Ovo zvucci super fenomenalno dobro. Ako se stvarno
ovde otvori sskola u kojoj se zaista mozze naucciti
isto ono ssto se ucci i u svetu, a vezano je za
programiranje ili grafiku ili sliccno, to cce biti mnogo
dobro.
Naravno, postojanje Microsofta iza ovoga garantuje
ozbiljnost ccitavog projekta, mada bih voleo da vidim
koji su to domacci partneri.
Kao ssto recce Shadowed ako neko ima more info
ili kakav dobar link neka ga postuje.

Cisto sumnjam da ce se to realizovati do septembra, ali bih JAKO voleo da bude tako. Fali nam.

Za sve zainteresovane

Novi Racunarski fakultet pocinje sa radom od septembra, kada ce biti i organizovan prijemni ispit. U okviru prijemnog ispita polaze se test sklonosti za racunarstvo i prijemni ispit iz matematike. Na prvu godinu fakultet upisuje 150 studenata. Kandidati za upis na Fakultet moraju imati zavrsenu srednju skolu u trajanju od cetiri godine. Prijemni ispit biće organizovan 8. i 9. septembra. Kandidati koji su položili prijemni ispit na FONu, ETFu i PMFu neće polagati prijemni ispit pri upisu na Racunarski fakultet.

Cena studija za prve dve generacije je garantovana i iznosi 3000 evra po godini, cena uključuje predavanja, vezbe, jedno polaganje ispita i pratecu literaturu. Za avansno plaćanje cele sume, vazi popust od 10%. U slucaju placanja na rate uplacuje se 40 % sume pri upisu, sledeca rata od 30 % pri overi prvog semestra, a treca do kraja aprila 2004. godine

Fakultet je koncipiran u skladu Bolonjske deklaracije, sto konkretnije znaci da je orijetnisan na sticanje strucno profesionalnih znanja i osposobljavanje studenata za rad u struci odmah nakon zavrsetka fakulteta, bez suvisnih teoretskih opterecujucih predmeta.
Studije na Racunarskom fakultetu traju cetiri godine, odnosno osam semestara. Pri upisu, kandidati biraju izmedju dva smera: A Opsti smer, B Matematicko-softverski smer. Pri upisu petog semestra, studenti se opredeljuju za jedno od pet strucnih podusmerenja. Osmi semestar je predvidjen za profesionalnu praksu i izradu diplomskog rada. Svaki student ce imati svog mentora, da bi se postigla maksimalna efikasnost studiranja.

Studenti kao sastavni deo studija, dobijaju specijalisticka uverenja vodecih svetskih racunarskih firmi (Microsoft) o osposobljenosti za obavljanje odredjenih poslova u struci.

Student koji polozi sve ispite i odbrani diplomski rad, dobija zvanje Diplomirani inzenjer racunarstva. Studenti smera A, pored toga, dobijaju i specijalizovana zvanja Microsoftovih sertifikovanih profesionalaca.

Osnivac fakulteta, koji se nalazi u Knez Mihailovoj 6, je CET. Fakultet je dobio saglasnost Ministarstva za prosvetu i sport.

Fino. Samo jos po koje podpitanje.
Sta se podrazumeva pod ispitom sklonosti za racunarstvo?
Koja su to podusmerenja koja se biraju pri upisu petog semestra?
Koja su to zvanja Microsoftovih sertifikovanih profesionalaca koja se dobijaju u slucaju A smera? Da li se odnose kao odgovarajuci sertifikat (MCSE, MCSD, MCDBA...) za odgovarajuci smer ili nekako drugacije?

- Pod ispitom sklonosti za racunarstvo podrazumeva se resavanje logickih testova, mozgalica koje mogu da definisu sposobnost i brzinu razmisljanja kao i generalno sklonost ka racunarstvu (nesto slicno IQ testovima)

- Pri upisu petog semestra, studenti se opredeljuju za jedno od pet strucnih usmerenja: S1 Programiranje, S2 Sistemsko inzenjerstvo, S3 Racunarske mreze i komunikacije, S4 Administriranje baza podataka, S5 Nove softverske tehnologije.

- U prva dva semestra studenti imaju ukupno 12 obaveznih predmeta.
U trecem i cetvrtom semestru postoji ukupno 10 obaveznih predmeta.
U petom semestru imaju tri obavezna i dva izborna predmeta, a u sestom semestru dva ili tri obavezna i tri ili jedan izborni predmet, zavisno od usmerenja.
U sedmom semestru, studenti slusaju jedan obavezan predmet, kao i specijalizovanu nastavu iz izabranih oblasti u okviru usmerenja S1-S5. Na kraju specijalizovane nastave, za uspesno polaganje ispita, studenti usmerenja S1-S4 dobijaju i uverenje poznatih svetskih firmi (Microsoft), koji odgovaraju sertifikatima MCSA, MCSE, MCSD...
Osmi semestar je predvidjen za profesionalnu praksu i izradu diplomskog rada. Profesionalna praksa se obavlja u firmama koje se bave racunarstvom. Diplomski rad po pravilu treba da obuhvati izradu projekta ili istrazivacki rad iz izabrane oblasti studija.

Da li ce biti i postdiplomskih i specijalistickih studija na tom fakultetetu?

Sve je to sjajno i bajno i jako lepo ali 3000 eura je MNOGO kume.

Moje misljenje sto se tice prijemnog : "Sumnjam da nece primiti nekog ko se pojavi sa tolikim parama pa makar ne znao da ukuljuci racunar".

Sto se tice postdiplomskih studija, i one su predvidjene ali od sledece godine.
Fakultet je koncipiran u skladu sa Zakonom o univerzitetu.

