Zato što je struja najveća u toku paljenja (otpornost metalne niti je manja kad je hladna, nego kad je usijana).

Snaga potrosaca se racuna po formuli U²/R, gde je U napon a R otpornost vlakna. Napon je konstanta, a otpor je sigurno 10x manji pri ukljucenju nego pri kasnijem radu, a snaga je obrnuto srazmerna, sto znaci da je 10x veca u trenutku ukljucenja. Razlog zasto sijalice pregorevaju je upravo taj sto ne mogu da izdrze toliku snagu. To je tako kod obicnih prekidaca. Kod prekidaca koji rade na principu regulacije jacine svetla napon nije konstantan, vec raste od nule do konacne vrednosti. U tom slucaju snaga nikada ne prelazi vrednost za koju je sijalica predvidjena, tako da ljudi koji imaju takve prekidace kazu da im sijalice traju i po par decenija, dok se sa obicnim prekidacima moraju menjati i po vise puta godisnje.

Koliko sam ja razumeo, stvar je u volframovoj niti koja vremenom isparava i na nekim mestima bude dovoljno tanka da pri većoj struji od radne (pri paljenju), taj deo pregori.
Bilo bi dobro kada bi zaista znali koliko mehanizam usporenog paljenja ima uticaja na radni vek sijalice. Recimo neki eksperiment.

Zasto je struja najveca u toku paljenja?

Pa dat je odgovor gore. Manja otpornost vlakna znači veća struja koja prolazi kroz njega.

Ovo je tačno,ali nije to uzrok pregaranju.Dilatacija metala pri
zagrijavanju deformira tu volframovu nit.Što više puta palimo-
gasimo to se više puta nit savija i zamara.Hladniji metali su manje žilavi i brže se zamaraju.Ako na nekom mjestu nastane mikro
pukotina zbog zamora,tu će se pojaviti i dodatni lokalni otpor i još veće zagrijavanje.Obično tu pukne pri paljenju ali često i pri
gašenju.Ponekad pregori i u radu zbog topljenja na tako oslabljenom
mjestu.
Koliko je dobro polako zagrijati nit,toliko je važno i polako hladiti.
Naročito ako je sijalica na balkonu i zimi na -50,a napon 235 V.

Sve je to OK, ali dečko nije pitao zašto sijalica pregara, već zašto pregara baš u tom trenutku.

U vezi ovoga, da postavim jedno praktično pitanje. Nedavno sam sa predsednikom kućnog saveta u svojoj zgradi razgovarao o tome da li je isplatljivije da svetlo u hodniku non-stop bude uključeno, ili da se po potrebi pali na prekidač pa da ga automat isključi posle nekoliko minuta. Ako bi svetlo bilo non-stop uključeno, bila bi nešto veća potrošnja struje u zgradi (nekih 8 sijalica od po, recimo, stotinak vati), ali da li bi to značilo i duži vek sijalica, s obzirom da su na taj način pošteđene čestih "šokova" od uključivanja i isključivanja?

Inače, svima savetujem da kad uključuju svetlo u nekoj prostoriji, to čine tako što pre ulaska unutra, prvo ispruže ruku, stisnu prekidač i tek onda uđu u sobu. Zvuči malo paranoično, ali mnogo puta mi se desilo da je sijalica u momentu uključivanja tako explodirala u paramparčad, da sam mogao da nastradam da sam se kojim slučajem u tom trenutku našao ispod nje. Moj buraz je tako pre par godina povredio oko, srećom prošlo je bez posledica. A poslednju exploziju sijalice sam imao baš prekjuče. Parčići stakla su bili rasuti na sve strane...

Mislim da se te eksplozije dešavaju zato što su sijalice loše, pa stakleni balon pusti vazduh (da li usljed pucanja stakla zbog zagrijavanja ili lošeg spoja na navoju, ne znam).
Obična sijalica sa užarenom niti ima vijek trajanja 1000 h. Mislim da je broj paljenja i gašenja irelevantan.

