Pa, koliko sam ja upucen, ti mozes uvek da prodas program, makar on bio i open source, sve dok neko hoce da ga kupi. U sustini svodi se na to da naplatis onome ko program naruci a posle kako bude.
Drugi vid zarade je od tehnicke podrske. Znaci, neka kompanija ima svoj Linux distro i daje ga besplatno pa ti onda naplacuje resavanje problema sa istim (iz cega sam ja jednom prilikom u šali zakljucio da zbog toga da bi vise zaradili naprave namerno los software, kao dokaz da open source ne valja. U šali, ponavljam ).

Ja još nisam čuo da je neko počeo open source projekat samo da bi zaradio novac. Uglavnom entuzijasti dok imaju neki drugi izvor prihoda počnu open source projekat, pa se evenutalno vremenom dođe do zarade, kada tvoj projekat pređe neku granicu popularnosti. Onda postoje različite vrste zarade, npr. dvostruka licenca, za open source zajednicu i za komercijalne svrhe (nešto kao Qt, MySQL i slično), ili donacije korisnika (čitaj: kompanija) ili podrška za specijalne mogućnosti (neko ko koristi tvoj program hoće da ima neku mogućnost samo u njihovoj verziji), itd.

U svakom slučaju dok si student, raditi na open source projektu je veoma korisno. Jer kada završiš fax, imaćeš nešto osim diplome da pokažeš budućem poslodavcu (verovatno 90% kolega sa faxa neće imati ništa drugo osim diplome).

Firme sve vise kad narucuju izradu programa traze da budu open source. Pri tom se placanje ne dovodi u pitanje, ne znam odakle dilema. Razlika je jedino sto ce za eventualne izmene firma moci da angazuje drugog programera, sto je dobro za firmu a i za programera jer onda moze slobodno da ode na visednevni odmor, preseli se ili otputuje u drugu drzavu, nije u obavezi da dodje za 24 sata kad ga pozovu kao sto je slucaj sa obicnim programima za ozbiljnije firme.

To na šta ti misliš nije open-source, već traže da im se (njima i samo njima) dostavi i izvorni kod uz sam program. Što i jeste logično, a da za svoje pare firma pruži celom svetu mogućnost da se koristi programom je dosta ređi slučaj.

postoji bitna razlika između open source i free software-a, i freeware-a.

Stari, ali zanimljiv clanak na ovu temu:

http://business.newsforge.com/business/04/05/04/1058254.shtml

Koliko ja znam, glavna razlika između free softvera i open source softvera, je u tome što prva terminologija pripada filozofiji koja pljuje po onom drugom softveru (koga nazivaju proprietary softverom), a druga ne pljuje po onom drugom softveru (koga nazivaju closed source softverom). Ne znam za licencne razlike između ta dva pojma. No, freeware jeste nešto drugo.

Jedini razlog zasto ne volim OS je taj sto je toliko ideoloski obojan.

Normalno da sve sto napravim u ovoj fazi zivota (kraj srednje, fax) da ce biti besplatno (free) i uvijek negdje ostavim poruku da ako kome treba source neka samo pita i dobiti ce ga, a nekada i zapakiram source s binariesima.

Kako jedni zele zaraditi od svog softwera i njegovih derivacija, tako ljudi u OS to POD SVAKU CIJENU NE ZELE.

OS ima svrhu, ali se to danas previse dize u nebesa.
Cak imaju i svoje sljedbenike, svecenike, a skoro nece ni placati porez jer ce se tretirati kao vjerska sekta...

Pogrešno si shvatio. Oni ne žele da neko uzme njihov open source projekat, malo ga prepravi, na njemu zarađuje i pri tome ne distribuira source. Takvo ponašanje ide na štetu i autora programa i na štetu korisnika.

Pa kako se onda OS programer stiti od toga, mislim sta koga sprecava da uzme open office primer, prepravi ga i kompajlira za win, sto da nece na sudu da otvara kod svog programa?

Napomena: Ja nisam advokat i ne mogu da ti dam pravni savet. Ako ti je pravni savet potreban, obrati se advokatu.

Ako si autor open source-a i sumnjaš da ga neko koristi i krši licencu, obrati se prvo onoj ustanovi/organizaciji pod čijom si licencom izdao open source projekat. Oni verovatno imaju pravni tim koji se bavi takvim slučajevima. Možeš da kontaktiraš firmu/pojedinca koji taj program distribuira direktno preko njihovog sajta i zatražiš uklanjanje (ili potpuno pridržavanje licence). Ako se program distribuira na nekoj mreži, možeš da kontaktiraš provajdera i zatražiš da odmah skinu taj program sa mreže jer krši tvoja autorska prava. I tako redom, dugačak je put od dana kada zaželiš da praviš nešto do onog dana kada će ti zatrebati nečija pravna pomoć. Prvo trebaš da završiš taj projekat koji si zamislio, pa onda on treba da postane popularan, pa tek ćeš onda imati ovakvih problema...

Primetio sam da svi uvek postavljaju neka "šta bi bilo kad bi bilo" pitanja ovde. Stalno viđam "da li mi se isplati...", "kako da zaradim...", itd. I ono što je najžalosnije u tome je da se takva pitanja postavljaju pre nego što se to u vezi čega se postavlja pitanje završi, ili još gore u većini slučajeva, pre nego što se započne.