Da li postoji mogucnost upisa na trecu godinu racunarskog fakulteta, odnosno, nastavka studiranja nakon zavrsene vise skole, smera informatika?

Hm, a kakva su to „stručna profesionalna znanja“? I može li se saznati ko je pravio program (osim Bolonjeza, što je samo fraza :-), i na osnovu čega? Tj. da li se može dobiti potpun program, kako bi bilo moguće uvideti o čemu se zapravo radi?

Ovo ostalo mi zvuči kao „fraze“ za prikupljanje studenata („bez teoretskih opterećujućih predmeta“), a ne govori kvalitativno o samom programu.


Od kad je Mikrosoft toliko značajan da ga nazivamo „vodećim svetskim računarskim firmama“ (u množini)?

Nastavni plan ce biti od sutra na CETovom sajtu.

Sto se tice Bolonjske deklaracije, pogledajte:
McGrathh D.: The Bologna Declaration and Engineering Education in Europe, http://www.unige.ch/cre/activi...logna_Declaration_Engenee,pdf/

Sledi spisak podusmerenja i odgovarajucih sertifikata vodecih racunarskih firmi, gde kao i u praksi dominiraju Microsoftovi sertifikati:

Podusmerenja za programerski smer:
Programer za projektovanje i razvoj IS VB.NET tehnologijom (sertifikat Microsoft MCSD)
Programer za projektovanje i razvoj IS C# tehnologijom (sertifikat Microsoft MCSD)
Programer za projektovanje i razvoj IS Oracle tehnologijom (sertifikat Oracle OCP AD)
Programer za projektovanje i razvoj IS Java/Oracle tehnologijom (sertifikat Jcert/Oracle)
Programer aplikacija za e-poslovanje (sertifikat Microsoft MCP+Site Building)
Programer multimedijalnih aplikacija (sertifikat Macromedia Flash Developer i Designer i Dreamweaver Developer)

Podusmerenja za sistemsko inženjerstvo:
Sistem inženjer za Windows platformu (sertifikat Microsoft MCSE)
Sistem inženjer za Internet/Windows (sertifikat Microsoft MCSE)
Sistem inženjer za Linux platformu (sertifikat LPI)

Podusmerenja za rač. mreže i komunikacije:
Administrator mrežne infrastrukture (sertifikat Cisco CCNP)
Projektant mrežne infrastrukture (sertifikat Cisco CCDP)
Inženjer za opt. i bež. komunikacije (sertifikat Global Knowledge Multiservice Wireless Engineer)

Podusmerenja za administriranje baza podataka:
Administrator skladišta podataka za Microsoft tehnologiju (sertifikat Microsoft MDBA)
Administrator skladišta podataka za Oracle tehnologiju (sertifikat Oracle OCP DBA)
Administrator web baza podataka (sertifikat Microsoft MDBA)

Podusmerenja za nove softverske tehnologije:
Programer softverske zaštite
Programer specijalnih aplikacija

BTW, link ka deklaraciji ne radi ali probajte
http://www.unige.ch/cre/activi...1999/bologna%20declaration.htm

Hm, pa ovo nisu smerovi za „računarstvo“ (computer science) — ovo je škola za upotrebu računara.

Kako izgledaju računarski fakulteti u svetu, pogledajte na http://www.inf.ethz.ch/education/courses/index.php (i oni su se složili sa Bolonjezima ;-), ili Berkli, MIT, Stanford,... (svi oni sadrže malo više „teoretskih i nepotrebnih predmeta“).

Znači, zamolio bih da se ovo ne naziva „računarskim fakultetom“ ili „fakultetom za računarstvo“, pošto je generalni konsenzus kod nas da se navedeni predmeti svrstavaju pod „informacione tehnologije“, a svakako da je i delimično poznavanje računarstva (kao nauke) bitno za neke od ovih stvari (programiranje, baze podataka). Opet, moguće je da grešim u vezi terminologije, a onda se ne ustručavajte da me ispravite.


„Linux platformu“? Šta je to? Ja znam za GNU platformu i Linux jezgro, ali za ovo ne znam.


I da bude jasno, ja smatram da je ovo dobar korak kod nas, pošto su nam potrebni „stručnjaci“ iz navedenih oblasti, ali ističem da ovo nema nikakve veze sa računarstvom kao naukom, i većina diplomaca (ili, s obzirom na terminologiju, „sertifikovaca“) neće moći da se bavi istom. Da li je izraz „fakultet“ prigodan za to ne znam, ali već postoje fakulteti koji pružaju zanatsko obrazovanje pa pretpostavljam da jeste.

Znači, jedino sam razočaran što se nije pojavio pravi „računarski fakultet“.

Da li treba da se UPISUJE na neki od tih fakulteta, ili je dovoljno samo poloziti prijemni?

Poruka za Teh01

Nisam povezana sa doticnim fakultetom i nemam informacije, kao ni odgovore na pitanja koja si mi postavio.



Inace koliko vidim na sajtu Ministarstva prosvete, fakultet ima status postupka osnivanja i jos uvek nije "odobren". Koliko je izvesno da ce se postupak privesti kraju uspesno i naravno, KADA?

Postovanje
Conica

imate detalje na http://www.cet.co.yu/Fakultet/Default.asp

Ok, prve tri godine ne izgledaju toliko loše, mada nedostaje dosta značajnih stvari (ili su kod nas ljudi mnogo pametni, pa će to uključiti u druge kurseve koji su dosta kratki).

Četvrta godina je potpuna besmislica, no, valjda i to nekome treba.

Ipak, sve ovo liči na zanatski fakultet, naročito zbog završne godine.