Mislim da znam zašto pucaju sijalice. U kući imam jedno grlo gde skoro svaki put pukne sijalica pre nego što pregori. U pitanju je slab kontakt metalnog dela na sijalici i grla. I kao posledica toga javlja se neko slabo varničenje koje vremenom "izjeda" metalni deo sijalice. Tako u jednom trenutku vazduh dospe u sijalicu i ona eksplodira.
Sve sijalice koje su eksplodirale imaju malu rupicu na metalnom delu i izgleda kao da je metal razjeden.

Evo sad sam iz svog kuhinjskog Recycle Bin-a restore-ovao ono što je ostalo od prekjuče explodirane sijalice-bombe, onaj deo sa navojem, kako bih proverio stanje metalnog kontakta. Ne izgleda mi da je na njemu bilo nekog varničenja, niti ima bilo kakve rupice, malo doduše jeste pohaban, nije baš kao na novoj sijalici, ali bih rekao da je ta pohabanost mehanička, tj. da je nastala prilikom šrafljenja sijalice u grlo.

I ja sam isto pomislio da su za explozije krive loše sijalice sa pijace, ali upravo iz tog razloga već tri godine unazad kupujem sijalice isključivo u prodavnicama, jer ta mala razlika u ceni nije vredna mog života. Međutim, explozije se i dalje nižu jedna za drugom.

I da se malo korigujem, ne radi se zapravo o exploziji nego o imploziji, jer unutrašnjost sijalice nije pod pritiskom, nego je unutra vakuum. Ali svejedno, efekat je podjednako zastrašujući.

Da li neko krzo forumulu moze da pokaze zasto sijalica najcesce puca pri paljenju?Profesor nam trazi preko formule da mu dokazemo,kaze da ne povezujemo preko otpornosti pucanje sijalice pri paljenju.

Pogledajte na kutiji kad kupujete sijalice koje su klase.
Uvek na svima pise E klasa, dok dodjes do E eheheheehehehe.
Pozzzzzzz......

_{[Ovu poruku je menjao dobrid dana 01.02.2007. u 08:42 GMT+1]}

Moj komsija nije kupovao sijalice vec 15 godina. Ima te prekidace sa podesavanjem jacine svetla. Nesto smo racunali, odradile su oko 20.000 sati svaka. Nema govora ni o kakvom radnom veku tacno u sat, jer to zavisi od mnogih faktora. Standarno napon je 220V, medjutim nemoguce je postici da napon bude tacno toliko, on moze na nekim mestima biti 210V a na drugim 230V. Tamo gde je napon visi sijalice ce pregorevati znatno cesce. Takodje, zavisi i gde se nalazi sijalica - najcesce stradaju sijalice koje su vecom povrsinom zaklonjene od slobodnog protoka vazduha, naprimer one koje daju usmerenu svetlost, kod njih na samom staklu postoji ogromna temperaturna razlika izmedju zaklonjenog i nezaklonjenog dela stakla. Primetio sam i uticaj sijalicnog grla - u nekim grlima sijalice stradaju mnogo brze nego u drugim. To nisam siguran zasto se desava, moglo bi biti da grlo steze sijalicu prejako ili neravnomerno, pa se staklo pod uticajem toplote deformise sto je tako malo da je nemoguce videti, ali posle nekog vremena je mozda dovoljno za pucanje.
Inace, te "eksplozije" nisu uopste tako spektakularne kao sto pojedinci tvrde, tacno, moze se povrediti oko ako se nadje ispod sijalice usmereno prema gore i sirom otvoreno, ali oko se moze povrediti i bez eksplozije, dovoljno je da nesto ostro upadne u njega obicnim slobodnim padom, a ovde je problem sto su parcici stakla ostri i vreli, a ne sto lete na sve strane kako to pojedinci opisuju.