Ako imaš bilo kakvu dilemu u vezi isplativosti toga što radiš, verovatno nije isplativo i nemoj ni počinjati. I nemoj da rešavaš problem koji trenutno nemaš. Znači ako nisi završio projekat niko ne može da ga koristi na tvoju štetu. Softver koji nikada nije napisan, nema bagova, ima idealne performanse, i takođe ima idealnu zaštitu od kopiranja. ;)

Red Hat zgrće velike pare, a njihov softver je Open Source.

Pored podrške, ima tu još nečega...

---
Red Hat Enterprise Linux is Open Source Software, BUT UNDER PROPRIETARY TERMS.
---

Fino rešenje - Kako otvoriti softver, a konstantno zarađivati od istog (ne mislim na podršku sada). Kôd RHEL-a smeš da pogledaš, da ga modifikuješ, da koristiš tu modifikovanu verziju kod kuće ili u firmi, ALI NE SMEŠ DA PUBLIKUJEŠ TU MODIFIKOVANU VERZIJU. Dakle, nema više fork-ovanja posle verzije RH 9.0, od kako se pojavio RHEL (Red Hat Enterpirse Linux). Ovo, naravno, nije jedini način. Koga zanima ostatak neka pročita licencu.

P.S. To što je CentOS uspeo da ga fork-uje, to je zato što su ga fork-ovali dok RHEL još nije ni postoao, ali i dalje su istrajni.

Da se neko ne zbuni, a nekima je valjda jasno - Nije ista OSI licenca bila za RH i RHEL, te su se "profiti" sa starom i "profiti" sa novom licencom mnogo razlikovali. ;)

japan je bio u pravu. Sledeći pojmovi se razlikuju

1. Open Source (softver otvorenog koda),
2. Free Software (slobodan softver),
3. Freeware (besplatan softver).

No, prva dva su vrlo bliska, dok se treći drastično razlikuje od njih.

Primera radi, ako se softver nalazi pod (odvratnom, ljigavom, fuj) Reciprocal Public License, on nije slobodan, ali jeste otvorenog koda.

http://www.opensource.org/licenses/rpl.php
http://www.gnu.org/licenses/license-list.html#SoftwareLicenses
http://www.opensource.org/licenses/alphabetical

Proprietary (ili vlasnički) softver je onaj koji nije slobodan, tako da softver može biti istovremeno Open Source i Proprietary (pomenuta ljigavština je primer takve licence). Međutim,

Ja mogu da razumem da softver nalazi pod takvom licencom, ali, ako je tako, onda on svakako nije softver otvorenog koda.

http://www.opensource.org/docs/osd

M' da, a nema veze to što ti je kod ispred nosa. Na to ćemo da zažmurimo... bogme, na oba oka ćemo morati. :))

1) Ne postoji samo jedna OS licenca
2) Postoji puno OS licenci koje su veoma fleksibilne, odnosno, možeš da ih modifikuješ do neke granice

A to je ono što je RH uradio.

Q: Od čega živi jedan open source programer?

A: Ponekad od roditelja, bogate tazbine, nasledstva, istovarivanja uglja, _you_name_it_, ali najčešće od pisanja komercijalnog koda. Inače, duhovna hrana mu je kenjanje po toj istoj komercijali...

@Broke

Nisi u pravu. StartCom EL je napravljen na osnovu najnovije verzije RHEL-a.

RH moze (kao sto je SuSE jedno vreme radio sa Yastom) da uz svoj sistem isporucuje i vlasnicki (proprietary) softver tako da ga ne mozes u celini redistribuirati (uz napomenu o zastitama i imena RedHat i logoa - koje ne smes koristiti), ali bilo koji program, bilo koji deo softvera u sistemu koji je slobodan, mozes da menjas i redistribuiras. A to je preko 95% softvera u svakom distrou...

@BrokeBody

To što ti je sors nekog softvera pred nosom ga i dalje ne čini softverom otvorenog koda. Pogledaj definiciju otvorenog koda na linku koji sam ti dao. Naravno da postoji mnogo open source licenci, ali da bi neka licenca bila open source licenca, mora da zadovolji uslove id definicije open source-a.

U bre nedeljko al ga opravi svaka ti cast. Pa ako je otvorenog koda i ako ti je kod dostupan za modifikaciju i dalju distribuciju naravno da je Open Source. Sama dostupnost kodu je po definiciji Open Source.
Lepo je sve procitao Broke


@ Broke care

http://www.modsecurity.org/

Ovo je naš čovek. Pa, ako vas stvarno zanima, možete njega da pitate... znam da je ovaj proizvod prodavao i Oracle-u i da je radio custom verzije za njih.

Ovo je uspešan primer OpenSource projekta. Licenca pod kojom se nešto distribuira nije tolko važna. Važan je ukupan kvalitet proizvoda i potreba za istim. Verovatno bi ovo bilo isto tako uspešno da je krenulo komercijalnim putem... a, opet možda i ne bi. Ovako je sigurno doprlo do velikog broja korisnika, a veliki igrači su dali pare.