A sto kazes toliko lose?

Kada bi ti video sta se ovde radi na jednom kursu ne bi tako pricao. Zatrapavaju te handoutima, assigmentima, projektima i zaista se mnogo vise radi. Recimo ovde (Novi Zeland-Auckland University) jednosemestralni predmet Computer Architecture ukljucuje predmete kao kod nas na ETF-u (isao sam na etf) arhitekturu racunara 1 i arhitekturu racunara 2. Znaci isto sve pokrivas i radis i pipeline i kes ali fora je sto radis vise prakticno i ucis kako pravi postojeci procesor radi a ne neki teoretski procesor. Recimo kao na etf-u kada ucis asembler za pico computer iz programiranja, onda ucis asembler za neki drugi fiktivni kompjuter iz arhitekture itd...zar nije bolje da se iz jednog predmeta radi asembler iz motorole, na drugom iz mips-a, na trecem x86 itd...A inace ne ucis nista povrsno kako ti se cini nego te zatrpavaju assigmentima i mnogo brze se uci, imas tutoriale na kojima postavljas pitanja, nemas odvojeno vezbe i predavanja...

Danilo, pa na MIT, Berkliju, Stanfordu i drugim stranim fakultetima je jos gore. Tamo svake godine imas te predmete kao ovde profesionalna praksa.
Imas predmet sustainability koji je najveci smor koji postoji. U stvari professional Development 1 i 2 su jos veci smor. PD 4 i nije toliki smor jer taj accounting koji tu ucis moze da ti koristi ali to sto ucis o inzenjerskoj etici na pd2 i pd4 je takvo s***** koje ti nikada nece koristiti. A iz PD1 ucis kako da pises eseje u inzenjerstvu a ne koristi nista!
A i imam utisak da si ti video samo onih par predmeta na 4. sto su cini mi se opsti za sve smerove a nisi kliknuo na one linkove za smerove. Mozda gresim.

Nije nego vise lici na Computer Systems, u stvari vise lici na Software Engineering a ti smerovi spadaju u engineering a ne u science. Computer Science obicno traje 3 godine a CS i SE traju 4 godine i imas jos vise tih smarackih predmeta.
I to sto ne pise da imas toliko teoretskih predmeta to ne znaci da nije pokriveno znanje. Recimo ovde na Novom Zelandu na smeru Software Engineering na Auckland univerzitetu ti u stvari imas neke stvari iz matematike na predmetima koji u svom nazivu nemaju nista u vezi sa matematikom. Fora je sto neke stvari kao kvantifikatoriski racun, normalizaciju i slicno ubace zajedno sa bazama podataka, grafove i tako nesto sa algoritmima i to ucis da zaista koristis a ne samo teoretski jer se tako brze zaboravlja.
Ja se nadam da je na tom Cet fakultetu ovako i po ovome sto sam video po spisku predmeta meni se cini da je tako i da je to slicno smeru Software Engineering koji postoji na inostranim fakultetima i ne znam zasto mislis da vise lici na zanatski fakultet?




Ja mislim da je to u zagradi samo primer a inace na sajtu se vidi da se dobijaju sertifikati i od Global Knowledge, Cisco, Oracle...


Ako otkucas u google linux platform ili "linux platform" mozda ces da saznas sta znaci linux platform ili unix platform i slicno. Pa i na ovom linku na SUN-ovom sajtu pise 'Java Technology on the Linux Platform' a to je samo primer.
http://developer.java.sun.com/...calArticles/Programming/linux/

Danilo, mislim da samo koristis drugaciju terminologiju nego neko drugi pa zato ne razumes sta je linux platform ili imas drugacije znacenje reci fakultet nego drugi.
A i na onom linku sto si ostavio isto imas i predmete iz menadzmenta, ekonomije, cak i neki predmet occupational Physiology?!?. Evo ti sta se uci na tom predmetu:
http://www.inf.ethz.ch/education/courses/catalog/32-734.html
Tu se uci psiholoskoj proceni radnika na poslu i tako dalje....znaci i tu imas gomilu predmeta koji nikome ne trebaju pa bi ti opet to zvao fakultetom a ovo ne bi. Malo pogledaj bolje i videces da je lista predmeta bas po uzoru na strane fakultete i ne znam sto si ih odmah toliko napao.



[Ovu poruku je menjao srki dana 27.06.2003. u 05:45 GMT]

tu bih se u potpunosti slozila sa datom izjavom i to zbog licnog iskustva koje sam imala.

Naime, u toku mog skolovanja smatrala sam da ucim gomilu nepotrebnih stvari, ali koje su se kasnije u praksi pokazale kao vise no potrebne. Smatram da nije dovoljno nauciti i dobiti sertifikat iz pojedinog programskog jezika (pa to mogu i posebno da upisem i platim ako hocu - i ako imam para :O), vec je potrebno i znati kako to primeniti na realnom sistemu, kao i kompletan sistem uticaja koji cine cine upravo ti "nepotrebni" predmeti.

Sve u svemu, inicijativa je odlicna, ali mi se i dalje cini da je jednostavno nacinjen spisak MS sertifikovanih ispita, i kreiran fakultet od istog.

No...to je samo moje misljenje.
Pozdrav
Conica

Mislim da nisi detaljno gledala sajt.
Nije tacno da su samo nabacani microsoft sertifikovani ispiti.
Ima gomila opstih predmeta iz programiranja...
Recimo evo sta ima od matematickih predmeta.
Matematička analiza
Matematička analiza I
Analiza i linearna algebra
Matematička analiza II
Dizajn i analiza algoritama
Numerička matematika
Verovatnoća i statistika

A mozda se radi i jos matematike koja se koristi za odredjene oblasti iz programiranja.
Po predmetima koji su tu fakultet je zaista slican kao fakultetima na zapadu ali ne znam da li ce tako biti u praksi ali cemo znati kada krenu prvi studenti u septembru.

