Sto se tice hladjenja Zemlje, pa hladila bi se samo ona strana koja nije okrenuta ka Suncu (jer nema sta da zadrzi toplotu Zamlje), ali ujutro bi opet krenula da se zagrava zracenjem sa Sunca. E sad, problem bi bio sta ce se desavati sa tim naglim hladjenjem i zagrevanjem Zemlje...


[Ovu poruku je menjao secret dana 30.06.2003. u 13:47 GMT]

Desavalo bi se isto sto se desava sa Merkurom ili Marsom - unutrasnjim planetama koje nemaju atmosferu. Planeta bi bila pretrpana ispucalim stenama :)

Ovo nam se vec dogodilo.

Jedan prijatelj mi je javio da se na ovom forumu pojavila tema inicirana mojim tekstom objavljenim u nedeljniku Vreme.

Nazalost, prilikom kopiranja (valjda sa sajta Vremena) doslo je do tehnicke greske
zbog koje se na nekim mestima u tekstu umesto stepena pojavljuje nula, sto nije bio slucaj sa stampanom verzijom.

Dakle, spornih -730C je u stvari -73^oC! I slicno.

Zao mi je zbog nedoumica koje su zbog toga nastale.

** CLAIM OF NONHUMAN-INDUCED GLOBAL WARMING SPARKS DEBATE

Kada je 1997. kada je potpisan Kjoto protokol, prema kome su se razvijene zemlje zapada (ujedno i najveći zagađivači vazduha) obavezale na ukupnu redukciju emisije gasa CO₂ za 5,2 odsto do 2012, relativno u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine...pojavile su se razne političke smisalice kojim bi se promenio nastali dogovor.

Jedna od takvih je i nedavna studija o globalnom zagrejavanju Sallie Baliunas i Willie Soon sa Harvard-Smithsonian Centra za Astrofiziku koja kao zaključke donosi tezu da razvijene zemlje možda ipak ne utiču na globalno zagrejavanje toliko kao što se dosad smatralo.

Oni tvrde u januarskom "Climate Research" da u svetu mnoge do sada zabeležene temperature u 20. veku verovatno nisu najtoplije ikad i da 20. vek ne može biti jedino merilo za takve i slične tvrdnje o globalnom zegrejavanju.

Politički konzervativci, industrijalci i protivnici zelenih odmah su na sva zvona počeli da tvrde kako sva dosadašnja istraživanja efekata globalnog zagrejavanja ne treba uzeti zdravo za gotovo, odnosno da su dosadašnja istraživanja neubedljiva, odnosno da ne dokazuju ništa od onoga zbog čega je potpisan Kjoto protokal...

Link

Staklena bašta

Emisijom ogromnih količina sumpordioksida, fluor-hlor-ugljenika, azot- suboksida i drugih nusprodukata moderne civilizacije u atmosferu, iznad zemljine kugle stvara se opna poput "staklene bašte", koja, kako svetski stručnjaci ističu – a čini se da smo toga već i svedoci – izaziva promene globalnog zračenja i klime na Zemlji.

Usled toga temperatura će se na Zemlji povećati za dva do pet stepeni Celzijusa. To povećanje će biti svakih 10 godina 0,8-10C, zavisno o kom području je reč.

Padavine će se smanjiti za 15 do 25 odsto. Vlažnost zemljišta biće za 15 do 20 procenata manja, isparavanje veće za 150-200 litara po metru kvadratnom, a vegetacioni period duži za 45-60 dana.

Sa svakim stepenom povećanja temperature, u današnjim klimatskim zonama iznad 44 paralele, suša će se–u deset godina– pomerati prema severu za 200-300 kilometara, a po visini u planinskim predelima, za 150 do 200 metara.

Otopiće se mnogi lednici, nivo mora će se povećati za 35-60 santimetara i priobalja mnogih ostrva biće potopljena. Sve to, biće praćeno ekstremnim padavinama i poplavama, sušama, niskim i ekstremno visokim temperaturama, olujnim vetrovima, lavinama i odronima.

Zar nas ovo leto i prošla zima ne podsećaju pomalo na ta zloslutna predviđanja svetskih eksperata?

http://www.greenpeace.org/inte...tem_id=583710&campaign_id=

Ruska vlada je poslednjeg dana septembra usvojila Protokol iz Kjota, kojim se regulišu limiti zagađivanja vazduha uglen-dioksidom i ostalim gasovima koji štetno deluju na klimu. Istorijski značaj te odluke - istina, predstoji još verifikovanje odluke u Dumi gde Putin ima većinu - je to što je prevaljena granica od 55 odsto mase zagađenja, koja je preduslov da Protokol stupi na snagu. Naime, do Ruskog "da" protokol je već potpisalo 125 zemalja, ali je njihov ukupni kvocijent bio 44,2 odsto zagađenja, na šta je Rusija dodala svojih 17,4 odsto i tako omogućila da Protokol stupi u dejstvo.

Stupanje u dejstvo znači da svaka zemlja koja se ne drži ograničenja koje joj je Protokolom određeno mora da plati kaznu od 100 evra po toni ispuštenog gasa preko dozvoljene granice.

Zemlje koje još nisu dostigle određeni im nivo - budući da su u razvoju, pa im ne treba energetski ograničavati budućnost - imaju prava da na slobodnom tržištu prodaju svoj višak onima koji su već preterali dozvoljeni nivo.

Ruskom predsedniku Putinu, lično veoma zainteresovanom za prihvatanje Protokola, nije bilo ni malo lako da izgura tu odluku. Njegov lični savetnik, Andrej Ilarionov, poveo je proletos kampanju protiv protokola tvrdeći da je on "ekonomki gulag". Čak je i ruska Akademija nauka izdala saopštenje, veoma slično onom kojim je NASA nastupila u Americi, da "nema naučnih dokaza" da su izduvni gasovi ti koji štete atmosferi, ali je sigurno da će Protokol "značiti diskriminaciju i rizike za rusku ekonomiju".

U Americi se posle serije tajfuna koji su pustošili istočnu obalu, javno mnjenje naglo okreće u korist ograničenja količine štetnih gasova i verovatno je da će, pobedi li Keri, i ta zemlja pristupiti Protokolu. Od velikih bi tada ostala samo Kina, sa svojih 13 procenata ukupnog zagađenja, koje dalje raste nezadrživim tempom, kao i njena ekonomija. Većina analitičara slaže se da današnji visok nivo cena nafte generira, pre svega, kineska ogromna tražnja.

Usvajanjem Protokola iz Kjota, prvo bi trebalo zaustaviti emisiju gasova koji stvaraju takozvani "efekat staklene bašte" na sadašnjem nivou od 1,8 milijardi tona godišnje, a zatim ga, od 2012. godine, postepeno smanjivati. To je loš znak za naftne kompanije čije vrednosti akcija trenutno rastu po stopi od 35 odsto.

Međutim, pokazuje se da uticaj javnog mnjenja postaje podjednako snažan kao i uticaj naftnog i industrijskog lobija. Naglo raste ponovno interesovanje za nuklearnu energiju. Njena tehnologija je razvijena do granica kada je gotovo nemoguće da se ponovi neki Černobil. Nemačka je na ivici da skine zabranu korišćenja nuklearki pre isteka roka od 17 godina, kako je referendumom odlučeno.

Razlog se vidi kako u činjenici da te elekrtane ne proizvode štetne gasove, tako i da je cenovno ta energija među najjeftinijima.

Konkretno, najjeftinija je energija iz hidroelektrana, i staje svega dva evrocenta; na drugom mestu je gas sa 3,3, a na trećem nuklearna energija sa cenom od 3,6 centa. Cena energije koja potiče iz nafte iznosi šest centi, ali, sa ugradnjom sistema za filtriranje gasova, dostiže devet centi po kilovatu. Prednost nafte je u njenom lakom transtportu, postojećoj tehničkoj strukturi i neverovatno moćnom lobiju.

Industrijske zemlje trebalo bi da smanje emisiju štetnih gasova za 5,2 odsto. Evropska unija čak za osam odsto do 2012. godine, a najveći udar bi bio na američku ekonomiju, koja proizvodi čak 25 odsto sadašnjeg zagađenja. Otuda je i jasno zašto Amerika ne želi da u trenutku smanjene konkurentnosti na svetskom tržištu posegne za merama koje bi povećale cenu njene robe i još više smanjile konkurentnost.

S druge strane, klimatske promene - suša, poplave i nevreme, za koje neki dokazuju da su posledica efekta staklene bašte - nanose ogromne i često nepopravljive štete. Godišnje u Kini površine koje postaju pustinje rastu za 2,5 hiljada kvadratnih kilometara. U prošloj godini, osiguravajuće organizacije isplatile su 14 miljardi dolara odšteta koje su uzrokovale nepogode. Štete koje padaju na teret budžeta država računaju se na 65 milijardi dolara i u porastu su za 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Mnogo je argumenata i "za" i "protiv" intervenisanja "svetske države", pa treba biti vraški mudar da bi se našla prava mera. Protokol iz Kjota deluje kao razuman pokušaj. Nekada je bolje izgubiti na jednoj strani da bi se dobilo na drugoj.