O tome se i radi što nije. Pročitaj definiciju open source-a

http://www.opensource.org/docs/osd

To što tamo piše je open source po definiciji.

Free a prodavao?

LIcenca je veoma vazna, u tome je i poenta cijelog razgovora.


Meni samo jedno nije jasno, kako to da se niko ne javi i kaze iz licnog primjera zasto i kako se to isplati?

Zar je moguce da na ovom forumu, evo je i tema izdvojena na naslvonu stranicu, nema AMA BAS NIKO da to moze da potvrdi iz licnog iskustva i da bar neki link prema toma sta je radio?

Hmmm, (ponavljam znam) free nije besplatno - zato i preferiram "open source" umesto "free" ... ali da ne ulazim u "teološku" raspravu

GPL, LGPL i BSD kao licence koje sam do sada koristio nigde ne zabranjuju naplatu sw-a. GPL se samo trudi da obezbedi da sve kasnije izmene budu vraćene nazad zajednici pod istim uslovima dok BSD ne pokušava ni to.



Zavisi, ako se i saradnja na nekom OS projektu računa (a da nisam core dev) onda da, može da se zaradi.

(pričam o Django web framework-u)

Već skoro 2 godinu se "zanimam" sa njim, gooomile bug-fix-ova, delimičan rad na i18n delu ... a "naplata"

1. Par sajtova postavljenih (i naplaćenih) i još par u izradi - nezavisno od fw-a, ali je daleko lakše raditi kada koristiš (takoreći) svoj fw za razvoj a uz to imaš pooooveliku bazu znanja ostalih developera iz koje možeš da "zahvatiš" ako zatreba.

2. Kontakt i posao u realizaciji kao outside expert za taj fw za stranu firmu (bilo je još ali nema se vremena ...). Takođe (a tako je razgovor i počeo) prvo su se ponudili da doniraju određenu sumu $ da bi "pomogli i ubrzali" razvoj nekih delova na kojima sa ja radio. Čak će (po završetku) delovi projekta za koje bude interesovanja biti "vraćeni" nazad zajednici u vidu dodatnih modula - iako nas BSD licenca ne obavezuje na to.

Direktno nisam prodavao ništa od toga, iako je sam fw pod BSD licencom koja je baaaaaš liberalna ali sam u zamenu za moje vreme posvećeno radu na fw-u dobio sasvim dovoljno da mogu da kažem da sam već isplatio uloženo vreme u njega

OTOH, priznajem da ako izađemo iz domena framework-a i sličnih, situacija postaje zamršenija ... Ako gledaš iz ugla "našeg čoveka" onda, stvarno, što bi ja plaćao nešto kad već mogu džabe da ga skinem sa net-a, postoji odličan forum/e-mail lista za support ... ali ako je to parče sw-a korisni (& bitno) za tebe itekako ima razloga da "doniraš", uplatiš support, štagod ... da bi si sebi obezbedio podršku kada ti bude zatrebala.

Ono što, nažalost, velika većina ljudi zaboravlja (a što se često viđa po support listama) je da su FLOSS projekti dobra volja autora koji na njemu rade i da nema baš nikakve garancije da će autori raditi i dalje na njemu - osim ako im se to nekako i ne isplati (dobra volja, lična promocija, $$)...

Phew, posle duuugo vremena ne-pisanja ovde ovoliki post ...

Da ne ulazimo sada u prevod engleskoj jezika ali free znaci besplatan. Kada ovde odes u prodavnicu i kazes da si vidio oglas za FREE Printer, ti ces iz te prodavnice izaci sa BESPLATNIM printerom. To je to. Nema price.
Zasto bi drugacije vazilo za softver. U slucaju da ti ne daju, radi se o "false advertisement", jos bolje, izaci ces sa mnogo vise od jednog printera.

Free moze znaciti i slobodan ali cemo se ostaviti slobodarskih gluposti kada se prica o biznisu i kapitalizmu. KAda kazes prosecnom liku u americi, posto vec koristimo engleske rijeci, termin FREE on nece pomisliti da je to neka licenca koja je cool i otvorenija od MS EULA nego da je besplatno.

Ako pingvini non-stop ponavljaju da je linux besplatan a ms (server) skup, spominju napumpane TCO podatke i slicno, onda se treba drzati tih istih nacela jer je Linux/GNU osnova FOSS-a.

No, da ne odemo mnogo u off-topic, ovo nije ms vs. linux rasprava.


Znaci ovako, ti se 2 godine "zanimas" za to i radis potpuno za dz, odnosno za community.
Pa jel znas ti koliko para zaradi software engineer/programmer/developer za 2 godine. Jel znas ti koje je to vrijeme?
OK, ajde shvatam ja da nije to 24/7, ono da se ustanes ujutro i krmeljav :) radis za dz ali opet. To je dug period i "gooomile bug-fix-ova, delimičan rad na i18n delu" izgleda kao puno ulozenog vremena.

Elem, ja sada hocu da budem floss developer. Procitao sam Marksa i RMS-a i spreman sam da se uhvatim u kostac za zlim imperijalistima :)

Pokrenem na sourceforge neki svoj projekat ili nadogradnju nekog vec postojeceg (django, djomla ili neko drugo srpsko ime :)) ), stavim neki mali sajtic i na njemu obavezno prosim za donacije, zabacim udicu i nadam se da ce neko da se upeca ("outside expert", kontakt) ...