U potpunosti se slazem sa tobom. Nazalost na nasim fakultetima se to uci odvojeno pa onda kada nesto sto sam ucio iz matematike u prvoj ili drugoj godini koristim kasnije na drugim predmetima ja moram da se podsecam jer sam neke stvari zaboravio a ne bih ih zaboravio da sam ih ucio tada kada je trebalo da ih i primenjujem. Recimo na etf-u se iz mat 4. uce algoritmi za razne probleme sa grafovima a to je bolje ubaciti u neki programerski predmet pa uciti kako to da koristis jer ovako ce neko to da zaboravi i kada mu bude trebalo on ce opet morati da se podseca ili uci. Ja nisam morao jer sam to znao jos u srednjoj skoli jer sam samoinicijativno ucio zbog takmicenja iz informatike ali neko drugi ce zaboraviti ako to uci u matematici pa posle par ili vise godina to koristi.
Ili iz mat 2. se uce razne teoreme u vezi sa redovima a posle kada ti nekada to bude trebalo kao da ces se secati toga. Mozda se neko i seti ali vecina njih nece.

Nemam nikakve zamerke sto se tice profesionalizacije odredjene struke, ali bih volela da navedem jedan konkretan primer:

Jedna kompanija se bavi(la) razvojem informacionih sistema za recimo osiguravajuce kompanije. Da bi se sistem pravilno projektovao, potrebno je siroko znanje o samom principu poslovanja. Dalje, da bi se eventualno u hodu steklo to znanje, potrebno je opet znati bar osnovne principe na koje treba obratiti paznju - bukvalno receno: treba znati sta pitati.

Mozda gresim, ali koliko sam videla po planu i programu doticnog fakulteta, ni jedan predmet ne pokriva taj deo. Sigurna sam da ce onaj koji zavrsi fakultet vise no dobro znati da ga implementira (mislim da je upravo zbog tog aspekta towk rekao da je zanatski), ali za ovaj prvi deo nisam sigurna. Naravno gore navedeni primer se odnosi i na sve usluzne i proizvodne kompanije.

Kako god, kako je fakultet tek u osnivanju, sigurna sam takodje da ce se program menjati vremenom i sve uocene greske (ako ih bude bilo) biti na taj nacin ispravljene.

Pozdrav
Conica

Pa mozda se to sto treba uci na predmetima Softversko inženjerstvo ili Profesionalna praksa ili tako tim...ne znam.

A verovatno je da ce prve godine biti s*****. Mozda i druge godine jer cak i na boljim univerzitetima kada uvedu neki novi smer na pocetku bude s***** jer jos ne znaju kakve kriterijume da postave i o sta sve da se uci i sta da bude obavezno a sta da se bira. Spisak predmeta je jako slican kao na zapadu ali tek treba da vidimo da li je to samo tako na papiru ili ce biti dobro i u praksi a to zavisi od mnogo toga: sadrzaja samih predmeta, predavaca, kriterijuma.....
Naravno ako uzmu dobre predavace sa iskustvom i ako budu imali srece mozda vecx od prve godine bude super. Ja da sada upisujem i da imam para mislim da bih to upisao.

Za sada dok ne pocnu da rade ne mogu da komentarisem nista osim samog programa za koji mislim da nije los.

Zato što i dalje nije dobro, tj. „loše“ je. ;-)


Pa da, kao što sam i rekao — većini će se svideti ovaj fakultet (izgleda i tebi), a tu je fraza „nema nepotrebnih predmeta“ veoma korisna.

Ako ti planiraš da se baviš računarstvom (computer science, naukom, ne da koristiš računar), onda će ti „pisanje eseja u inženjerstvu“ veoma koristiti — razmena mišljenja se sprovodi između ljudi, a postoje određena pravila koja olakšavaju tu komunikaciju.

I sve ti predmete koje ti navodiš kao „smor“ ja smatram vrlo potrebnim, i čini mi se da četvrta godina, kao godina koja treba da ponudi najviše mogućnosti za napredovanje u samoj nauci (svakako, od generacije od 200 studenata, možda će njih 10 hteti da se posveti istoj, ali tako je i u svetu), dobija se specijalizacija na nivou „sertifikata“. Znači, sve je u redu, ali je jedna grupa (vrlo važna) potpuno zanemarena.

Znači, fakultet koji se zove „računarski“ neće biti u stanju da proizvede naučni kadar (znaš, računarstvo se i dalje razvija, i kao takvo je takođe zanimljivo), već ćemo i dalje taj isti tražiti na ETF-u ili Matematičkom fakultetu. Ili, možda smatraš da zaista naši ljudi mogu da postanu „naučnici“ (ili bar „naučni radnici“) sa 6 semestara, a da je Nemcima potrebno za to 9 semestara?



Grešiš, grešiš, obratio sam pažnju na to, i baš na to i dajem primedbe. Osim na smeru „Računarske mreže“, prebroj predmete u čijem imenu se ne nalazi ime nekog proizvoda ili preduzeća — takvi predmeti znače da nema nauke. „Stručnjak“ koji dobije sertifikat za Windows Internet administraciju neće moći da napravi Windows, niti Internet (tj. bar analognu mrežu) nove generacije — a tome služi računarstvo, zar ne?