Materija o kojoj je reč, međutim, ne prihvata kratkoročne računice i računa da je svet danas već dovoljno bogat da sebi može da dozvoli i razmišljanje o budućnosti.

Milutin Mitrović

p.s.
http://www.elitesecurity.org/poruka/473587

Ruska državna Duma podržala je sa 334 protiv 73 glasa predlog za potpisivanje međunarodnog sporazuma o globalnoj kontroli emisije gasova "staklene bašte". Za ratifikaciju sporazuma potrebni su još potvrda gornjeg doma Dume i potpis predsednika Rusije Vladimira Putina. Konačan ishod očekuje se u narednih 14 dana. Pozitivan odgovor Rusa značio bi da bi međunarodni sporazum mogao da stupi na snagu 90 dana posle prijema službene potvrde ratifikacije u Ujedinjenim nacijama.

Organizacije "zelenih" i naučnici pozdravili su ovu vest, ali su istovremeno i upozorili da sam plan smanjenja emisija gasova nije dovoljan za sprečavanje klimatskih promena. SAD, koje su odbile da ratifikuju sporazum, predstavljaju najvećeg proizvođača gasova staklene bašte na svetu (pripisuje im se odgovornost za 25 procenata svih emisija) i kao takve moraju drastično da smanje svoje emisije.

Od Rusije se već nekoliko godina očekuje da potpiše Kjoto protokol, ali na jednoj konferenciji, održanoj u Moskvi u oktobru prošle godine, predsednik Vladimir Putin izjavio je da "porast temperature od dva do tri stepena ne bi bio strašan za jednu severnu zemlju kao što je Rusija". Viši savetnici za ekonomska pitanja takođe su savetovali Putina da bi ratifikacija sporazuma mogla da šteti budućem ruskom ekonomskom rastu. Ruska potvrda protokola je, međutim, ključna za klimatski plan. Po složenim pravilima protokola, on će stupiti na snagu kad ga ratifikuju industrijske zemlje odgovorne za 55 procenata globalnih emisija. Sa potpisom Rusa, nužni prag bio bi pređen.

Potcenjeni rizik

Već nekoliko godina kritičari međunarodnih sporazuma namenjenih kontroli emisija gasova staklene bašte tvrde da složeni matematički modeli koji predviđaju globalno zagrevanje nisu sasvim ispravni. Poslednji pregled ovih modela pokazao je da bi kritičari mogli da budu u pravu. Atmosferska koncentracija ugljen dioksida, glavnog gasa staklene bašte koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, trenutno iznosi oko 380 ppm (delova u milion).

Danijel Skrag, profesor geohemije na Harvardu, predviđa da bi do kraja veka nivo mogao da poraste na 1000 ppm. Poslednji put u Zemljinoj istoriji tako visok nivo ugljen dioksida vladao je za vreme eocena, pre nekih 55 do 36 miliona godina. Na Antarktiku su tada rasle borove šume, a na Arktiku su živeli krokodili.

Zabrinuti zbog veoma dramatičnih klimatskih uslova koji su vladali pri pomenutoj koncentraciji ugljen dioksida, naučnici su izveli svoje procene trenda rasta temperature primenom postojećih matematičkih modela. Na opšte iznenađenje, za istu koncentraciju ugljen dioksida izračunata temperatura nije bila na visini temperature koja je vladala u eocenu. Uprkos neočekivanom razvoju događaja, naučnici nisu izgubli veru u modele - pretpostavili su da modeli moraju da prođu kroz fino podešavanje uzimajući u obzir činjenicu da je Zemlja mnogo osetljivija na povišene nivoe ugljen dioksida nego što se ranije mislilo.

Štaviše, rezultati nedavnih proučavanja pokazuju da postoji mogućnost da se promene temperature mogu desiti iznenada. Tomas Krouli, profesor sa Djuk univerziteta, izjavio je nedavno na konferenciji o globalnom zagrevanju koju je sponzorisala Američka asocijacija za unapređivanje nauke, da se upravo ovakav obrt desio u skorijoj istoriji. Naime, kombinovane studije godova na drveću i ledenih jezgara ukazuju na relativno visoke temperature u srednje visokim geografskim širinama.

Hlađenje, odnosno "Malo ledeno doba" koje je potom usledilo, predstavlja verovatno najhladniji period u poslednjih 8.000 godina. Postoji obilje fizičkih dokaza koji svedoče o tome da se upravo nalazimo u periodu brzog rasta temperatura. Neki od najočiglednijih su povlačenje leda u polarnim regionima kao posledica zagrevanja.

Promene se, međutim, ne dešavaju samo u polarnim regionima. Sudeći po trenutnoj brzini topljenja, snežna kapa čuvene planine Kilimandžaro u Tanzaniji mogla bi da potpuno nestane za svega 15 do 20 godina. Naučnici pokušavaju da ustanove zašto njihovi modeli globalnog zagrevanja ne uspevaju da predvide rast temperature u skladu sa rastom nivoa ugljen dioksida do 1.000 ppm.

Mnogi veruju da se iznenadne klimatske promene dešavaju kad zagrevanje pređe određeni prag, izazivajući prelaz u novo i postojano stanje. Ono što je bitno jeste da se svi naučnici slažu da je potrebna veća kontrola emisija gasova staklene bašte, jer jedino jasno i pouzdano predviđanje je da bi globalno zagrevanje moglo da priredi neželjena iznenađenja u budućnosti.

Ukoliko Rusija potpiše protokol, to bi značilo da svet konačno može da započne ključnu bitku protiv najveće pretnje po životnu sredinu sa kojom se trenutno suočava.

Oliver Terzić

Rusija je danas formalno ratifikovala Protokol iz Kjota o globalnom zagrevanju, čime je omogućeno da taj međunarodni sporazum o zaštiti prirodne sredine stupi na snagu početkom sledeće godine.

Ruski ambasador u UN Andrej Denisov predao je u Najrobiju instrumenta o ratifikaciji generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu.

Dvojica zvaničnika se nalaze u u Najrobiji, u kome je sedište Programa UN za prirodnu sredinu (UNEP), kako bi učestvovali na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji u Sudanu.

"Ovo je istorijski korak napred u naporima sveta da se izbori sa pravom globalnom pretnjom", rekao je Anan novinarima i dodao da se, "što je još važnije, ovim završava dug period neizvesnosti".

Denisov je rekao novinarima da Rusija veruje da će ratifikacija protokola biti "vrlo značajan korak za unapređenje međunarodne saradnje na planu klimatskih promena". "Ova odluka će imati velike socijalne i ekonomske posledice", dodao je on.

Protokol iz Kjota ratifikovala su prošlog meseca oba doma ruskog parlamenta, a zatim ga je 5. novembra potpisao i ruski predsednik Vladimir Putin.

Taj sporazum UN, koji je podržalo 126 zemalja, stupiće na snagu nakon 90 dana od današnje predaje ratifikacionih instrumenata Rusije.

Podrška Rusije postala je ključna pošto su SAD, najveći zagađivač prirodne sredine na svetu, odbacile 2001. godine sporazum, navodeći da bi njegova primena suviše koštala i da su iz njega izuzete Kina i Indija, zemlje sa brzim idnustrijskim razvojem.

Protkolom iz Kjota, 55 industrijskih zemalja se obavezuje da do 2012. godine značajno smanje emitovanje gasova, poput ugljen dioksida, u atmosferu.

Prema tom sporazumu iz 1997. godine, bogate zemlje bi trebalo da smanje emitovanje ugljen dioksida za 5,2 procenta u odnosu na nivo iz 1990. godine i to do 2008-2012. godine smanjujući upotrebu uglja, nafte i prirodnog gasa i većim korišćenjem solarne energije i vetra.

Da bi sporazum stupio na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuju zemlje čiji udeo u emisiji gasova iznosi najmanje 55 odsto. Udeo Rusije je 17 odsto.

Rusija je potpisala Protokol iz Kjota 1999. godine, ali je pristala da ga ratifikuje tek pošto je dobila pristanak Evropske unije na uslove za ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju.

http://www.reuters.co.uk/newsP...toryID=623343&section=news

Peking planira da smanji zagađenje vazduha od izduvnih gasova automobila i da iseli neke od najprljavijih fabrika kako bi očistio nebo od smoga pred Olimpijske igre 2008.

Vodeća kineska ekološka agencija potpisala je sporazum sa američkom Agencijom za zaštitu okoline o podešavanju dizel motora i unapređenju kvaliteta goriva da bi se smanjile štetne emisije, ali još nije odlučeno na koja i na koliko vozila će se sporazum odnositi.

Od sledeće godine, Kina će uvesti novi standard za emisiju sumpora u vazduhu kojim se za trećinu smanjuje dozvoljeni nivo, rekao je na ceremoniji potpisivanja sporazuma jedan funkcioner kineske Državne agencije za zaštitu prirodne sredine (SEPA) ukazujući na veliki jaz između napredne američke tehnologije i način na koji se primenjuju u Pekingu.