Za to svo vrijeme me hrane mama i tata, u mom slucaju zena, a kada se neko uhvati e pa tek cu onda da naplatim i za njegov posao i za ovo prethodno.
Onda sve pada u vodu i FOSS i community i ideali i sve jer ako naplacujes to vise nije free.

Znaci, iskoristis da nesto reklamiras kao besplatno (FREE) i onda se posle okomis na musterije i debelo im naplatis support (RedHat ?) koji vidis nije besplatan. I to je fer i bolje?

Nije vrat nego sija, bas kao i Free nije besplatno.

Red Hat koristi termin "Open Source", a ne "Free" - Nema laži, nema prevare, i što je najbitnije, nema nikakve zabune oko prevoda i značenja reči. Fer je, dakle.

_{[Ovu poruku je menjao BrokeBody dana 13.07.2007. u 22:46 GMT+1]}

@vladdy

Ne možeš ti tumačiti izraze kako tebi odgovara, već u značenju u kome su upotrebljene. Ako ih namerno tumačiš pogrešno, to je onda najblaže rešeno nekorektno i nepošteno. Da u engleskom jeziku postoji reš koja znači "slobodno" i ništa drugo osmi toga, bila bi ona upotrebljena. Ovako, je upotrebljena reč "free" jer u engleskom jeziku ne postoji nijedna druga reč koja znači "slobodno", a da ne znači još nešto. Na nesreću, ta reč ima i drugo značenje, te je izričito naglašeno na koje se značenje misli.

Koji god englez ili amerikanac ovo da pročita, biće mu jasno u kom je značenju upotrebljena reč "free". Dakle, nema laži, nema prevare. Reč "open " nije mogla biti upotrebljena jer

A što se "slobodarskih" tekovina tiče, njima se najviše razmeću SAD.

_{[Ovu poruku je menjao Nedeljko dana 14.07.2007. u 00:26 GMT+1]}

Ja ne mogu a ti mozes.

Dajes definiciju koja je em nezvanicna, em nepriznata, em glupa do daske.

Ovo mora da je nesto najgore sto sam cuo u zivotu:
"To understand the concept, you should think of “free” as in “free speech”, not as in “free beer”."
Super, napisi pivo da docaras sirim narodnim masama. Bilo sta samo da se non-sense lakse proguta.




Sta ima amerikanac da cita ovo ili bilo sta drugo?
Gdje ce on to da cita, merriam-webster, wikipedia, slashdot, msdn, kupusov list?
Koji je validan izvor? Koji je tvoj izvor da se smatra validnim za rijec FREE Software?


Zna se sta rijec FREE znaci i zna se kako se zloupotrebljava bilo u dnevnoj politici da se opravda smrt miliona amerikanaca/iracana/srba/vietnamaca/popuni_sam ili ovako od razno-raznih ideologa. Nemoj misliti da ces mene uvrijediti sa tim SAD i slobodarske tekovine.


I sta sad, jel ova tvoja definicija neki standard kojeg bi se trebali pridrzavati i kako je to postao?

Naravno da nije.

vladdy, kol'ko imaš godina? :)

(lepo rekoh da necu teoloske rasprave ...)



Ajmo redom i hronoloski ...

1. Dobio sam narudzbinu za sajt ... ne zelim da koristim PHP i krenuo sam u "razgledanje" python web fw-a, posto mi nista nije odgovaralo poceo sam od nule da radim nesto za mene ...
2. U medjuvremenu izlazi novi fw ... tja ... ajd da pogledam kako su resili neke stvari ... kewl ...
3. Prebacujem se na njega ...
4. @#$%^@ BUG, cek malo .... aaaa tu si ... ajd da ne pachujem svaku novu verziju -> send patch ...
5. QQ a moj sajt treba da ima 3 jezika ... nema i18n ... damn americans ...
6. ali ako dodam ovo i ovo i ovo onda ce da ima ... ok, meni radi
7. (u medjuvremenu jos jednom nemcu zatreba to isto, "potrosi" malo vise vremena i izbaci jos bolje sredjen i18n)
8. sajt gotov, naplacen
9. dodjose jos neki, ..., fw znam ko da sam ga sam pisao ... GOTO 4

BTW fw je pod BSD licencom sto mi se posebno svidja.

Bottom line je da sam ja dobio odlicno razvijen (2 godine star) fw na koricenje, a oni goomile ociju i developera da rade sa njima na projektu, kako neko rece win-win situacija

Uostalom, ko kaze da ja stalno radim na njemu 2 godine? U medjuvremenu sam odradio gooomile poslova nevezanih za to, niko me ne primorava da sedim i radim za njih. Sa druge strane, to sto sam imao taj fw mi je dalo prednost kod dosta poslova tako sto sam mogao da izbacuje/radim draft pre konkurencije (da ne bude pitanja gde, koji, sta -- vecinom su to intranet appovi, ostalo ima u profilu).



QQ i ti to meni kome su svojevremeno "prisili" ESR obozavalac

A i proklinjem RMS-a i njegovu free (as in speech) pricu, brrrr, glupost!