Pa naravno, ali na osnovu čega ja da znam? :-)


Odlično, a sad još treba da razdvojiš pojam „normalizacije“ u gomili drugih oblasti, pošto se on isto koristi, a eto, tebi na tom predmetu nisu to rekli. I sad kad vidiš „normalizaciju“, ti misliš da to ima veze sa bazama podataka, a one su poslednje što bi meni palo na pamet kao asocijacija.


Zato što se dobija „sertifikovani stručnjak“, a ne neko ko će biti sposoban da se bavi razvojem i unapređenjem nauke (naravno, biće i onih koji će biti u stanju to da rade, ali to neće biti zbog CET fakulteta, već zbog njihovih ličnih osobina i odvojenog rada).


Hm, ta poruka je bila poslata pre plana studija, ali je ipak neodgovarajuće pisati neistine — ljudi ne mogu da pogađaju o čemu se radi; eto, onaj ko je pisao to obaveštenje bi trebao da ode na onaj kurs o „pisanju eseja u inžinjerstvu“, koji je zaista „nepotreban“ (bar ti tako tvrdiš), ali pomaže da se u pisanoj formi čovek jasno i precizno izrazi, i to tako da kasnije može da se pozove na to.

Kada upotrebiš množinu, onda je red da isto učiniš i sa primerima, kako bi pratio odgovarajuću formu, i ne bi zbunjivao čitaoce.


Hm, valjda o imenu proizvoda odlučuje onaj ko ga je napravio. Koliko ja znam, to što ti zoveš „Linux platformom“ je delo FSF-a, a oni to zovu „GNU operating system“, ili „GNU platforma“. Linux je jezgro koje povezuje hardver sa GNU-om.

Što se tiče značenja fakulteta, čini mi se da ga shvatam kao svuda u svetu:
— proizvodi visoko školovani kadar koji može da ispuni zahteve postojećeg tržišta („zanatlije“, kako ih zovem) — ovo CET fakultet obezbeđuje
— proizvodi visoko školovani kadar koji može da unapredi samu nauku — ovo CET fakultet ne obezbeđuje, najverovatnije zato što ovde treba da bude srazmerno mali broj studenata, najčešće ispod 10%, neretko i ispod 3% (na većim univerzitetima)

Da bi bio „fakultet“, neophodno je da ispunjava oba uslova, a ne samo onaj „većinski“.


Hehe... čini mi se da si pomešao „fiziologija“ sa „psihologija“ :-) A ako misliš da „nikom ne treba fiziologija“, onda idi sedi na neko gradilište (gde se aktivno radi) na neko bure (ako ga nađeš, ako ne, onda stoj), i pokušaj da obavljaš svoj posao u „računarstvu“.

Videćeš da ti je itekako bitno kakvi su uslovi u kojima radiš, na šta treba obratiti pažnju, itd.

Pa dobro, svako ima pravo na svoje misljenje. Mada zavisi sta ko hoce. Da li zeli nauku ili inzenjerstvo.


Ako nisi primetio i ovde se to uci.
Evo na prvoj godini pise predmet broj 15. Pismeno i usmeno izražavanje.
A inace na zapadu ako nesto naucis to je da pises eseje. Fora je sto i kad god radis neki projekat oni ti kazu kako treba da izgleda easej i cesto se razlikuju i onda je zbog toga taj predmet nepotreban ali ako ti mislis da je potreban on postoji ovde na ovom fakultetu i znaci da tu zadovoljava tvoj kritetijum da je to computer science.


Pa i na vecini nasih fakulteta ti opste stvari ucis na prvim godinama a posle radis konkretnije stvari pa tako je i ovde. A i ko ti kaze da je ovo computer science. Ja bih pre ovo zvao Software Engineering. Inace na zapadu je Computer Science obicno pripojeno fakultetu kao kod nas PMF a SE i Computer Systems je pripojeno Engineeringu i imas nekih predmeta koji se poklapaju sa recimo Electrical & Electronic Engineering. Inace i ja neke od onih predmeta smatram korisnim ali i to sto mislim da su smor nema veze sa tim.


Pa niko ti nije rekao da je ovo computer science. Ovo je za ljude koji hoce da budu inzenjeri. Ovakvih stvari imas na zapadu, vec sam ti pominjao smerove.


I dalje ostaje to da ovo nije za naucnike nego za inzenjere. I u opisu pise da je orijentisan na sticanje prakticnog znanja a ne teorije mada ima dosta i teorije. Pogledaj malo ostale godine a ne samo 4.


Tacno.


Otkud ti znas. Rekli su. Fora je da vec pri prvom sretanju sa tim radis i primenu toga pa ce ti to ostati u glavi a ne kao kada ucis samo suvu teoriju.


Ne mislim tako i ovo je bio samo primer.


Pa za one koji zele da se bave unapredjenjem nauke mogu da idu na pmf a za one koji hoce da budu software engineers nije bilo fakulteta. Ti ovaj fakultet posmatras kao computer science i mislim da zbog toga mislis da je drugacije nego na zapadu jer si gledao pogresne stvari. Na zapadu si gledao Computer Science umesto npr. Computer Systems ili Software Engineering.


Pa zato taj predmet i postoji na ovom fakultetu. A inace nisam rekao da je nepotreban ali to ti jos milion puta ponavljaju pa u nekim slucajevima to uopste ne koristi.


Pa i mnogi distributeri linuxa posmatraju termin "linux platform" isto kao i ja a na kernel.org na pitanje sta je linux pise ovo: Linux is a clone of the operating system Unix.
I ne znam sto mislis da ne postoji linux platforma. Isto kao sto se zna sta je to kada neko kaze Windows platforma ili Unix platforma. Mislim da su oni samo pokupili terminologiju koju ogroman broj ljudi koristi i ne vidim zasto bi im zbog toga zamerao. Cak i na gnu.org imas u faq da pise ovo: It is possible to make a system that uses Linux as the kernel but is not based on GNU.......Linux may be most of the system; perhaps "Linux systems" is the right name for them.