Kina je najbrže rastuće tržište automobila u svetu. Sad pokušava da se izbori sa zagađenjem iz auspuha i ispuni obećanje dato Međunarodnom olimpijskom komitetu da će popraviti kvalitet vazduha u glavnom gradu pre Olimpijade.

I inače slab kvalitet vazduha u Pekingu, zbog automobila, fabrika i prašine sa građevina, pogoršava se zimi kada se založe hiljade toplana na ugalj i peći u domaćinstvima.

Najmnogoljudnija zemlja sveta, koja je postala i najbrže rastuće tržište energije u svetu, namenila je sedam od ukupno 37 milijardi dolara u budžetu za Olimpijske igre za čišćenje glavnog grada.

Od jula će stupiti na snagu i novi standardi koji se tiču goriva za vozila. Vlada se obavezala da smanji sadržaj sumpora u benzinu i dizelu i čeka je veliki posao, pošto ulicama Pekinga krstari, kako se procenjuje, 17.000 autobusa sa dizel motorima.

Sektor saobraćaja će, s obzirom na brz rast u Kini, u narednih pet do deset godina predstavljati najveći izvor aerozagađenja u zemlji, procenjuje SEPA.

Peking, na čije ulice svaki dan izađe po više od 1.000 novih automobila, razmatra i mogućnost da preseli najvećeg zagađivača, džina na sektoru proizvodnje gvožđa i čelika, grupaciju "Shougang," izvan grada i to što pre.

Procenjuje se da bi izmeštanje fabrike koštalo 40 milijardi juana (4,8 milijardi dolara), ugrozilo bi 100.000 radnih mesta i nanelo štetu industrijama koje zavise od čeličane.

Peking je postavio cilj da u 2004. ima 227 dana "čistog neba" a na kraju proslog oktobra mu je nedostajalo još 40 da ostvari planirano.

http://english.people.com.cn/200411/18/eng20041118_164324.html

[img][att_url][/img]

Ledena kapa na Arktiku istopiće se do kraja ovog veka ukoliko se ne smanji emisija štetnih gasova u atmosferu. Kao posledica toga prvo će nestati polarni medvedi, nivo mora će porasti i biće ugrožena priobalna područja, što bi moglo da dovede do nestanka nekih kultura.

Usled globalnog zagrevanja led na Arktiku topi se dvostruko brže nego u ostatku sveta, što direktno ugrožava živote miliona ljudi i životinjskih vrsta, rezultat je do sada najvećeg istraživanja koje je sprovelo 250 naučnika iz osam arktičkih zemalja (SAD, Rusija, Kanada, Island, Švedska, Norveška, Danska i Finska).

Iz te grupe zemalja samo je Amerika, koja je odgovorna za emisiju četvrtine štetnih gasova na planeti, odbila da potpiše sporazum iz Kjota, kojim se redukuje količina štetnih gasova odgovornih za efekat staklene bašte.

Temperatura na Arktiku se povećava gotovo dvostruko brže nego na globalnom nivou i do 2100. godine njen prosek bi mogao da bude viši za četiri do sedam stepeni Celzijusa. Od kraja pedesetih godina prosečna temperatura na Aljasci i u Sibiru porasla je za tri Celzijusova stepena.

Primera radi, do 2100. godine nestaće ledena kapa na Severnom polu, a samo u poslednje tri decenije ona se smanjila za 20 procenata.

Kao posledica toga prvi će sa lica zemlje nestati polarni medvedi, za njima irvasi i snežne sove. Najveći problem predstavljaju sagorevanje fosilnih goriva i izduvni gasovi iz automobila i fabrika. Zbog toga se kopno i voda na Arktiku mnogo sporije hlade pod uticajem snega i leda.

Klaus Tepfer, šef programa UN za prirodno okruženje, ističe da je reč o globalnom problemu: "Posledice zagrevanja Arktika osetiće cela planeta i zbog toga je potrebna hitna akcija na globalnom nivou."

Zbog topljenja glečera nivo mora u svetu će porasti najmanje deset, a najviše 90 centimetara, što će ugroziti države sa niskim priobaljem, a četiri miliona ljudi, koliko ih živi na Arktiku, naći će se u potpuno novom prirodnom okruženju. U proteklom periodu zabeleženo je više rušenja zgrada od Kanade do Rusije zbog ulegnuća tla koje je izazvano topljenjem ledene kape na Arktiku. Ugroženi su i putevi, aerodromi i naftovodi. Povećanje nivoa ultraljubičastog zračenja dovešće do porasta broja obolelih od raka. Lovci na Grenlandu već sada prelaze mnogo veće razdaljine kako bi pronašli foke i kitove od kojih žive.

Promena klime na Arktiku dovešće do poremećaja u lancu ishrane, zdravlje ljudi biće ugroženo, kao i neke od kultura.

Šefovi diplomatija osam arktičkih zemalja sastalo se u Rejkjaviku 24. novembra kako bi razmatrali dalje akcije na sprečavanju katastrofe. Međutim, zvanični Vašington nije zaintresovan za donošenje drastičnih odluka niti potpiše sporazum iz Kjota, jer bi to bio veliki finansijski udar na ekonomiju.

A. Petrović

Naročito zabrinjava ono:
Drugim rečima, glavna posledica preteranog ispuštanja produkata sagorevanja fosilnih goriva, biće povećana proizvodnja tih goriva i povećano ispuštanje gasova dobijenih sagorevanjem tih goriva, naročito u delu hemisfere u kome čine najveću štetu...

Uzbuna

Najnoviji podaci govore sledeće:
- Glečeri na Antarktiku i Grenlandu se tope mnogo brže nego što se očekivalo
- Širom sveta biljke cvetaju nekoliko dana ranije u odnosu na prethodnu deceniju, a životinje duž cele Zemaljske kugle migriraju u hladnije klimatske pojaseve
- Okeani su apsorbovali dodatnu toplotu zarobljenu u atmosferi, što znači da bi već u narednim decenijama prosečna temperatura na Zemlji mogla da porasteTokom leta 2003. godine širom Evrope zabeležene su rekordno visoke temperature, najviše u poslednjih 500 godina.

Posledicama toplotnog talasa pripisuje se 27.000 smrtnih slučajeva, koliko iznosi prekoračenje od sezonskog proseka za Evropu. Od toga, samo u Francuskoj je zabeleženo 17.000 smrtnih slučajeva više od sezonskog proseka. Najnovije istraživanje - objavljeno u prestižnom naučnom časopisu "Nature" - povezuje ljudsku aktivnost, uglavnom ispoljenu kroz sagorevanje fosilnih goriva, sa porastom rizika od toplotnih talasa.

Rezultati istraživanja govore da se vrela leta, kao što je bilo leto 2003. godine, mogu očekivati svake druge godine do sredine ovog veka. Kako bi izbegli mogućnost da se radi o kapricu prirode, odnosno prirodnim varijacijama klime, naučnici su tokom izvođenja procena koristili sofisticirane klimatske modele i nove statističke tehnike, kojima su razdvojili ljudske i prirodne faktore.


Opservacija simulacija

Simulacijom temperatura zabeleženih u Evropi tokom leta 2003. godine, uzimajući ili ne uzimajući u obzir efekt ljudske aktivnosti, naučnici su dobili određene rezultate koje su poredili sa opservacijama. Na taj način ustanovljeno je da su upravo gasovi staklene bašte udvostručili rizik od izbijanja toplotnog talasa tokom leta 2003. godine. Naučnici kažu da su 90 procenata sigurni u tačnost svojih procena. Slične procene izveli su i drugi naučnici, ali bez kvantifikovanja.

Ranije ove godine, u tekstu objavljenom u jednom elektronskom naučnom magazinu (www.scidev.net), Salemul Huk, direktor Programa promene klime na Međunarodnom institutu za životnu sredinu i razvoj, pripisao je poplave u Bangladešu ove godine posledicama promene klime. Huk je procenio da će se slični događaji "javljati sve češće u budućnosti zbog promena u globalnom klimatskom sistemu uzrokovanim emisijama gasova staklene bašte koje se pripisuju ljudskim aktivnostima".

Naučnici još uvek nisu tačno utvrdili u kom su stepenu ljudske aktivnosti bile odgovorne za pojavu poplava u Bangladešu 2004. godine. Međutim, Piter Stot, jedan od autora najnovije studije, smatra da se iste metode koje su on i kolege primenili u izvođenju svojih procena mogu primeniti i na sve druge klimatske događaje, bilo gde u svetu.


Pre potopa...

Ćudljivi vremenski uslovi nisu zaobišli Evropu ni tokom leta ove godine. Tako su jake oluje poharale nekoliko evropskih zemalja. U Kornvolu, na britanskoj zapadnoj obali, poplave su izazvale rušenje zgrada, dok su se u južnoj Francuskoj udavile četiri osobe nakon iznenadne promene vremena i izbijanja olujnog vetra i pojave velikih talasa.