Kao sto sam gore opisao, nisam imao ni najmanju nameru da radim na bilo kome projektu, ali, ako vec postoji, napisan tako da meni odgovara, zasto da ga ne iskoristim? Sve ispravke koje sam poslao su posledica stvari koje su smetale meni i koje su me sprecavale da zavrsim posao za koji sam bio placen! Slanje patch-eva je zgodna stvar da ne moram da ih ponovo ubacujem kada izadje nova verzija, i da, kada ja mogu da koristim tudji rad, red je da se nesto i vrati

"outside expert" je dosao kao posledica mog rada na samom projektu - a i svestan sam da im je lakse da pokupe nekog iz "ovih" krajeva gde su cene daleko jeftinije (ne besplatno, ni za "crkavicu" ali ipak ispod $AUD80/h koliko bi morali tamo da plate), hell, pa jedan od core developera samog fw-a im je bezmalo komsija i oni to znaju.

Sta mislis, koga ce radije da angazuju, nekoga kome moraju da veruju na "rec" da nesto ume da radi (da, da i nesto testova/razgovora) ili nekoga ciji rad mogu da prate kroz duzi vremenski period, pogledaju kod i takodje da vide kako se snalazi u timu ...



Besplatno, ne, ni u kom slucaju ... evo i zasto:

1. Ja znam sta radim, uzme sw besplatno i ulozim vreme da bi namestio/dopisao/whatever sve sto mi treba = kosta $$ u vremenu
2. Internat, interprat, @@#$%, OCU SAJT, platim i klatim (nebitno koji sw dev koristi)
3. tu je jos i kategorija FLOSS sw-a koji rade out-of-box, ali obicno iza njih ako vredi stoje neka/neke velike kompanije koje imaju interes da on postoji
4. a, da, poneki ljudi, ma koliko tu cudno zvucalo, vole da pisu sw a ne moraju da zive od njega i/ili imaju dovoljno slobodnog vremena da to rade.

I gde tu pise (osim zlosrecne igre sa free koja ionako gubi podrsku) da je FLOSS sw besplatan?



A ko se to od FLOSS developera "okomio" na musterije!?!?!? Niko te ne tera da "kupis" support! Ako umes sam onda radi, a ako ne, nauci, a ako neces onda $$.

btw FLOSS = Free/Libre Open Source Software

(rekoh da necu ali ... oblacim azbestno odelo)

Pod jedan

http://www.fsf.org/licensing/essays/free-sw.html - RMS like
http://www.opensource.org/docs/osd - ESR flavour

gde pise BESPLATNO!?

Takodje, moguce je da neko promeni licencu i da pocne da trazi pare, ali ko me sprecava da tada ne fork-ujem projekat od zadnje FLOSS verzije? Vec se desavalo, pogledaj SugarCRM i vTiger za primer.

U svakom slucaju Valerij Zajcev je pitao "stvarno kako prodati program otvorenog koda" i mi smo dali odgovor. Kome smeta nije morao ni da cita.

(jedan od glavnih razloga moje apstinencije sa [es] je povelika kolicina advocacy/hate odgovora bez obzira na temu, mozda ovo to nije, ali ... anyway NHF)

Apropo FLOSS developera a vezano za neke starije price o (ne)postojanju ozbiljnih domacijh dev-ova, prosto se plasim da, kada kolicina posla predje fizicke i mentalne mogucnosti, nece biti sanse da "navatam" par ljudi za posao - tja, ima indijaca, rusa, ...

Python anyone?

(prosto je neverovatano da "na prici", a i na [es], imamo xxxE1e124542 "experata" ali, realno ... kad treba da se pokaze sta se zna ... google is your enemy )

obecavam, necu vise

Što se tiče reči "free", konsultuj bilo koji engleski rečnik i pronaći ćeš značenje. Da si konsultovao rečnik koji si pominjao, video bi da nisi u pravu.

http://www.m-w.com/dictionary/free

Dakle, prvo značenje je nestandardno, a deseto standardno. Za značenje izraza "free software" možeš konsultovati wikipedi-ju ako hoćeš.

http://en.wikipedia.org/wiki/Free_software

Tamo bi u odeljku "Definition" našao linkove na sadržaj koji sam citirao Na Wikipedi-ji se takođe možeš informisati i o značenju reči "free".

http://en.wikipedia.org/wiki/Free

Naravno, softver spada u intelektualnu svojinu. No, ima i drugih načina da se sazna šta je "free software". Da vidimo šta kaže Google.

http://www.google.com/search?c...pera&ie=utf-8&oe=utf-8

Prvi pogodak je

http://www.fsf.org

gde se možeš informisati o značenju izzraza "free softvare", a drugi pogodak je

http://www.fsf.org/licensing/essays/free-sw.html

gde možeš naći definiciju značenja izraza "free software". Šta kaže Yahoo?

http://search.yahoo.com/search...gle=1&cop=mss&ei=UTF-8

Prva dva pogotka su ista kao kod Google-a, samo u obrnutom redosledu. Dakle, prvi pogodak te baca direktno na definiciju, kao i treći i četvrti. Znači, kako god da si pokušao da saznaš šta je "free software" došao bi do značenja "slobodan softver", ali ako neko ne želi da zna...