Pa dobro, ali opet zasluzuje da ga zovemo fakultetom jer jako slicni smerovi se isto nalaze na fakultetima na zapadu i onda ako ovo ne zasluzuje da se zove fakultetom ne zasluzuju ni fakulteti na zapadu.


Ok, mozda i ne obezbedjuje a to je zato sto mu to nije cilj ali sta ti mislis koje bi jos predmete trebalo da ima da bi mogao da se smatra computer science fakultetom. Pogledaj prvo sve predmete i sa prve 3 godine.


Ne. Tu gresis. Da bi bio Computer Science fakultet treba da ispunjava oba uslova a ovo nije Computer Science fakultet. Ajmo sada konkretno. Sta ne ispunjava. I da se razumemo, ja ne kazem da ispunjava jer mislim da to i ne zele jer im je cilj engineering a ne science ali me cisto zanima sta ti mislis da jos treba da ima da bi bio science.

Inace mislim da bi ovde svaki privatni computer science fakultet propao jer bi mali broj studenata isao na njega.


Naravno da jesam, jer sam u brzini citao. Sorry.


Naravno da ne mislim da nikome ne treba ali o tome ne treba ja da ucim. To inace uce menadzeri. Ima gomila smerova gde se to uci a ja kao inzenjer ili naucnik ne treba mnogo o tome da znam. Ako cemo tako pa onda ima jos dosta stvari koje bi trebalo da se uci i onda bi fakultet zavrsio za deset godina.


Naravno da je bitno u kakvim uslovima radim ali to treba da znaju menadzeri i direktori da bi im radnici bolje radili i bili zadovoljni a oni to vec uce....Pa kako smo poceli najbolje je da ubacimo sve predmete ovog sveta na racunarstvo jer ce mozda nekada meko to da koristi. Mislim zar nije bolje taj predmet izbaciti a ako treba da se bavis tako necim onda zavrsis kurs. Mislim najbolje je i da se uci i nuklearna fizika jer ces mozda pisati programe za nuklearne reaktore i treba takodje uciti i astronomiju i tako dalje....

Sta ti mislis da bi sve trebalo da se uci u computer science?

Ok, prvo da razjasnim zašto pominjem „computer science“. Kod nas se najčešće izraz „computer science“ prevodi kao „računarstvo“. Zbog toga ja pretpostavljam da je „računarski fakultet“ onaj koji obavlja obrazovanje u oblasti „računarstva“. Naravno, terminologija je dosta konfuzna kod nas, pa tako imamo izraz „računarstvo i informatika“, „informatika“, „informacione tehnologije“ itd. Takođe, uobičajeno je da se to što ti nazivaš „computer engineering“ naziva informatikom, ili informacionim tehnologijama.

Opet, naglašavam da je ovo samo moje iskustvo po pitanju terminologije u okruženju. Eto, ja i ne sporim da je to dobra škola sa određenom namenom, ali to nije „računarski fakultet“. To je isto kao kada bih ja napravio „Pravnički fakultet“ gde se uči kako zaobići zakone u državi (dobro, nije toliko drastična razlika u slučaju „računarskog fakulteta“, ali se radi o prevari).

Što se tiče računarstva kao nauke, sigurno ćeš se složiti da Oracle, Java, C++, VB.NET, C#,... nemaju nikakve veze sa naučnom stranom (one su posledica nauke, a ne preduslov) — prosto, izbor konkretne tehnologije nije naročito bitan, već je bitna ideja, način rada itd. Za obrazovanje i formiranje stručnjaka za razvoj nauke potreban je naročiti i drugačiji postupak. Stručnjaci koji treba da rade posao se obrazuju da rešavaju probleme, dok oni koji treba da napreduju nauku se obrazuju da pronalaze probleme, i da ih zatim i rešavaju (ne govorim o „praktičnim“ problemima, već o problemima same nauke). Opet, granica nije baš tako oštra, ali to je u kratkim crtama.

Prve tri godine mi program ne izgleda loše, ali mi se čini da nije realan. Opet, možda grešim, pa o tome ne vredi raspravljati (pošto ćemo argumente za bilo koje tvrđenje imati tek za nekoliko godina).

Četvrta godina treba da predstavlja i specijalizaciju za one koji odluče da krenu tim putem: to podrazumeva dosta formalističkog rada, apstrakciju, i uopšte, rad sa drugačijim jezikom od onog jezika koji koriste „praktičari“. I to ne zato da bi se razlikovali od drugih, već zato što na tom nivou formalizam znatno olakšava stvari, i omogućava da se uoče stvari koje bez njega ne mogu.

I na kraju, ja nisam stručan da ponudim odgovarajući program za takav smer, ali mislim da sam sposoban da vidim da CET fakultet taj smer nema, i prema tome ne ispunjava uslov da bude „fakultet“ za „računarstvo“. Opet, možda je sva nezgoda u tome što koriste izraz „računarski“ samo zato što se radi tema koja je u vezi sa računarima, ali i dalje je to loš izraz, jer vidiš koliko prepirke je izazvao. Znači: CET fakultet za informacione tehnologije sa osnovama računarstva (prve tri godine ;-)

Towk, slazem se sa tobom da je jedini problem bio terminologija. A inace po tvojim kriterijuma ne znam da li postoji neki fakultet koji bi zadovoljii tvoje kriterijume da se zove Computer Science. Pa i na onom linku koji si dao se uci .NET, C++... a ti i dalje to zoves Computer Science. Uopste ne razumem sta ti smatras pod Computer Science.