Prema nedavnom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (European Environment Agency ili EEA), ovakvi iznenadni meteorološki događaji mogu se očekivati u budućnosti sve češće i u jačem intenzitetu nego do sada, u skladu sa promenom klime. U izveštaju se navodi da se Evropa, kao rezultat promene klime, zagreva brže od globalnog proseka. Izveštaj takođe predviđa da će se do 2050. godine istopiti tri četvrtine najvećih evropskih glečera u Švajcarskim Alpima.

Naučnici su uvereni da je za porast učestanosti izbijanja ekstremnih vremenskih uslova, kao što su toplotni talas iz 2003. godine i velike poplave iz 2002. godine, odgovorno globalno zagrevanje, odnosno povećane emisije gasova staklene bašte (ugljen dioksida, metana, azot suboksida, freona i sumporheksafluorida) u atmosferu.

EEA je po prvi put pozvala zemlje Evropske unije da se, istovremeno sa smanjenjem emisija gasova staklene bašte koje zahteva Kjoto protokol, prilagode na moguće ekstremne meteorološke uslove. EEA tvrdi da klimatske promene neće imati izolovani uticaj na jednu oblast kontinenta i da sve zemlje moraju da preduzmu ozbiljnije korake u smislu smanjivanja emisija gasova i prilagođavanja na topliju klimu.

Poplave u leto 2002. godini bile su odgovorne za smrt oko 80 ljudi, a toplotni talas u leto 2003. godine za smrt oko 27.000 ljudi. Ekstremni vremenski uslovi za te dve godine koštali su evropske zemlje približno 20 milijardi evra. Taj ceh bi možda bio izbegnut da se ranije pristupilo prilagođavanju.


... posle Kjota

Zaštitnici životne sredine su se okupili u Buenos Airesu, kako bi u periodu od 6. do 17. decembra raspravljali o koracima koji bi trebalo da se preduzmu u budućnosti, tačnije nakon 2012. godine, u vezi sa ograničavanjem emisija gasova staklene bašte u atmosferu.

Naime, međunarodni sporazum Kjoto protokol, koji zahteva preduzimanje početnih koraka u smanjenju emisija gasova do 2012. godine, konačno stupa na snagu u februaru iduće godine, sedam godina po donošenju nacrta. Radi se o do sada najambicioznijem i najsloženijem međunarodnom sporazumu o zaštiti životne sredine, kojeg je ratifikovalo 150 zemalja.

Sporazum zakonski obavezuje razvijene industrijske zemlje na smanjivanje emisija šest gasova staklene bašte, a naročito ugljen diosida, do 2012. godine za najmanje 5,2 procenta u odnosu na nivo u atmosferi iz 1990. godine. Međutim, imajući u vidu činjenicu da su ukupne emisije u većini razvijenih zemalja porasle od vremena uobličavanja protokola pre sedam godina, jasno je da će mali broj potpisnika moći da ispuni zahtev. Tako je izvornih 15 članica Evropske unije do 2002. godine uspelo da smanji emisije za svega 2,9 procenata. Može se već sada reći da će sporazum, i pored svoje diplomatske važnosti, imati samo minimalni uticaj na poboljšanje klime.

Gasovi na koje se sporazum odnosi - prvenstveno proizvodi sagorevanja nafte, gasa i uglja - mogu da borave u atmosferi stotinama godina i već sada zagrevaju planetu. Naučnici upozoravaju da je smanjenje nivoa za oko 60 procenata hitno potrebno kako bi se izbegla katastrofalna šteta po svetsku biosferu.

S obzirom da je petoprocentna referentna tačka već previsoka za većinu zemalja, veće smanjenje deluje malo verovatno. Uz sve to, mnoge od svetskih ekonomija sa najbržim rastom nisu uključene u prvu fazu obavezujućeg perioda do 2012. godine. Od 1997. godine, u ovim zemljama zabeležen je značajan rast emisija. Od Kine i Indije, koje su trenutno zajedno odgovorne za oko 40 procenata globalnih emisija, tražiće se da počnu sa njihovim smanjivanjem tek nakon 2012. godine. Prema izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju, ukoliko ove dve zemlje ne počnu sa drastičnim rezovima u emisijama, do 2025. godine vrednost njihovih ukupnih emisija mogla bi da dostigne nivo celokupne današnje emisije svih industrijskih zemalja.


Oponenti

SAD, koje su sa četvrtinom globalnih emisija ugljen dioksida trenutno najveći zagađivač na svetu, uporno odbijaju da potpišu sporazum. U martu 2001. godine, jedna od prvih izjava novoizabranog predsednika SAD Džordža Buša bila je da SAD, bez obzira na potpisivanje nacrta 1997. godine, neće ratifikovati protokol. Buš je dalje izjavio da bi trošak ispunjavanja zahteva Kjoto protokola bio preveliki teret za ekonomiju SAD i da je protokol "nepravedan", jer samo razvijene industrijske zemlje moraju da smanje emisije gasova.

Paula Dobrianski, državni podsekretar SAD i vođa američke delegacije na predstojećem kongresu u Argentini, izjavila je da će iskoristiti priliku da predstavi napore koje Bušova administracija ulaže na razvoj "čistih" energetskih tehnologija i načina za hvatanje i bezbedno pohranjivanje ugljen dioksida.

Pored SAD, otvorenim razgovorima o mogućim koracima nakon Kjoto protokola i 2012. godine opirale su se i zemlje u razvoju. Nesumnjivo je da će se na kongresu pored formalne teme koja se odnosi na prilagođavanje klimatskoj promeni, voditi i neformalni razgovori o budućnosti nakon 2012. godine. U svakom slučaju ovakvi kongresi, sporazumi, a pre svega konkretni koraci su neophodni, i to što pre.

Oliver Terzić

[img][att_url][/img]

Kina je druga u svetu po oslobađanju gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, ali kada sporazum iz Kjota o klimatskim promenama stupi na snagu naredne sedmice ona neće imati obavezu da smanji emisiju tih gasova.

Kina je odobrila sporazum iz Kjota, ali uz Indiju nije obavezna da u prvoj fazi sporazuma do 2012. smanji oslobađanje ugljen dioksida - izuzetak za koji Amerika smatra da nije fer i navodi kao jedan od razloga što 2001. nije prihvatila taj sporazum.

Na Kinu će se u svakom slučaju pojačati pritisak, na koji će ona najverovatnije odgovoriti, voljna da se ozbiljno pozabavi zagađenjem koje stvaraju termoelektrane i fabrike u zemlji. Gradovi u Kini, zemlji sa 1,3 milijarde stanovnika, zagušeni su izduvnim gasovima iz vozila i fabrika, ugalj učestuje sa 70 odsto u proizvodnji struje, a po potrošnji nafte Kina je druga u svetu.

Nezadrživ privredni rast zemlje, koji je lane iznosio 9,5 odsto, stalno uvećava tražnju fosilnih goriva, a sve brojnija srednja klasa kupuje vozila više nego ikad. Ako se nastavi sadašnja stopa privrednog rasta Kina će do 2030. preteći SAD po oslobađanju štetnih gasova.

Prema sporazumu iz Kjota, jedino se od razvijenih zemalja zahteva da smanje oslobađanje ugljen dioksida za 5,2 odsto u odnosu na nivo iz 1990. Kina i Indija će se, međutim, naći pod pritiskom da uzmu veće učešće u drugoj fazi sporazuma 2012, kada će se od potpisnica tražiti dalja ograničenja.

Sa stupanjem na snagu sporazuma iz Kjota, 16. februara, verovatno će se pojačati i međunarodni dijalog o ekologiji, u kojem bi Kina trebalo aktivno da učestvuje s obzirom da će, kako se procenjuje, postati najveći zagađivač planete. Pitanje je, međutim, kako će Kina uspeti da smanji zagađenje jer će i dalje morati da se oslanja na ugalj u dobijanju električne energije.

Vlada priprema nacrt zakona koji će od energetskih kompanija zahtevati da kupuju struju dobijenu iz alternativnih izvora energije.

Kina je takođe najavila da želi do 2030. da poveća udeo prirodnog gasa u proizvodnji struje na šest odsto, sa svega jedan odsto sada.

http://today.reuters.co.uk/new...ENVIRONMENT-CHINA-KYOTO-DC.XML

http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L10396729.htm

http://www.alertnet.org/thefacts/countryprofiles/152985.htm

Zanima me, da li je moguce izvrsiti karbonizaciju celuloze, odnosno biomase, na visokoj temperaturi bez prisustva kiseonika (na primer u nekoj vrsti solarne peci), kako bi se sprecilo vrenje ili truljenje, tako da se makar neki deo C iz atmosferskog CO2, zarobljenog u njoj, stabilizuje u cvrstu materiju koju je moguce potom skloniti pod zemlju ili na okeansko dno, odnosno izvuci iz prirodnog ciklusa CO2? Secam se maglovito neceg sto se zove "suva destilacija" ali cini mi se da se time dobije i dosta tecnih i gasovitih goriva, a i ne znam da li je primenjivo samo na drvenaste biljke ili je moguce iskoristiti neke brzorastuce vodene alge, na primer ...