Međutim, kada je konkretan softverski proizvod u pitanju, relevantno je ono što stoji u njegovoj dokumentaciji i licenci. Nađi mi gde to piše "besplatno" u slučaju nekog "free software" proizvoda.

No, kako bi ti rekao na engleskom "slobodno"? Open? Po kom rečniku?

Na svijetu ima pun qrac i 800 programera koji rade puste velike programe i daju ih potpuno besplatno, kompajlirane ili izvorni kod tako da onaj ko je samo programer (citaj coder) nece u buducnosti imati veliku zaradu jer ima besplatnog koda, ima indijaca koji ti naprave programcinu za 50 dolara. Profitirat ce oni koji su u stanju snimati poslovne procese, modelirati podatke i arhitekturu softvera, koji su u stanju napraviti cjelokupni dizajn poslovnog rjesenja. Samo kodiranje se seli u indiju!

vec danas su alato dovoljno dobri da ti daju barem pola koda :)
a tesko da moze to projektovanje (poslovni procesi dza bu) bez znanja i iskustva u kodiranju (gle, radim takve stvari ovako posto me zanimaju)

itd itd

slobodan softver je veoma dobra stvar :)

odgovor: od rada i podrske

Da ako netko radi kao programer i projektant, a ne zna programirati, onda je to bez veze. Ali netko je i programer i projektant, neko je samo projektant, a drugi programiraju. Ja sam recimo Analyst Programmer.

Pozdrav.

Tko napravi dobar open source project a nije nigdje zaposlen sigurno ce za kratko vrijeme dobiti gomilu ponuda od nekih firmi...
Ako ima vec stalan posao onda to on sigruno radi sto ima zabave sa time ili kao neki zele da postanu poznati ili nema prilike da za firmu radi neki programm koji bi zelio da radi sa drugim timom (online grupama) tako da rade za svoju dusu a pare su ihm secundarne ;)... Sta zarade od reklama dobro dode niej hica :)

Open Source program moze da se poredi sa muzickom kompozicijom. Kada kompozitor napise neku melodiju, on moze svima pruziti na raspolaganje note, tako da svako moze da na osnovu tih nota svira melodiju (kompajlira program), ali i da pravi neke modifikacije. Medjutim, te modifikacije moze da pravi za svoju dusu i da svira kuci, ali to ne moze da promovise kao svoju melodiju (svoj program). Ovo nije bas potpuno isto, ali moze pojasniti problematiku.

Pozdrav.

Ukoliko krajnji korisnik ne može da objavljuje izmenjen kod, onda to nije open source. O tome je već bilo reči ovde. Vidi definiciju open source-a

http://www.opensource.org/docs/definition.php

Dakle,

Ili

open source se moze postiovetit sa receptima za pripramanje jela
dobar deo recepata je dostupan, dozvoljeno je menjanje, akd promenis i vidis da je bolje javis drugima izmene ako pitaju itd itd

U slučaju slobodnog softvera, nisi dužan da objavljuješ izmene ako želiš da ih koristiš samo za ličnu upotrebu. U slučaju open source-a, licenca može, ali ne mora zahtevati objavljivanje svih izmena. Takva je na promer "Reciprocal Public License".

http://www.opensource.org/licenses/rpl.php

Softver koji je pod njom jeste open source, ali nije slobodan.

Ma Creative Commons i BSD license rulz!

Odlično. Stavi svoj kod pod nju.

Ne rulaju mi baš toliko.

Posto sam upoznat sa situacijom i sastavom ljudi koji su prisustvovali "gcc summit"-u, a gcc je "free software" (GPL) sto znaci da je besplatan za koriscenje, otvorenog izvornog koda itd.

Taj projekat, recimo, finansiraju velike firme kao sto su: AMD, Intel, RedHat itd. i to tako sto imaju developere koji su kod njih zaposleni i koji puno radno vreme provode na tome. Druga grupa developera su ljudi sa univerziteta: uglavnom ljudi koji rade doktorate i magistarske. Oni, ocigledno, dobijaju neki novac za istrazivanje od fakulteta. Treca grupa ljudi koji doprinose projektu su ljudi zaposleni u firmama koje koriste gcc za svoje potrebe, ali nemaju developere koji rade puno radno vreme na tome, nego ako se javi problem i oni ga poprave (jer ne mogu da cekaju da ovi iz "open community" to oprave), onda naprave "patch" pa popravka ulazi daleko brze u glavni sors.

Nije bilo ni jednog entuzijaste koji bi sam sebe finansirao da radi na tome.

Na ovom samitu su radove izlagali i na primer covek iz cehoslovacke koji radi za "suse" iz nemacke, ali i Rus iz Moskve koji radi u njihovom ISPRAS-u. Ovog rusa placa institut, naravno.

Interes velikih firmi je u tome da oni i njihovi kupci koriste gcc za razvoj svog softvera.


