, a za ostvarenu dobit ne plaćaju porez?!

Voleo bih da nisam u pravu al smatram da će pravo procesiranje platnih kartica preko interneta prvo da uradi neki "veliki igrač" a onda da to ponudi kao komercijalnu uslugu i drugima.

"Nosi lud zednoga preko vode".

Izgleda da su se ovi iz "Pakom"-a prvi setili PRE SVIH OSTALIH.

Koja je cifra u celom ostvarenom prometom e-trgovini u nasoj zemlji od tada,pre i do sada sa svih domacih B2C i B2B sajtova?

Zbirno?

Ali tacne informacije molim!

Hvala na neobjektivnom i tacnom odgovoru.

Imali kakvih novosti, jel neko sklopio ugovor sa Pakomom, koja su iskustva? Zna li neko neku firmu koja je potpisala ugovor?

Da li je moguce da nema novosti vec dva meseca?!
Ili ja ne znam za neku novu temu u kojoj se govori o ovome?

Mene samo interesuje zasto su usluge firme PAKOM blizu 500 evra/racun.

Ako jedna firma zeli prodaju preko Interneta onda ona mora spusti cene.

Ako ih spusti-recimo da ima zaradu 15% na iznos prodatog proizvoda.

Dakle firma treba da napravi promet od barem 7500 evra da bi se ulaganje isplatilo samo za otvaranje racuna.

Ako tu ne racunamo rashode za izradu ecommerce sajta,webmaster,marketing i slicne tehnikalije.

Sve u svemu-racunica kaze svoj da bi se investicija isplatila firma treba da ima barem 10-12 hiljada EVRA prometa preko ecommerce sajta da bi samo isplatila ulaganja.

Pa ko ovde kosi a ko vodu nosi?

Razgovoarao sam sa mendadzerom za devizni promet i devizni priliv iz inostranstva jedne ugledne banke sa renomom u zemlji za domace firme kako bi se regulisale uplate preko ekomerc sajtova iz inostranstva odnosno putem VIsa kartica.

Kaze da sve sto ide preko 2checkout.com se knjizi kao regularan promet iz inostranstva.

E sad 2checkout.com naplacuje $50 dolara(3000 dinara)/racun jednokratno i zauvek bez skrivenih dodatnih troskova(osim provizije of 5% ako ima uplate na racun-prodaje) i prima sve uplate-VISA/MASTER/DINA/DICOVERY i sta ti ja sve znam i to na 20 svetskih valuta iz svake zemlje sveta-a ovi iz PAKOM traze 500 evra samo za DINACARD procesiranja uplata?Koliko li ce tek traziti za sve ostale kartice sto 2checkout.com ima u ponudi?2000 evra/racun?

I smesno i tuzno.

Ma, dovešće se i oni (Pakom) u red čim se pojavi konkurencija.

Naravno
U ovom postu sam i ja rekao da je potrebna konkurencija. Pošto je dosta vremena prošlo od tad, sad ne samo da treba još neko da uđe u tu priču, nego taj neko treba da bude malo angažovaniji od Pakoma da bi se ponovo zavrtela cela priča (a verujem da će to pogurati i sam Pakom).

Što se tiče PakomPay-a, bilo je tu obećanja da Dina samo što nije, da će Visa i Master uskoro. I na kraju - ništa. Što bi rekli u narodu: tresla se gora, rodio se miš. Nije mi jasno zašto nisu angažovaniji, jer samo Dinu da ubace u procesing (skoro 2 miliona kartica je trenutno u opticaju), već bi to potpuno okrenulo stvar u korist Pakoma.



Sad imaš mogućnost da sistem probaš za 799 dinara. Ako ti se ne sviđa, ili ne ostvaruješ promet koji si očekivao, ti odustani i uštedi sebi 500 evra. Ništa prostije



Znaš kako, te priče rekla kazala, ne pomažu kad ti dođe devizna inspekcija Narodne banke recimo. Imaš dovoljno postova pre ovog koji sa puno argumenata govore o tome da domaće firme ne mogu da koriste ino procesore za naplatu robe ili usluga od domaćih kupaca. Samo da me ne razumeš pogrešno: ja nisam srećan što je tako, jer već 7 godina firma u kojoj radim pravi e-commerce sajtove za ino kupce a ne može za domaće kupce. Ali jednostavno tako je. Ako hoćeš da radiš legalno, onda moraš da ispoštuješ i zakonska i podzakonska akta koje propisuju nadležne institucije. Ako nećeš da radiš legalno, onda bolje pređi na nešto isplativije (gde ćeš da zgrneš veću lovu i bar ćeš znati zašto ti je glava u torbi).

Ne sviđa se ni meni što kad kupiš knjigu na Amazonu, više te košta carina i špediterske usluge, nego sama knjiga. Ali tako je. Ja da se pitam nešto u državi, ja bih to ukinuo. Verujem i ti. Ali ne pitamo se

Pozdrav,
Veljko Radovanović
www.logik.co.yu

SezamPro uveo placanje usluga preko interneta platnim karticama, preko BancaIntesa!


http://www.sezampro.yu/public/page/placanjekarticom.asp

Fino. Znam da je Telenor pre njih počeo da koristi procesing Intesa banke, a možda ima još firmi koje su se odlučile na takav korak.

U svakom slučaju, payment gateway Intesa banke nije nešto što će oživeti razvoj e-commerce web sajtova u Srbiji, jer su uslovi takci da ih mogu zadovoljiti samo veliki igrači - citat sa Intesinog sajta: "pravno lice ili pravno lice osnivač ima ostvaren prihod u prethodnoj godini poslovanja od minimalno 500.000 EUR". Da ne pričam o papirologiji koja je potrebna - recimo: "Business plan za Internet prodajno mesto (bonitet, tržište prodaje i tržište nabavke, organizacioni aspekti projekta -kadrovi, odgovornosti, finansijska analiza -troškovi projekta, izvori finansiranja, prihodi i rashodi; tržišno-finansijska ocena projekta -konkurencija, tržišno ucešce; specificirana roba koja ce se prodavati, nacin isporuke, nacin reklamacije, planirani obim prometa, ...)".
A u tarifi banke možete naći podatak da će svakog ko hoće da plaća recimo Visa karticom preko interneta sačekati godišnja naknada od 800 dinara.

Em je teško naći prodavce koji će pod ovim uslovima otvoriti web shop, em će biti teško naći ljude koji će biti spremni da plate dodatnih 800 dinara (i to za stvar prema kojoj su inače nepoverljivi).

Baš stimulativni uslovi za online trgovinu!

E-commerce godišnja članarina:
Verify By VISA – godišnja članarina RSD 800.00


Verified by Visa:
http://www.visaeurope.com/personal/onlineshopping/verifiedbyvisa

Da. Izvinjavam se što nisam lepo proverio u tarifi banke, i što nisam citirao navode iz te tarife. Kao što je napisao valeksic, naknada od 800 dinara je samo za Verify By VISA servis. Za one koji hoće da plaćaju bez te dodatne sigurnosne zaštite, plaćanje je besplatno.

Sa ovim izuzetkom, ostali moji komentari stoje! Praktično je nemoguće da mala firma (pa čak i neke srednje firme) otvori web shop preko Intesinog gateway-a.

Pozdrav,
Veljko