Protokol iz Kjota, svetski plan za borbu protiv globalnog zagrevanja, koji su SAD odbacile, za 24 sata stupa na snagu, uz retke fanfare i upozorenja Ujedinjenih nacija da je načinjen samo mali, prvi korak. Dokument koji je potpisala 141 država, postavio je za cilj zaustavljanje porasta temperature planete Zemlje, za šta se smatra odgovornom emisija gasova koji izazivaju takozvani efekat staklene bašte. Nastavak globalnog zagrevanja preti da poremeti klimu i izazove suše, poplave i dizanje nivoa mora, kao i da dovede do istrebljenja hiljada vrsta do 2100. godine.

Ipak, mnoge pristalice Protokola, koji će biti proslavljen u japanskom gradu Kjotu, gde je i potpisan 1997. godine, izgleda ne pokazuju previše oduševljenja. Mnoge države, uključujući Španiju, Portugal i Irsku, daleko zaostaju za planiranim smanjenjem emisije štetnih gasova. Britanija je u pravnom sporu sa Evropskom komisijom zato što je smanjila nivo planiranog smanjenja emisije gasova u industriji, dok se Italija ljuti zbog troškova. Istovremeno, u Ujedinjenim nacijama kažu da će borba za sprečavanje promene klime biti duga i teška.

Protokol iz Kjota pravno obavezuje, do perioda 2008-2012. godine, na smanjenje emisije gasova u bogatim zemljama, uglavnom ugljen-dioksida koji je proizvod sagorevanja fosilnih goriva, za 5,2 odsto ispod nivoa koji je postojao 1990. godine.

Neki, medjutim, nisu ubedjeni da ta je investicija, na primer, prelazak na čiste vidove energije, poput snage sunca i vetra, dobro uložena. SAD, najveći svetski zagadjivač atmosfere, izašle su iz Protokola, pošto je predsednik Džordž Buš ocenio da je to suviše skupo i da su iz njegovih ciljeva za 2012. godinu neopravdano isključene zemlje u razvoju. Australija se takodje povukla.

Prema nekim procenama Protokol će godišnje koštati oko 150 milijardi dolara.

Posle povlečenja SAD, Protokol iz Kjota je dobio dovoljnu podršku za stupanje na snagu kada ga je potpisala Rusija. Većina naučnika razlog za alarm vidi u porastu gasova staklene bašte, koji traje još od početka industrijske revolucije. Godina 1998. bila je najtoplija od 1860-ih godina, kada su počelo merenja. Nakon toga, rekorde su oborile 2002. i 2003. godina.

Čak i u potpunosti primenjen, Protokol iz Kjota bi smanjio očekivani porast temperature za svega 0,1 stepen Celzijusa do 2100. godine, što je neznatno u poredjenju sa predvidjanjima da će do tada temperature porasti za 1,4 do 5,8 stepeni. Protokol iz Kjota je prvi plan koji zakonom obavezuje na bavljenje promenama klime, izgradjen na planovima sa Svetskog samita iz 1992. godine, da se emisija stakleničkih gasova od 1990. do 2000. stabilizuje, što se medjutim nije postiglo. Većina se slaže da borba protiv promena klime nakon 2012. godine zavisi od politike Vašingtona. Države poput Kine i Indije neće biti potaknute da potpišu protokol, ako u njega ne bude uključen i Vašington…

http://today.reuters.co.uk/new..._0_ENVIRONMENT-KYOTO-ENTRY.xml

http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/4267245.stm

Šta će biti sa... Maldivima?: http://service.spiegel.de/cach...national/0,1518,341669,00.html

''Kjoto protokol'' sprečava emisiju štetnih gasova
Ugljen-dioksid guši planetu

Najvažniji svetski dokument od industrijske revolucije „Kjoto protokol“, kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da će smanjiti emisiju štetnih gasova, stupa danas na snagu.

Sporazumom koji je potpisala 141 država, među kojima i 30 industrijskih giganata (bez SAD i Australije) predviđeno je da se do 2012. godine za 5,2 odsto smanji emisija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi.

Upravo je rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni krivac za efekat staklene bašte i globalno zagrevanje Zemlje, što je dovelo do uragana, suša, poplava i toplotnih udara u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina život izgubilo na milione ljudi. S obzirom na to da se većina ugljen-dioksida u atmosferu ispušta sagorevanjem fosilnih goriva (nafta i ugalj), pitanje pronalaska alternativnih vodova energije izbilo je u prvi plan. Trenutno od nafte zavisi 90 odsto celokupnog transporta, proizvodnje hrane, lekova i hemikalija na zemlji. Procene su da će nam 2030. godine biti potrebno 60 odsto više energije, a zaliha nafte ima još za oko četiri decenije. Istovremeno prema podacima UN u narednih 30 godina proizvodnja hrane moraće da se poveća za 60 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske populacije. Međutim, to neće biti moguće jer efekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno će smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta.

Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, prosečna temperatura na Zemlji će do 2100. porasti za čak 5,8 stepeni Celzijusa. Primera radi, od 1900. do 1990. ta temperatura je porasla za svega 0,6 Celzijusa. Prema podacima Američke svemirske agencije (NASA), 2005. će biti najtoplija godina u svetskoj istoriji. Koliko je situacija ozbiljna, odnosno koliko je čovek razvojem industrije tome doprineo svedoči i podatak da su do sada najtoplije godine u istoriji bile 1998, 2002, 2003. i 2004. Pravu cenu efekata staklene bašte je nemoguće izračunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara, upozoravaju stručnjaci. Od zagađenosti vazduha, vode i posledica kiselih kiša umiru milioni ljudi, a prirodni eko sistem Zemlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu.

Esencijalno rešenje za začarani krug između globalnog zagrevanja, emisije štetnih gasova i rasta potrošnje energije predstavlja okretanje ka jeftinoj obnovljivoj energiji iz prirodnih izvora - sunca, mora i vetra. Što pre to dopre do svesti šefova kompanija i država, planeta će izbeći krizu u kojoj će stradati milioni nedužnih.
A. Petrović

http://www.kyoto-protocol.jp/

Ima live streaming :>

Najvažniji dan za dragi nam planet od postindustrijskog razdoblja.

Plankton je u velikoj opasnosti zbog povećanja kiselosti okeana; i đaci prvaci znaju da, nestane li osnova u lancu ishrane, nestaće i svega ostalog. A osnova lanca ishrane u moru je plankton. Britanski naučnici upozoravaju da povećanje emisija ugljen-dioksida može da izazove katastrofu biblijskih razmera. Okeanima se ne piše dobro.


Zbogom, korali!

Nestanak planktona je sigurno značajniji, ali niko neće ostati ravnodušan na vest da će svet ostati bez predivnih korala. Očekuje se da će najpoznatija i najveća formacija korala na svetu, Veliki australijski greben, nestati do 2050. godine. NJega će uništiti voda koja će tada biti previše kisela da bi ijedna od životinjki koje čine koral mogla da joj se prilagodi.




Morska voda apsorbuje ugljen-dioksid, što povećava njenu kiselost. Predviđa se da bi promena od samo 0,5 pH do kraja ovog veka mogla radikalno da poremeti hemijski balans u morima i bukvalno istrebi određene vrste planktona i korala. Ako se ništa ne promeni, neminovan je proces stvaranja slabe ugljenične kiseline, koja bi mogla da izjeda neke ljušture (karakteristične za određene vrste planktona) i korale.

Procenjuje se da su ljudi od početka industrijske revolucije u atmosferu izbacili otprilike 450 milijardi tona ugljen-dioksida, od čega otprilike polovina završi u okeanima. Biolozi upozoravaju da će biti dobro ako se do kraja veka vazduh zagadi sa manje od 900 milijardi tona. Da bi se ovo ostvarilo, potrebno je da do 2100. godine nivo zagađivanja bude prepolovljen. Sporazum koji su potpisale svetske ekonomske sile u japanskom gradu Kjotou zahteva samo smanjenje od pet odsto do 2012. u odnosu na 1990. godinu.

Zamolili smo profesor Džona Rejvena sa Univerziteta u Dandiju, jednog od vodećih svetskih biologa i autora ovog dramatičnog izveštaja, da čitaocima Glasa pojasni neke od navoda.
Vi tvrdite da nema načina da se ugljen-dioksid ukloni iz okeana. Ima li uopšte mesta optimizmu?

Biće potrebno mnogo hiljada godina prirodnih procesa da se priroda sama pobrine za to. Sve dok budemo zagađivali atmosferu ugljen-dioksidom, on će pronalaziti put do vode. Da budem savršeno jasan: jedini način da se ograniče biološke promene uzrokovane acidifikacijom okeana je hitno i radikalno smanjenje emisija ugljen-dioksida.
U kojoj meri će biti uništen morski život ako se zagađenje ugljen-dioksidom nastavi istim tempom?