A inace ne verujem da im je cilj da prevare ljude jer kao prvo vecina njih ne bi isla na CS a druga stvar je ta sto su oni sami rekli da im je cilj da od tebe naprave inzenjera a ne naucnika...

Zasto mislis da je program za prve tri godine nerealan kada je bukvalno iskopirano kao sto je na zapadnim univerzitetima. Inace program su pravili profesori etf-a i pmf-a i neki profesori tih fakulteta ce tu predavati.

A inace ni smer na pmf-u ne treba da se zove racunarstvo i informatika jer se tu radi samo jedan deo racunarstva a ako to treba da u svom nazivu ima racunarstvo onda moze i CET. Mislim da se ljudi nece zbuniti kao ti kada procitaju naziv racuinarstvo jer su navikli da kod nas taj izraz nije ono sto ti mislis jer ga koriste mnoge skole i fakulteti a nije ukljuceno ono sto ti podrazumevas. Mislim zasto bi se racunarstvo koristilo samo za Computer Science a ne recimo za Computer Systems. U stvari mozda i ima razloga ali kod nas ljudi ne smatraju racunarstvo za Computer Science i zbog toga si ih ti napao jer si mislio da oni hoce sebe da prikazu kao Computer Science fakultet iako im to nije cilj.

Posto je program iskopiran sa zapada koji je mnogo ranije uveo taj program i menjao ga mislim da smer ima persperktivu a ipak se radi dovoljno i naucnih stvari pa ako neko hoce nesto da izmislja verujem da ce moci. Na zapadu se i manje radi tih teoretskih predmeta nego ovde. Pa video si samo spisak matematika. Na zapadu se ne radi ni pola od toga.

Opet pogrešno tumačiš — tamo se i to uči, ali se uči i nešto drugo (tj. postoji mogućnost izbora). Ne znam kako ti možeš da zamisliš da se naučni kadar iškoluje i usmeri na bilo kom od smerova četvrte godine na ovom CET fakultetu.

Evo, zamisli situaciju: ti hoćeš da nastaviš da se baviš računarstvom (naukom!), i završio si prve tri godine. Izvoli izabrati neko od usmerenja i objasni zašto bi ti ono značilo?

Ono što je jasno je da je veoma mali broj studenata zainteresovan za ovo, i zato niko nije primetio taj nedostatak (tj. broj žalbi je relativno mali, pa se niko ne obazire svrstavajući te u „one koji se uvek žale“). I opet ponavaljam, ako institucija ne ispuni i tu delatnost, to nije „fakultet“ (prema starim merilima, to je „viša škola“). Ne zaboravi da se pod fakultetom podrazumeva naučno(obrazovno) istraživačka institucija.



Pročitaj one stranice na cet.co.yu/fakultet/ (dole imaju linkovi o razlozima osnivanja) — tu se jasno pominje „computer science“ i „računarstvo“.


Fakultet se zove „Matematički fakultet“, kada se završi smer za računarstvo i informatiku postaje se „diplomirani matematičar za računarstvo i informatiku“.

Znači, oni su vodili računa bar da ispoštuju formu. Ipak, ja se slažem da taj smer nije u potpunosti prilagođen računarstvu, ali to se i jasno vidi kroz naziv fakulteta, i status poslediplomaca.


Hehehe... Važi, ja sam pogrešio, a ti pročitaj njihovu stranicu:




???? Hm, još nisam video fakultet iz računarstva „na zapadu“ koji radi manje od 3–4 („ni pola od 6–7“) matematička predmeta. Uostalom, u nekom smislu je računarstvo specijalna oblast matematike, sa akcentom na drugačijim pitanjima (npr. u matematici se elegantnim rešenjem smatra i binomni koeficijent, dok u računarstvu to baš i nije tako).


Još bih dodao i jednu primedbu na cenu. Oksfordski univerzitet košta najviše 1100 funti godišnje za stanovnike EU (oko 1500€), a kod nas, gde je standard izrazito visok, gde je kadar iz oblasti računarstva na najvišem svetskom nivou, potpuno je razumno da ta cena bude 3000€.

Izabrao bih smer Nove softverske tehnologije. Ne znam da li si to video.
A i Computer Science ti uglavnom traje 3 godine a Software Engineering 4 godine tako da bi i mogao da se smatra CS fakultetom. Makar bi mogao vise nego pmf jer se radi vise stvari iz racunarske nauke nego na pmf-u koji opet ima u svom nazivu racunarstvo.


Ok, slazem se sa tobom kada nesto treba da se zove fakultet. Trebalo bi da pored Software Engineering ima i Computer Science ali izgleda da je ministarstvo smatralo da prve tri godine mogu da se gledaju kao CS a ako ne prve 3 onda zajedno sa 4. godinom ako izaberes smer Nove softverske tehnologije.


Ok, nisam to video pre nego tek sada. A sto se tice reci racunarstvo izgleda da ljudi ne smatraju da je racunarstvo=CS jer i pmf u svom nazivu ima racunarstvo a vise se na cet-u radi iz computer science nego na pmf-u.


Ok, moja greska. Na pogresan nacin sam gledao. Ja ne znam da li cet treba da se zove fakultetom ali ako je dobilo dozvolu da se zove fakultetom onda pretpostavljam da to nisu dobili tek onako. Ima dosta predmeta koji se zovu recimo "Razvoj softvera" (samo primer) ili tako nesto gde ne mozemo unapred da znamo sta se radi ali ako se rade prave stvari onda pretpostavljam da zasluzuje naziv fakultet. Najbolje je da sacekamo da postave opis predmeta mada to ce sigurno da se menja do septembra.