Osim softvera koji je "kontrolisan" od strane "Free Software Foundation" (FSF), pretezno GNU-projekti, postoje jos mnogi "open source" modeli. mnogi su vec pomenuti, a ja cu samo nakratko da ponovim u vezi mysql-a:

mysql je open source medjutim nije "pokriven" FSF-om. Njihova licenca nije GPL (GPL licenca podrazumeva da ako u svoj program ukljucis makar i jedan fajl kojii je licenciran GPL licencom, moras sav svoj kod da "otvoris" i licenciras ga GPL-om), a softver je besplatan za koriscenje, cak i za komercijalne stvari (na primer, za koriscenje na serveru na kome hostujes neki internet sajt), medjutim ako hoces da isporucujes mysql bazu podataka, onda podlezes obavezama specificiranim u komercijalnoj licenci pa moras da im platis odredjenu sumu po kopiji.


Osim ovih sto imaju srece pa rade za velike firme ili institute, ima jos dosta ljudi koji zive pruzajuci podrsku firmama koje koriste open-source softver.

Samo par ispravki.

Free software ne mora uvek da bude besplatan.

Ne razumem najbolje šta si hteo da kažeš, ali jedino što je za FSF i MySQL zajedničko je jedna od licenci pod kojom se isporučuje MySQL, koji je dvostruko licenciran. Slična je situacija i sa Trolltech-ovim Qt-om.

Da, pod uslovom da je reč "uključivanje" upotrebljena u smislu "linkovanje" (to jest, "povezivanje"). Tu ne spadaju spoljni i sistemski pozivi.

Ne. Možeš je isporučivati i pod uslovima GPL, kada ne plaćaš ništa, ali ako ti ti uslovi ne odgovaraju, onda možeš da razmisliš o nekoj drugoj bazi ili o kupovini komercijalne licence za MySQL.

Platiću i 100 USD, pa i više, da mi neko (bio indijac ili ne) napise OS binarno kompatibilan sa windowsom i isporuči mi source pod GPL. Eh, da je tako kao što pričaš.

Evo kako se na open source projektima može sasvim lepo zaraditi:

1. Pronađeš komercijalni projekat koga bi mogao tehnološki da nadmašiš.
2. Razviješ soje rešenje bolje od njihovog.
3. Pošalješ im binarnu verziju pod GPL i zapretiš da će u slučaju da ti ne plate određeni iznos u određenom roku, tvoj projekat biti objavljen pod GPL, pa neka razmišljaju šta im se više isplati.

@Nedeljko
Meni se cini da tako mozes da zaradis 3 obroka dnevno, prugasto odelo i resetke na prozorima u trajanju od nekoliko godina.

:-)

Ej, crni Nedeljko.

Dobra ideja. Čujem da će Zastava uraditi istu stvar u auto industriji, ucenjujući BMW novim modelom Yuga.

hahahahaha

Ne bih rekao. Ovakav plan je 100% legalan. Oni imaju pravo da ne kupe tvoj kod, a ti imaš pravo da ga objaviš pod GPL, jer je tvoj.

Štaviše, nije bitno čak ni da ih nadmašiš, već samo da po kvalitetu (obzirom i na cenu) tvoj proizvod bude konkurentan njihovom. Budući da će projekat doneti lepe pare (onoliko koliko im se isplati da ti plate da tvoj kod ne "ispliva" pod GPL), možeš čak i da angažuješ full time dobre programere za rad na projektu. Ako nemaš para za ulaganje, lepo digneš kredit kod neke banke itd.

Eh, ja bih platio samo da vidim reakciju tog bankara kome izložiš svoj biznis plan.

Nedeljko je upravo izmislio potpuno novu suicidalnu taktiku borbe protiv konkurencije - "GPL submarining"

- "Ako nam ne date pare, ovo ide kao GPL"

Hahahahahahaha joj stomak :)

Pa, ako se rukovodi ekonomskim kriterijumima (uz poštovanje zakona), što da ne.

Pazi, nisam pravnik, ali onako laicki mi se cini da ako ti nekom zapretis da ti da odredjenu cifru ili ces ti u protivnom nesto da uradis, mislim da se to zove ucena, i mislim da nije bas 100% legalno. A znam da je 100% kaznjivo:-)))
A jesi li razmisljao da ako dobijes kredit od banke (sto neces sa ovakvim biznis planom, ali dobro) i ta firma odbije da ti plati, sta onda? Od cega da vracas kredit? Od programa pod gpl licencom?:-))))
A evo i jedno pitanje za tebe-ako vec umes da napravis neki softwer koji je u rangu komercijalnog proizvoda, zasto svoje znanje ne bi upotrebio da taj softwer unapredis, ubacis neke nove mogucnosti i lepo ga prodajes, a ne da ucenjujes firme, rizikujes robiju, ili da teras bankarske sluzbenike na smeh?:-))
Think again.

Kažnjivo bi bilo kada bi nekome pretio nezakonitim merama (da ćeš ga prebiti itd.). Pretnja tužbom, zvanjem policije i ostalim zakonitim merama nije protivzakonita. IOsto važi i za objavljivanje koda koji poseduješ.

Pa, kod se valjda ponudi, ne jednom nego svim konkuretima na tržištu. Na kraju krajeva, može i da se blefira.

U tom slučaju bih imao dodatne troškove za marketing. Ovako je jeftinije.