Nema dovoljno naučno utemeljenih činjenica na osnovu kojih bi se mogli tačno proceniti efekti na biodiverzitet okeana. Ono što znamo je da će se prve promene odigrati u vodama oko Antartika, u kojima će stradati ljušture malenih mekušaca zvanih pteropodi. Ovo će imati veliki uticaj, kako možete zamisliti, na one životinje koje se hrane pteropodima, a zatim na one koje se hrane njima.

Drugi na listi budućih žrtava će biti kokolitofore, mali oklopljeni plankton poznat po svojoj izraženoj reproduktivnoj moći.
Kako će ovo uništenje uticati na živi svet na Zemlji, uključujući tu i ljude?

U našem izveštaju jasno stoji da će života u moru biti i dalje, bez obzira na zagađenje. Ipak, jasno je i da će uništenje uticati na mnoge aspekte ljudskog života, pogotovo one povezane sa okeanima. A takvih nije malo.

Koliko moramo odstupiti od sporazuma u Kjotou ako želimo da zaista učinimo nešto konkretno?
Naš zaključak je da se emisije ugljen-dioksida od danas pa do 2100. godine moraju, kako god znamo, zadržati na nivou ispod 900 gigatona. Ako to ne bude učinjeno, sigurno će biti negativnog uticaja na morske organizme, pogotovo one sa ljušturama.

Ako bi došlo do uništenja jedne od vrsta planktona, šta bi se dalje događalo?
Zavisi koja će vrsta biti istrebljena! Ono što bi imalo najgori mogući uticaj na okean je gubitak tzv. "funkcionalne grupe" - svih organizama koji vrše određenu vrstu posla u okeanu (kao što je povezivanje primarnih proizvođača i mesojeda, na primer). Na svu sreću, naš izveštaj ne predviđa gubitak ovakvih funkcionalnih grupa do 2100. godine, mada će sigurno doći do značajnog smanjenja kalcifikacije.

GJ

U blizini glečera koji zabrinjavajuće brzo nestaje, ministri ekologije i drugi zvaničnici iz 23 zemlje su se složili da je neophodna hitna akcija protiv globalnog otopljavanja. Sastanak u arktičkom gradu Ilulišatu označio je kraj trodnevnog obilaska spektakularnog, ali sve manjeg, grenlandskog prostranstva snega i leda.

Grenland je jedno od mesta na kome se može oceniti da li se ekološka situacija u svetu pogoršava zbog globalnog zagrevanja. Ilulišat se nalazi na rubu glečera Sermeq Kujalleq koji se od 1960. smanjio za oko 110 kilometara što je samo uvećalo strah da je planeta na ivici katastrofalnog otopljavanja.

Skupu su prisustvovali zvaničnici sa obe strane fronta - iz zemalja koje su potpisale Protokol iz Kjota i onih drugih, koje ga odbacuju, poput SAD. Cilj Protokola je da ograniči zagrevanje planete smanjenjem emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte. Učesnici skupa i "inspekcije" Grenlanda su se složili, iako se spore oko Protokola, da je došlo vreme da se sa reči pređe na dela.

"Moramo da delujemo, ne možemo da trpimo nerad", istakla je ministarka ekologije Danske, čija je Grenland poluautonomna teritorija, Connie Hedegaard.

SAD, zaslužne za četvrtinu emisije gasova koji izazivaju efekte staklne bašte u svetu, odbile su da ratifikuju Protkol iz Kjota s obrazloženjem da bi to bilo štetno za njihovu ekonomiju. Američki predsednik Džordž Buš prošlog meseca je predstavio alternativu Protokolu. Reč je o inicijativi za rad na novim tehnologijama, uključujući "čisti ugalj", energiju vetra i narednu generaciju nukelarne fizije, koje će doprineti smanjenju zagađenja.

http://www.washingtonpost.com/...005/08/19/AR2005081900051.html

Još oko 50 miliona ljudi, većinom iz Afrike, moglo bi da se suoči s glađu do 2050. godine zbog klimatskih promena i smanjenja biljnih useva. Oko 500 miliona ljudi širom sveta već je suočeno sa glađu, ali bi povećan nivo gasova iz staklenih bašti mogao da svori još gori problem.

"Očekujemo da će klimatske promene pogoršati trenutne probleme miliona ljudi koji gladuju, najverovatnije još oko 50 mniliona", rekao je profesor Martin Peri iz britanske meteorološke službe na konferenciji u Dablinu. Peri je dodao da će čak oko tri četvrtine tog broja ljudi biti iz Afrike.

Prema protokolu iz Kjota, od 2008 do 2012. godine trebalo bi da se smanje emisije štetnog gasa za 5,2 odsto u odnosu na nivo iz 1990. Profesor Stiv Long sa Univerziteta Ilinosi je na konferenciji u Dablinu naveo da će se uprkos spoznaji da će klimatske promene smanjiti biljne useve, zbog povećanja ugljendioksida koji je glavni razlog globalnog zagrevanja, on i dalj ekoristi jer navodno povećava rast biljaka.

Ali, u eksperimentima Long i njegove kolege su pronašle da se povećanje rasta biljaka očekuje samo dok je koncentracija ugljendioksida oko polovine od predviđene, dok za žitarice nema povećanja uopšte. Druge promene u atmosferi - povećanje nivoa ozona u severnoj hemisferi - još više će iskomplikovati sliku, jer su eksperimenti pokazali da će to smanjiti biljne useve. "To isključuje bilo kakvu simulaciju o ugljendioksidu. Mi mislimo da ovi novi eksperimenti ukazuju da loša slika koju je predstavio Martin Peri u stvarnosti može biti još gora”

http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/4217480.stm

p.s.
p.s.
Katrina should be a lesson to US on Global Warming -> http://service.spiegel.de/cach...national/0,1518,372179,00.html


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 06.09.2005. u 22:15 GMT+1]}

Skup UN o klimatskim promenama
Izvor: Beta
Montreal -- U Montrealu danas počinje konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.


Reč je o najvećem međunarodnom skupu o tom problemu posle usvajanja protokola iz Kjota, 11. globalnom samitu o klimi koji će okupiti oko 8.000 političara, naučnika, istraživača, ekonomista, sociologa, diplomata i predstavnika organizacija za zaštitu životne sredine i drugih organizacija, iz skoro 190 država. Oni će analizirati sadašnje stanje zagađenosti i klimatskih promena na planeti i predložiti rešenja za održiv razvoj.

Teme diskusija biće i naučne inovacije, obnovljivi izvori energije, uticaj privrednog rasta, saobraćaja i drugih razvojnih grana na klimu i zdravstveni aspekti zagađenja i klimatskih promena.

Globalni napori za smanjenje zagađenosti i sprečavanje negativnih efekata otopljavanja i drugih klimatskih promena pojačani su pod okriljem Ujedinjenih nacija 1992, kada je u Brazilu održana Konferencija o Zemlji. Dve godine potom 54 države ratifikovale su ugovor sa te konferencije koji, međutim, nije sadržao obavezujuće zaključke, procentualne i druge pokazatelje o smanjenju zagađenosti, kakvi su docnije uključeni u protokol iz Kjota.

Posle višegodišnjih intenzivnih i neretko teških pregovora, razvijene zemlje sveta obavezale su se, usvajanjem protokola iz Kjota, 1997, da donesu zakonske mere s konretnim procentima smanjenja količine štetnih gasova i drugih oblika zagadjenja. Protokol iz Kjota stupio je na snagu 17. februara ove godine pošto su ga potpisali predstavnici vlada 150 država. Izuzetak su SAD, najrazvijenija zemlja sveta, čija industrija gotovo jednom četvrtinom doprinosi ukupnom globalnom zagađenju. Protokolu iz Kjota važenje ističe 2012.


Zvanicni sajt konferencije:

http://www.montreal2005.gc.ca/

Government of Canada Makes Steady Progress Toward the Implementation of Its Climate Change Plan

OTTAWA, November 28, 2005 – The Government of Canada today released a discussion draft of cross-cutting provisions of proposed regulations that will govern greenhouse gas emission reductions from large industrial facilities. The draft provisions are in keeping with commitments outlined in: “Moving Forward on Climate Change: A Plan for Honouring our Kyoto Commitment”. Large Final Emitters (LFEs) - the oil and gas, thermal electricity, and mining and manufacturing sectors - are expected to achieve a 45 megatonne reduction between 2008 and 2012.

“In order to preserve and protect our environment from the effect of greenhouse gases and air pollutants, the Government of Canada is working hand-in-hand with provinces, territories, the industry sector, other stakeholders, and all Canadians,” said the Honourable Stéphane Dion, Minister of the Environment. “A well-designed approach dealing with the environment can be a powerful tool for maintaining a competitive green economy.”

Together with the announcement on November 22 of the additional six greenhouse gases (GHG) to Schedule 1 of the CEPA, releasing the discussion draft of cross-cutting provisions of proposed regulations is the next step as the Government moves forward in reducing Canada’s GHG emissions, and makes steady progress towards the plan, while maintaining a sustainable environment and competitive economy.