A kako mozes da znas da taj smer nije prilagodjen racunarstvu a jos nisi ni video opise predmeta. I zasto je pmf prilagodjen racunarstvu a ovo nije iako se na pmf-u radi manje racunarstvo nego ovde (zavisi od smera ovde kao)


Pa mislim da su i oni i ti pogresili. Mozda i ja gresim ali ako ja gresim a ti si u pravu onda su i oni u pravu.


Pa fora je sto se sada matematika ubacuje u predmete kao Algoritmi, Software Engineering 1, SE2, Software Engineering Design 1 itd.. pa nemas posebno naziv matematika 4 nego je recimo trecina te matematike ubaceno u algoritme, druga trecina u ovo a treca trecina u ono....I na cetu imas predmete kao sto su algoritmi, softversko inzenjerstvo, modelovanje i simulacija itd... i nemozes da kazes koliko se matematike radi dok ne vidis opis predmeta...A bolje je odmah kada ucis nesto iz mate da ucis i primenu toga jer ce ti to duze ostati u glavi (diskutabilno, ali vecina fakulteta sada menja program u tom smeru) Recimo ako iz predmeta Prepoznavanje oblika se mozda prvo radi deo matematike koji je u vezi sa tim. Ovde se cesto radi matematika na tim programerskim smerovima (ali cista matematika) i onda imas test iz te matematike pa odmah posle radis oblast gde se to primenjuje iz istog predmeta...



I ja imam primedbu na cenu. Cena je previsoka! Pre nisam razmisljao toliko o ceni ali cena je zaista previsoka. Mada videcemo da li ce im se isplatiti. Fakultet je preduzece i na njima je da odluce koja cena im se najvise isplati....Ja ne verujem da mogu da skupe 150 ljudi sa ovolikom cenom...

Video sam, i to nema mnogo veze sa tim. Otkad je kriptografija, zaštita računarskih sistema, zaštita e-poslovanja, mehanizmi zaštite u C++-u i Javi, i praktična primena novih softverskih tehnologija u vezi sa naukom? Jeste, to je posledica iste, ali ne i način njenog unapređenja. Meni ovo više liči na ES Leto '03, nego...

Ostali predmeti (prepoznavanje oblika, fazi logika, neuralne [zar ne govore ljudi kod nas „neuronske“?] mreže, i genetski algoritmi) jesu većim delom „naučni“, samo ne u uskoj vezi sa računarstvom (tj. ne sa „opštim računarstvom“).


Ok, ok, znam da je CS jednostavan, i da to zapravo može i za jednu godinu da se savlada. Međutim, tvoje viđenje mi izgleda kao ono „možda se moje mišljenje promenilo, ali ne i činjenica da sam u pravu“ (prvo si se bio složio sa mnom oko CS-a, ali da CET fakultet to i ne tvrdi, a sada... ;-)



Ne znam zašto i dalje insistiraš na te prve tri godine — prosto, već sam se složio da ne možemo da govorimo koliko su dobri programi, pošto ih ne znamo.


Evo, istakao sam ti u citatu ono što treba da pažljivo pročitaš (i vodi računa o tome da se to nadovezuje na gornju temu o Matematičkom fakultetu).



:-)


Eto, napokon se oko nečega slažemo ;-)

A-ha :-)
A nisam pazljivo citao ono sto si pre napisao o matematickom fakultetu i statusu poslediplomca pa sam bezveze pisao.

Sa ostalim stvarima koje si napisao u poslednjem postu se potpuno slazem tako da nemam sta vise da ti odgovaram i ostaje nam jedino da cekamo opise predmeta i pocetak rada...

Mada sada sam nesto razmisljao i stvarno mi nije jasno kakav je to fakultet kada nema poslediplomske studije?!? Mogli su makar da naprave nesto tako i onda bi zaista imao razlog da se zove fakultetom.

Pa rekli su da ce da ih uvedu.

p.s.
Nije mu jasno kako neko moze biti negativno raspolozen na neku tako lepu stvar: HEJ, BRE, PA OTVOREN JE RACUNARSKI FAKULTET U SRBIJI!!!

Ja nisam negativno raspolozen. Cak mislim da je i ideja super. Mada ne znam da li se tu radi Software Engineering ili Computer Science pa me samo to zanimalo. SE je verovatnije ali moguce je da je i CS jer ipak ne znam tacno sta se radi na onim predmetima 'razvoj softvera' i slicnim....

Inace samo napred.....i cenu malo nazad :(

Zato što „računarski fakultet“ treba da nas uključi u budući razvoj računarstva, a ne samo da pristignemo računarstvo u svetu (i da nastavimo da kaskamo za njim).

Ako to ne ispuni, to je zanatska ustanova, i ma koliko bila korisna (a jeste, to ne sporim), ona nije fakultet.


Ovde je važno i pitanje odgovornosti — ako je CET spreman da preuzme odgovornost da će njihovi „diplomci“ za 10 ili 20 godina raditi na najnovijim računarskim tehnologijama (u to vreme), i to bar u broju eksponencijalno većem od trenutnog (pošto i ETF i MatF daju stručnjake koji to isto rade, samo u veoma malom broju, a što je jasno s obzirom na to da nijedan nije „računarski fakultet“), onda nema nikakvih problema, i mogu sa punim pravom da koriste naziv „računarski fakultet“.

A ipak, kako oni najverovatnije nisu spremni da daju takvu garanciju, ponavljam da o pravom računarskom fakultetu nema ni govora.

Kolika je skolarina?????

3 000 evra za godinu ako placas u ratama....