Ja bih rekao da si otkrio toplu vodu. Što bi uopšte potezao OJL? Sednu ljudi i napišu revolucionarnu igru, pa traže izdavača; kajaće se oni koji su ih odbili (cf. Sims). Ili pokrenu firmicu, čiji proizvod posle nekog vremena postane trn u oku velikog igrača, te je ovaj otkupi bez mnogo preganjanja (cf. Grejem, Šatlvort). Ne uspeva često doduše :)

Uostalom, dok se zaista i ne objavi pod oslobađajućom licencom, ne može se ni pričati o slobodnom softveru. Tako da ovo po definiciji ne može biti način da se zaradi na njemu.


Javlja se perspektivni Leman-Vilenbrok — 'ajde priznaj, koliko ste već razvijenih tehnologija „obznanili“ po crkvenim listovima kojekakvih retoromanskih zabiti u Švajcarskoj? ;)

Nedeljko, ubedio si me.
Samo me cudi da se vec neko nije toga setio i namlatio pare?
Over and out.

Nema problema, vec napisano: http://www.reactos.org/

_{[Ovu poruku je menjao stjepang dana 23.08.2007. u 12:22 GMT+1]}

zivi od donacija plemenitih ljudi...

Evo izgleda da sam ja jedan od retkih koji radi na open source projektu. Zivim od plate. Radim na Carthema projektu (GIS projekat za tematsko mapiranje) koji je nadogradnja drugog open source projekta (gvSIG) koji razvija tim spanskih developera. Koliko sam ja upucen, ovaj projekat je finansiran od strane Svajcarskog zavoda za statistiku a svako komercijalno koriscenje se placa. Na projektu jos ucestvuje par ljudi sa Lausanne Univerziteta za geografiju.

Projekat je pod GPL licencom.

znaci free != besplatno u ovom slucaju

sad da se i ja malo ubacim.

prvi primjer je mysql

open source baza.naplačuju podršku i neku simboličnu cijenu za licencu, a postoji i u besplatnoj varijanti.



drugi primjer je sqlyog, gui za mysql bazu

http://webyog.com/en/downloads.php

ovi žive od komercijalne verzije.




treći primjer je potpuno besplatni knjigovodstveni servis

http://www.rest-art.hr/ERP/

ovi žive od podrške


četvrti primjer

http://trolltech.com/products/qt



ako je open source , ne znači da je i besplatno.

svi poslovi koje ljudi naručuju na rentacoder, traže uključen i code.

Ove dve stvari su kontradiktorne. GPL izričito dozvoljava izvršavanje u sve svrhe, uključujući i komercijalne. To znači, da korisnik može da proda rezultat izvršavanja vašeg koda. Možda se plaća nešto drugo.

^
1) upravo to sam i mislio kada sam rekao free != besplatno
2) mozda sam ja nesto pobrkao sto se prodaje tice.

Ako Petar Petrović ima vašu aplikaciju, on ima pravo da meni načini kopiju pod GPL, recimo besplatno, tako da je ja koristiti i u komercijalne svrhe, bez da ikome išta platim.

Međutim, to ne znači da mi vaša firma ne može prodati neka druga prava, koja ne proističu iz GPL (kao što je npr. linkovanje sa proizvoljno licenciranim modulima).

Ako je program pod GPL, može se zaraditi na mnogo načina, od kojih su neki

1. Petar Petrović mi naruči aplikaciju. Ja je načinim prema njegovim specifičnim potrebama i prodam mu primerak sa GPL licencom za upotrebu (dakle, slobodno, ali ne i besplatno).
2. Pustim aplikaciju u promet pod GPL. Nakon toga, obrati mi se Petar Petrović sa zahtevom da načinim neke izmene prema njegovim specifičnim potrebama. Ja mu tu uslugu naplatim, ali sve izmene ostanu pod GPL.
3. Pustim aplikaciju u promet pod GPL, a prodajem neka prava koja iz GPL ne proističu.
4. Pustim aplikaciju u promet pod GPL, a prodajem garanciju za program i/ili razne usluge vezane za program, kao što je podrška.

Možda je kao kod Trolteha: mušterija može da kupi verziju koja nije pod OJL-om, već takvom licencom da može da nadgradi sopstvenim kôdom i sve skupa prodaje zatvoreno.

Eh, koliko sam besplatno sajtova letos pravio........
Cak sam dvojici likova iz Hrvatske BESPLATNO upload-ovao i instalirao forum, i ako ih ne poznajem.
To sam radio iz zadovoljstva, radi sticanja iskustva.
Interesuje me: koliko se inace naplacuje upload+install simple machines?

_{[Ovu poruku je menjao peca_90 dana 11.10.2007. u 16:36 GMT+1]}

Mislim da ovo pitanje nije na mestu za ovaj thread ni ovu sekciju foruma.

Ja zivim od stare slave. Povremeno napisem neki opensource prijekat, i dam ga dalje na razvijanje. To mi sluzi samo kao reklama, posto naravno najbolji projekti (za koje sam siguran da nema bagova) idu u opensource. Ali kad mi dodje neki honorar, tipa administracija ili razvoj nekog resenja, necu ni da pricam bez hiljadu-dve. Znaci poenta OpenSource je za mene reklama, da bi poslodavac mogao da vidi s' kim ima posla. A cini mi se da postoji neko dublje postovanje prema ljudima koji rade za OpenSource zajednicu, pogotovo ovde kod nas.