The draft cross-cutting provisions of the proposed regulations have been posted on Environment Canada’s website at www.ec.gc.ca/CEPAregistry for a public review and comment period which will end Monday, January 12, 2006.

The proposed regulations will fall under the Canadian Environmental Protection Act, 1999 (CEPA 1999). Following the public comment, the proposed cross-cutting elements of the regulations would be published in the Canada Gazette Part I, in early-2006. Also in 2006, a series of sector-specific greenhouse gas emission target regulations will be published for public comment. The proposed cross-cutting provisions set out elements of the proposed regulations common to all sectors, while the sector-specific regulations will set individual emission targets for the various sectors, as well as specific reporting requirements.

The Government of Canada’s Climate Change Plan, in providing for a regulatory approach to achieve the national LFE emission reduction target, noted that CEPA 1999 allows for equivalency agreements with provinces, territories and Aboriginal governments. Discussions are ongoing with some provinces to develop equivalency agreements, which would recognize a province’s regulatory actions provided that these actions achieve an equivalent environmental outcome.

Since the release of the plan, progress has been made on a number of measures including the development of the domestic Offset System, which will encourage greenhouse gas emission reductions in sectors and activities not covered by the proposed regulations, and the appointment on November 10, 2005, of Allan F. Amey as the head of the Climate Fund Agency. The Climate Fund is the government's purchasing agency for emission reductions credits from Canadian and international sellers.

Action taken at home coupled with international measures provides a positive path forward for Canada and other countries to address climate change over the long term. Canada is looking to continue this momentum when it hosts the United Nations Climate Change Conference in Montreal, November 28-December 9, 2005.

The Government of Canada’s plan to meet the Kyoto target is a component of Project Green. Project Green is a set of policies and programs aimed at supporting a sustainable environment, healthy population and competitive economy. It addresses environmental and competitiveness issues for the 21st century including measures to reduce greenhouse gas emissions, to increase fuel and energy efficiency and to grow our economy and protect our environment and health.

Through Project Green’s policies and programs, Canada can set an international example by developing effective model solutions for the long-term health of the planet.




-------------------------------------------------------------------------------

Global warming talks eye U.S.

By Alister Doyle, Environment Correspondent

MONTREAL (Reuters) - Host Canada urged a wider fight against global warming at the start of 189-country talks on Monday that will try to enlist the United States and poor nations in U.N.-led schemes to fight climate change beyond 2012.

"Let us set our sights on a more effective, more inclusive long-term approach to climate change," Canadian Environment Minister Stephane Dion told the opening of the U.N. conference in Montreal, which lasts until December 9.

"More action is required now," Dion told delegates at the talks, likely to involve up to 10,000 representatives of governments, environmental groups and businesses, charged with working out how to limit emissions of heat-trapping gases from fossil fuels.

The talks will start mapping out what to do after the U.N.'s Kyoto Protocol, a first step by about 40 industrial nations to curb emissions, runs out in 2012. Negotiations on a successor could take several years.

The Montreal session included actors and video images showing the risks of a changing climate -- including more frequent hurricanes, ice storms, desertification, locust swarms, forest fires, floods and melting ice caps.

Dion said climate change was the single most important environmental issue facing the world today.

He did not mention Washington by name but the United States, the world's biggest polluter, and Australia have pulled out of Kyoto, denouncing its caps on emissions as an economic straitjacket.

CAPS WON'T WORK

"A targets and timetables approach will not work for us," chief U.S. climate negotiator Harlan Watson told Reuters, reiterating the Bush administration's opposition to Kyoto-style caps.

Washington favors an approach with big investments in new technologies like hydrogen or research into burying carbon dioxide, the main industrial gas blamed for warming the planet.

"We are working hard on some of the advanced technologies ... but the development and deployment of technology does not fit with rigid targets and timetables," said Watson.

Apart from the United States and Australia, Kyoto excludes poor nations, such as China and India, from the first set of targets. Their emissions are growing but far lower per capita than those of industrial nations.

"We have an enormous task in front of us," said Argentine Environment Minister Gines Gonzalez Garcia.

He said big nations should take the lead and "significantly reduce" their emissions. Kyoto backers are supposed to cut their emissions by 5.2 percent below 1990 levels by 2008-2012.

Some delegates noted that U.S. President George W. Bush signed a declaration at the Group of Eight summit in Scotland in July promising action at the U.N. talks in Canada.

Referring to Montreal, the G8 leaders said: "We are committed to move forward in that forum the global discussion on long-term cooperative action to address climate change."

Since records began in the 1860s, the 10 hottest years have been since 1990 and most scientists blame rising temperatures on a build-up of greenhouse gases from carbon dioxide released by burning fossil fuels in power plants, factories and cars.

Dion is due to stay on as president of the talks although Canada's Liberal government is likely to be toppled in a confidence vote on Monday, which would trigger an election.

The meeting is a parallel session of the 156 nations which have ratified Kyoto and a total of 189 countries, including the United States, which back the wider U.N. climate convention.

Slobodane,zašto toliko mnogo postavljaš postova na engleskom jeziku,koliko se sećam,zvaničan jezik na ovom forumu je srpski.

Ako bi bio ljubazan pa da se ubuduće malo potrudiš da prevedeš nešto,pre nego što okačiš ovde.Hvala na razumevanju.

Mnogo? Postujem na engleskom samo ako nepostoji izvor na srpskom. Nisam strucni prevodilac tako da strucne textove ne mogu da prevodim, oni koji se razumeju u materiju mogu da shvate svaki post koji postavim na engleskom tako da nevidim u cemu je tu problem.

Jednostvno imas vest koju prenosi neka agencija i ako imas nesto da prokomentarises napisi.

Zemlja je sada toplija nego što je bila bar u poslednjih 400 godina, možda i znatno duže, pokazali su rezultati istraživanja američkih naučnika.
Stručnjaci američke Nacionalne akademije nauka su došli do tog zaključka posle sveobuhvatnih naučnih istraživanja, obavljenih na zahtev američkog Kongresa, a namenjenih onima koji i dalje smatraju da globalno zagrevanje ne predstavlja veliku pretnju. - Zemlja je u groznici, a čovekove aktivnosti su odgovorne za najveći deo sadašnjeg zagrevanja - ukazali su stručnjaci za klimu u svom opširnom izveštaju na 155 strana, preneo je AP.

Prosečna temperatura na severnoj zemljinoj hemisferi povećana je oko pola stepena Celzijusa tokom 20. veka. Severna hemisfera je sada najtoplija u poslednjih 2.000 godina, zaključili su naučnici. Oni su proučavali i kako su drugi naučnici rekonstruisali temperaturu na Zemlji od pre više hiljada godina, pre nego što su postali raspoloživi podaci savremenih naučnih instrumenata. Naučnici su se za period do pre 150 godina oslanjali na "posredne" dokaze, kao što su godovi drveća, korali, uzorci iz dubina glečera i lednika, naslage iz dubina jama, sedimenti iz okeana i jezera, bušotine i drugi izvori. Oni su takođe ispitivali indirektne podatke, poput tragova glečera na Alpima.

Kombinovanjem tih informacija, naučnici su zaključili da je "poslednjih nekoliko decenija 20. veka bilo toplije od bilo kog drugog perioda u poslednjih 400 godina".
Naučnici su se složili da je zagrevanje poslednjih decenija 20. veka bilo nezabeleženo u poslednjih 1.000 godina, mada su relativno topli uslovi postojali oko 1.000. godine, a "malo ledeno doba" od 1500. do 1850. godine. Naučnici imaju manje poverenja u dokaze o temperaturama u periodu od pre 1600. godine, mada ih smatraju dovoljno pouzdanim da zaključe da je od početka 20. veka u atmosferi došlo do oštre promene sadržaja ugljen-dioksida i metana, dva velika uzročnika efekta staklene bašte, koji su krivci za zadržavanje toplote u atmosferi.

Vulkanske erupcije i solarna kolebanja bili su od početka Nove ere do 1850. glavni uzročnici promene nivoa gasova s efektom staklene bašte. Te promene temperatura su, međutim, "bile znatno manje izražajne od zagrevanja usled promene nivoa gasova s efektom staklene bašte", što je posledica zagađenja od sredine 19. veka, ukazali su naučnici. Američka Nacionalna akademija nauka je privatna organizacija koja za račun Kongresa savetuje vladu o naučnim pitanjima.

(TANJUG)

Harvardski naučnici našli rešenje za klimatske promene?

Klimatske promene mogu se usporiti ubacivanjem gasova s efektom staklene bašte, uzročnika globalnog zagrevanja, duboko ispod okeanskog dna pod debelim hladnim slojem mulja, peska i gline koji bi ga zadržao hiljadama godina. Morsko dno duž američke istočne i zapadne obale dovoljno je prostrano da se pod njim uskladišti gotovo neograničena količina gasova s efektom staklene bašte koje emituju fabrike, pa bi ovaj način rešavanja problema mogao od uglja da napravi čisto gorivo, smatra direktor harvarskog Centra za zaštitu životne sredine Daniel Schrag.

Sćrag je objasnio da bi pohranjivanje gasova ispod dna okeana, odnosno ispod stotinama metara debelog sloja peska, mulja i gline, na veoma niskim temperaturama predstavljalo rešenje koje bi garantovalo da će gas ostati gušći od vode. "Jedini pravac u kojem ovaj gas može da curi je – dole“. Niske temperature i visok pritisak ispod dna okeana pretvorili bi ugljen-dioksid u čvrsto stanje i on bi mogao da ostane stabilan i pored eventualnih jakih zemljotresa.

Tim naučnika s Harvarda, Tehnološkog instituta u Masačusetsu i Univerziteta u Kolumbiji zato predlaže da se gas prikupi kada se emituje iz fabrika, da se pretvori u tečno stanje i upumpa 3,2 kilometra ispod morskog dna. Ugljen dioksid se smatra najvećim uzročnikom globalnog zagrevanja, a emituju ga i industrijska postrojenja i prevozna sredstva koja rade na fosilna goriva - automobili, avioni...

Brojne kompanije i vlade već su istraživale način da ubacuju ugljen dioksid u more ili ispod tla, ali takva rešenja mogla bi da zadrže gas samo nekoliko stotina godina, a dosadašnji eksperimenti ukazuju da bi moglo doći i do curenja gasa. Emisije gasova s efektom staklene bašte su goruće pitanje u svetu pošto se smatra da se posledice globalnog zagrevanja već osećaju. Mnoge razvijene zemlje su se međunarodnim Sporazumom iz Kjota obavezale da će umanjiti emisije u odnosu na 1990. godinu, ali su SAD jedna od retkih razvijenih zemalja koja nije ratifikovale taj Sporazum.

Ekološka grupa Greenpeace je skeptična prema ovakvim rešenjma i uputila je apel da se hitno nađu jeftinija i brža rešenja za smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte. Ekolozi su ukazali da predloženo rešenje do sada nije ni isprobano, a da čovečanstvo ima na raspolaganju malo vremena da osetno smanji emisije. U izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2005. godine ukazano je da bi skladištenje ugljen dioksida do 2100. trebalo da bude zaslužno za 15 do 55 odsto smanjenja emisija ugljen dioksida u atmosferu, verovatno više nego obnovljivi izvori energije i okretanje nuklearkama.

Međutim, ovakvi programi nametnuli bi troškove od više milijardi dolara godišnje, pa bi se troškovi proizvodnje struje u termoelektranama a ugalj povećali za najmanje 50 odsto na 0,06 do 0,10 dolara sa 0,04 do 0,05 dolara. Dodatni problem je što niko dosad nije ubacivo gas na te dubine pa je pre realizacije potrebno savladati brojne tehničke prepreke.

etaiwannews.com

Dok većina svetskih ekoloških stručnjaka upozorava na opasnost od "efekta staklene bašte" i ne može da se složi samo oko toga da li će posledica globalnog zagrevanja biti - svetski potop ili opaka suša, ruski naučnici smatraju da nas narednih decenija očekuje sasvim druga nedaća i da će globalno otopljavanje još za našeg života smeniti globalno zahlađenje.

Kako je objavljeno na ruskom Internet sajtu Lenta.ru, stručnjaci Glavne astronomske opservatorije Ruske akademije nauka u Pulkovom kod Sankt Peterburga predviđaju da će za periodom niskih temperatura doći otopljavanje, ali - tek u 22. veku.

Svoje zaključke oni zasnivaju na upoređivanju jedanaestogodišnjih i stogodišnjih kolebanja sunčeve aktivnosti. Oni tvrde da je Sunce u 20. veku povećavalo količinu emitovane energije i da je danas to emitovanje dostiglo maksimum. Stoga će uskoro početi jenjavanje sunčeve aktivnosti, posle čega treba očekivati sniženje prosečne godišnje temperature na površini Zemlje.

"Na osnovu naše teorije razradili smo scenario globalnog zahlađenja klime na Zemlji sredinom ovog stoleća i nastajanja narednog 200-godišnjeg ciklusa globalnog otopljavanja početkom 22. veka", rekao je doktor fizičko-matematičkih nauka Habibulo Abdusamatov tokom naučne konferencije ekoloških organizacija u Londonu.

Po njegovom mišljenju, zahlađenje će otpočeti između 2012. i 2015. godine, a vrhunac će dostići između 2055. i 2060. Do tada se temperatura može sniziti do granice takozvanog Maunder minimuma do kojeg je došlo krajem 17. veka. Tada su se u Holandiji zamrzli svi kanali, dok su na Grenlandu zbog nastanka lednika ljudi bili prinuđeni da napuste mnoga naselja.

Abdusamatov i njegove kolege su potvrde svoje hipoteze dobili od stranih kolega, koji su ih obavestili da je u periodu od 2003. do 2005. zapaženo izvesno hlađenje gornjih slojeva svetskog okeana, što u potpunosti odgovara rezultatima istraživanja ruskih naučnika.

Posledice nastupajućih promena klime mogu biti veoma ozbiljne , smatra Abdusamatov i savetuje zemljama sveta da se blagovremeno pripreme na hladnoće.

megafonija

Kalifornija je postala prva država Sjedinjenih Američkih Država koja je uvela zakon o striktnom limitiranju ispuštanja gasova u atmošferu, nastojeći da smanji efekat "staklene bašte" koji vodi globalnom otopljavanju i oštećuje važan ozonski omotač oko planete.

Zakon, koji je potpisao guverner Kalifornije Arnold Švarceneger, sadrži limite kojih će morati da se pridržavaju proizvodni pogoni, rafinerije i poljoprivrednici.

Bela kuća odbija da potpiše Sporazum iz Kjota kojim se reguliše emisija gasova u atmosferu, protiv takvog stava administracije SAD je još 13 američkih država, ali nijedna se još nije usudila da sama usvoji zakon o limitima ispuštanja štetnih gasova.

Kalifornija je na 12. mestu u svetu po emisiji štetnih gasova koji stvaraju efekat "staklene bašte", a nada se da će, zahvaljujući novom zakonu, uspeti da se do 2020. vrati na nivo od 1990. godine. Plan je da se svake godine za 25 odsto smanji ispuštanje gasova u atmosferu.

"Moramo učiniti sve da smanjimo globalno otopljavanje pre nego što bude prekasno", izjavio je Švarceneger, ocenivši da je Kalifornija uradila "istorijsku stvar" kojom se "otvara nova era zaštite životne okoline".

SAD su najveći zagadjivač atmosfere zbog svoje industrije, ali nisu jedina država koja nije potpisala Sporazum iz Kjota koji je jedan od najkontroverznijih ugovora poslednjih decenija koji je postao medjunarodni zakon o zaštiti okoline.

Sporazum iz Kjota je kao dodatak Konvenciji o klimatskim promenama usvojen na Zemaljskom samitu 1992. Konvencijom je predvidjena obavezu, bez odredjivanja rokova, da svaka zemlje koja je potpisala taj dokument, smanji emisiju gasova koji stvaraju efekat "staklene bašte".

Nastavak globalnog zagrevanja preti da poremeti klimu, izazove suše, poplave, podizanje nivoa okeana i mora, a što je najgore - da dovede do istrebljenja hiljada vrsta do 2100. godine.

Sporazum obavezuje industrijalizovane zemlje da do 2012. smanje emisiju šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: ugljen-dioksida, metana, azotnog oksida i tri gasa koja sadrže fluor. Smanjenje varira od države do države, a obavezne su samo potpisnice - njih 141, medju kojima je samo 34 industrijski razvijene zemlje.

Medju potpisnicima nisu SAD koje se u svetu smatraju odgovornim za najmanje 36 odsto ukupne emisije štetnih gasova na našoj planeti.

Rusija, koja je smatrala da ugovor nema svrhu bez učešća SAD, ipak je potpisala, dok se tome od "velikih" još opire Kina sa svojih procenjenih 13 odsto učešća u ukupnom zagadjenja koji imaju tendenciju rasta jer se ta zemlja razvija velikim tempom.

mtsmondo

[img][att_url][/img]

http://www.breathingearth.net/

Super je tema i vrlo aktuelna.
Nemam vremena sada da pisem vise ali samo za vasu informaciju u srednjem veku u Evropi negde izmedju 14 i 16 veka je postojalo malo ledeno doba, takodjer postoje u rimskim zapisima podaci da se dobar deo priobalnog dela Jadranskog mora, posebno Dalmacija, u pojedinim godinama na povrsini ledio sto svedoci o velikim hladnocama.
Zakljucak koji se moze izvuci je da na planeti postoji normalna cirkulacija klime i povelika temperaturna amplituda oscilacija , tako da ta prica o staklenoj basti moze da bude samo jos jedna oscilacija u nizu a mozda jeste posledica zagadjenja?
Kako god misljenja naucnika su suprostavljena, a vreme ce pokazati ko je bio u pravu.